Борба, 26. 01. 1994., стр. 10

LL =

DUVADRA SREDA 26. JANUAR 1994.

GOLGOTA STAROG U OČEKIVANJU NOVOG DINARA

Prekid em

Z. Herman, J. Kesić

Nikada otkad postoji crno devizno tržište na njemu nisu zabeležene tolike oscilacije kao u ovih 25 dana januara. Ogromna inflacija (predviđa se da će u januaru iznositi oko 100 miliona odsto) uticala je da i crni i zvanični kurs centralne banke u prvoj polovini meseca enormno rastu. A onda od 17. januara, kada je u potpunosti prekinuta emisija starih dinara, on počinje da se smiruje, čak da pada. Tako su dileri, na primer, juče u Beogradu otkupljivali marku za 10 miliona, a u Novom Pazaru za osam, dok su banke davale 13 miliona. Da li je to put ka ukidanju ulične berze ili samo trenutna zabuna zbog pojave novih dinara? Odgovor na to pitanje ćemo saznati vrlo brzo, najverovatnije već danas ili sutra.

U ovom mesecu je primetno i da je Narodna banka prestala sa svojim zvaničnim kursom da juri onaj ulični, jer joj je to bio jedini kriterijum za formiranje deviznog kursa dinara kad nema ponude deviza, već postoji samo tražnja. Vidna je i sve veća razlika između kupovnog i prodajnog uličnog kursa, koja je sa uobičajenih 10 odsto u „mirnim vremenima“ u ovim neizvesnim dostigla čak 60 odsto. Zbog povremenih akutnih nestašica dinara, dileri su pojedinih dana samo prodavali marke, ali ih upšte nisu otkupljivali.

Šta će biti sutra, ostaje da vidimo, ali evo kako je to izgledalo od Nove godine do juče.

100000000 = = — ОМВЈ 10000000 | EI CRNI (kupovni) || Е E | || MI CRNI (prodajni) = || | | | | - |: |F | |- |-| || | - На || || MI 4 АЛА |Е || UBI Е | ||| | NI. -| be | Е |- |- |III MIM MIR III III 1000 = Mi = Li Fi JAN 2 3 4 5 6 7 8 9. 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24. 1. ЈАМ 1994

Zvanično je marka prvih даna Ovog meseca startovala за vrednošću od 4.000 dinara. Na uličnoj berzi se za vreme novogodišnjih praznika osećala manja ponuda gotovog novca. Ipak, marka „skače“ po špekulativnoj logici — bolje je devizu kupiti danas, jer sutra će biti skuplja. Tako je do 4. januara njena vrednost skočila duplo — na 10.000 dinara.

Sutradan, petog januara NBHJ poskupljuje marku na 8.000 dinara. Tih dana je zabeleženo da ulični dileri nude ucenjivački nizak kurs za marku od 5.000 dinara. Tih dana su se oni snabdeli jeftinim devizama, jer su građani, ako su želeli keš, mogli da ga dobiju samo na ulici, pošto su poslovne banke za proda-

• • Ispipavanje pulsa

Na pitanje kako će se kotirati Novi dinar u kupoprodajnim transakcijama na uličnoj berzi, jedan od predratnih dilera iz Francuske ulice za „Borbu“ je izjavio: „Svako čudo kod nas traje tri dana. Prvih

dana će biti opipavanje pulsa novog dinara, a da li će stvarno moći

da se za jedan dinar dobije cela marka. Možda će taj kurs trajati dva do tri dana, a posle sledi skok marke, jer će se za nju dobiti prvo dinar i po, a kad se snabdemo sa dovoljnom količinom tzv. „super dinara“ ponudićemo povoljniju cenu za marku, jer će se iz „enklava“ i sa periferije sliti dinari na centralne berze: Slavija — Bulevar Revolucije — Francuska — Zeleni venac. Jer, taj novi dinar je ipak samo novčani bon sa početnom vrednošću boda koji vredi jednu marku.

Z. H.

te devize žiralno uplaćivali na tekući račun.

Sedmog dana januara doživeli smo božićnu eksploziju kursa marke na ulici. Prva je krenula NBJ sa skokom zvaničnog kursa od 250 odsto, a na ulici je marka

poskupela čak za 800 odsto i u prodaji je koštala u pojedinim transakcijama čak i 200.000 dinara. Prvi put je primećena velika razlika između kupovnog i prodajnog kursa koja je iznosila 40, 50, čak 60 procenata...

