Борба, 26. 03. 1994., стр. 24

Eleonora Prohić

А зе eventualno, i sa izvesnom ambicijom trudite da posmatrate našu televizijsku ponudu u celini, pa da pratite žanrovska opredeljenja i njihovu realizaciju, redoslede u šemama vertikalno i horizontalno — bilo kakvom kombinatorikom i na bilo'kom nivou teorijske svesti se bavili — rezultat je uvek, bar u ovom razdoblju, obeznađujući. Jer, uz sve moguće izbore zanimljivih filmova i ostalih blaga za koje se opredeljuju naše stranice, ništa пе može demantovati činjenicu da je ona, uslov sine qua non pravog televizijskog života sopstveni, domaće proizvedeni program. A tu smo vezanih ruku. Sigurno je da je [0me uzrok, s jedne strane, u зтабпот 051romašenju našeg ukupnog života, Što svaki produkcioni napor čini unapred osuđenim na neuspeh, čini ga čak svetogrđem: u zemlji u kojoj penzioneri kopaju po kontejnerima ili sebi oduzimaju živote koji više nikome nisu potrebni, a i njima samima su samo teret — praviti skupe, odnosno

ambiciozne, odnosno kvalitetne televizijske programe više odista nije moguće. Nije čak ni poželjno. Jer, u tom skoro zakonitom opadanju nivoa, nema mesta za polet duha, vreme se mehanički troši, a entuzijazam izgleda skoro neučtivo.

Ipak, mora se reći — ma koliko se to meni samoj sviđalo ili ne — materijalna osnova proizvodnje programa odlučujuća je u ovom opadanju. Odnosno slabljenje te osnove. Opšte osiromašenje. Još jedan dokaz, dakle, kako se domen televizije može tretirati kao domen razvoja bilo koje industrije, pa time i onaj jezičak estetskog pojavljuje se tek onda kada je industrijska proizvodnja u potpunosti ispunila Svoj zadatak. Da ne zaboravim jednu ispravku: u već dosta dugom takmičenju oko kupovine vlasnika najvećih televizijskih arhiva na svetu, kompanije Paramaunt, u jednom trenutku sam pomislila, i napisala da je tu trku dobila američka kompanija QVC, poznata po svojim programima TV šop žanra, koje je već sa američkog proširila na evropsko, odnosno na britansko područje. Činjenica je, ipak, да je u toj zaista žilavoj i iscrpljujućoj borbi pobedio drugi gigant televizijske industrije, vlasnik ротаптов MTV-ja, Nicklodeona, producent slavnih serija i veliki majstor u internacionalnom televizijskom biznisu Vajakom, te se od 2. marta konačno Samner Redston, sedamdesetogodišnji gazda Vajakoma smatra oficijelnim pobednikom pomenute trke.

Kako televizijom pobediti svet, reći će Redston i njegov zamenik Frenk Bjondi, u nameri da konstituišu prvu svetsku asocijaciju ili društvo audiovizucinih programa? Za njih, budućnost televizije leži u programima, pa time onaj koji drži kontrolu nad programima jeste gospodar igre. (Ne treba zaboraviti da se ova izjava daje u zemlji neprestanog uvuđenja novih tehno-

lopija, i vrlo ubrzanog rasta onih tehnolo-

Opšte osiromašenje se ogleda i na našim TV programima. Za [0 vreme svelske TV korporacije, 24hvaljujući novim tehnologijama, svoje emitovanje proširuju na celi

gija koje se integrišu oko televizijskog medija i njegove maksimalne upotrebe.) Otud, sada novi visnik integrisanog Vajakoma i Paramaunta, dakle jednog od najvećih audiovizuelnih kataloga na svetu, vidi svoju budućnost u novim projektima. Reč je o produkciji koja u ovoj godini doseže, zajedno sa Paramauntom, cifru od trideset hiljada sati novih TV programa, uz 14 do 16 novih dugometražnih filmova, i uz nameru da se proizvodnja filmova u idućoj godini bitno uveća. \

Što se tiče takozvane interaktivne televizije, oni već, za trinaest miliona pretplatnika u Kastro Veli u Kaliforniji, imaju sistem sa optičkim vlaknom i 29 čvorova, gde svaki čvor okuplja oko pet stotina domaćinstava. Pretplatnici imaju na raspolaganju katalog od hiljadu petsto filmova koje mogu u bilo koje vreme da gledaju. Krajem 1995. broj pretplatnika će se povećati na'dvadeset miliona. Međutim, još uvek se ne zna budućnost novih tehnologija, jer odluka je stvar potrošača: šta će on odabrati i po koju ceriu.

