Борба, 23. 03. 1994., стр. 9
Ена
+
ВОКВА SREDA 23. MART 1994.
ZBOG ŠPIJUNSKIH OBRAČUNA — ZAHTEV UDRUŽENE LISTE
SOCIJALDEMOKRATA
Smenifi Jansu, bezuslovno
Stevan Šicarov
dopisnik „Borbe“ iz ljubliane
Udružena lista socijaldemokrata, jedna od tri članice vladajuće koalicije u Sloveniji, zatražila je od premijera dr Ja-
пега Drnovšekha da razreši dužnosti ministra odbrane Jane-.
za Janšu a da će stranka ukoliko to ne bude uradio dr Drnovšekh pokrenuti interpelaciju ili ustavni spor, Jer .smatта da Slovenija ne zaslužuje takvog ministra odbrane.
Povod za traženje Janšinog razrešenja je vest koja je prekjuče uzdrmala Sloveniju, o tome da su maskirani vojni specijalci u nedelju uveče u mestašcu Depala vas blizu Ljubljane, kundacima razbili auto bivšeg kolege, a sadašnjeg civila Milana Smolnikara, uhapsili ga, pretukli i kasnije postavili stražu pred sobom na traumatoioškoj klinici u ljubljani gde je prebijeni Smolnikar završio.
Ministarstvo za odbranu je tim povodom izdalo zvanično saopštenje u kom se navodi da je Smolnikar uhapšen kako od službenika Ministarstva dobija posebne podatke sa oznakom „vojna tajna — strogo poverljivo“, i da je član izvesne organizacije koja prikuplja tajne dokumente i informacije ucenama i podmićivanjem, a povezana je
sa vrhovima slovenačke države.
Smolnikar je, navodno, posle napuštanja Ministarstva u julu prošle godine, u brigadi vojnih specijalaca „Moris” imao svog
„informatora“ koji mu je slao”
podatke o brojnom stanju, boj-
noj spremnosti i ostale podatke koji su vojna tajna.
Događaj je u javnosti shvaćen u kontekstu pređašnjih upozorenja predsednika Milana Kučana o nezakonitom delovanju paraobaveštajnih službi i nagoveštaja o mogućnosti fizičkih likvidacija. „Mladina” koja je vest prva
objavila, postavila je pitanje da -
li se radi o prvoj u seriji likvidacija. Mediji se pitaju kako je moguće da vojni specijalci brutalno prebiju civilnu osobu, a list „Dnevnik“ pod naslovom „Od Roške do Depale vasi“ govori o kraju snova o pravnoj državi koje je jula 1988..na Roškoj ulici izrekao upravo Janez Janša posle presude koju mu je izrekao vojni sud tadašnje JNA.
Međutim, upravo se Janša potrudio da u atmosferu koju komentatori nazivaju „državnim udarom tajnih službi“, putem izjava na televiziji unese nove i neočekivane momente. Naime,
Janša je progovorio O „pojačačitave _ jedne
nim pritiscima“ „mreže“ koja posle Kučanovih izjava u ministarstvu odbrane
Da li su mu odbrojani minisfarski
dani — Janez Jansa
pokušava da se dokopa dokumenata koji bi Kučanove slutnje potvrdile. Smolnikar je radio za tu „mrežu“, a Janša je to delovanje doveo i u vezu sa raZBOVOrom koji je Smolnikar posle „preuzimanja tajnih dokumenata“ imao zakazan u Ministarstvu unutrašhjih poslova.
Osim činjenice da u Sloveniji dosadašnji višemesečni špijunski obračuni više nisu samo Verbalni, već su postali i fizički, te da se otvoreni sukob između Milana Kučana i Janeza Janše sve teže zaoštrava, javnost je dodatno zabrinuta novim otkrićem „Mladine“. Ovaj nedeljnik, naime, objavljuje faksimil dokumenta iz Ministarstva odbrane sa oznakom „državna tajna“, ko-
jim Janša od vojnih specijalaca
zahteva „kontrolu medija“, i da se nadziru novinari „Mladine“. Od oktobra se prisluškuju telefoni redakcije, a novinari „Mladine“ pišu i da je bilo praćeno njihBoO kretanje.
