Борба, 27. 12. 1993., стр. 12

2“

MODUS VIVENDI ZA SRBE | HRVATE

Kao politička formula, modus vivendi Je odvajkada primenjivan kada је rešavanje pojedinih složenih situac strasti, prelazilo u pragmatično nastojanje da se radikalna i dugoročna rešenja odlože za srećnija vremena

dr Ranko Petković

Dve latinske reči, modus vivendi, dospele su u samu srž rešavanja jednog od najsloženijih pitanja u sklopu krize u prostoru bivše Jugoslavije: odnosa Zagreba i Knina, a u krajnjoj liniji Hrvatske i SR Jugoslavije. Kao politička formula, modus vivendi je od vajkada primenjivan u slučajevima kada je rešavanje pojedinih složenih situacija, nastalih zbog beskompromisnog sučeljavanja užarenih političkih strasti, prelazio u pragmatično nastojanje da se prevaziđu sukobi, a radikalna i dugoročna rešenja, koja nisu na dohvatu ruke, odlože za srećnija vremena. Negde na sredokrađu između savremenijih pojmova „suživota“ i „koegzistencije“, modus vivendi je u kontekstu rešavnja jugosloVenske krize prvi put pomenut,u inicijativi francuskog ministra/ Žipea i njegovo nemačkog kolege Kinkela da bi, nakon toga, postao condicio sin qua non u za'ključcima evropskih ministara u Luksemburgu i u pregovorima u Ženevi.

1. Šta je navelo Evropljane da predlože modus vivendi kao formulu za smirivanje prilika u Hrvatskoj? ~ Prvi, faktički razlog su tekući

~“ sukobi Srba i Hrvata, posebno u

zonama gde su stacionirane snage UNPROFOR-a, kao i tzv. ružičastim zonama, budući da svakog časa mogu da prerastu u rat većih razmera.

Drugi, diplomatski ili operativno-pregovarački razlog je što nastojanja koja su usmerena na to da dovedu do mira u Bosni i Hercegovini nisu u potpunosti odvojena od zbivanja u odnosima Zagreba i Knina, a takođe ı Hrvatske i SR Jugoslavije. Treći, globalni razlog je što bez rešavanja otvorenih pitanja u odnosima Srba i Hrvata, odnosno Hrvatske i SR Jugoslavije, ne može doći do sveobuhvatnog i definitiv-

· nog rešenja krize u ovom geopoli-

tičkom prostoru.

Ova tri razloga su, svakako, motivisala Žipea i Kinkela a kasnije i njihove kolege u Evropskoj uniji, da uporedo sa rešavanjem krize u Bosni i Hercegovini potenciraju i potrebu stvaranja uslova za smirivanje situacije u srpsko-hrvatskim odnosima, pa u određenoj meri da ih međusobno povežu i uslove.

2. Zašto su se Evropljani opredelili za modus' vivendi u Hrvatskoj, zar nisu imali druge opcije?

I oni, kao i svi koji imaju temeljitiji uvid u sadašnje stanje odnosa Srba i Hrvata, Hrvatske i Republike Srpske Krajine, dobro znaju da, grosso modo, postoje sledeće dve mogućnosti:

Scenario br. 1: Vođenje suštinskih pregovora o definitivnom rešavanju otvorenih „pitanja и srpsko-hrvatskim odnosima, u kojima bi, kao što se zna, hrvatska strana zastupala gledišta da teritorija koja se sada nalazi u sastavu Republike Srpske Krajine predstavlja neotuđivi deo hrvatske države, s tim da Srbi u Hrvatskoj mogu da računaju jedino na neke vidove teritorijalne i kulturne autonomije (predviđene tzv. specijalnim statusom), dok srpska strana, pozivajući se na legitimno i neotuФуо ргауо па затооргедеепје, smatra da je već uspostavila svoju državu koja može legitimno da pregovara sa Hrvatskom samo kao država sa državom.

