Борба, 06. 12. 1993., стр. 4

и |

MOMČILO KRAJIŠNIK

Ne d istotmi

Kragujevac. — Prcegovarači su svc bliže sagledavanju rcalnog stanja da BiH višc nc postoji tc da svu aktivnost treba usmoriti na formiranje muslimanskc državc. Hrvatska i srpska strana u tom slučaju trcba da sc opreдаје да | се зе priključiti svojim maticama. Ovo je juče za Radio-Kragujevac izjavio mr Momčilo Krajišnik, predsednik Skupštine RS.

Ocenjujući najnoviju rundu pregovora u Ženevi Krajišnik je naglasio „da iako nije postignut neki konkretan dogovor ohrab-

0SMU

ruje činjenica da su sc nekc stvari pokrenule sa mrtvc tačkc“. — Ne inožc sc nikako udovoljiti muslimanskim zahtcvima za teritorijama u istočnoj Bosni, pošto bi time bila unakažena srpska država. U nedavnom razgovoru sa Harisom Silajdžićem dogovorili smo sc da Srbi mogu nesmetano da prelaze iz dclova pod muslimanskom kontrolom na našu teritoriju i obratno kažc Krajišnik, dodajući da očckuje da će se nova runda pregovora u Ženevi održati u ovom mestu pre katoličkog Božića.

MIRKO PEJANOVIĆ

Za zifelje S

Folieveš

najteza podela grada

Sarajevo (AFP, Rojter). — Mogućnost podele Sarajeva, čemu se žestoko suprotstavio bosanski predsednik Alija Izetbegović, prekjuče je priznao član dominantno muslimanskog bosanskog predsedništva srpske nacionalnosti, Mirko Pejanović. Za bosansku televiziju Pejanović je, kasno preksinoć izjavio: „Za žitelje Sarajeva najteže će biti da prihvate rešenja koja podrazumevaju podelu grada. Ali u ovom trenutku mi smo u ratu, ljudi umiru a Sarajevo je podcljeno silom. U svetlu takve real-

nosti moramo stati, razgovarati i pronaći rešenje“. On je međutim, dodao da bi podelu grada trebalo ukinuti kad jednom zavlada mir.

Pejanović je takođe kazao da ministri EU žele brzo okončanje bosanske krize i da, izgleda, ne želeći da nameću nikakav mirovni sporazum, očekuju da će zaraćene strane same pronaći rešenje: „Rečeno nam je da svi shvataju našc zahteve ali su nam rekli i da ne bi bilo dobro da ih proširujemo“ rekao je PeJanović. SLOBODAN JARČEVIĆ

Апекођа srp

Kragujevac. — Krajiški Srbi ne žele da žive u istoj državi sa Hrvatima, kao ni Hrvati sa Srbima. Ukoliko EZ i svet to ne shvate ponovo će doći do rata. Međunarodna zajednica a posebno Evropa opet greše prema srpskom narodu, jer modus vivendi nije ništa drugo do aneksija srpskih zemalja i proterivanje Srba sa prostora RS, rekao je juče za Radio-Kragujevac Slobodan Jarčević, ministar inostranih poslova RSK.

Jarčević je dodao da je „po·slednja runda pregovora u Ženevi Čist promašaj, bar što se krajiških Srba tiče, pošto niko ne

skih zemoal

može prcegovarati u njihovo ime. Zato pozdravljaju inicijativu Slobodana Miloševića da se ubuduće o statusu RSK pregovara na relaciji Knin — Zagreb“.

Spremni smo i za javne i za tajne razgovore na koje Tuđman šalje svoje pregovaračkc ekipe, pošto on sam još uvek nije spreman za to. On umišlja da je Krajina samo jedna loša epizoda te da će granica Hrvatske države ostati avnojevska ili onakva kakvu je on zamislio i obećao narodu. Nama to ne smeta i spremni smo da razgovaramo na bilo kom nivou — kaže Jarčević. Z.R.