Uz mnogo produkcije za mlade (kanali

MTV i Niklodeon), koji se razvijaju prosto zato što se mladi brže i lakše adaptiraju na nove tehnike, (te će dobiti i neku vrstu kormilara koja će im omogućiti da lako putuju između konvencionalne TV, telekupovine, igara i plati pa vidi), jasno je da je uloga televizije i u novoj revoluciji školskog sistema značajna.

Mapgnati TV industrije kažu, odgovarajući na pitanje o planovima eventualnog razvoja u Evropi: ne tražimo koprodukcione ugovore, jer nam ne treba novac: francusko tržište bi nas na primer zanimalo, ali milion francuskih kabl-pretplatnika nije dovoljno interesantno tržište za svetsku kompaniju koja će uskoro, iz Njujorka, emitovati programe preko satelita za ceo svet.

U gore opisanoj koroziji koja obuhvata našu vlastitu produkciju ovo sve — naravno — zvuči kao san.

Ne zaboravimo, ipak, da u tom snu ima mesta za kvalitetan i univerzalan proizvod, kakav smo mi znali da napravimo.

Evo i jednog našeg sna: Televizija Beograd najavila je i prikazala za novinare, seriju dokumentarno-muzičkog žanra posvećenu našoj slavnoj rok grupi Bijelo dugme. Gledajući prvu epizodu, u kolažu sećanja i muzike sada izložene naknadnom kritičkom sudu (režija Marko Marinković, tekst Mirjana Bobić Mojsilović, urednik Slobodan Terzić) u toj mreži sećanja u kojoj se izdvaja lik pevača grupe Željka Bebeka iznad oduševljene mase mladih, u svojevrsnoj duploj ekspoziciji sa dodatnim, sutra, odnosno juče emitovanim slikama šotvaranja mosta u Sarajevu, uz reske tonove mašte koja odmotava sliku Ncleta i njcgovih „nadrealista“ kako stražare i čiste neki zid, pitam se da li je moj prijatelj pesnik Duško Trifunović u pravu, kada Bebek peva: „Šta bi dao da si na mom mjestu, da te mrze a da ti se dive?“

Ujdurma protiv Građanskog saveza

(Đoko Kesić: „Kako je to radio Broz“, NB

19—20. mart 1994)

prozvali ste me, iako mi niste pomenuli ime. Ргегрозгауljam da se prema Ničeu u koga se kunete, ženska imena ne smeju pominjati. One nemaju ime i prezime. I šta će im kad „služe za odmor ratnika i pranje uneređene dece“. Objasnite g. Kesiću šta znači „politički triling dama“? Zašto su Danica Draš'ković, Vesna Pešić i Mirjana Marković u „političkom trilingu“? (O „loše pripremljenom ajvaru“ koje te dame čine i koji po

_ Vama ima nekakve veze sa pri-

premom sveslovenskog kongresa, ne treba ni govoriti, jer tu konfuziju niko ne može da razume). Da li postoji kare сепг džentimena u toj igri pokera, koja je samo Vama Jasna? Zašto me g. Kesiću napadate baš na isti način kao i žuta štampa nacinal-boljševika? Tri stvari oni neprekidno ponavljaju. Prva se odnosi na to da postoje nekakvi antiratni profiteri. Da li možete da navedete nekakvu zaradu, kuću ili automobil koje sam stekla svojim dugogodišnjim zalaganjem za demokratiju. ljudska prava, a kasnije i za mirno rešavanje sukoba u bivšoj Jugoslaviji? Valjda se u profit ne uračunava to Što po neko u „ovom podneblju“ i nekom dru-

от podneblju uvažava такуа -

zalaganja. ·

Drugi tipični napad naših nacional-boljševika je taj da Ja imam nekakvu „rezervnu političku bazu“, po Vama, u Parizu, a po njima, zna se: na trulom Zapadu. G. Kesiću, dokle ćemo o „kapitalističkim špijunima“ i „izdajnicima“, a da se IStovremeno zgražamo nad brkovima druga Staljina? Dokle ta konfuzija? Čitava ksenofobična ujdurma protiv Građanskog saveza Srbije kako, navodno, priziva strane sile da dođu i pokore naš

narod, nije ništa drugo do obična policijska smicalica. Tu smicalicu obilato koristi upravo partija o kojoj Vi govorite, pa” Vam skrećem pažnju da pročitate članak Zorana Čička od 20. marta u „Politici“. Zašto Je to njima potrebno? Pa zato što treba pokaza}i da za угете оуов

· rata niko nije govorio protiv na-

cionalne mržnje, sumanutih podela, deoba i zla, izuzev SK— Pokret za Jugoslaviju, partije koja Je sve vreme pričala samo o ljubavi, ptičicama, cveću, prolećnoj rosi i ljubavnim romansama. A sa ratom i nacionalnim mržnjama nemaju Veze, naraVno. Žato je sada na nju, zasluž-

no, došao red (a sve vreme su |

tu!) da kaže šta je srpski nacionalni interes i da nas pod ime-

nom „Nove levice“, povede u ~

promene i bespartijsku demok-. ratiju umesto zastarele — jednopartijske. Što bi rekao narod: „jedan duva drugi ladi“.

