Борба, 21. 03. 1994., стр. 1

skuplje

Moze li Srbija izgubili epitet „raskrsnice puteva“

Preko preče,

naokolo strane 10. i 11.

amo ucu uuu ar eee zu ar uzmu a aa a re Ponedeljak, 21. mart 1994. Cl LXXI [0 Вгој 77 (0 Cena 50 para 25 few 60 SM 2000 Hrd TI V.D. direktora Dušan Mijić IJ Glavni i odgovorni urednik Gordana LGua

ВИА POSLE POTPISIVANJA HRVATSKO — MUSLIMANSKOG SPORAZUMA

Ceka se srpski potez

Slobodan Pavlović

iz Vašingtona

dopisnik „Borbe“

Amerika je u petak proslavila svoju prvu veliku pobedu u nastojanjima da se izbori za pregovaračko rešenje problema bivše Jugoslavije. Vašingtonsko slavlje, međutim, bilo je radno i kratkotrajno. Posrednička mašina odmah je ubačena u novu brzinu: „U ratu za mir dobijena je tek prva bitka“ — konstatovao je u subotu jedan predstavnik Stejt Dipartmenta.

Vitalij Čurkin je do nedelje

obavio sijaset važnih vašington- ·

skih konsultacija, a koliki se ovde pridaje značaj niegovoj (odnosno ruskoj) ulozi u daljem raspletu na Balkanu vidi se i po činjenici da je u mnogim medijskim ı Ostalim opisivanjima ceremonije od petka bilo čak navedeno da je Jeljcinov izaslanik bio „jedan od pokrovitelja“ sporazuma koji su najviši muslimanski i hrvatski predstavnici potpisali u Vašingtonu.

____Bilo kako bilo, najavljeno jc da se Čurkin — posle kraćeg zadržavanja u njujorškoj centrali UN — vraća danas na prostor bivše Jugoslavije. Njcgov američki pandan, ambasador Čarls Redman sprema se ponovo u Beograd i Zagreb, a posle toga i u Sarajevo, gde SAD planiraju da uskoro otvore svoju ambasadu. Malo da bi se afirmisale kao broj 1 ı na tom protokolarnom planu, a maio više kako bi se i takvim jednim potezom punim značaja i simbolike pripomoglo da nova b/h federacija što pre stane na noge kao i da se koliko

god je to moguće, ubrza normalizacija života u glavnom gradu BiH.

U međuvremenu, nova federalna BiH i njena buduća konfeдЧегајпа мега sa Hrvatskom stavljeni su na listu čekanja. Čurkin je na prekjučerašnjoj konferenciji za štampu u Vašingotnu hladno saopštio (svim zainteresovanima) da su, po njemu, svi ti papiri koje su u petak ispotpisivali pred Klintonom, Tuđman, Izetbegović, Silajdžić i

- Zubak „samo preliminarni, u iš-

čekivanju saglasnosti Srba“. Odnosno, da će najverovatniji rasplet krize u BiH biti dvodelna Bosna — „muslimansko-hrvatska federacija i srpski entitet koji će imati specijalni aranžman sa Srbijom“.

Isto to, samo drugim rečima, čulo se tokom vikenda u Vašingtonu i na nekim drugim rclcvantnim mestima:

Klinton, u razgovoru za ТУ за mališanima iz svih krajeva Amcrike (gost na tom prijemu bila jc i 13-godišnja Sarajka Zlata Filipović, autor poznatog „Zlatinog dnevnika“):

„Sad je pitanje da li će se Srbi

„složiti da potpišu sporazum, ka-_

ko bi svako došao do zemlje koja mu pripada. Mislim da smo sad bliži tom sporazumu i mi na tome veoma radimo“. _ Tuđman, u razgovoru sa stranim dopisnicima u Vašingtonu:

„Ne očekuje se da će bosanski.

Srbi prihvatiti naš sporazum i pridružiti se muslimansko-hrvatskoj federaciji. Međutim, realno je očekivati takvo rešenje kojim će bosanskim Srbima biti

Humanitarni konvoj usao о Мадја!

Sarajevo (Rojter) —

Humanitarni konvoj UN sa oko 80 tona pomoći

uspeo je juče po prvi put od kraja oktobra, da uđe u Maglaj, izjavili

su predstavnici UN.