DANAS U ŽENEVI

SRJ i Hrvafska o razmeni zarobljenika

Ženeva (Tanjug). — Pod pokroviteljstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta danas u Ženevi počinju pregovori delegacija SR Jugoslavije i Hrvatske o razmeni ratnih zarobljenika. Delegaciju SRJ na ovim pregovorima predvodi potpredsednik Savezne vlade Željko Simić.

Sastanak je sazvan na inicijativu predsednika Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Kornelija Somaruge posle njegove posete bivšoj Jugoslaviji. prošlog meseca. Reč je o ostvarivanju sporazuma o razmeni ratnih zarobljenika koji su 7. avgusta prošle godine potpisali tadašnji premijer SRJ Milan Panić i predsednik hrvatske vlade Mate Granić.

Kako sc očekuje, na: tom:sastaku trebalo bi da se, između ostalog, reši pitanje sudbinc 50 ju-

goslovenskih vojnika sa statusom ratnih zarobljenika kojima se izgubio trag, zatim vojnika bivše JNA i teritorijalne odbrane Srpske Krajine, koji su učestvovali u ratu 1991. Na listi takvih zarobljenika nalazi sc hiljadu imena sa svim neophodnim podacima za identifikaciju.

Hrvatska traži od SRJ u zamenu 11 hrvatskih komandosa kojima je, suprotno volji SRJ, Međunarodni komitet Crvenog krsta priznao status ratnih zarobljenika iako postoje dokazi da je reč o teroristima.

Istovremeno, Hrvatska traži obaveštenje o sudbini mnogobrojnih ratnih zarobljenika i 1000 njenih nestalih državljana iako је за liste od 649 nestalih, koju su hrvatskc vlasti samc ranijc sačinile i dostavile SRJ, 300 slučajcva već rešcno.

FOND ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE

Васка spiskovi falsifika? Beograd — Povodom prckjučc zaključenih biračkih spiskova Fond za razvoj demokratije (predsednik Milenko Radić), uputio je pismo Rcpubličkoj izbornoj komisiji u kom se, izmcđu ostalog, kaže:

„Prema saznanju Fonda zaključeni su birački spiskovi kojc su sasatvljali još pre desct godina aktivisti SSRN i SK. Bez obzira na izričite odredbe Zakona o prebivalištu i boravištu građana i Zakonu o jedinstvenom matičnom broju, da podatke o prebivalitšu ı matičnom broju utvrđuju i vode isključivo opštinski organi unutrašnjih poslova, koriste se falsifikovani birački spiskovi koji omogućavaju dobijanje od 10 do 40 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije bez obzira na rezultate glasanja.“

Advokat Radić dalje objašnjava da su spiskovi nezakoniti i predlaže Izbornoj komisiji da proglasi nevažećim sve koji nisu sačinjeni na osnovu evidencije MUP-a i ne sadrže matični broj. Neophodno je, zaključuje predsednik Fonda, da Komisija zatraži od republičkog MUP-a spisak svih građana sa prebivalištem u Srbiji. B.0.I.

VOJISLAV ŠEŠELj | e ee

osle

Vranje. — U svom 42. nastupu na lokalnim radio i. TV stanicama Srbije, dr Vojislav Šešelj, lider srpskih radikala je u cmisiji Radio Vranja naglasio da „nc bi bilo pamctno da sc sada opozicija ujcdini, jor sc strankc razlikuju po svojim programima. Da su programi isti bili bismo jedna stranka. Koalicija je moguća tck poslc završcnih izbora. Inačc, SRS u koalciju možc jedino sa Demokratskom strankom Srbije i ĐDinđićoevom Demokratskom strankom“.