~] konačno, koliko puta treba da demantujem da nikad i nigde nisam izjavila da mi u Beogradu

nije dozvoljeno da izražavam |”

svoja politička opredeljenja. Ta greška je nastala iz čisto tehničkih razloga (verujem da je niko nije napravio namerno), jer Su moje reči bile izgovorene na engleskom, pa su prvo bile prevedene na francuski, a zatim na

srpski u prenosu emisije koji je

upriličio NTV Studio B. Ja sam odmah demantovala da sam takvu glupost izgovorila (zašto bih tako nešto rekla?), da sam upravo izjavila suprotno — da mogu za izražavam svoja politička mišljenja u Srbiji. Nadam se da ovaj demanti dajem poslednji put!

Zaključujete g. Kesiću da Ja i

dalje stojim na svom odredištu. | . Jeste, ostajem na svom Dbdrediš- |

tu. Neću postati ni ratni ni antiratni profiter. Neću se užasavati

SER а ревије

" о по ПО

ИЕ Де је

1 => ~

Da li postoji diskriminacija. građan& po nacionalnoj osnovi u Crnoj Golc

Dr Avdul Kurpejović

uslimanski narod u Crnoj

Gori vjekovima živi na ovim prostorima i nikad, niti sada, nije bio činilac nestabilnosti državotvornog I nacionalnog statusa Crne Gore i crnogorskog naroda. On je mogao opstati na ovim prostorima samo zahvaljujući svom miroljubivom, tolerantnom i civilizovanom odnosu prema drugim narodima i Organima vlasti, kao i tolerantnom 1 civilizovanom одпози Crnogoraca prema Muslimanima. No, treba reći i to da su Muslimani bili i sada su u mnogim iskušenjima, ali su znali i morali da trpe, jer su uvijek imali nadu u budućnost, imali su povjerenje u većinski crnogorski narod.

Zato, ostvarivanje ravnopravnosti i jednakosti i očuvanje nacionalnog identiteta i integriteta Muslimana u Crnoj Gori nije rješenje u autonomiji ili specijalnom statusu Sandžaka, već u pravnoj 1 istinski demokratskoj građanskoj Crnoj Gori.

Nerealnost Je, nepromišljenost i zabluda zastupati ideju o perspektivi Muslimana Jugoslavije u autonomiji ili specijalnom statusu Sandžaka. Kada ovo kažem polazim i od nepobitnih činjenica, kao što su:

1. Teritorijalno uobličenje ~

Sandžaka, se, istorijski posmatrano mijenjalo, tako da i danas

nije naučno niti politički ozvani- |

čen njegov teritorijalni prostor.

Zato је nenaučno:i netačno uk- | ljučivanje u Sandžak opština |

Рјау, Апапјеутса, Вегапе ! Ко-

žaje iz Crne Gore, jer ти пе рг-|

padaju.

2. U Sandžaku Muslimani ne čine većinsko stanovništvo, 4 posebno ne ako mu se „priklju-

če“ pomenute. opštine iz Crne | Gore. U tom slučaju musliman- |

sko stanovništvo bi bilo manjin-

' sko u odnosu na Srbe i Crnogo!-

ce, te ni u kom slučaju o speci-| jalnom statusu Sandžaka ne mo-

gu donositi odluku, I da to žele, | ;

samo Muslimani.

3. Svi ljudi koji misle dobro

muslimanski narodi ne bi pri

hvatili nikakvu autonomiju San-| džaka i da im'se zvanično nudi, | jer ne postoje prirodni resurs! niti dostignuti nivo ukupne raZ-| vijenosti koji bi оторисауао та kakav autonoman razvoj. To bil

БИ

ла

bila izolovana enklava koja bila još više osiromašila stanovniŠ--%\ tvo i time ga učinila neravnop” ravnim i nejednakim sa ostalim ту građanima Srbije i Crne Соге ал оапожгпо гајеатеске агхауе Јиз 1

goslavije.

. i 4. Muslimanski narod Crn65w Gore nije dao legitimitet ruk0%03

vodstvu Stranke demokratskoj»;