Борба, 21. 03. 1994., стр. 2

УОМЕММИК

CRTANJE GRANICA KANTONA — NAJTEŽI DEO PREOSTALIH MUSLIMANSKO-HRVATSKIH DOGOVARANJA

Logika vecinskog elnosa

Razgraničenje, za hoje su zadužene ekspertske grupe Jedne i druge strane, najteže će se obaviti u centralnoj Bosni, doh je najveći broj пејазпоса регап га budući status Mostara. Veliku nepoznanicu predstavlja i status Abdićeve AP Zapadna

Bosna Goran Rosić

Nakon vašingtonskog potpisiva· nja dokumenta o formiranju federacije pred bosanskim Muslimanima i Hrvatima uskoro će se naći najteži deo posla na putu ka trajnom miru — crtanje granica budućih kantona. Verovatno zbog toga zvanično Sarajevo i Zagreb izražavaju „umereni optimizam“ u pogledu „finaliziranja“ sporazuma iz Vašingtona. Broj kantona iz kojih će se sastojati buduća federacija još uvek зе ne zna. Govori se o tri, sedam, deset, ali pominje i da bi u osetljivim oblastima mogli biti formirani polukantoni. Sve će, sigurno, biti mnogo jasnije kada se sa Srbima povedu razgovori o teritorijalnom razgraničenju. | dok Hrvati ističu da će kantoni imati nacionalni karakter, vlasti u Sarajevu tvrde da oni neće imati nacionalni predznak, odnosno da će u nima postojati teritorije sa većinskim jednim ili drugim narodom. Spominje se, takođe, da će buduće regije nazive dobivati po imenu grada u kojem će biti njcno sedište ili geografskim clementima, naprimer, nazivima reka. Bilo kako

PRVA REAGOVANJA SA PALA NA VAŠINGTONSKI SPORAZUM

bilo, očigledno je da će u kantonima preovlađivati logika većinskog etnosa.

Razgraničenje, za koje su zadužene ekspertske grupe jedne i druge strane, po svemu sudeći, najteže će se obaviti u ccntralnoj Bosni, dok je najveći broj nejasnoća vezan za budući status Mostara. Centralni region ove bivše jugoslovenske republike bio je pre rata privredno najrazvijeniji. Pored industrijskih postrojenja, koja u ovom ratu nisu toliko oštećena da se ne bi mogla vrlo brzo osposobiti za proizvodnju, ovo područje bogato je i prirodnim resursima, naročito rudama. Stoga će, po mnogim procenama, „podela blaga“ biti glavni razlog nesporazuma Muslimana i Hrvata u srednjobosanskoj regiji. Prema nekim informacijama iz Sarajeva u toj oblasti formiraće se dva kantona kako bi se zadovoljili interesi obe strane. Budući status Mostara i jedni i drugi tumače na svoj način. Dok je po hrvatskoj verziji grad na Neretvi prestonica unije hrvatskih kantona, muslimanska strana ističe da nekadašnji Šantićev grad mora biti otvoren i nepodeljen i uz to pod upravom Evropske unije.

Veliku ncpoznanicu predstavlja i to kakav će status imati Abdićeva AP Zapadna Bosna. Ovo tim pre što su i nakon potpisivanja vašingtonskog dokumenta u Cazinskoj krajini, koja se nalazi „u klinu“ između RS i RSK, nastavljenc borbe između jcdinica „Kladuškog Babe“ i snaga lojalnih Aliji Izetbegoviću.

Muslimanski i hrvatski geografi verovatno će imati najmanje nesuglasica prilikom crtanja granica u zapadnoj Hercegovini. U tom području, naime, najhomogeniji je razmeštaj Hrvata. Oni su pre rata (i sada) bili apsolutno dominantni u opštinama Tomislavgrad, Posušje, Lištica (Široki brijeg), Grude, Ljubuški i Čitluk. Njihov kanton u Hercegovini sigurno će uključiti i gradove Livno i Stolac.

Za muslimansko-hrvatsku federaciju, prema poslednjim informacijama „iz „Vašingtona, predviđa se 50 do 51 odsto bosanske teritorije. Dve strance, međutim, još uvck se nisu dogovorile o kriterijumu na osnovu kojeg bi podelile predviđeni procenat. Nejasno je da li će se granice kantona crtati po predratnom popisu stanovništva, stanju na terenu ili će se u obzir

Nema novih koncesija

Beograd. — „Labava federacija Muslimana i Hrvata u bivšoj BiH ima za cilj da bude instrument u rukama onih koji će od Srba tražili nove teritorijalne ustupke. No u zabludi je svako ko misli da će Srbi pod pritiskom Moskve ili Beograda ugroziti svoje strateške interese i učiniti nove koncesije Muslimanima“. Ovim rečima je Momčilo Krajišnik, predsednik parlamenta RS, rekao tačno šta misli rukovodstvo sa Pala o zahtevit koji je stigao iz

