Борба, 06. 12. 1993., стр. 9

Ce te ie

fr А

BORBA Би PONEDELJAK 6. DECEMBAR 1993.

:· ČEŠKA | SLOVENIJA POTPISALE SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI

Carine se ukidaju 1996. godine

Ljubljana. — Premijer Češke Vaclav Klaus i predsednik Vlade Slovenije dr Janez Drnovšek su u subotu u Ljubljani potpisali sporazum o slobodnoj trgovini, na osnovu kojeg će od početka sledeće godine carinske stope u trgovini među državama da se smanje za 60 odsto, a od 1996. godine da budu potpuno ukinute, izuzimajući automobile. To je prvi takav sporazum koji je potpisala Slovenija, OVOB meseca predviđeno je potvrđivanje sličnog ugovora i sa Slovačkom, a u pripremi je i razmatranje stvaranja tzv. „ZOne slobodne trgovine“ i sa Mađarskom. Više od ekonomskih učinaka ukidanja carina, jer u trgovinskoj razmeni sa Češkom prošle godine Slovenija je izvezla robe za 90 miliona, a uvezla za 112 miliona dolara, u Sloveniji se naročita pažnja pridaje političkim aspektima vezanim za približavanje Srednjoj Evropi, tj. rupi zemalja u kojoj su upravo eška, Slovačka, Mađarska i Poljska. Uz očekivanja da će smanjenje, a i postepeno potpuno uki-

danje carina dovesti do velikog povećanja robnog prometa, pri čemu su izuzetak češki automobili „Škoda“, koji su se samo u prvih deset meseci OVE godine više prodali nego „citroeni“ iz Kopra, u Sloveniji se smatra da je to jedan od najboljih načina „hvatanja koraka” sa integrativnim procesima u Evropi po raspadu socijalizma. Uključivanje Slovenije u Srednju Evropu je sporazumom sa Češkom faktički i počelo, ali, kako je u Ljubljani rekao sam češki premijer Klaus, on od tog uključivanja ne vidi neke posebne koristi za Sloveniju. Štaviše, Klaus je istakao da je Češkoj savetovano od strane evropske zajednice da ne požuruje sa stvaranjem srednjoevropske zone slobodne, bescarinske trgovine, jer bi to moglo imati dugoročnije posledicama za odnose unutar Evrope. Međutim, Klaus je naglasio da sporazum sa Slovenijom pokazuje kako se sve može rešiti uz jaku političku volju. S. SICAROV

Novinari napuštaju Udruzenje

Ljubljana. — Kao rezultat višemesečnih političkih i ekonomskih afera, koje su se većinom plasirale preko sredstava informisanja, u Sloveniji je došlo i do razlaza u samom Društvu novinara. Iz društva su protestno istupili novinari lista „Delo“ Vinsko Vasle, Vesna Marinčić, zamenik glavnog urednika Danilo Slivnik i glavni urednik i direktor lista Tit Doberšek, koji je u protestnoj izjavi zapisao da je u Sloveniji „OZ-

biljno ugrožena sloboda štampe“. Istupi novinari „Dela“

upereni su protiv predsednika Društva novinara Slovenije i glavnog urednika lista „Republika“ Marjana Sedmaka, koji je nedavno javno predlagao da se izvrši reviziju svojinskih transformacija u svim slovenačkim medijima, i to upravo u vreme kada je kao odjek afere „Hit“ došla sumnja da privatizacija u „Delovoj“ kući nije bila u skladu sa zakonom. 5. 5.

HRVATSKA POKRENULA SUDSKE PROCESE PROTIV 30.000 SRBA

Na robiju odlaze i nevini

Zagreb, (Tanjug) — Potpredsednik Srpske narodne stranke u Zagrebu Veselin Pejnović izjavio je riječkom „Novom listu“ da je „Hrvatska pokrenula procese protiv 30.000 građana srpske nacionalnosti“. To znači da je, „ako računamo obitelji, čak dvadeset posto Srba u Hrvatskoj: u okviru nekakvih istraga“. jj „Smatram da je to previše“, kaže Pejnović i dodaje da je neverovatno da bi petina Srba u Hrvatskoj učestvovala u ratnim zločinima“. Za ratne zločine, po mišljenju Pejnovića, treba da sudi Međuanrodni sud izvodeći

Hrvatskoj

Ljubljana (Tanjug). — Slovenija je upozorila Hrvatsku da će joj prekinuti isporuke struje iz nuklearne elektrana „Krško“

trani ne plati dug od oko pet miliona maraka.

