Борба, 27. 12. 1993., стр. 3
8
55 BORBA PONEDELJAK 27. DECEMBAR 1993.
AHEBHMK E
KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU RADOVANA KARADŽIĆA
EU kriva za produzetak |
rafa u Bosni
Sarajevo. — Evropsku uniju optužujemo ne samo za izazivanje haosa u Jugoslaviji, ne samo za izazivanje rata u BiH, nego i za produžavanje tog rata. Bez podrške Evropske unije muslimanska strana ne bi bila toliko uporna u odbijanju mira i pri-== hvatila bi jedno časno rešenje, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za štampu predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić. Na ovoj konferenciji za štampu, osim Karadžića, učestvovao je i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik i ovo je bilo njihovo prvo obraćanje javnosti na Palama posle povratka iz Ženeve.
— Ono što je bitno za ovu rundu ženevskih pregovora je to da smo doživeli jedan svojeVrstan pritisak, da ne kažemo ucenu od Evropske unije, koja je ultimativno dala do znanja da za mir moramo dati velike koncesije, moramo omogućiti Muslimanima 33,3 odsto teritorije bivše BiH i da je to poslednji us-
_ tupak koji se od Srba traži da bi se uspostavio mir. Vrlo je teško bilo naći takve koncesije i takav plan ponuditi, ali uz veliko angažovanje i trud kopredsednika, hrvatske i naše strane, gospode Miloševića, Bulatovića i Tuđmana, napravili smo takav predlog i smatrali smo da smo time stavili tačku na ceo ovaj posao oko pravljenja muslimanske države.
Smatramo se prevarenim i mi i svi ljudi koji su želeli da u BiH dođu do mira, zbog toga što Evropska unija nije ispoštovala ono na šta se obavezala, rekao je Momčilo Krajišnik. On je dalje optužio Evropsku uniju zbog toga što nije okrivila Muslimane za odbijanje plana, već su, po njegovim rečima, oni čak' podstrekivali Muslimane, a srpskoj strani su postavljali nove zahteve za koje su bili sigurni da ih Srbi ne mogu prihvatiti.
Krajišnik je istakao da, posle ovog odbijanja muslimanske
strane, smatra da su Srbi potpu-
no ispunili ono što je međunarodna javnost i srpski narod
očekivao da bi došlo do mira i
samim tim do skidanja sankcija
i da srpska strana nije dalje oba-
vezna ni za kakve ustupke ni prema muslimanskoj strani. Na
Skupštini koja će, po njegovim
rečima, biti održana za sedam-
-osam dana srpska strana će do-
neti platformu za buduće pregoуоге. Na pitanje šta očekuje od najavljenog nastavka razgovora 15. januara, Radovan Karadžić je rekao:
— Ja mislim da je smisao sastanka pokušaj Evropske unije da dođe do sporazuma na bazi ovoga što smo do sada uradili. Evropska unija, odnosno kopredsednici su uložili ogromne napore da se dođe do rešenja i tu nemamo primedbi. Pokušalo se rešiti pitanje Sarajeva. Srpska strana bi trebalo da prihvati privremenu upravu Ujedinjenih nacija nad Sarajevom, a muslimanska strana bi trebalo da prihvati klauzulu po kojoj deo provincije Sarajeva i deo grada Sarajeva neophodno pripadaju Republici Srpskoj. Ukoliko se ispuni ovaj drugi uslov, prvi uslov će srpska strana prihvatiti, mada smatram da je definitivno rešenje najbolje rešenje. Ono što je sigurno, mi nećemo odustati od srpskog Sarajeva, bilo ono pod upravom UN ili ne. Verujem da nijedno parče Republike Srpske neće doći ni pod čiju upravu, ali, eto, to je nada Evropske unije da postigne tu jedan komprimis.
Karadžić je, na određen na-
čin, nastavak pregovora 15. ja-,
nuara uslovio i izjašnjavanjem muslimanske strane što se tiče prihvatanja mapa koje su napravili „zajedničkim. dogovorom hrvatska i srpska strana na poslednjoj rundi pregovora. On je rekao da je za srpsku stranu to ključno pitanje. Ukoliko muslimanska strana to ne prihvati, sastanak u Ženevi 15. januara, ili dva-tri dana kasnije, jer bi tamo u to vreme trebalo da boravi predsednik Klinton, za srpsku stranu ne bi imalo posebnog smisla, jer, po Karadžiću, više nikakvih koncesija ne sme biti.