ANKETNI ODBOR VEĆA GRAĐANA SKUPŠTINE JUGOSLAVI!F TRAŽI PRODUŽENJE ROKA ZA ISTRAGU O MALVERZACIJAMA U NAŠIM BANKAMA

Tomovi isfiiie na proveri

Beograd — Anketni odbor Vijeća građana Skupštine Jugoslavije, zadužen da ispita sve malverzacije i uzroke DBankrotstva „Dafiment-banke“, „Jugoskandika“ i drugih privatnih i poluprivatnih banaka i štedionica zatražio je produženje roka za okončanje planiranog posla. Zbog obilja materijala, neće dakle biti u stanju da sa rezultatatima istraživanja pred Skupštinu i javnost izađe prvog februara, kako je prvobitno planirano. Ovo su juče novinarima saopštili predsjednik i član Odbora Vukašin Jokanović i Strahinja Kastratović.

Po riječima Jokanovića Odboru su dosad pristigli materijalisxod Saveznog deviznog inspektorata i Agncije za sanaciju banaka, zatim od Saveznog suda (gdje su vođeni neki sporovi po tužbama građana, Dafine Milanović i NBJ), od Saveznog javnog tužilaštva (kome republička tužilaštva traženu dokumentaciju još nijesu dostavila) kao i brojna pisma, prijedlozi, sugestije i dokumenti od strane pojedinaca i raznih udruženja građana recimo „starih“ štediša koje je opljačkala direktno država, pa Dafininih (bivši) „pilića“, Jezdinog naroda i mnogih drugih).

Iz Ekvadora je Odbori podeblji paket materijala poslao i Jezdimir Vasiljević. Čekaju se, međutim, traženi podaci, nalazi i analize iz NBJ.

Kako se radi o tomovima matoerijala koje treba iščitati i provjeriti, te kako neki tragovi, normalno, vode i van granica zemlje kuda su navodno odlazile ogromne količine deviza opljačkanih štediša, posao naglasio je

Jokanović zahtijeva i vremena i-

strunjčaka da bi se došlo do potpune istine „ni po babu ni po stričevima“.

. Strahinja Kastratović je dodao da rezultate istraživanja Anketnog odbora različite političke stranke očckuju da bi — ne bez razloga — režimu i vladajućoj partiji deokumcentovali još jedan neoprostiv grijeh: pljačku i krađu privatnih sredstava građana

kroz četiri izvora za samo posljednjih četiri pet godina — kroz zajam za preporod Srbije, pljačku stare devizne štednje, te zatvaranje dvije velike i stotine manjih isto tako sumnjivih i špekulantskih banaka, čiji rad je država morala i odobriti i kontrolisati. Nadaju se naravno i listi političkih „časnika“ ili uglednih građana koji su, kako se priča, i nakon obustave isplata iz trezora ovih banaka, izvukli svoje privatne nc baš male uloge. No, bitnije od toga je rekao je Kastratović što građani očekuju da im Anketni odbor preko svojih nala-

za i prijedloga nadležnima omogući da nekako dođu do svojih para, ili bar do*isplate dijela štednje to jest kakve takve redovnc crkavice. nužnc za golo preživljavanje.

— Biće, naravno prostora i za stranačke obračune, kazao jc Kastratović ako se pokaže tačnim rccimo podatak fonda za razvoj demokratije, pretočcn i u krivičnu prijavu Okružnom tužiocu, da je Jezdina banka sa 500.000 maraka finansirala i Gradski odbor SPS-a Beograda, a da se ne zna ni pod kojim uslovima.

Jokanović je na ovo replicirao da

će valjati provjoriti i da li je kako ncki takođc tvrde lider SPO-a podigao svoj ili stranački novac iz Dafiment — banke, nakon što je ona običnim građanima otkazala isplatu nc samo kamata ncgo i glavnicc“.

lako stranački ncistomišljcnici pomocnutih članovi Odbora su izrazili zajedničku bojazan da bi im „ncko“ mogao uskratiti puna saznanja i sve materijale kojc zatražc proglašavajući ih „državnom tajnom“.

ODBOR ZA PRIVREDNI SISTEM PKJ

startu — dileme

Ciljevi antiinflacionog programa nisu sporni, ali prvi dani njegovOg starta otvaraju mnoge probleme: kako zaustaviti neminovan pad proizvodnje, zašto su na samom početku povećane i maloprodajne i cene inputa kad se očekivalo suprotno, da li je moguće s postojećim strukturama sprovesti program, kako vratiti poverenje u dinar posle bruke sa novom i starom deviznom štednjom, kako sprovesti socijalni program i otpustiti radnike na ulicu?

To su samo neke od nepoznanica koje su privrednici „Oboda“, „Zastave“, „Valjaonice bakra“, i drugih firmi, okupljeni u Odboru za privredni sistem, ekonomsku politiku i razvoj PKJ pokrenuli na jučerašnjoj sednici.