Vašingtona da nova muslimansko-hrvatska federacija mora da obuhvati „samo“ 51 odsto teritorije bivše BiH, prelazeći preko traženja pristiglog iz Bcča da nova država čini čak 60 odsto teritorije Bosne. Ujedno, odgovor šta će činiti, dobili su i Vitalij Čurkin i Slobodan Milošević. Predsednik srpskog parlamcnta poručuje da će Srbi u bivšoj BiH praditr vlastiti put — samostalnu državu koja će ubrzo biti povezana sa srpskom državom preko Drine. Pritom nas podseća da su još od predratnop perioda jedino Srbi imali dosledan politički stav, a da tada predložena federacija na prostoru bivše BiH, ili kantonizacija na etničkom principu, nije naišla na podršku ni Muslimana ni Hrvata. Radovan Karadžić konstatuje da je nova država stvorena jer su „Muslimani i Hrvati koristili svoja suverena prava da odluče na koji način žele da žive i da se u tom pogledu ne može biti pola riba — pola devojka“. Nama, nastavlja Karadžić, može biti žao ili drago što smo isključeni iz njihove države, ali granice BiH u onom smislu u kojem to želi Alija Izetbegović, više nema, a nije ih ni bilo, jer Srbi nisu prihvatili postojanje izvan Jugosla-

vije.

Krajišnik pak kaže da „oni koji su razbili bivšu Jugoslaviju pod pritiskom Bele kuće stavljaju potpis na stvaranje nove države. Očito le da ni Hrvati ni Muslimani nemaju neku svoju originalnu politiku, već samo izigravaju interese velikih sila. Muslimani su izgubili svoju državu, a Hrvati koji su želeli veliku Hrvatsku — dobili su "BOMBI Ol dV zaključuje Krajišnik. Očito je i to da će pojedine teritorije bivše BiH opet biti razlog odugovlačenja mirovnog procesa sa svih strana. Srbima s Pala mož-

Anketa

Prema pisanju jučerašnjeg broja nedeljnika „Bosna“ istraživanje javnog mnjenja na temu šta građani Sarajeva, Tuzle i Zenice misle o uključivanju Srba u novu hrvatsko-muslimansku federaciju, pokazuje da se 42 odsto ispitanika sa tim slaže. Iako se ne navodi po kojem je uzorku izvršena anketa, kaže se dalje da je 32 odsto ispitanika protiv a da 26 odsto zasad nema odgovore. Interesantno je da je procenat onih koji se slažu najveći u Zenici i Tuzli — njih oko 60 odsto, a gotovo zanemarljiv u samom Sarajevu.

da je najbliži koncept Moskve po kojem podelu koju jc ponudila EU ne trcba radikalno prepravljati. Ali, Vašington se sa lim ne slaže.

Interesantno jc da ni Srbi koji su ostali da žive u Sarajevu, Tuzli, Zenici i još nekim mestima koje kontrolišu Muslimani, ne misle baš kao rukovodstvo sa Pala. Jučerašnji list „Bosna“ najavio je da će se nakon Skupštine na Palama i u Sarajevu održati Skupština srpskog naroda u BiH pod pokroviteljstvom srpskog konsultativnog veća i predsedništvom akademika Ljubomira Berberovića. Ono je obrazovano početkom rata. Skup javnih i političkih ličnosti srpske nacionalnosti na kojem će 27. marta u Sarajevu gostovati i predstavnici raznih političkih stranaka, kultur-

ZORAN ĐINĐIĆ (DS)

no-prosveltnih udruženja, pravos-.

lavne crkve, ali i armije BiH(!)

ima, navodi ovaj list, za cilj očuva-,

nje BiH u postojećim priznatim pranicama. A sa ovim političkim kredom navodno se slaže većina Srba koji žive u Sarajevu (njih je između 60 i 70 hiljada) te oko 15.000 koji žive u Zenici i nešto malo manje u Tuzli. Iyubomir Bcerberović inače navodi da je prisustvo na ovom skupu koji će ocenjivati društveno-političku i pravnu situaciju u Bosni, ali i probleme odbrane zemlje, obećao lično Vitalij Čurkin. Poziv za dolazak u Sarajevo upućen je, kaže Berberović, i Vuku Draškoviću, Vesni Pešić, Ivanu Đuriću i Mirku Kovaču.

B. Mitrović

Svet ce razumeli srpsko „ne“

Jagodina (Tanjug). — Predsednik Demokratske strankc dr Zoran Đinđić izjavio je u subotu Radio Jagodini da jc potpisivanje hrvatsko-muslimanskog pakta u Vašinpgtonu korak bliže definitivnom razgraničenju Srba u bivšoj Bosni i Hercegovini od Muslimana ı Hrvata. „Srbima je sada data mogućnost da oni kažu mne'#toj federaciji i konfederaciji, a taj negativni odgovor svet će morati da razume. U kakavoj će zajednici živeti Musli mani i Hrvati, to je njihov problem“, rekao je Đinđić.

On je dodao da je Srbima data mogućnost da izaberu drugu Oopciju, a to je sasvim prirodno — veza sa Srbijom i Jugoslavijom.

