Борба, 27. 12. 1993., стр. 11
BORBA PONEDELJAK 27. DECEMBAR 1993.
DNEVNIK |
„BUJKU“: REDŽEP ĆOSJA O ALBANSKOM NACIONALNOM PITANJU
igramo se države i vlasti
Kosmetski albanski nezavisni intelektualac Redžep Ćosja, kojeg su sredstva informisanja na albanskom jeziku, nakon njegove polemike sa albanskim predsednikom Sali Berišom i kosovskim liderom Ibrahimom Rugovom, izbacila iz svojih sadržaja, pre izvesnog vremena dobio je prostora u dnevnom listu „Bujku“ i u najkraćem „očitao“ lekciju aktuelnim albanskim političarima na Kosmetu, u Albaniji, kao i albanskim političkim partijama i ukupnoj politici koju one vode u vezi sa Kosovom i albanskim nacionalnim pitanjem.
Ostavljajući dilemu da li je „možda dobro ili ne“ što se nije pristupilo ni jednoj političkoj partiji, Ćosja je odgovorio za šta bi se zalagao da je kojim slučajem partijski čovek. I s tim u vezi rekao:
„Tražio bih da se nastavi svenarodni pokret uz nadu da bi se dramatizovalo albansko pitanje na međunarodnoj sceni što bi za rezultat imalo dolazak snaga OUN na Kosovo, jer one neće doći zato što ih molimo, ali će doći ako zaslužimo da dođu. Zahtevao ih da Kosovo i Albanija imaju jednu platformu oko albanskog nacionalnog pitanja, a ne da jedna strana udara u klin, a druga u ploču i da svakodnevno variraju naše opcije. Zahtevao bi da se kosovsko pitanje postavi kao kolonijalno, što ono jeste, a ne kao pitanje ljudskih prava, kako se postupa. Odbio bih da se saglasim sa odlaskom naših poslanika u egzil, bio bih odlučan u borbi za demokrati-
zaciju u našem шпшаграгнј-
skom i političkom životu. Angažovao bih se za demokratiju u Albaniji, suprotstavivši зе зуаkom vidu nasilja i pritisaka nad narodom koju sprovodi novi režim, zahtevao bi da se narodu kaže samo istina o našem Opštem stanju i bio bih odlučan u zaštiti javnosti od partijskih obmana i manipulacija“.
Pitanje odgovornosti
Odbacujući kritike na njegov račun da je ostao izvan partija da bi izbegao odgovornost, Redžep Ćosja je podsetio da „plaćene patriote“, kojih među Albancima sada na Kosovu ima mnogo, ništa više nisu doprineli svenarodnom pokretu od njega, a u partije su ušli da bi se baš zaštitili od odgovornosti. Zatim je potvrdio da je odbio da bude premijer albanske kosovske vlade, obrazlažući što predlagač u svojoj ponudi nigde nije pomirijao ni reč narod, ni reč život. A onda je, odgovarajući na pitanje kako to da se govori da je Kosovo okupirano a albanske politič-
ke partije ostaju nedirnute, re--
kao:
...Kosovo je u potpunom kolonijalnom položaju, okupirano, a naše partije su zbilja nedirnute od srpskog režima. Naše partije su, ustvari, postale demokratski dekor srpskog režima. Postoje kako bi Srbija mogla da se legitimiše kao demokratska država pred svetom. I upravo ove naše partije su pacifikovale Kosovo i 1988. i 1989. i 1990. One su Kosovo predale Srbiji. Baš iz ovog razloga, a ne zato što je demokratska, Srbija im stvara publicitet, ostavlja ih na miru, poziva na parlamentarnu saradnju. Baš iz Ovog razloga, a ne zato Što VOli Albance, Milošević dozvoljava predstavnicima partija da prela-
ze granicu, da se šetaju tamo amo, gde god žele“.