Budući da se u Komori nije ras-.

pravljalo o antiinflacionom programu, kad je on bio predložen, „ovaj sastanak i jeste bio zamišljen kao tribina za iznošenje

problema, a naredni skupovi trebalo bi da na većinu postavljenih pitanja daju i odgovore. Ratko Banović, viceguverner Narodne banke Jugoslavije na većinu izrečenih dilema nije mogao da odgovori opširnije i iscrpnije od onoga što se O programu već zna.

Najviše kritika bilo je na ra-"

čun taksi na firme, koje, po mišljenju većine nisu dobro pogođene, Jer će uticati na zatvaranje radnji u privatnom sektoru, baš sad kad tehnološkog viška hoćemo da se oslobodimo šaljući ljude u taj sektor (Boro Ninković — Vojvodina holding). „Hoće li oskudica novca dovesti do rasta cena i u novim dinarima, budući da nema nove proizvodnje i imaju li državni organi u rukama dovoljna sredstva prinude da robu isteraju iz magacina, pitao je Dragoslav Tomić, iz Valjaonice bakra. Ako cene i dalje budu ovako slobodne, uskoro

ćemo imati ogroman pritisak sindikata da se zarade povećava — upozoreno je na sastanku. — U prvom delu primene programa nije predviđeno da novac preko poslovnih banaka ide direktno u privredu —rekao je Banović. — Dosadašnji način kreditiranja iz primarne emisije je napravio haos i ubuduće će glavni akcenat biti stavljen na pitanje, kako podržati rast proizvodnje. Iz primarne emisije će biti podržana likvidnost banaka kod sezonskih poslova setve i finansiranja elektroprivrede. Ako bi se i proizvodnja podsticala iz emisije novih dinara, a ostajala na nivou koji jeste, to bi ponovo ugrozilo stabilnost dinara, a sve mere upravo su usmerene u suprotnom smeru. Činjenica je da će to usporiti i kreditnu aktivnost banaka i to je pitanje koje će morati da se rešava — rekao je Banović. 9 i J.

» '

isije smirio crni kurs

Posle trodnevnog mirovanja 10. Januara NBJ prva poskupljuje marku za oko 200 odsto i ona vredi 90.000 dinara. Sutradan, u utorak, crna berza uzvraća udarac i u popodnevnim časovima kurs marke skače na 200.000 dinara, da bi u sredu vredela 350.000 dinara.

U začaranom krugu u kome se Jure ulični i zvanični kurs u igri „Ko će koga“, NBJ poskupljuje marku za 75 odsto i sada marka košta u bankama 350.000 dinara, na ulici čak duplo 600.000 dinara.

U petak, 14. januara sveži dinari potpomažu da se obori rekord nedelje — marka skače na ulici na 1.000.000 dinara, dok NBJ kaska sa 600.000 dinara za marku (skok od 100 odsto).

Sedamnaestog dana ovog meseca NBJ poskupljuje devize za 400 odsto i marka u bankama vredi celih tri miliona dinara. Ulični menjači marku prodaju za 3,5 miliona dinara. Sutradan sledi nova korekcija od 30 odsto na zvaničnoj kursnoj listi i marka vredi četiri miliona, a na ulici čak deset miliona dinara.

Do 21. januara znači za četiri dana, zvanično marka poskupljuje sa četiri na sedam, odnosno deset i 13 miliona dinara. Za isto vreme marka je skakala i na ulici sa šest na 12, da bi se 20-tog Januara na Jovandan stabilizovala na vrednosti od 15 miliona dinara. Na tom nivou je juče dočekala i novi dinar.

FOND ZA RAZVOJ DEMOKRATIJE

Harac bez presedana

Beograd. — Ocenu ustavnosti i zakonitosti svih uredbi o porezima i naknadama koje je donela Vlada Srbije a njima nije „stavila van snage zakone koji regulišu istu materiju“ od Republičkog Ustavnog suda zatražio je advokat Milenko Radić. Predsednik Fonda za razvoj demokratije u svom predlogu, između ostalog, kaže:

„Vlada Srbije uzurpirala je prava koja joj ne pripadaju pa je putem uredbi utvrdila poreze i naknade. Dok se ne reši ovo pitanje pravna i fizička lica, poreski obveznici, nisu dužni da ih primenjuju s obzirom na obaveznost primene zakona u odnosu na uredbe. Fond, inače, ne spori potrebu preduzimanja radikalnih ekonomskih mera ali je. neustavno, nezakonito i nemoralno uvoditi harač, a da se prethodno ne podnese izveštaj dali su do sada uzeta· sredstva od građana zakonito, opravdano ı domaćinski utrošena“. Na kraju, piše advokat Radić, Fond očekuje da će Sud opravdati svoje postojanje i trošenje поуca opljačkanih poreskih obveznika na taj način što će prioritet rešavanja dati onim predmetima od kojih zavisi ostvarivanje i zaštita prava građana i si-

gurnost pravnog sistema. в.0.1.