Država jc ostala bez rcalnih izvora novčanih sredstava i „našla“ ga u enormnom štampanju novca, gdc jc i najvcći izvor inflacijc, a što jc i najveća iluzija: socijalista. Ne možc da sc stvara

”

O BORBA PONEDELJAK 6. DECEMBAR 1993.

ni iz čega i da sc pretvara ni u šta, ističe Šešclj, govoreći o programu strankc za obuzdavanjc inflacije.

— Najprc trcba uvesti taksc na granici i za ulaz, ali i za izlaz

iz zemljc naplaćivati po 100 ma-

raka. Godišnje bi to bilo oko tri milijardc maraka, od čega bi sc finansirala vojska i državnc institucijc. Drugi izvor bi bio uvođcnjc državnog porcza na uvoz naftc i njenih dcrivata od 50 pfeniga po litru, bez obzira ko jc uvoznik. Na ovaj način bi sc inflacija i te kako smanjila, sredilo bi sc stanje na tržištu, a stvaranjom rcalnih izvora srcdstava višestruko bi sc smanjilo štampanjc novca. 8.5.

PREDIZBORNI SKUP SPS U MIONICI

Prevokee

Valjevo. — Predizborni promotivni skup SPS u Mionici, varošici u kojoj lokalnu vlast ima koalicija Dcpos, DS i SNO poprimio je u subotu svc odlikc palanačkc prcdizbornc atmosfcrc karakteristične za dvadcsctc i tridesctc godinc ovog vcka u Srbiji.

Dok su pred prepunom salom Doma kulturc čcInici SPS Goran Perčević, potpredsednik i Milomir Minić, gcncralni sckrctar, prcdstavljali program svojc strankc, veća grupa pristalica opozicije zajedno sa nckim opštinskim funkcioncrima, pokušala jc povocima i skandiranjem da onictc promociju socijalista. Najavljivanjc prisustva visokih funkcioncra SPS propraćeno je zvižducima i povicima „bando crvcna“, „hoćemo kralja“, „odlazite odavde“, „Vuče, Vučc“, „lopovi“, „lažovi“. Opozicija jc poscbno burno reagovala na dclovc izlaganja Milomira Minića o doslednoj nacionalnoj politici SPS i Slobodana Miloševića i occnc Gorana Poerčevića

EKSCESI NA SKUPU SPS U KRALJEVU

Ostri dueli sa

neistomisljenicima

Kraljevo. — Zoranu Aranđeloviću, predsedniku suspendovanog republičkog. parlamenta, Stojanu Anđelkoviću potpredsedniku srpske Vlade i naročito Dušanki Đogo lideru mladih socijalista, nije bilo lako na skupu održanom krajem nedelje u kraljevačkom Domu društvenih organizacija. Posle predizbornog „banka“, koga je uglavnom

držao Zoran Aranđelović, tem-'

peraturu u ledenoj dvorani su podigla pitanja upućena socijalističkim prvacima.

Na pitanje ko je kriv za finansijski i pravni haos u zemlji, Zoran Aranđelović je uglavnom odgovarao obećanjima, ističući da će odgovornost preuzocti socijalisti tek kada u potpunosti uzmu vlast i kada opozicija ne bude u prilici da, kako kaže, u parlamentu odlaže donošenje пајvažnijih zakonskih propisa. Za masovno umiranje duševnih bolesnika u Toponici Aranđelović je, ne trepnuvši, optužio dircktora bolnice.

— Radi se o izvesnom Popoviću, koji je umesto da brinc o bolesnicima, 12 dana proveo u Solunu. Kada u potpunosti uzmcmo vlast takvc ćemo šutnuti u zatvor. Ovako jc najveći krivac prošao nekažnjeno, rekao je Aranđclović.