Pošto je potvrdio svoje ranije mišljenje „da je pravednije da 200 hiljada Srba bude пастопа!na manjina, nego dva miliona Albanaca“, Ćosja je obrazložio zašto smatra da je „najpravednije rešenje ujedinjenje Kosova sa Albanijom“.
„Pitate me, rekao je, da li je razumno da se ujedinjenje ističe kao naš politički program? A ja pitam, da li je uopšte razumno da se kao naš politički program ističe opcija o nezavisnom i neutralnom Kosovu? Moja opcija je razumna, jer je istorijska neophodnost da se zahteva naša nezavisnost, naše otcepljenje od srpskog kolonijalizma. Zahtevi za ujedinjenjem Kosova i Albanije izgledaju mi razumnijim i realnijim od nezavisnog i Suverenog Kosova sa međunarodnim subjektivitetom, jer je to prihvatljivije i za balkanske susede i za međunarodne faktore“...
Parlament u ezgilu i parlament ovde
Pošto je u naštavku „ukrstio“ koplje sa Sali Berišom, upozorivši ga da zamenjuje teze i da etničku Albaniju „kao. istorijski ideal albanskog naroda“ nastavlja da zamenjuje sa „velikom Albanijom” kao „srpsko-grčkom šovinističkom izmišljotinom“, sebe ne smatra političkim kolosom, ali „još manje je to Beriša“, jer „nije imao vremena da to postane“, a „pogotovu ne nakon političkih hapšenja u Albaniji i osciliranja u političkim stavovima, kao i njegove sasvim prosečne intelektualne sposobnosti“. Naprotiv, dodao je Ćosja, „Sali Beriša može postati jedna od ličnosti koja se brzo zaboravlja“.
Dajući odgovor na pitanje o „albanskom kosovskom samoobmanjivanju“ u postojanju sopstvenog parlamenta pa i države, Ćosja je između ostalog rekao:
„Parlamentarni i predsednički izbori nisu održani da bi se konsituisao parlament. Jer, svakome ko stvari posmatra onakšč vim kakve jesu, jasno je da njegovo konstituisanje neće dozvoliti okupacioni srpski režim. Izbori su održani da bi reducirali naš pokret u jednu partiju, čak jednu užu grupu ljudi, a zatim da bi se oni kitili raznim moćnim epitetima... Pri tome treba reći da za naše samoobmanjivanje i samopoigravanje objašnjenja i može biti, ali opravdanje nikako. Imamo jedan parlament u egzilu, koga plaćamo i imamo drugi parlament ovde. Imamo nekoliko ministara u egzilu, a neke ovde. Ustvari, nemamo parlament ni ovde ni tamo. Ali se zato igramo i parlamenta i vlasti i države. Poigravamo se Kosovom i narodom“.
Rafa su nas spasili „politički ljudi“
Ćosja je u nastavku izabrane poslanike na prošlim albanskim izborima, koji se mire sa sadašnjom situcijom na Kosovu nazvao „kvislinzima, kapitulantima i kolaboracionistima“, primetivši da „se ne može mnogo postići bez spremnosti na požrtvovanje i žrtvu“, a zatim izrekao „jeretičku“ ocenu o nepriznavanju „republike Kosovo“.