HRVATSKA STVARA NACIONALNI PROGRAM ZA POVRATAK IZBEGLICA
Deset milijardi dolara
HRATSKA vlada je prije nekoliko dana razmatrala predlog Nacionalnog programa povratka izbjeglica i prognanika u njihova sela i gradove. Premijer Nikica Valentić, je najavio da će se u aprilu održati posebna sjednica Vlade na kojoj će se odlučivati o redefinisanju mandata Unprofora. — Politička situacija će biti jasnija poslije potpisivanja sporazuma u Vašingtonu. Vlada je zaključila da se osnuje i investicioni fond za obnovu“. Povratak ovisi velikim dijelom od stava
DEPORTACIJA HRVATA IZ NEMAČKE
međunarodne zajednice i Uulvrđivanja statusa i mandata Unprofora koji ističe 31. ovog mjeseca. Naša diplomatije, naša Vlada, naša ukupna politika čine sve za maksimalan ishod povoljnog rješenja za ključno pitanje reintegracije UNPA područja i povratak proganika rekao je
_ Valentić.
Boraveći tokom prošlog vi-
· kenda u Dalmaciji Valentić je
posjetio Zadar i Split. Prilikom obilaska izbjegličkog naselja u Zatonu kod Zadra,
Povrafnici bez garancija
Rojter za „Borbu“
Bon. — Nemački ministar unutrašnjih peslova Manfred Kanter rekao je da očekuje da će sa Hrvatskom postići sporazum koji bi Nemačkoj omogućio da, kako je i planirala, 1. maja ot-
__роспе deportaciju izbeglica iz
Hrvatske.
U razgovoru sa novinarima, kasno preksinoć Kanter je kazao da su pregovori sa Zagrebom još u toku, ali da je uveren da će povratak prvih od oko 100.000 izbeglica iz Hrvatske koliko ih, procenjuje se, nelegalno boravi u Nemačkoj, moći да роспе.- -
U Nemačkoj ima oko 400.000 izbeglica iz bivše Jugoslavije, više nego u bilo kojoj drugoj zemlji. ŠEsnaest saveznih država, u nedostatku sredstava, zbog recesije i smanjenih poreskih prihoda, odlučilo je da izbcglice kada im 30. aprila isteknc pravo na boravak u Nemači koj, vrati —
Pod pritiskom organizacija za zaštitu ljudskih prava i Zagreba, na čijem je teretu već oko 500.000 izbeglica ministarstvo unutrašnjih poslova i savezne države produžili su ovaj rok do juna 1995. rešili da izbeglice deportuju u fazama. Ali. oni čiji se domovi ne nalaze na teritorijama okupiranim od srpskih snaga i nisu uništeni, počeće da se vraćaju u maju.
Po mišljenju izbegličkih organizacija time bi moglo biti obuhvaćeno oko 20.000 izbeglica od kojih su mnogi pobegli od rata pre više od dve godine.
Bon pokušava da ubedi Zagreb da pristane da ne hapsi vojne begunce, ukoliko ih bude među vraćenim izbeglicama, ali zvaničnici navode da nemačke vlasti neće insistirati na garancijama. Kanter je još kazao i da razgovori sa Bukureštom о герашјаciji izbeglica iz Srbije i Crne Go-
re preko. Rumunije,nisu urodili ..
plodom.
za obnovu
rekao da nije dovoljno samo stvoriti sigurnosne uvjete.