„Za par meseci život će učiniti svoje i doći će do pripajanja hrvatsko-muslimanskog dela Hrvatskoj, a srpskop Srbiji“, napomenuo je on.

Dinđić je naglasio da misli da je

poziv da se Srbi uključe u muslimansko-hrvatsku federaciju nciskren. On je objasnio da je to pritisak na Srbe da učine neke teritorijalne ustupke.

Podsutio je da su Srbi mogli u tu federaciju i pre tri godine, ali nisu, jer su za to imali opravdane razloge, a sada se,vidi koliko su bili u pravu.

Politički je smišljeno i ustrajavanje na sankciiama, čemu, po Dinđićevim rečima, ne bi trcbalo nascdati, vcć ići na privrednu i svaku drupu inlepraciju sa Srbima i Republici Srpskoj

Lidcr demokrata muslimansko-hrvatsku federaciju vidi samo kao privremeno stanje i ne smatra da će na našoj tcritoriji doći do blokovske podele svuta.

„Naći ćemo mi poslc ukidanja sankcija svoje prijatelje i partnere svuda tamo gde imamo interese, i u Japanu, i u Kini, i u zapadnoj Evropi , zaključio je Đinđić.

uzcti oba cicmcenta. Prema poslednjem popisu održanom krajem marta 1991. u BiH je bilo Muslimana 43,7 a Hrvata 17,3 odsto. Muslimansko stanovništvo bilo je skoncentrisano u gradovima ı imalo je u vlasništvu manje od 30 odsto zemljišta. S druge strane Hrvati su bili u uravnoteženom odnosu poseda zemljišta i procentualnog učešća u ukupnoj populaciji. Na osnovu ovih pokazatelja, prema nekim predviđanjima, realno je očekivat: da muslimanskim kantonima pripadne nešto više od 33, a hrvatskim oko 17 odsto

- bosanskog prostora.

Sve će, podvlačimo još jedanput, zavisiti od bosanskih Srba čije se uključivanje u pregovore očekuje u toku ove sedmicc. Ukoliko bi i oni odlučili da kre-

nu istim putem kao Hrvati de-

žurni sarajevski promoter i komentator Izetbegovićevih ideja i stavova, profesor dr Omer Ibrahimagić tvrdi da bi se u tom slučaju Bosna našla pred dve varijante: da se odrekne konfederacije sa Hrvatskom ili da i sa Srbijom i sa Hrvatskom stvori spccifičnu zajednicu poput Benc-

· јиКза.

MIRKO PETROVIĆ [DSS]

Srbima. ista

Priština (Tanjug) — Predsednik

_ Izvršnog odbora Demokratske

stranke Srbije (DSS) Mirko Petrović izjavio je juče u Prištini da potpisani sporazum o muslimansko-hrvatskoj federaciji u bivšoj Bosni i Hercegovini predstavlja praktično napuštanje ženevskog dogovora.

Na konferenciji za novinare Petrović je rekao da nije u državnom i nacionalnom interesu srpskog naroda da uđe u jednu takvu federaciju, već da Srbi u bivšoj Bosni imaju legitimna prava da stvore svoju državu i priključe se Srbiji, odnosno Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Govoreći o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji predsednik Izvršnog odbora DSS je istakao da je neprihvatljivo uslov-

BORBA · PONEDELJAK 21. MART 1994.

VUK DRAŠKOVIĆ (SP0)

Strah

od nove Jalte

Jagodina (Tanjug) — Lidcr Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je u subotu Radio Jagodini da jc upravo potpisani sporazum u Vašingtonu o federaciji kantona u jednom delu Bosne u skladu sa programom SPO, „a potpuno u skladu bićc kada toj federaciji pristupe i srpskc teritorije u Bosni i HcrcegoVini“. Drašković je podsetio da se zalaže da „BiH bude jedna federacija kantona po ctničkom, ekonomskom i mešovito-nacionalnom prinicipu, sa visokom autonomijom kantonalnih jedinica i snažnom centralnom vlašću svih ljudi koji u njoj žive“. -

Vođa SPO strahuje da „sada najveću grešku tamo ne napravi rukovodstvo Republike Srpske i podredi interes Srba u Bosni i svih Srba, nekim svojim ambicijama i taštinama“. „Najvažnijc jc da sc tamo prekine rat i da nam se ne desi nova Jalta“, a to, kako jc napomcnuo, „nijc isključeno, ako ne budc razuma“.

prava

ljavanje ukidanja sankcija prema našoj zemlji sa rešavanjem takozvanog kosovskog pitanja.

Dodao je da je neprihvatljivo i svako poređenje ili pravljenje paralele između položaja Krajinc i statusa Kosova, kao sastavnog dela Srbije. :

Sve takve pokušaje internacionalizacijc problema Kosova, Petrović je ocenio kao dodatni pritisak na Jugoslaviju u konačnom razrešenju pitanja Republike Srpske i Srpske Krajine. Petrović je ponovio stav svoje stranke o ukidanju pokrajina i istakao da se pitanje Kosova može rešavati samo kao pitanje manjina — jer su Albanci bili i ostali nacionalna manjina u Srbiji i Jugoslaviji.