Борба, 06. 12. 1993., стр. 7
а
= ај
Ђуро Билбија
дописник „Борбе“ из Москве
Запад се — како вода времена све даље односи „крвави октобар“ све више, и све гласније, прибојава да руска армија, први пут после уклањања Берије, постаје „самостална политичка сила свесна својих корпоративних интереса“ и да себи, полако али сигурно, потчињава и Кремљ и преседника Бориса јељцина.
„Хору забринутих“ придружио се и вашингтонској Белој кући блиски и утицајни Вашингтон пост“ који процењује да се већ може говорити о „забрињавајућим размерама контроле генерала над Јељцином“. Уз напомену да је јељцин крајем августа, за времг своје посете Варшави, још имао снаге да противљење свог министра одбране генерала армије Павела Грачова ступању Пољске у НАТО прекине речима: „Ко је председник Русије, Ви или ја“, да би се, одмах потом, потпуно приклонио резонима армијског врха чим је почео да се припрема за распуштање парламента. Да ли је Запад заиста у праву када говори о „власти генерала над политиком у Русији“ (формулација „Вашингтон-поста“)2 Шта се, на релацији Јељцин — Грачов и Кремљ — Министарство одбране, уистину променило после октобарских догађаја у Москви2
Већ поткрај октобра, армијски врх је успео да убеди Јељцина да из састава Министарства државне безбедности (бивши КГБ) издвоји фамозну Седму управу, која је контролисала генералитет и да је потчини Министарству одбране. Ако се има у виду да је нешто раније ово министарство лишено и контроле-над пограничним јединицама, које су се такође нашле под руком Грачова, бива јасно де су октобарски догађаји помогли руској армији да традиционално ривалство са органима безбедности оконча у соју корист.
А почетком новембра уследио је Јељцинов указ „о стабилизацији економског положаја предузећа и организација одбрамбене индустрије“. Реч је о документу стратешког значаја, којим је Кремљ прогласио да војно-индустријски комплекс неће бити подвргнут тржиштном реформисању, којим је практично обуставио конверзију, штавише дао право војним заводима да део платног фонда у висини осам месечних плата (по сваком запосленом) урачунају у трошкове производње и да ће аван-
сирати петину цене годишњег „заказа“ производње оружја и војне опреме. У питању је заиста суштинска промена курса која је утолико значајнија што је Русија, још пре месеци по, под притиском армијског врха одустала од раније прокламоване намере да број војника под, оружјем сведе на милион и по (вероватни плафон биће: 1,7—1,9 милиона). Нови доказ јачања позиција армије управо је донета одлука Президијума руске владе о повећавању буџетских издатака за одбрану у наредној годи-
питом од 21 милијарду долара
Експерти ипак сматрају да је од свих побројаних „ситница“ важније то што је руска армија „почетком октобра превладала _ синдрома августа 1991, стала на пут заштите својих корпоративних интереса и дефинитивно одбацила максиму: армија ван политике“. Такође да је армија постала не само главни ослонац Кремља, него и фактор „без којег је немогуће прогнозирати даљу трансформацију Јељцинове власти“, и да је „армијски врх изузетно заинтересован да власт и надаље остане у рукама слабог Јељцина који непрекидно зависи од њене подршке“. Односе Кремљ — армија још замршенијим чини то што од самосталног изласка генерала на политичку сцену зазиру и прозападно оријентисани „радикални демократи“ и њихов политички блок „Избор Русије“, на челу са вицепреми-
TI O ___________________-----
Игре и противигре
Председник Јељцин је нашао своју противигру за постоктобарско јачање улоге армије. У састав његове бројне гарде укључен је и ојачани тенковски батаљон. У надлежност Управе безбедности председника прешло је прислушкивање телефонских апарата државних институција, као и петнаеста управа Министарства безбедности са својих десетак хиљада
официра.
А премијер Виктор Черномирдин постао је главнокомандујћи снагама грађанске одбране руској верзији бивше југос-
ловенске територијалне одбран
е — која у перспективи треба
да има око 200.000 официра. У договору са Јељцином, Черномирдин жели и да установи функцију заменика председника владе који би стајао над министарствима одбране, државне безбедности и унутрашњих послова. Нагађа се да би тај положај могао бити понуђен садашњем руском амбасадору у Француској Јурију Рижову, или Грачовљевом заменику генералу армије Константину Кобецу.
С)
Да ли се и шта «се променило: Тенкови испред Белог дома у Мос“
кви за време октобарских догаВаја
ни. Ради се уистину о осетном повећању, што открива и чињеница да је конструкторима нових оружја обећано двоструко више него што су добили током 1993. Нимало не треба да збуњује формулација да војни заводи „неће добити мање него ове године“. Њен материјални оквир чине две околности: да ће Русија у 1994. на одбрану потрошити 17 одсто државног буџета, односно пет одсто националног бруто-продукта, и да ће ову годину, после дужег „поста“, завршити са спољнотрговинским суфи-
Срушен Лењинов споменик
Москва (Танјуг). — У Владикавказу, главном граду Северне Осетије, републици на северном Кавказу која улази у састав Руске Федерације, срушен је споменик Лењину у центру града. Снажна експлозија срушила је бронзани споменик са постоља, а на околним зградама попуцала су стакла на прозори-
ма.