Puno je posla i oko. ostvarivanja organizacijskih i materijalnih uvjeta za povratak. Procenjujemo da je za obnovu svega razrušenog u Hrvatskoj potrebno deset milijardi američkih dolara. A od dana povratka — obnove će trajati najamnje četiri godine. No, Hrvatska ima jamstvo da će Svjetske banka poduprijeti projekat obnove čija bi koncepcija trebalo da bude završena u travnju ove godine“, naglasio je Valentić. P.J.
AMBASADOR ČEŠKE U HRVATSKOJ TVRDI
Jadran bezbedan za Cehe
|| Prag (Tanjug). — Cela hrvatske obala, uključujući i jadransku magistralu, je bezbedna i češki turisti mogu putovati bezbedno avionima, brodovima i kopnom, tvdi ambasador Češke u Zagrebu Ondrej Havlin u izjavi koju donosi „Češki denik“. Češki turisti, po njegovim rečima, ne treba da se plaše nikakvog napada u okolini Zadra kada budu prelazili potonski Maslenički most. Za češke građane biće tokom sezone otvoreno konzularno odeljenje ambasade u Puli (od juna do septembra), do_ Чао је атђазадог. __
VLADA PREDLOŽILA SOBRANJU МАКЕРОМЈЕ
Novi izborni zakon
Skoplje — Prema predlogu novog izbornog zakona, koga je predložila Vlada Branka Crvenkovskog, predsednik republike će biti biran neposredno i tajno na predlog 30 poslanika ili 10 hiljada birača. Vlada je predložila da Sobranje ima 20 poslanika više nego sada — 140, s tim što bi se 120 poslanika biralo na osnovu većinskog, a 20 na osnovu proporcionalnog principa. Upravo održani izbori u skopskoj opštini „Kisela voda“ za jedno upražnjeno mesto u Sobranju ocenjuje se kao indikator predstrojećih parlamentarnih izbora koji će se održati na jesen. Za ovaj izbor se kaže da je bio neuspešan zbog prekomerne apstinencije birača, blizu 60 odsto. To je izazvalo lavinu reagovanja partija ·prema lideru Demokratske partije Petru Goševu.
Na tim izborima je kaže se „izvršena krađa glasova u režiji aktuelne vlasti „privrženici vladajuće koalicije su glasali više puta i bez lične karte“ „policajci i plaćene siledžije skidale su plakate opozicije.
Vladimir Golubov lider VMRO-DP kaže da su, zbog apstinencije birača došla do izražaja tri centra moći, Socijaldemokratski savez, koji kontroliše društveni kapital i fabrike-gubitaše Demokratska partija Goševa, koji kontroliše „sumnjivi kapital“ i „lažna opozicija, VMMRO-DPMNE. Na ovim izborima ni jedan kandidat nije dobio potreban broj glasova, a samo su tri kandidata, vladajuće koalicije, decmokratske partije i VMRO-DPMNE stekli uslove za trku u drugom krugu. D.N.
NAKON EVROPSKE KONFERENCIJE 0 SAOBRAĆAJU
Makedonija u evropskim koridorima
Skoplje — Na upravo održanoj kritskoj Konferenciji o saobraćaju, na kojoj je učestvovalo 36 evropskih delegacija, Grčka se suprotstavila koridoru „istok zapad“, „jadranski koridor“ nije dobio podršku Konferencije, s obrazloženjem da koridor „istok-zapad“ povezuje pet, a grčki koridor samo dve zemlje.
Grčka ocenjuje da je usvojeni koridor u suprotnosti s grčkim nacionalnim interesima. Prcdviđeno je da ovaj koridor poveže Drač-Tiranu-Skoplje-Sofiju i Varnu na Crnom moru, kao i da ga gradi pet zemalja, Albanija,
Makedonija, Bugarska, Turska i ~
Italija. Turska je ponovo i na Konferenciji izrazila spremnost da izgradi deo kroz Makedoniju. Neusvojeni grčki predlog je predviđao povezivanje Drača i Istambula preko Soluna.