Šest kamiona natovarenih hranom i lekovima stiglo je u opustošeni grad u kojem oko 20.000 ljudi gotovo gladuje nakon što su srpske snage koje su blokirale prilaze Maglaju i sprečavale dotur pomoći

uklonile barikade sa glavnog puta.

MILAN MARTIĆ

Srbija se nije odrekla Krajine

Kragujevac. — „Minimum ıspod kojeg nećemo ići — jeste naše pravo na samoopredcljenje. U tom okviru spremni smo i OtVOreni za svc razgovore“ prokomentarisao je juče za Radio Kragujevac sutrašnje pregovore dclegacija RSK i Hrvatske u ruskoj ambasadi u Zagrebu, Milan Martić, predsednik RSK.

Martić je zatim istakao „da razpovori u Zagrebu za RSK imaju višestruki značaj. Prvo,

моде зе па пештајпот terenu,

drugo, njima se održava kontinuitet ruske diplomatske inicijativc — Što je za srpsku stranu vrlo bitno — ı treće, možda i najvažnije, pregovorima зе otva-

ra dijalog o „konačnom rešenju statusa RSK“.

Predsednik RSK je dodao „da ne veruje da će sporazum Muslimana i Hrvata biti dugog veka, a Sto se RSK tiče da ne vidi nikog ko bi silom mogao da RSK vrati pod okrilje Hrvatske“.

— Naša sudbina je u našim rukama. Moramo biti spremni da izdržimo svc pritiske. Istovremeno najobičnije su špekulacije da se Srbija odrekla RSK. Srbija, srpski narod i njcgovo rukovodstvo neće trgovati sa RSK ı RS. Da su to hteli učinili bi to još pre četiri godinc — rckao jc Martić.

dozvoljeno da uđu u konfederalni savez sa Srbijom ili. Jugoslavijum, baš kao što će muslimansko-hrvatska federacija ući u konfederaciju sa Republikom Hrvatskom”.. U svakom slučaju, ne može se zamisliti postizanje mira u Bosni, dok se ne reši problem Krajine pod uslovima integracije ovih delova Hrvatske u ustavni i pravni sistem naše zemlje. Ukoliko Srbi žele da se oslobode međunarodne izolacije i da dočekaju podizanje sankcija, moraju da odustanu od dalje okupacije ovih oblasti“.

Hrvatski predsednik, inače, ima za danas zakazano istupanje u UN, gde će — kako je najavljeno novinarima — elaborirati svoju, u Vašingtonu više puta ponovljenu tezu, da će bosanski Srbi „morati da plate odrcdenu cenu, da bi im bilo dozvoljeno ujedinjenje sa Srbijom“.

Ta cena je, naravno, poznata i vezana je za veličinu ı deo određenih bosanskih teritorija na koje (u svim kombinacijama) računa nova muslimansko-hrvatska federacija. Poslednje informacije o Curkinovim konsultacijama u Vašingtonu govore da su SAD i Rusija prilično saglasne oko tog preduslova — kao i oko zahteva bosanskih Srba da se eventualna teritorijalna pogodba veže za određene ustavne aranžmane sa prekodrinskom maticom, kao i za skidanje međunarodnih sankcija pod kojima već 22 meseca ropće Jugoslavija. Prema ovom poslednjem, međutim, Amerika je i dalje veoma rezervisana i tu je — prema signalima koji stižu iz raznih vašin-

gtonskih izvora — Čisto zavaravanje očekivati nekakav brz i značajniji pomok. Konkretno: SAD (i posle razgovora sa Čurkinom) ostaju na poziciji da ne dolazi u obzir nikakvo „preuranjeno“ skidanje sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori. Odnosno, da se pitanje njihovog „faznog po-

puštanja“ može staviti na dnev-.

ni red Saveta bezbednosti tek kad bosanski Srbi prihvate teritorijalne ustupkc koji se od njih sad traže iz svc snagez kad se potpiše konačni i sveobuhvatni mirovni sporazum za BiH — i kad se, na delu, potvrdi spremnost svih strana da ispoštuju taj dokument.