У августу ове године такође је било показано рушење споменика, али то тада није успело.
У Владикавказу председник Русије Борис Јељцин управо треба да се састане са представницима севернокавкаских република у области у тражењу путева за мирно решавање спо-
рова. : )
јером Игором Гајдаром и утицајним министрима финанси-
ја и спољних послова Борисом .
Фјодоровом и Андрејом Козирјевом, и „Партија националног капитала“ чије интересе изражава премијер Виктор Черномирдин. Страх „радикалних демократа“ је, међутим, много већи и не ради се уопште само о томе да се Гајдар и Козирјев — с разлогом — боје да ће Грачов и његов „авганистански клан“ имати доминантан утицај на Јељцина. Стога би се могло прогнозирати да ће „Избор Русије“, уколико победи на превременим
парламентарним изборима 12.
децембра, обновити захтеве за смењивање Грачова и вратити у игру максиму — армија ван политике. Уколико његова премијсрска фотеља не буде доведена у питање, у томс би му се могао придружити и Черномирдин, па једина права дилема остајс: може ли дух, и којом брзином, бити попово враћен у боцу2
Супарници постигли начелни «поразум: Душ Сантуш и Савимби
НАЗИРЕ ЛИ СЕ КРАЈ ГРАЂАНСКОГ РАТА У АНГОЛИ
оговорен прекид ватре
Хараре (Танјуг). — Супарници у 10-годишњем грађанском рату у Анголи, који је досад однео преко 400.000 људских живота, постигли су начелан споразум о прекиду ватре, али још нису прецизирали када ће ступити на снагу.
Како јавља замбијски радио, представници владе председника Душа Сантуша и устаничког покрета УНИТА Жонаша Савимбија договорили су се у Лусаки — након тронедељних преговора — о свим војним аспектима споразума о прекиду ватре.
Једно од последњих спорних питања било је одбијање Савимбијевих представника да се разоружавање бораца УНИТА обави на бојном пољу, што је решено сагласношћу валде у Луанди да се то учини када се Савимбијеви устаници нађу у сабирним логорима под надзором посматрача УН.
Очекује се да ће супарнички табори — који преговарају под надзором специјалног емисара УН за Анголу Алиуна Блондина Бејца и у присуству представника САД, Русије и Португалије, гарантора мировног плана од 31. маја претпрошле године — данас разговарати о политичким аспектима споразума о прекиду ватре.
Упућени тврде да то обухвата — између осталог — број министарских портфеља за УНИТА статус Свимбија лич-
но и сличне компоненте мировног пакета.
Представници УНИТА сада позивају на „заборављање прошлости“, влада у Луанди тврди да је одувек била за мир,
Опет глад у Етиопији
Хараре (Танјуг). — Етиопији поново прети глад, јер је суша већ угрозила више од милион људи на северу и истоку земље.
Већ четврту годину киша није пала у неким централним деловима земље, док је на истоку и северу била краткотрајна, тако да је жетва преполовљена. Етиопски премијер Тамират Лејне најавио је оснивање посебног фонда за помоћ становништву на најугроженијим подручјима. Он
| је рекао да таква помоћ
спашава многе животе, али не смањује угроженост земље од суше и глади, што се може постићи једино одговарајућим програмима за развој.
______ ______ ____- —..------TZz—ml
а томе би се највише обрадовали становници те опустошсне земље где у последње време свакодневно страда између 1.000 и 2.000 људи од метака, болести или глади.
КОЛУМБИЈА ПОСЛЕ УБИСТВА ЕСКОБАРА САД траже обрачун и (а картелом Кали
Богота (Ројтер). — После убиства шефа нарко-картела Медалин Пабла Ескобара, колумбијска влада нашла се под снажним _ притиском Америке да се обрачуна са другим моћним нарко-кар-
телом — Кали — за који Вашинстон каже да заиста кон-
тролише дрогом.
„Смрт Пабла Ескобара и онсспосебљавања картела Медалин је велики успех за Колумбију, али она сада трсба да се побрине за картел Кали“ — изјавио је у суботу амерички амбасадор у Колумбији Морис Дажби па конференцији за штампу у Боготи. Амбасадорове речи одражавају забринутост опих који се борс против трговине дрогом због великог обима
светску трговину
„пословања“ картсла Кали, који је извозио много више хероина и кокаина у Европу и Америку него Медалински картел, али је овај ипак привукао већу пажњу јавности због подмстања бомби и многобројних убистава које су његови припадници починили. Амерички званичници су незванично критиковали колумбијско противљење прогањању картела Кали. Једини шеф картела Кали који је досад ухапшен је Иван Урдинола, који је осуђеи па мање од две године затвора.
Председник Сесар Гавирија изјавио је у телсвизијском иптервјуу да Колумбија мора да уништи све картела за растурање дроге.