Odgovarajući na pitanje novinara „Borbe“ da li će dolazak Grčke za predsedavajućeg Evropske unije od nove godine kvalitativno unaprediti pregovo-
- rei šta srpska strana očekuje od
ove promene, predsednik Republike Srpske je rekao:
— Verujem da je Grčka istrajan prijatelj Srbije i srpskog naroda i to je sigurno tako. Međutim, Grčka će moći vrlo malo da utiče na odnose u Evropskoj uniji prema ovom problemu. Mora se, dakle, jasno reći da je Evropska unija, u stvari, proširena Nemačka. Glavni faktor u Evropskoj uniji je Nemačka i svet će tek da se suoči sa velikom Nemačkom, kada se sva brutalnost nemačke sile pokaže pre svega u samoj Uniji, a zatim i prema drugim zemljama. Grčka će verovatno nastojati da se odnos Unije prema Srbiji i srpskom narodu promeni. ·
DANAS ZASEDA SKUPŠTINA CRNE GORE e е Rasprava o bedi, grbu i ministrima
Podgorica. — U žiži interesovanja javnosti naći će se rasprava u Skupštini Crne Gore o privrednim i socijalnim tokovima u republici. Inicijativu da se rasprava povede, već duže zahtijevaju sindikati, a nedavno ju je podržala i Socijaldemokratska partija.
Pred poslanicima će se naći i predlozi zakona o grbu i zastavi Republike Crne Gore, dok je zakon o novoj himni ostavljen za neko naredno skupštinsko zasijedanje. Novi grb Republike, ako ga poslanici usvoje, bio bi stari grb Crne Gore iz Njegoševog vremena otisnut na medalji za hrabrost, a kasnije inaugurisan Ustavom knjaževine Crne Gore iz 1905. godine i dvoglavi krunisani bijeli orao u poletu, sa skriperom u desnom i šarom u lijevoj kandži. Na prsima mu je zlatni
lav u prolazu. Zastava Republike Crne Gore, prema predlogu bila bi stara crnogorska državna zastava iz Ustava 1905. godine sa redosledom boja crveno, plavo i bijelo. Socijaldemokratska partija i još neke su međutim, istakle amandman da se u sredini te zastave utisne grb Crne Gore. Preksinoć je crnogorska Vlada odbacila takav amandman, ali će konačnu riječ ipak dati poslanici. Potpredsjednik Vlade Zoran Žižić, koji je bio i predsjednik radne grupe za izradu predloga zakona o državnim simbolima o novoj himni kaže da su bila ponuđena tri rješenja ali da nije postignuta saglasnost. Jedan predlog himni bio je „Onamo, onamo“ zatim „Oj svijetla majska zoro“ i „Ubavo nam Crnoj Gori“. ТИМ Ра за Pošto se ovo pitanje ispolitizovalo, odluka o zastavi je OStavljena za dalja usaglašavanja.
ZORAN ĐINĐIĆ
Rešenje je u kompromisu stranaka
Jagodina (Tanjug) — Predsednik Izvšrnog odbora Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić izjavio je da će njegova stranka insistirati na kompromisu stranaka kako bi se formirala jedna zajednička platforma za rad novog parlamenta.
Učestvujući u emisiji „Krajem nedelje“ Radio-Jagodina, Đinđić je rekao da je situacija komplikovana, jer ni Socijalistička partija Srbije, a ni opoziciona stranka, ne mogu sastaviti vladu koja bi na najbolji način rešavala probleme građana. „Stranke moraju malo odstupiti od svojih programa i stranačkih interesa u interesu normalnog rada novog parlamenta i u interesu formiranja nova vlada“, smatra Đinđić. с
„Ako stranke ne postignu kompromis, onda među njima ne postoji stepen odgovornosti prema narodu i narodu treba javno reći koja stranka nije za kompromise“, rekao je Đinđić, naglasivši da je DS kao stranka centra ponudila koncept nove vlade koji će podržati bar dve trećine stranaka u novom parlamentu. „Mislim da će na to pristati i predsednik Republike Srbije i da će naložiti strankama da nađu kompromis i sporazum u “interesu naroda“, rekao je Đinđić, istakavši da je dužnost predsednika da u ovom trenutku preuzme inicijativu i šefovima stranaka kaže šta od njih narod očekuje. Nadam se, dodao je, da će se to desiti za tri do četiri dana. „Sigurno da nova vlada ne može biti u formi SPS a ni u formi opozicije koju bi podržala jedna ili druga strana i rešenje se mora naći negde na sredini“, rekao je Đinđić.
Očekuje se i da premijer Đukanović ponudi poslanicima imena ministara kojim će popuniti svoj kabinet. Reč je o ministru za ekologiju, uređenje prostora i eventualno još neka mjesta. Upražnjena mjesta inače, su napustili, nakon odluke svojih partija, kandidati NS i LSCG. Premijer Đukanović je, međutim, bio voljan da još neko ministarsko mjesto ponudi socijaldemokratima, koji imaju jedno ministarsko mijesto (za saobraćaj i pomorsku privredu), ali do saglasnosti nije došlo. Glavni odbor SDP-a je odbio takav predlog i u jučerašnjim saopštenjima najavio povlačenje iz Vlade Crne Gore. Svetozar Marović je u prekjučerašnjoj emisiji u Radio Herceg Novi rekao da će nova kadrovska osvježenja Đukanović popuniti iz redova vladajuće DPS-a. Ц. Модгеза
'oceni
· SEDNICA SAVEZNE VLADE
Radikalno profiv hiperinflacije
Beograd, (Tanjug). — Savezna vlada na subotnjoj sednici, predsedavao dr Radoje Kontić, obavila je prethodnu raspravu O merama ekonomske politike za 1994. godinu, saopštilo je Savezno ministarstvo za informisanje.
