Борба, 17. 01. 1994., стр. 8

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 17. ЈАНУАР 1994.

ДРУГИ ПИШУ GheNeiHorkđbnes Зимерманов разлаз са Клинтоновом политиком

Елејн Сколино

Водећи експерт за Балкан у Клинтоновој администрацији је поднео оставку после више од тридесет година службовања у америчкој дипломатији.

Званичници у Стејт департменту кажу да је Ворен Зимерман (59) обавестио своје службенике у Дирекцији за избеглице да се повлачи из два разлога. Први је, лично незадовољство што није постављен на нови положај. Други је што није више у могућности да помогне у обликовању балканске политике.

Амбасадор Зимерман је рекао својим колегама да је изгубио стрпљење што Клинтонова администрација стално одлаже увођење функције помоћника државног секретара за насељавање, миграцију и избеглице.

Највише личности из Стејт департмента потврђују да је Бела кућа одбила предлог Ворена Кристофера да амбасадор Зимерман буде постављен на овом место и то упркос веома распрострањеном уверењу у администрацији да је то личност са највишим квалификацијама за овај положај. У овом тренутку г. Зимерман је директор Дирекције за избеглице Стејт департмента. У Белој кући међутим, мисле упркос противљењу Ричарда Муса, подсекретара у Стејт депар-

тменту за кадрове, да би на ту функцију требало довести жену или мушкарца који није белац. Блиски сарадници амбасадора Зимермана кажу да је последњих месеци био изузетно фрустриран што америчка администрација није показивала никакву жељу да се заштите конвоји са храном у Босни, али и сопственом немогућношћу да помогне у креирању ове политике.

Г. Зимерман стекао је високу репутацију за лојалност јер се није противио политици која је долазила из Вашингтона док је био амбасадор у Београду. Сам ја био присталица Бушове и Бејкерове намере да се Југославија очува. Али, крајем 1991. године рекао је својим

сарадницима и пријатељима ·

да ће то доживети банкрот и створити могућности да, уз помоћ америчке политике, српски лидер Слободан Милошевић оствари своје планове нарочито против Муслимана у Босни. Истовремено је, још у Београду, почео да осећа да га и Бела кућа и Стејт департмент изостављају из доношења одлука о политици према Југославији што је посебно дошло до изражаја у јуну 1992. кад се вратио у Вашингтон, каже један од његових блиских пријатеља.

На свом садашњем послу дошао је до уверења да међународна заједница мора да

ПРЕМА ПИСАЊУ МОСКОВСКОГ ЛИСТА „ИЗВЕСТИЈА“

Рус измислио „машину времена“ 2

Москва. — Француска академија наука још у 18. веку престала је да прима и да озбиљно схвата „геније“ који су тврдили да су измислили перпетуум мобиле „вечити мотор“. Данашња наука једнако је неповерљива према проналазачима „машине времена“ која би омогућавала како „друежње са диносаурусима“, тако и „путовања у будућност“.

Упркос свему, у угледном и 03биљном руском дневном листу „Известија“ појавио се текст у коме се тврди да је инжењер Јуриј Куњански, по свему судећи, „смислио машину времена“. Машину која — према тврдњи свога творца — за 20 минута лета омогућава „временски скок“ од 100 година уназад или унапред.

Куњански још тврди да његова „машина времена“ лети „вероватно на исти начин као и НЛО". Тачније: тврди да је „теоријски решио све што је потребно за њено стварање“.

Овај руски инжењер — који се и представља као „инжењер Куњански“ — још не открива детаље своје теорије, али наглашава: да је Алберт Ајнштајн направио „ситну грешчицу“ што није видео да се подударност тродимензионалних и четвородимензионалних светова завршава на томе што они имају само једну заједничку тачку „почетак координата“, да енергија тела која се крећу није равна МВ2/2, као што се учи у школма, већ МВ2, да двојну природу немају само електрони него и физичка тела, што омогућава да сваки апарат — под одређеним условима — може постати „властитим одразом у огледалу“. Значи: већ више не физичким телом.