„... Naša štampa, pa i „Bujku“ u niz slučajeva stvarali su utisak kod naše javnosti da je priznavanje republike Kosovo pitanje dana, ali nažalost, spremnost za
priznavanje nije pokazala ni jedna država. U svom diplomatskom ophođenju čak i Albanija je lavirala svoje priznanje od pre dve godine“... :
Pošto je prisustvo Amerikanaca u Makedoniji kosovskoj albanskoj javnosti prikazano kao „spasonosna činjenica“ za Albance, Ćosja je izneo sasvim drugačije gledište:
„... Amerikanci su u Makedoniju došli ne radi nas, nego da bi
. sprečili eventualni sukob u koji bi se mogle uvući Grčka i Turska, koje čine jugoistočno krilo NATO pakta. Tamo ih, dakle, nije dovelo albansko pitanje. Zbog njihovih strateških interesa u jugoistočnoj Evropi, Amerikanci žrtvuju albanske nacionalne interese u Makedoniji, jer oni za Albance tamo traže зато 7аštitu ljudskih prava... Mi pravimo od svega toga mnoge špekulacije i hipotetične kombinacije i time stvaramo utisak da svi misle o nama i našem pitanju! Time lišavamo sebe uloge istorijskog subjekta i tako slabimo sopstvene mogućnosti za promenu naše sudbine. Protiv sam takve logike.“ Ćosja je odgovorio i na pitanje da li su Albanci pokazali neviđenu mudrost što su izbegli rat i pri tom sačuvali ljudski potencijal, pri čemu sigurno koračaju ka svom političkom cilju?
„Ne bih rekao da smo izbegli rat. Nisu ga izbegli ni Slovenci, Hrvati, Bosanci, Palestinci. Svi oni nisu izbegli rat, jer su svi oni navodno ludaci! Rat smo izbegli samo mi — najpametniji na svetu! Rata su nas spasili „politički ljudi“! Kakvo čudo. Zaboravljamo, ni jedna okupirana zemlja ne može se ponovo okupirati od istog okupatora, ne bar dok vrši vlast osvajača. A mi, ustvari, kao da ne želimo da vidimo ono što sami govorimo, da smo okupirani i da okupator nastavlja sa onim ratom koji uvek i svuda vodi okupator protiv okupiranih. Zato, kome je potrebna retorika da smo izbegli rat, da smo sačuvali ljudski i ekonomski potencijal? Prvenstveno onima koji imaju partijske plate, koji putuju službenim vozilima, piju besplatno čaj i kafu, koji se baškare u luksuznim partijskim
kancelarijama i piju viski i puše · |
„Malboro“. Ali, idite tamo na pijacu i kod onih u redovima za
hleb, kod onih koji su progonje- |
ni od policije i pitajte ih šta će vam reći, da li smo izbegli rat... Oni i njima slični će vam reći, u „ratu smo, jer oni su osetili i svakodnevno osećaju rat.
Kako se može reći da smo izbegli rat kada je Kosovo, za Albance, ekonomski i materijalno opustošeno, kada je sa Kosova ispražnjeno skoro onoliko Albanaca koliko i Muslimana iz Bosne. Samo treba otvoriti oči i posmatrati. Ukoliko ne prihvatimo da se samoobmanjujemo i da obamnjujemo druge, videćmo i trebalo bi da kažemo: izgubili smo ekonomski potencijal više nego ikada, nego u.bilo kojem drugom ratu... Ko može da kaže
da nismo izgubili ljudski poten- |
cijal? Svi oni mladići, devojke, svi njihovi roditelji, sva ona deca koja:su izbegla u inostranstvo zbog terora srpske države ili
zbog terora programiranog siro- |
maštva — svi oni su naš poten- |
cijal, koji se za sada odvojio od
nas. I, mnogi od njih se više ne- |
će vratiti“. _ Pripremio: M. Antić.
PRG64JA (IGRAČAKA
BAPRPBIRE, LEGO, NINDŽE ...
“Panasonic
2 profesionalno isa 2) entuzijuzmom
. Tel: 341-151 _334-531 lok:220
najpovoljnije = najatraktivnije
veleprodaja - maloprodaja
PRODAJA, UGRADNJA,
3 žć SERVIS,
зе GARANCIJA 12 MESECI-
za Panasonic opremu |
TELEFAX KX F50 B 1000 CENTRALA 30810 1500 CENTRALA 61610 1750 TELEFONI KXT 2315 ___ _11O0 TELEFONI KXT 2365 ___ 14O TELEFONI KXT 3611 ___ 195 PISAĆA MAŠINA AX
110 BROTHER зоо
ZA DILERE POSEBAN POPUST
“= рише-