Ocenjeno je da u ovoj godini nisu zaustavljene tendencije pogoršanja ukupne privredne i socijalne situacije u zemlji, što se ogleda u tome da je u 1993. godini raspoloživi društveni proiz-
· vod pao na oko 39 procenata os-
tvarenog u 1989. godini. Prema Savezne vlade, ovakvo teško stanje rezultat je, pre svega, procesa vezanih za raspad bivše Jugoslavije, a posebno sankcija Saveta bezbednosti i ničim utemeljene i nepravedne blokade međunarodne zajednice pre-
ima Saveznoj Republici Jugosla-
viji.
Konstatovano je da je u poslednjem kvartalu ove godine došlo do eksplozije hiperinflaci-
ije i monetarnih poremećaja, či'me se razara finansijski sistem i omogućavaju špekulativne rad-
nje. Polazeći od toga, a u cilju sprečavanja teških poremećaja u funkcionisanju jugoslovenske
'ekonomije, Savezna vlada odlu-
čila se zahitno preduzimanje radikalnih mera za obaanje hiperinflacije, zaustavljanje рада proizvodnje, jačanje finansijske discipline i za povećanje prihoda za javnu potrošnju, ističe se u saopštenju.
Savezna vlada odlučila je da se i dalje prioritetno štiti socijalno najugroženije kategorije stanovništva. U tom smislu preduzeće se posebne mere Savezne i republičkih vlada.
Savezna vlada usvojila je izmene i dopune akta kojim se omogućava trgovcima da spisak za prodaju robe za dinare deviznog porekla mogu da prošire i sa obućom, konfekcijom i trikotažom koja sadrži najmanje 51 procenat uvozne komponente. Spisak za prodaju robe za dinare deviznog porekla proširen je i s većim brojem poljoprivrednih mašina, alata i mehanizacije.
Savezna vlada nastavlja rad na uobličavanju ekonomske politike za 1994. godinu, sa konkretnim merama i odlukama, navodi se u saopštenju Saveznog ministarstva za informisanje. GLAVNI ODBOR SRPSKE RADIKALNE STRANKE
Odbijena Šešeljeva
Beograd. Glavni odbor Srpske radikalne stranke jednoglasno je odbio ponuđene 0stavke predsednika stranke Vojislava Šešelja i čitavog Izvršnog odbora stranke, na sednici koja je održana u subotu.
Ostavke su ponuđene nakon rezultata decembarskih izbora, na kojima je SRS postigla slabiji rezultat nego na prethodnim izborima. Šestočasovna sednica Glavnog odbora, rezultirala je, kako saznajemo, dogovorom O novoj strategiji stranke u narednom periodu i odlukama o kadrovskim promenama u Oopštinskim i okružnim odborima koji su iskazali slabosti na prethodnim izborima.
U izjavi za „Borbu“ Vojislav Šešelj kaže da je osećao moralnu obavezu da ponudi ostavku, ali od njene realizacije nije bilo ništa jer je Glavni odbor SRS imao mnogo pozitivniji stav prema
ostavka
rezultatima izbora od Izvršnog odbora stranke.
U saopštenju koje je potpisala Maja Gojković (potpredsednica stranke i potpredsednica Veća građana Skupštine Jugoslavije), ističe se da rezultati SRS nisu loši u uslovima u kojima je stranka bila izložena apsolutnoj medijskoj. blokadi i totalitarnim udarima aktuelnog režima.
POVODOM SAOPŠTENJA ASOCIJACIJE NEZAVISNIH MEDIJA
Kolegijum „Borbe“
nije U poslednjem broju „Nedeljne Borbe“ (subota, 25. decembar 93.) objavljeno je saopštenja „Koordinacionog odbora Asocijacije nezavisnih medija“ (ANM). Saopštenje sadrži niz zaključaka, među njima i onih koji se tiču uređivačke politike lista „Borba“. Navodi se, između ostalog, da će ANM „ubuduće odlučno reagovati na sve proizvoljne i neargumentovane napade na pojedine nezavisne medije, posebno kad takvi napadi dolaze od strane zvaničnika i pojedinih komentatora nekih drugih medija“. U vezi sa prethodnim, obaveštavam čitaoce „Borbe“ da
'|_jee kolegijum lista „Borba“ iz
novina saznao: prvo, da je „Borba“ član navedene asoci-
pitan
jacije, da ta asocijacija ima koordinacioni odbor i da je predsednik tog koordinacionog odbora Branislav Milošević, zamenik direktora „Borba DD“, drugo, da će list „Borba“ biti „odlučno“ branjena od „zvaničnika i pojedinih komentatora“, te da će imati obavezu da od istih brani „pojedine nezavisne medije“.
Obaveštavam čitaoce lista „Borba“ da će kolegijum „Borbe“ sam odlučivati kada će se, kako i od koga braniti. Takođe, da će sam odlučivati da li će i kako „od zvaničnika i pojedinih komentatora“ braniti druge medije.
Slavko Ćuruvija, v.d. glavnog i odgovornon urednika „Borbe“