Čurkin je pred polazak iz Vašingtona, izjavio u jednom razgovoru da očekuje da će se bosanski Srbi „saglasiti sa političkim sporazumom“ koji je potpisan u petak u Beloj kući. Prilično je bio optimista (za razliku od Kristofera) i oko daljeg razvoja i na ostalim kritičnim jugo-

NIKOLA KOLJEVIĆ ·

Rasplet na

Kragujevac. — Izjave da su „Srbi agresori“ i da su „krivi“ za etničko čišćenjc neprimerene su i predstavljaju novi oblik političkog pritiska — istakao je juče za Radio Kragujevac dr Nikola Koljević, potpredsednik RS, komcntarišući izjavu Bila Klintona, prcdsednika SAD sa potpisivanja hrvatsko-muslimanskog sporazuma u Vašingtonu.

Koljević je naglasio da će „namcrc ovog sporazuma vrlo brzo biti provcrene na terenu, odnosno da će sc us-

Žvono ха игри

Bil Klimfon

-terenima. Uskoro bi moglo da se vidi koliko ovom optimizmu ima ili nema mesta. Na Palama, u Kninu i Beogradu ne mogu da kažu da nisu obavešteni šta se od njih traži i očekuje.

vidiku

koro videti da li je uperen protiv Srba ili ne“. „Na prcdstojećc razgovorc izaći ćemo sa onim sa čimc sc počctkom ovce necdclje slože poslanici Skupštinc RS. Koncesije od 60 odsto koje bi Srbi navodno trebalo da daju, propagandnog su karaktera. Mislim da je rasplet krize u BiH na vidiku i mogao bi se kretati ka miru i uspostavljanju suvereniteta Srba, kao što ga imaju druga dva naroda u BiH“, rekao je Koljević. ТЕ

Branislav Milošević

Vest da se u nas priprema izdanje Protokola sionskih mudraca, jednog od najopskurnijih antisemitskih spisa, mora izazvati pažnju i zabrinutost. Reč je, naime, o navodnim zapisnicima sa tajnih sastanaka učesnika prvog cionističkog kongresa, održanog 1897. godine u Bazelu, na kojima su razmatrani metodi i ciljevi svetske zavere kojim bi se uništila hrišćanska civilizacija i nametnula vlast Jevreja i slobodnih zidara.

Spis je, u skraćenom obliku, prvi put objavljen 1903. godine u ruskom listu Znamja, a kasniji istraživači njegove autentičnosti utvrdili su da je reč o falsifikatu ruske carističke tajne policije. Istorija (zlo)upotreba Protokola u ovom stoleću ukazuje da su se na ovaj spis uvek pozivali totalitarni režimi i vođe kad je trebalo da opravdaju metode svoje vlaldavinc opasnošću koja, navodno, preti njihovom narodu. Pažljivi čitalac Protokola, Adolf Hitler, došao je, na primer, do zaključka da je istrebljenje Jevreja najsigurniji put da se spase nemački narod i sačuva arijevska rasa. Njegov istorijski pandan po zlu, Staljin, pobio je пера iko ffuljana svojih politič-

kih neistomišljenika boreći se protiv svetske trockističke zavere u koju su, takođe, bili, po njegovim saznanjima, umešani Jevreji.

Pojava Protokola sionskih mudraca izaziva zabrinutost ponajviše zbog posvemašnje konfuzije i rasula elementarnih moralnih i političkih normi i vrednosti u ovoj sredini. Tamo gde su se stekle političke ı intelektualne karijere i ugled na dokazivanju genocidnosti Albanaca, Hrvata i Muslimana i na хавоуагапји ! зргохоđenju ekonomskog embarga, uz nešto mržnje ili barem prezira, prema Slovencima, spis koji uvodi u igru novc „krivce“ za nesreću čitavog hrišćanskog sveta, respektivno i nebeskog srpskog naroda, mogao bi lako biti dočekan kao lekovita trava na ljutu nacionalnu ranu.

Kad se ovih „dokaza“ u svetskoj jevrejskoj zaveri dočepa domaći politički polusvet koji je već impresioniran odlučnim antisemitizmom nekih svojih (ruskih) političkih prijatelja, nikako nije isključeno da antisemitizam postane nova vrlina i moda na srpskoj političkoj sceni.

Zbog toga nije naodmet pritisnuti zvono Za uzbunu pre nego što nas počnu uveravati da jc antisemitizam legitimno moralno i političko uverenje i stav.