То омогућава — наглашава Куњански — да се свако тело лиши тежине — тако што се гравитација изравна уз помоћ електромагнетног поља. Самим тим, за убрзавање „летелица кроз време“ био би потребан „минимум енергије“ који може производити и „ласерски фонтонски мотор“.

„једини крупан технички проблем при реализацији моје теорије — подвлачи Куњански биће стварање генератора трајног електромагнетног поља које би неутралисало гравитацију“.

Према писању „Известија“, тајни експерименти у једном од московских института „затвореног типа“ — при коришћењу „вакуумских комора“ — већ су потврдили да је тела могуће лишити 0,3—0,4 одсто тежине. Ради се о истраживањима чији циљ је произвести „антигравитациони мотор“. Мотор са којим се управо експериментише већ развија сопствену „силу теже“ од четири грама, а његови творци се надају да ће им идеје Куњанског помоћи да „обестеживање“ тела убрзо подигну до 3—5 процената.

Московски лист, такође, тврди да је за „теорију Куњанског“ посебно заинтересовано руско Министарство одбране: због могућности да се све летелице учине невидљивим. И додаје: да је Куњанског недавно посетио „човек из НАСА“, али да је Москву напустио „утучен“, након што му је овај саопштио: „Знам за истраживања вашег нобеловца Холта. Али, он иде погрешним путем зато што жели да — ослањајући се на узајамно деловање атома продре у друга пространства“.

Ђуро Билбија

предузме све, па чак и силу ако је неопходно, да би хуманитарна помоћ по одлуци Савета безбедности стигла на сва одредишта и да би уз то посебно требало заштитити зоне безбедности Муслимана. „Био је веома узбуђен због политике која се води према Босни и фрустриран што на то не утиче“ каже један од сарадника г. Зимермана уверен ипак да би остао у овом послу да је био промовисан, јер би могао више да учини и за избеглице и за хуманитарну помоћ.

Он је такође веома оштро критиковао администрацију што не даје довољно хуманитарне помоћи и не брине више о избеглицама, али се оштро противио Клинтон овој политици да се укине ембарго на увоз оружја Муслиманима.

Ипак, остаје нејасно зашто није, као изузетно угледан и поштован дипломата тражио да оде на неко ново амбасадорско место.

Овде се чека повратак Ворена Кристофера са пута по Европи да би се објавио текст оставке амбасадора Зимермана који иначе не одговара на позиве новинара.

Као дипломата, у Стејт департмент је ушао 1961, био је политички саветник у Паризу,

други човек Америчке амбаса-.

де у Москви, шеф делегације УСА у КЕБС и амбасадор у Београду од 1989. до 1992.

ФРАНЦУСКА

Учестали конфликти са муслиманима

Гренобл, (Ројтер). — Једна муслиманска тинејџерка започела je – протестни штрајк глађу пошто је, због ношења мараме око главе на часовима физичког васпитања, искључена из школе. Шехерезада Бен Ларди (17), ученица завршног разреда средње школе, изјавила је да храну одбија да би тако протестовала против одлуке школских власти да је избаце из школе зато што је одбила да скине мараму. По њеним речима, она је директору рекла да пристаје да уместо мараме

носи вунену капу, али он то није прихватио. Лардијева се жалила градским просветним органима тражећи од њих да пониште ову од-

луку.

Пет муслиманских девојака прошлог месеца је враћено кући због ношења исламских марама, што је оквалификовано као кршење прописа у секуларним државним школама. Ова тема је контроверзна због чињенице да у Француској живи три милиона муслимана, што припаднике исламске религије чини другима по бројности, одмах после римокатолика. Један муслимански проповедник из Турске, који је за новине изјавио да је исламско право изнад француског, депортован је из земље.

Хусеин н Сулејман Демирел

Скидање «санкција заједнички интерес: предсједници Садам

ДА ЛИ ЋЕ БИТИ УКИНУТЕ САНКЦИЈЕ ПРЕМА ИРАКУ

Нешто се, ипак креће

Турски председник Демирел наговјештава враћање субједне земље у међународну заједницу

Ејуб Штитковац

Изјава туског предсједника Сулејмана Демирела у којој најављује могућност укидања међународних санкција према Ираку завређује пажњу из више разлога. То је први пут да једна висока личност из нека_дашње антиирачке коалиције, формирана за вријеме заливског рата, најављује тако нешто. Сигурно то није рекао из чисте куртоазије. Његове ријечи имају посебну тежину ако се имају у виду односи Анкаре и Вашингтона. Сличне оптимистичке изјаве давали су и лидери појединих опозиционих странака па би се могло рећи да се влада и опозиција значајно приближавају кад је у питању сусједни Ирак.