Prilično mučna atmosfera na-

stala je i nakon sorijc pitanja

upućcnih Dušanki Dogo. Nju је najprc „prcznojila“ profesorka

Bojana Milosavljević, koja je posle učešća Đogove u TV emisiji „Licem u lice“ vođi mladih socijalista rekla: „Dušice draga, imam diplomu fakulteta na kojem i Vi studirate. Radim 10, a moj muž 20 godina. Živim u bedi i siromaštvu, a Vi preko malih ekrana tvrdite da svi Srbi žive u blagostanju. Da li Vas je sramota?“ Neprijatan tajac jc zavladao i posle lepo upakovanog pitanja Đogovoj: „Koliko је пајlepši izdanak bosanske mladeži proveo sekundi i minuta na bosanskom ratištu kada stalno govori o tome?“ „Da sam momak Vaših godina bilo bi me sramota da jednoj dami postavim takvo pitanje“, odgovorio je „najlepši izdanak bosanske muladeži“. „Imaću, gospođice, obzira ргеma Vama tek ako se kojim slučajem nađem u čamcu za spasavanje“, usledio je odgovor. Mladi socijalisti iz oboezbeđenja su u više navrata imali bliske susrete sa „provokatorima“, a pravo hrvanje je nastalo u holu zgrade kada su u dvoranu htele da uđu dve sredovečnc ženc ne skrivajući nameru da žele da se obrate socijalistima. Nije im ipak pošlo za rukom da savladaju prvu prcpreku, a po završetku skupa nastala je jurnjava po obližnjem parku za mladićem koji је, Како (угав“ дотавти, „Sve vremc ргомостгао“. M. Milisic

је opozicije

„da jc dobro što opozicija sida menja svoj stav prema srpskom nacionalnom intcrcsu i što bi sada mogli da uskočc u pobednički voz, iako su prc dve godinc govorili i ponašali sc drupačijc”. Nijc pomoglo ni obraćanje prcdscdnika Opštinskog odbora SPS Mionicc Tomislava Krstića koji je gostc zamolio za uljudnost, rckavši da socijalisti nisu omctali promocijc drugih partija, tc da takvo ponašanjc očckuju i od svojih političkih ncistomišljenika. Ometanjc skupa jc nastavljeno tokom čitavog njcgovog trajanja, pa i tokom predstavljanja poslaničkog kandidata SPS Ljubomira Davidovića, gcncralnog dircktora bcogradskog „Termocicktro” porcklom iz ovog kraja, dok je izlagao svoj program prcporoda mioničkc opštinc. Svi su odahnuli kad jc ovaj skup završcn. Srećom samo sa vcrbalnim

0.P.

incidcntima.

Podrska socijalista Етапctuske Demokratskoj koaliciji Vojvodine: Novi Sad. Socijalistička partija Francuske uputila je pismo kojim nedvosmisleno podržava Demokratsku koaliciju za Vojvodinu (RDSV—LSV) uz željc za uspeh u narednim izborima u Srbiji.

U pismu koje je potpisao na-

cionalni sekretar za međuna-

rodne odnose SP Francuske Žerar Fuks posebno sc ističe da je višcnacionalni sastav lista OVC koalicije najbolji nagoveštaj tolerancijc kakvu demokrati Francuske očekuju od demokrata Srbijc. B.L. Leskovac: Prioritet odbra=

na RSK: Knin. — „Ponos mi je i čast da u ovom teškom vremcnu, kada ulažemo nadljudskc napore za srpsku slobodu, predstavljam jednu od najstarijih i najbrojnijih srpskih stranaka. Srpska radikalna stranka je svoj status i ugled izborila na prvim linijama fronta i u parlamentu, gde se branio srpski interes“, izjavio Je na početku razgovora za „Borbu“ predsednik SRS RSK i

predsednički kandidat „Rade Leskovac. Govoreći ukratko o svom

predizbornom programu, Leskovac je istakao da „niko nema pravo da pljačka RSK, niti da trguje državnim teritorijama. Prioritet je odbrana državne teritorije RSK i povratak svih okupiranih prostora RSK. Posle izbora krenućemo sa snažnom diplomatskom aktivnošću do međunarodnog priznanja novc državc,

Đ. M.