Борба, 15. 02. 1994., стр. 2
ПТТ СРБИЈЕ
Директорови импулси
За јуче заказана конференција за штампу у ПТТ Србије на којој је новинарима требало да се представе ој = луке генералног дирсктора ПТТ (о начину плаћања високих рачуна за јануарске импулсе, колико рата, регулисања високих потражи“ вања нашег 171 од ино партнера и др) — отказана је за данас. Разлог је према речима Милорада Пајевића помоћника генералног директора за економске послове тај што генерални није стигао да уради све послове на време.
Јучерашње кратко виђење са људима из ПТТ Србије новинари су искористили и за питање зашто је, и поред обећања датог на конференцији за штампу 10. фебруара, да ће генсрални директор ПТТ своје одлуке посленицима седме силе пласирати искључиво на конференцији за штампу — урађено другачије. Информација (одлука) гснералног о снижењу цена импулса за домаћинства (1 категорију) са 0,05 на 0,04 динара за импулс ипак „осванула“ је на 18 Дневнику РТС, 11. фебруара у 20,30.
Милорад Пајевић је кратко одговорио: „Директор је одлуку донео непосредно пред почетак Днев-
зе Н.Р.
Граница без границе
Нови Сад. — Откако је Савезна влада увела девизне таксе за излазак из земље, дуге колоне „шопинг Југословена“ дословце су десетковане, јавља дописник ФоНета Душко Богдановић. Посебно су смањена путовања саопственим аутомобилима, али зато наше комшије Мађари долазе у Југославију. Одмах иза границе у Бали и Бачком Брегу, Хоргошу или Келебији, на импровизованим пијацама нуди се разноврсна, углавном код нас дефицитарна роба.
Од лекова, преко намирница и бензина до тоалет папира, све је мало скупље него у Мађарској, али знатно јефтиније него у Југославији.
ене ce топе
Цене хранс, након вишемссечног астрономског дивља а па-
- дају. И поред повика да су и
надаље, за већину, и овако снижене, недоступне, чињеница је да се обистињују прогнозе твораца програма монстарне реконструкције и скономског опоравка.
Плаћање чврстом валутом чија се вредност не обезвређује
2
До јуче слатки «ан, сада већ ближе јавн: Продавница „Соко-Штарк“
ПАД ПРОМЕТА ДИКТИРА ПРОФИТ.
дан за даном, натерала јс и по-
трошаче да по нсколико пута „одвагају“ супесрдинар пре него што се реше на куповину. Куповина на чскове 6с3 покрића више се не исплати ни најсмелијима због чега је и тражња пала а у складу са рс-
алним платсжним могућнос-
тима кућног буџста. Цене хране из дневне потро-
Дневна потрошачка торба
АРТИКАЛ количина – _ цена цена
7. фебруар. 14. фебруар хлеб, тин-500 600 грама 0,65 0,65 млеко литар 0,80 0,80 сир 200 грама 1,69 1,55 јогурт 1/2 литре 1,40 1,05 путер 125 грама 0,56 1,60 уље 300 грама 0,98 0,88 шећер 100 грама 0,23 0,23 јаја 4 комада 0,67 0,80 прашка шунка 300 грама 6,84 5,77 свињско месо 600 грама 7,06 4,53 кромпир килограм 1,00 0,50 црни лук 200 грама 0,30 0,21 јабуке килограм 1,00 0,80 супа кесица 2,87 1,11 купус килограм 1,00 0,45 УКУПНО 27,05 21,80
Минималац за „опе мау пскег"
Само до ономад шалили смо се, па и писали („До Бара за једно јаје“) о ванпаметно нелогичним ценама на железници, о тотално обезвређеном раду железничара... Заиста, апсурд је био потпун: цена возне карте са свим доплатама од Беог-
рада до Бара, још је у свежем |
памћењу, била је иста колика и цена једног јајета на било којој београдској зеленој пијаци. Или, на пример, цена штампања возне карте за правац Бсоград-Нови Сад била је чак неколико пута већа од њене номиналне вредности (него што су јс путници плаћали за превоз). Алогизама, стварно, на прстек.
Али, доласком новог, суперципара све се драстично изменило. Ђаво је однео шалу: железничари Cy прилику која им се „пружила“
и — хоп, цене одоше до неба: поскупеше 188 пута по званичној статистици за путнички саобраћај. Међутим, железничари као да заборавише да су
чари се узеше у памст: обориHIC цене за четвртину. Али авај: од Београда до Бара, и са тим сниженим ценама — ми-
шачке корис јуче су биле скоро за трећину ниже него прстходис недеље. У појсфтињсњу предњаче месари, тако се килограм квалитетног меса продаје за 7,5 динара а прашке тупке, за коју пару мање од 20 динара. Трсба се ирисстити дивљања цена уочи новогодишњих празника када се мссо продавало и скупље, а цене сухомсснатс робе псњалс у девизна псбесаЈефтинији су пољопривредни производи, тако, док сељаци и падаљс јабуке продају за динар, у друштвеним трговинама можсте их купити за 20
пара јефтиније. Напола је раз- |
резана и цена купуса и кромпира а падају и цене уља, вите ој годину дапа дефицитарног артикла. 5 У масовном притиску јанпости на трговце и произвођаче да појефтињују робу, главпи аргумсит је гарантована цена рада од 20 динара, која је ипак за највећи број предузећа превисока. Ни куповна моћ испзиопера пије као у јапуару, ових дана ће примити у просеку око 17 динара а истоврсмсно намиривати папрене рачуне за струју и ПТТ услугес- Ово само указује да ће како трговци кажу, због ионако слабог промета цене и надаље клизити паниже, мада има упозорсња ла драстично сиижавање цене роба можс довести до њихове хроничне несташице. 3.М.