Чињеница да је подсекретар у "ирачком Министарству иностраних послова др Ријад Ал Каиси боравио ових дана у тродневној званичној посјети Турској говори да се увелико ради и на потпуном помирењу двије земље, чије је веома развијене трговинске односе заливски рат једноставно пресјекао. Ирак је био највећи снабдјевач Турске нафтом и вјероватно ће то бити поново. Уједно, Турска је током три године ирачке блокаде изгубила између 7 и 10 милијарди долара због прекида трговинских веза са Ираком. Такви губици би се и даље гомилали и то у времену кад мало коме у свијету „цвјетају руже“. Поменути губици су сигурно утицали на Демирела да каже оно што је рекао.

Иако се ради само о наговјештају скидања санкција добија се утисак да се стварају услови и за неке практичније кораке. Тако је генерални секретар УН др Бутрос Гали дискретно скренуо пажњу Ираку да се задовољи са дјелимичним скидањем ембарга на извоз нафте, што би могао бити увод у потпуније враћање ове земље у међународну заједницу. Званичници у Багдаду тврде да је њихова земља испунила све услове из резолуције 687. По истим тврдњама,

Ирак више не посједује оружје за _ масовно уништавање. Уништили су га стручњаци УН.

Прошле године вођени су преговори између Ирака и УН око скидања санкција и они ће, како се могло да сазна, бити настављени. За сада су највећа препрека САД, које увијек „постављају нове услове да се то учини“. Да ли је у питању само изразито одбојан однос према ирачком предсједнику Садаму Хусеину2 Познато је да због санкција највише трпи ирачки народ као и у другим земљама које се налазе у међународној изолацији. Уосталом, мало је вјеровати да ирачком предсједнику недостају лијекови, на примјер. Обичним Ирачанима и те како недостају, гуши их хиперинфлација без 06зира што је њихова земља 06новила сопственим снагама више од 90 одсто инфраструктуре и што би могла да извози око 2 милиона барела нафте дневно. Новцем добијеним од „црног злата“, без обзира на његову тренутну ниску цијену на међународном тржишту, могла би релативно брзо да се врати у нормалне токове. ~

Што се тиче односа САД према Садаму Хусеину он је, према процјенама неких аналитичара, Вашингтону потребнији жив него мртав. У првом реду овој велесили потребна је једна таква личност која ће стално изазивати страх у богатим арапским заливским земљама како би њени војни стручњаци стално били присутни у њима. Осим тога, те земље су највећи купци америчког оружја. Ирак је, уједно, „највећи бедем ширењу иранског утицаја у региону“. Имајући у виду ове двије, све чешће помињане чињенице, „обарање ирачког предсједника“ је понајвише намијењено америчкој _ домаћој — јавности. Слично је и кад је ријеч о економским санкцијама. Ако је судити по изјави Демирела нешто би се, ипак, могло да промијени. ТАЈВАН

Преговори са Кином под знаком питања

Тајпех (Ројтер). — Под притиском прошлонедељног француско-кинеског војног договора и одлуке Лесота да призна Кину, Тајван би могао да одлучи да разговоре на високом нивоу са Пекингом, заказане за крај овог месеца, одложи на неодређено време. „Последњи потези комунистичке Кине којима се ми дипломатски изолујемо и на нас врши притисак у војној сфери

само су појачали одбојност (према Кини, прим.) тајванског народа“, изјавио је Као Кунг-лиан, потпредседник владиног Савета за односе са континенталном Кином.

„Сматрамо потребним да у потпуности преиспитамо да ли ће се разговори одвијати као што је предвиђено“, рекао је Као у име овог тела које одређује тајванску политику према Кини.

_- 5 ———=—— на на