Zbog toga je jasno da pregovori

o· ključnim pitanjima odnosa Srba i Hrvata ni sada, pa ni u doglednoj budućnosti nisu verovatni, jer dve zainteresovane strane vrlo uporno insistiraju na svojim oprečnim.polaznim pozicijama i krajnjim ciljevima. Scenario br. 2: Izbijanje rata širokih razmera između Hrvatske i Republike Srpske Krajine, na koji, po prirodi stvari, ne bi mogli nezainteresovano da gledaju ni Republika Srpska ni SR Jugoslavija, a razume se, ni međunarodna zajednica. Svi znaju da bi tek taj rat bio „pravi“ rat u prostoru bivše Jugoslavije i da bi u njegov vrtlog: mogao da bude uvučen širi balkanski i evropski prostor.

Imajući, dakle, pred sobom saznanje o faktičkoj nemogućnosti plodotvornih pregovora o suštinskim pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa i faktičkoj mogućnosti iz-

bijanja opasnog srpsko-hrvatskog ·

rata, Evropljani su se opredelili za modus vivendi, kao klasičnu diplomatsku poštapalicu primenjivu u takvim prilikama, ali po svemu sudeći i kao sadašnji jedini put da se sanira eksplozivno stanje u srpsko-hrvatskim odnosima i prepusti vremenu i samoj pragmatici života da se postepeno stvore pretpostavke za korenito i definitivno rešavanje otvorenih pitanja u srpsko-hrvatskim odnosima.

3. Šta Evropljani formulom modus vivendi nude Hrvatima, a šta Srbima?

— Da bi amortizovali nestrpljenje hrvatskih vlasti da što pre reintegrišu područja na kojima se na-

Носе [1 51 ртби

lazi UNPROFOR, kao i tzv. ruži-

časte zone u teritorijalni i ustavni

poredak Hrvatske, kao i samu ve-

rovatnoću da hrvatske vlasti učine

pokušaj da taj cilj ostvare oružanom silom, Evropljani su nastojali da „zadovolje“ hrvatsku stranu 12ričitom naznakom da su te teritorije sastavni deo Hrvatske. Oni time, razume se, nisu kazali ništa novo, jer je to već u nekoliko navrata naznačeno u rezolucijama Saveta bezbednosti, a konačno i oni i drugi, pa i 187 članica Ujedinjenih nacija, priznali su Hrvatsku_ u njenim nekadašnjim republič-

ija: Između Zagreba...

kim granicama koje obuhvataju i srpske krajeve u tom prostoru.

— Srbima ništa nisu obećali, ali ništa nisu ni uskratili, jer modus vivendi predstavlja samo fiksiranje i perpetuiranje sadašnjeg stanja. Pregovori o rešavanju privrednih, saobraćajnih, humanitarnih i sličnih pitanja, životno značajni za obe strane, jačaju pregovarački status i kredibilitet upravo srpske strane, što vodi njenom daljem de facto priznanju.

Na osnovu toga bi se moglo reći da i hrvatska i srpska strana imaju određene „koristi“ od evropskog

NAKON SRPSKE IZLAZ NA JADRAN TRAŽI | MUSLIMANSKA STRANA

Konfinenfalci (ne)ce iza.

Na još aktuelnom terenu za razmenu — Konavlima i Vitaljini vratilo se stanovništvo prognano oktobra 1991. godine. Muslim jedan turistički objekat u Neumu

Dugo vruća tema jugoslovenskog sukoba — Prevlaka, za koju još poneko veruje da je jak razlog izbijanja rata između Hercegovaca, Bokelja i Crnogoraca s jedne i Dalmatinaca (Dubrovčana i Hrvata) s. druge strane, možda će uskoro biti u sećanju još samo ljudi sa boljim pamćenjem.

Izlazak na Jadran još od izbijanja rata aktuelan je za bosanskohercegovačke Srbe, a u poslednje vreme takva mogućnost traži se i za Muslimane, koji se ne zadovoljavaju ponuđenim prolazom do

Paa

8 |)»

korišćenja recimo bivše bosanske luke Ploče, ili nekiha objekata u Neumu, kako predlaže hrvatski predsednik Franjo Tuđman.