SPLITSKI PRIVREDNICI NEGODUJU
Predviđeno je da se koridor broj 5, koji „ide od Drezdena do Istambula, ukrsti s koridorom „istok-zapad“ — 3u Sofiji. Na ovoj konferenciji koridor „sever-jug“ koji ide od Beograda do Soluna, nije ucrtan, iako je makedonska delegacija izjavila da taj koridor mora postojati. Prema rečima Jorga Sundevskog, šefa makedonske delegacije koridor „istok-zapad“ otvara vrata evropskih finansijskih institucija za njegovo finansiranje. Makedoniji je obećano ı 35 miliona
_ dolara iz budžeta EU.
Jedan grčki sudija je uputio telegram grčkom premijeru Papandreu, u kome je zatražio
. proterivanje s Krita predsednika
Sobranja Stojana Andova zato što je u svom govoru upotrebio reč Makedonija. D. N.
Sanacija banaka ili pljačka
Računa se da je za sanaciju banaka u Hrvatskoj potrebno 70 miliona maraka. Vlada je nedavno odlučila da se formira i posebna agencija koja će obaviti taj posao. Rečeno je i da je Splitska banka prva na listi za sanaciju. Načinom na koji Vlada hoće da ozdravi ovu banku privrednici nisu zadovoljni.
— Privredna komora Hrvatske treba da zastupa privredu, a ne da se bez njenog prisustva donose važni zakoni, poput najnovijeg zakona o sanaciji banaka — jedinstven je zaključak dalmatinskih privrednika — iz-. voznika na sastanku koji je u Splitu održan u prisustvu predsjednika Privredne komore
db at Vedriša.
Ovaj sastanak, koji je imao karakter svojevrsnog protesta, održan neposredno poslije posjete predsjednika Vlade Hrvaiske Nikice Valentića Splitu kada je premijer najavio sanaciju Splitske banke. Međutim, dalmatinski izvoznici smatraju da će sanacija Splitske banke, na način kako je to predvidjela Vlada, najviše pogoditi privredu Dalmacije. Istina, Splitska banka već skoro tri godine nema kreditnog kapitala, ali će izvVOZnici sanacijom ostati bez uloženih dionica u banku, s obzirom da će tom sanacijom Splitska banka preći u vlasništvo države.
P.J.
STANJE U RIBARSKOJ INDUSTRIJI HRVATSKE e = Nekrolog ribarstvu
— Ovo je nekrolog hrvatskoj ribarskoj industriji koja je rođena 1871. godine, a nestala u Komiži prije dva dana poslije 123 godine postojanja“, rekao je Miro Kučić, predsjednik Izvršnog odbora grupacije ribarske industrijske Hrvatske poslije rasformiranja fabrike ribe u kmiži. Najteže je što ribarska industrija, koja je pred bankrotom, čini oko 30 odsto ukupne privrede hrvatskih ostrva na Jadranu. Prema riječima Kučića 80 odsto ribljih prerađevina se izvozi, ali bez izvoznih stimulacija od strane Vlade i pod carinskim dažbinama koje uslovljavaju inotržiš*a. ! da paradoks bude veći, istovremeno je podneseno još hi-
· ljadu zahtjeva za dodijelu do-
zvola za ribarskc brodovc,. pa
„bismo uskoro mogli imati upropaštenu industriji i osiromašeno more“, rekao je Kučić i dodao da „svaka država, koja ima more, smatra to bogatstvom od posebnog džavnog interesa, a to zaslužuje i 1.000 kilometara Jadгапзкор тога“. „Розеђаћ tretman moraju imati jadranski otoci, Jcr ćemo dobiti još 1.000 nczaposlenih i isto toliko familija bez egzistencije.
Grupacija ribarske industrijc Hrvatske uputila je zahtjev Vladi da obezbijedi izvozne podsticaje za prerađivačc ribe, kao i da u trgovinskc sporazumc, izmedu Republike Hrvatske i drugih zemalja, kada je u pitanju riba, budc uključcno i ribarstvo. Р.Ј.