Ministar privrede Slovenije Maks Tajnikar i predsednik rivredne komore Dagmar uster izjavili su da će se Krško isključiti iz Hrvatske

„Mrško“ gasi struju

ukoliko Zagreb uskoro Elek-"

dokazni postupak „a ne sudovi koji na osnovu iskaza dvaju svedoka mogu izricati užasne kazne“. | | „Imamo pouzdane podatke“, tvrdi Pejnović, „da se građani koji nisu ratni zločinci kažnjavaju sa deset ili 15 godina zatvora“. Pejnović je upozorio da bi tre-

"balo da se pravoslavni svešteni-

ci vrate u Hrvatsku jer, kako kaže, Srbi imaju potrebe za iskazivanjem verske pripadnosti. U nekim područjima Hrvatske na sahranama umesto pravoslavnih, obrede služe katolički sveštenici. elektromreže januara sledeće godine.

Razgovore predstavnika Slovenije i Hrvatske o nerešenim međusobnim problemima, naročito o državnoj granici, Tajnikar i Šuster ocenili su kao teške. Oni smatraju da je Hrvatska glavni krivac 7а пеrešena sporna pitanja, i da predstavnici Zagreba nisu spremni za dogovor.

Tel. 014/41 233, 41 120 ||

Fax 014 41 926 | |

Ocenjujući „mirovnu inicijati-

vu“ hrvatskog predsednika Fra-

nje Tuđmana, Veselin Pejnović ističe da nju ne podržava jer je ona „samo prepisani Ustavni zakon o pravima manjina i etničkih zajendica“ u Hrvatskoj. Taj zakon „nije za OVO ratno VrTeme“, smatra Pejnović.

On ističe da je njegova stranka predložila novu inicijativu pod nazivom „Mir bez altoernativa“ u kojem predlaže političku i kulturnu autonomiju Krajini i proporcionalnu zastupljenost Srba u svim organima vlasti u Hrvatskoj.

POSEBNI POREZI U SLOVENIJI

Pivo za naoruzanje

Vlada Slovenije parlamcntu predlaže da se od sledcćc godine uvedu posebni, dodatni porezi na cigarete i alkohol, čimc bi se državna kasa popunila za 10 milijardi tolara, odnosno oko 140 miliona maraka.

Uvođenje novih poreza, za koje se tvrdi da su na visokom evropskom nivou — primcra radi, flaša piva bi koštala marku, a litar običnog vina više od 3,5 marke — dolazi kao reakcija na višcncdeljna natezanja u parlamentu oko budžeta i podele para, koja su prvobitnu vladinu projekciju budžeta opteretile za novih 300 miliona maraka. Prazna državna kasa će se tako osim dodatnim porezima na cigarcte i kafu popunjavati i porezima na igrc na sreću. Čak i preduzećima u kojima radc invalidi uvcdcno je plaćanje poreza na promet u visini 20 odsto.

U različitim. proceduralnim lavirintima, parlamcnt jc dosad podržao da sc do 2.001 godinc za kupovinu naoružanja izdvoji 1,3 milijardc maraka i do 1997. godinc izdvajanje 534 miliona maraka za osavrcmcnjavanjc školstva, ali poslanici nisu pristali da raspravljaju o smanjcnju vlastitih plata, tako da ćc sc novostvorenc finansijske „rupc“ pokrivati novim i novim porczima. 5. 5.

IZABRAN POGLAVAR MAKEDONSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Mitropolit Mihail na ćelu MPC

Skoplje. — U crkvi Svetog Klimenta u Ohridu u subotu je ustoličen novi poglavar Makedonske praoslavne crkve mitropolit povardarski Mihail, izabran уеćinom glasova na izbornom Arhiepiskopskom | crkvenonarodnom saboru, održanom u crkvi Svete Sofije u Orhidu.· Svečanom ustoličenju su prisustovali predstavnici katoličke i islamske verske zajednice, svi arhijereji MPC, izuzev dosadšanjeg poglavara Gavrila, predstavnici svih eparhija iz Makedonije i

sveta, makedonski premijer Branko Crvenkovski i brojni vernici.

Pošto mu je bitoljski vladika Petar uz prigodne reči uručio žezlo i druga obeležja poglavara, novoizabrani poglavar MPC Mihail je položio zakletvu, u kojoj je rekao da će čuvati autokefalni status MPC.

U pristupnoj besedi prvi čovek MPC je rekao da će razvijati duh razumevanja i tolerancije sa drugim verskim zajednicama. On je još rekao da očckuje da će Makedonija prebroditi svoje teškoće „mudrom i dobrom politikom sadašnje vlasti“, kao i da je osnovopoložnik MPC Sveti Kliment čije mošti se čuvaju u crkvi u kojoj je i izvršeno ustoličenje. Novi poglavar MPC Mihail je

, seo na tron svetog Klimenta.

Rukovodstvo PDP podnelo ostavku

Skoplje. — Celo rukovodstvo Partije demokratskog. prosperiteta, najjače partije Albanaca u Makedoniji podnelo jc OStavku jer prethodno poslušnost otkazali gostivarski i tetovski ogranak. Ostavka je podneta na sastanku Prcdsedništva na kome se raspravljalo o dugo pripremanom vanrcdaom kongresu partije, u kojoj jača „partijski radikalizam“, koji saradnju s makcdonskom vlašću occnjuje kao „albansku izdaju“. Tvrdi sc da jc na sastanku Predscdništva bilo reči i o komentaru albanske agcncije ATA u kojoj su trojica članova rukovodstva partije okvalifikovani kao „kvislinzi“ ı „poslušnici“ makedonske vlasti.

U čestitki makedonski predsednik Kiro Gligorov je istakao da očekuje da će MPC nastaviti „misiju duhovnog svetionika makedonskog naroda“, da očekuje jedinstvo i saradnju za jačanje i učvršćivanje nezavisnosti i integriteta Makedonije. Novoizabranom arhiepiskopu ohridskom i makedonskom je poželeo „snagu da izvrši odgovorne dužnosti na svetoklimentovom prestolu“.

Mihail je četvrti poglavar MPC izabran i ustoličen u Ohridu posle proglašenja autokocfalnosti 1967. godine i prvi izabrani i ustoličeni poglavar posle proglašenja makedonske samostalnosti. Novi poglavar je najstariji među makedonskim vladikama, rođen je 1912, završio je teološki fakultet a za mitropolita je hirotonisan tek 1989. godine. Dosadašnji poglavar Gavril koji ima 82. godine podnco je ostavku iz „zdravstvenih razloga“, u stvari nije mogao više po sopstvenom priznanju da usklađuje odnose među „samovoljnim vladikama“. Poglavar Gavril odbio je da prisustvuje izboru novog poglavara i da blagoslovi Sabor i novi ustav MPC, on osporava i legitimitet tog Sabora, pošto ga nije on sazvao kako je predviđeno dosadašnjim Ustavom MPC. D. Nikolić

Posle ostavke dosadašnjeg rukovodstva, pripreme za уапredni kongres će vršiti odbor za pripreme, pojačan prcdsednicima ogranaka PDP iz svih krajeva Makedonije. Poznato je da su „jastrcbovi“ Ččijc jC glavno uporište u tctovskom ogranku, od početka nczadovoljni rezultatima kojc jc postiglo rukovodstvo partije na ostvarivanju prava Albanaca. Traži se status „državotvornog naroda“ i paritctno učcšće u organima države, a prema makedonskom ustavu, Albanci, kao i druge nacionalnosti, imaju samo kulturnu i političku autonomiju u srcdinama u kojima žive kao većina. D.N.

SLOVENCI ŽIVE GORE NEGO U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI

Secesija gura u bedu

Ljubljana, (Tanjug) — Većina Slovenaca živi gorc nego u bivšoj Jugoslaviji, pokazuju najnovija istraživanja javnog mnjenja, koje je sprovco Institut za društvene naukc Ljubljanskog univerzitcta. Gotovo dvc trećinc od 2.100 anketiranih occnjujc da jc prcspor prclazak iz bivšcg u novi

gradex (а

PRODAJA DEČIJIH PELENA ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU „TENDRESSE„

#2 1. MINI PAKOVANJE

о. (40 KOM.) 2. MAXI PAKOVANJE (120 KOM.)

sistem, a 17,2 odsto smatra da ih је slovcnačka scccsija gurnula u strašnu bcdu.

Istraživanja su pOnOVO potvrdila. tradicionalni strah Slovcnaca od drugih nacija i država. Slovcnci sc višc nc bojc Srba, ncgo Hrvatskc, a najvišc bi voleli da su što sličniji Austrijancima. Telefon: 032/24-258, 27-011

lokali: 137, 122, 143, 138, 114, 121.

D.D. ČAČAK