пстоструко-
- куповина
БОРБА УТОРАК 15. ФЕБРУАР, 1994.
У ПРОДАВНИЦАМА БЕОГРАДСКЕ „ЛЕКАБЕТЕ"
Рафови попуњени
Београд. — Продавнице Пекабете све су пуније, а ценс готово свих артикала опадају, рекао је јуче Танјуговом новинару директор малопродајес те ортапизације Зоран Вујичић.
Према његовим речима у овом тренутку у малопродајној мрсжи Пскабсте има нешто више од три хиљаде артикала. До јуче је било неколико стотина. Указујући на постенено, али сигурно враћање робе у трговину уз ниже цене, Вујичић је саопштио да су највише појевтиниле прерађсвинс од меса. Тако сада килограм чајпих кобасица стаје 10,6 а пре три недеље цена тог производа била је „астрономских“ 90 динара.
На таква кретања цена у малопродаји битно је, казује Вујичић, утицала боља понуда и ниже произвођачке цене. Том наду је осим произвођача, JO припсла'и тртовина која CC одрекла дела високих маржи.
Дисконтна продаја у „Пска-
бети“ ових дапа је сасвим задовољавајућа, јер су пене ниже, каже Вујичић, пст до 15 одсто од оних у „класичној“ продаји.
Вујичић сматра да се потротачи у извеспој мери јопт уздржавају од куповине чскајући ниже цене, али и вишс динара. Лекови на одложено плаћање
Вршац. — Танјуг. — Вршачка Фабрика лекова „Хемофарм“ почела је, готово одмах по увођењу нових скономских мера, да испоручује веледрогеријама све врсте лекова на-ночек са роком илаћања до десет дана.
У комерцијалном сектору те фабрике, међутим, наводе да веледрогерије вероватно имају премало нових динара, па јеси лекова релативно мала. Ипак, у „Хемофарму“ очекују да ће се стање у том погледу стабилизовати па ће се и продаја повећати.
„Хемофарм“ у свом производном програму има око 200 препарата, од којих је знатан број оних који су повоосвојени и представљају замену за лекове који су се раније увозили или производили у република ма бивше југославије.
ВЕС
Пролећни сајам одевања: Београд, (Танјуг).
На Београд-
ском сајму ће од данас до 18. фебруара бити одржан 20. пролећни сајам одевања и 15. пролећни сајам коже, обуће и опреме, рекао је јуче на конференцији за штампу-генерални дирсктор Сајма др Синиша
Зарић.
Свакодневно ће се у хали четири одржавати по две модне ревије,
искористили“
нималац за „Onc Way tickct“ (карту у једномправцу). Конкретно: карта другог разреда — 18 динара, доплата за брзи воз — 2 динара и обавезна рсзервација седишта — један динар. Дакле, динар више од минималца! „супераврамима“ и „аврамчићима“ стигле и нове „мере“: Понашај се тржишно; поштуј тај двосекли мач, ту двоглаву аждају која се зове тржиште. И већ на самом старту неравноправне трке (јер им је возни парк отишао у аблатив, јер су им, када је гориво у питању, руке везане, јер...) железничари су схватили да ће је изгубити. Путници су им први то ставили до знања: вожња без карте постала је саставни део путовања, логична последица астрономских цена. Чак су и читави возови отказивани због „слепих путника“.
Што самосвешћу, што прспорукама државе — железни-
А ствар је врло једноставна: или ће железничари још смањити цене, или ће се ужелети путника (уживајући и даље благодсти којс им је држана омогућила: да добијају два процента и од ценс сваког продатог аутомобила, и од цене при куповини стана, и од...). Ко ће посустати2 П. Мрђанов
на којима ће бити приказане колскције за сезону јесен зима 1994/95 године наших најпознатијих крсатора- Александра Јоксимовића, Горлане Ћирић, Ингрид Хуљве, Ане Лековић, Данке Петровић, Ирене Рот и Бисерке Томашевић. | Голомразкнца прети пшекници: Нови Сал, (Танјуг). — Јака кошава одувала је снег са пшеничних поља у Војводини тако да ниске температуре и голомразица прете писници изјавио је доцент са Пољопривредног факултета у Новом, Саду др Мирослав Малеше- | вић.
Овај стручњак упозорава да су ниже температуре у ваздуху него у ораничном слоју земље услед хладног ветра, тако да ће доћи до извесног оштећења лисне масе биљке, што ће зависити од сорте и фазе | развоја пшенице. ) i Дефицитарни артикли на тржишту: Подгорица, (Танјуг). | — Снабдијевање тржишта у Црној Гори основним животним намир- | ницама све се зише стабилизује, па грађани у овој републици више | неће добијати пакете са дефицитарним артиклима по сниженим ци- | јенама. | : |
У Министарству трговине Црне Горе кажу, а то примјећују и по- | трошачи, да су рафови све пунији, чак и у доскора празним продавницама у друштвеном сектору. i |