Prostor istočno od Dubrovnika, nekako odmah po povlačenju JNA (koja se obavezala „braniti ugroženi srpski narod“) najpre je bio zapeo za oko tzv. SAO Hercegovini. Njen prvi čovek, narodni odmetnik i bivši kamiondžija što se pod stare dane po prvi put zaposlio u trebinjskoj opštini kao predsednik — Božidar Vučurević, valjda da bi „opravdao“ preko dvesta ondaš-

ПРВА ЛОН елити 5

njih žrtava, obećao je „svom narodu“ izlaz na more. Osim ovog, Dubac — Debeli Brijeg, koji je uključivao sve od Kupara do Prevlake, Vučurevićeva SAO državica je dugo merkala (i krvarila na njemu) rezervni izlaz na pravcu Klek Neum, što je od početka rata (prema zamislima stratega iz jugoslovenskog vojnog vrha) imalo veze sa pravcem razgraničenja dolinom Neretve i dalje preko Nevesinja i Konjica prema Sarajevu. Vremenom i pored povremenih izjava Radovana Karadžića da je sa Tuđmanom sve dogovoreno i vrhovnikovih izjava koje su nešto nepreciznije („moramo misliti o Dubrovačkom zaleđu, ali nikako na štetu ma kog dijela hrvatske

територија ЈЕ CO-e Требиње под контролом Ba TCE

Namet, ili папа атећ, пп ртадтаћспа

ija, nastalih zbog bes

... Knina

nastojanja da se u njihovim odnosima uspostavi modus vivendi, kao potvrda sadašnjeg status quoa (svojevrsna „kiparska varijanta“), ali i jedini razuman i pragmatičan put da se u nekim boljim uslovima ili srećnijim vremenima dođe do konačnog rešenja.

Međutim, kada su'Žipe i Kinkel predlagali modus vivendi za saniranje odnosa Hrvatske i Republike Srpske Krajine, oni nisu imali u vidu samo stanje u prostoru bivše Jugoslavije, već su krajičkom oka

gledali i — preko Okeana! U nji- ,

hovom diplomatskom paketu važ-

zemlje“), oko izlaska bosanskih Srba na Jadran sve manje se govori. Pre nego se tema skoro zaboravila iz Zagreba su stizale izjave da će se Hercegovcima (bilo je i onih koji to predlažu kroz Sutorinu, preko teritorije Crne Gore) „za zaleđe“ ponuditi teritorija „iza Moiunta prema Prevlaci“, u dužini nešto manjoj od 6 milja (jedna mi-

hivu

kilometara.

lja — 1850 metara) „i trista metara

· unutar teritorije“. To je odmah uzeto s rezervom, jer bi, osim dis- *

kutabilnog mesta i luke Molunat ostalo nerešeno i kako (ako ne s nebesa) stizati na ponuđenu teritoriju. Na terenu, međutim, stvari su već mesecima mnogo drukčije. Osim što hrvatska strana kontroliše dobar deo terena opštine Trebinje (desno od pruge iz pravca Ravnog, preko Duži (Ljubovo), Vlaštice, Radovan ždrijela i Glavske ka Poljicu iznad Župe Dubrovačke)

пуан

us} val lice Ko SVO tež

Molunat i Vitaljin

Prema popisu s kraja XVII veka Vitaljina novnika, a Đurinići 39 domaćinstava i 208 ljen u to doba. (Prema popisu iz 1981. godi 156, a Molunat 149 žitelja). Molunat je kai sko doba. Na Velikom Školju, jednom od d fragmenti rimske keramike i ostaci 21007 početkom ovog veka kada je napravljena | Đuriničani, silazeći iz svog sela kome Mol: ki i Mali Školj, dva ostrva čine prirodnu i dova, gde se nekad davno usidrila i francuš nerala Marmona u svom pohodu prema ] stao zbog sporazuma, a brodove je bacio u

Koliki su razmaci između naselja uz more” kako oni kažu „od ponte do ponte“ izmeđd šest milja. Od Molunta до Саутата 12, а Са koliko je i od Oštre do Herceg-Novog. S n

kra žali što lavi bis terć Luc

SOV

Лис

је!“ Ба | пау уађ Во: