Борба, 04. 04. 1994., стр. 15

38 а

141. 1994.

MEKO IAESTE OVE GODINE OTIĆI ĆE U

| 5УЕТ МЕ 00 200 АКАОЕМАСА 17

дехоћаћ пајбођа ereporuka

| stručnu praksu i usavršavanje u jaostranstvo ove godine će preko Ju)islovenskog odbora IAESTE (Međuosrodne organizacije za univerzitetsku 's*adnju i razmenu studenata) otići viооа 200 naših akademaca. Za sada je ss=ezbeđeno 150 mesta na elitnim unix~zitetima i institutima iz 29 zemalja ečekuje se da će do 1. juna uz pomoć = asocijacije otići još osamdesetak а. тФРгуа газродеја 7а опе Кој! 5џ ргози Imkursne filtere počela je nedavno; ва зе dobija bez problema i čekanja, :sieštaj je obezbeđen, kao i plata u rasimu od 1.000 do 4.000 nemačkih masa mesečno. Preko IAESTE se u „beli 'jst" ide najmanje šest nedelja i najviše m meseca; 70 odsto svih ponuda nosi smaku S (scientifik), što znači da će Bidenti biti uključeni u naučne istražiЖжеке projekte. alistovremeno u SRJ će tokom '94. stilooko 100 kolega iz 25 zemalja, što je \h 40 odsto manje nego prethodnih goвпа. Smanjeno interesovanje je poslessa negativnog publiciteta o našoj mmlji — roditelji se plaše da pošalju Jocu, objašnjava Dragan Vukićević iz АНЕЗТЕ. ТАЈргкоз пергејупшој (тад су! ТА Е5: : та зуој гад пе доба родгеки па mmaćem terenu. Po rečima Dragana Jlikićevića, država ne pruža ni malo питов, 1ако su ljudi iz Odbora, uz po506 OUN i podršku ostalih članica Soocijacije uspeli čak da promene sadiaj Rezolucije 757 Saveta bezbedosti m za program IAESTE nema bloka-

1.„Nije mi jasno zašto o ovoj i drugim :Bačnim organizacijama država ne vodi u*una, novac koji bi za nas išao iz bujseta je beznačajan za državu, a nama 1 mnogo značio. Pretpostavljam da ono jedna od retkih organizacija na b=đunarodnom nivou kojima je prijnat kontinuitet. Više puta smo pisali 5vveznoj vladi i nadležnim ministariiyima, ali nismo dobili nikakav odgovr. Tražimo da rezultati koje postiže| o budu preporuka da ne budemo ta| ı jednostavo odbačeni“, veli Vukiće5, uz nadu da će „ovo neko pročitati i 'snansijski pomoći, jer je ovakva praki i usavršavanje jedan od načina moqrrnizacije našeg visokog obrazovanja п naročito kad se zna kakvi su sada ollovi studiranja kod nas“. 0.N.

ii RIS-a

sle kadrovici iz Radija i lista „Zrenjanin“ Je su godinama poznati po svojoj vernosti пзет Котнеш 5К 1 зада зе и ОО 5Р5. nnačno, ono što se po jednoj takvoj logici aistavilo jeste vest da su se i ovoga puta, i ка treba organizovati TV dopisništvo koje ijioiti uključivano i „šire“ partijsko-inforrviivne prostore — ti isti zrenjaninski kad1201 јауш 5 ропидот да за svojim izabrasrmma pojačaju novinarski tim.

ombno na šta, međutim, možda nisu račuid bio je na izvestan način čak i „hladan“ ı 3ık ovakve ponude. Od opštinskih zvanič5| ı je stigao „odgovor“ da u principu tu po· Ju niko ne odbija, al: da će buduća TV simjanin bar u prvo vreme funkcionisati sa та proverenim Vučelićevim kadrovicima : 010 su oni uhodali tzv. informativni ključ wmartijsku bravu koja inače jedino funkci: ie ako je postavljena na vrata SPS-a. Uz ус0уо, gradom je počelo da kruži još jedno ајптје — Ко će, ipak, pored Vučelićevih imorih momaka“ proći i sa lokalnom novioxikom legitimacijom pa je samim tim i '59aĆćana koncentracija javnog izliva vernos-2525-ц озета сак ! ро пајтађшјип Ккагапd m budžacima. S. Stankov

RAT | DECA: PSIHOLOŠKE RADIONICE U SRBIJI | CRNOJ GORI

Zavidim

Ргтогоке пипотве пате зи па огпори 15та2иитја и #петта и коџта тта а0512 тгрефса. 72питукт зи тако poređane da «те ттоге ита 52 зиост 58 оптт 510 227 Пједа 71022 227 Риде пертутто 7 Рова, 22 27 52 па кпђи ротепстигт рогитопа озесттја

„Виле те га 1 što nisu svi složni. Ja se trudim da ne razmišljam o tome, ali kad dođu gosti počnu da pričaju o ratu i o tome šta u Srbiji ne valja. Plašim se što zavidim deci u drugim zemljama, što im je mir i što imaju sve“. Ovako o ratu razmišlja desetogodišnji Marko iz beogradske Osnovne škole „Vukica Mitrović“; njegov odgovor je samo jedan od brojnih vrednosnih sudova zabeleženih istraživanjem Instituta za psihologiju kojc jc nedavno okončano. 7

Nada Ignjatović Savić i Vesna Ognjenović rukovodile su projektom (pun naziv glasi „Programi za zaštitu i podsticanje raz-

skim i predškolskim ustanovaта, пазгојес! да im pomognu da ponovo uspostavc izgubljcnu cmocionalnu stabilnost („kroz razmcnu u igrovnom kontckstu...“) Istraživanjc jo urađcno u ргаdovima Srbijc i Crnc Gorc u kojima je bilo najvišc izbeglih sa ratom zahvaćcnih područja (u Bcogradu, Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu, Kragujevcu, Loznici, Ljuboviji, Pančcvu, Valjevu, Užicu, Leskovcu, Bajinoj Bašti, Baru, Budvi, Bjeloj, Kotoru, Tivtu, Nikšiću i Podgorici). Projektom je bilo obuhvaćeno 8.612 dece (60 odsto adolescenata doživelo je rat, 87 odsto pred-

školaca takođe) — sa njima ic radilo 636 „dobro istrcnirprofesionalaca. Stručnjaci UNICEF-a ı плу no su dali pozitivnu reccn .. za rad istraživačkog tima, tako da sc uskoro projekat nastavlja, uz nadu rukovodilaca da ćc sc slcdcćom fazom obuhvatiti veći broj gradova, institucija i ljudi; predviđcno jc da sc u „grupnu tcrapiju“ uključc i roditclji, na kojc i tc kako utiču aktucinc strcsnc okolnosti.

— Svaka radionica bila jc koncipirana tako da posic aktivnosti koje uvodc dctc u analizu problema (konflikta, ncprijatnog стосопајпор stanja...)

uvck slcdi aktivnost u toku koje ono možc da nađc konstruktivan izlaz za sebe. Takođe, psihološkc radionice su tematski tako poređanc da sc dete postepeno suočava sa onim Što za njega može da bude neprijatno i bolno, da bi se u završnim radionicama potencirala pozitivna osećanja i proaktivan stav, tumači Nada Ignjatović Savić.

Da bi procenili efekte programa istraživači su grupu adolescenata testirali pomoću psiholoških testova kojima se meri stcpon anksioznosti, depresiv-

“nosti, sprcmnosti za saradnju...

Poslc završctka programa statistički jc utvrđeno da je došlo do

„Brine me rat. Ovde su Srbi, a ovde su Hrvati, ali njih nema vise. Samo su puške osfale“: 10 godina

voja dece u ratom izmenjenom socijalnoni kontekstu“) čiji glavni cilj je bio da se spreče i saniraju uticaji rata na psihu najmlađih ı pomogne onima koji su doživeli traumatska iskustva. Ovaj istraživački poduhvat startovao je u martu '93. zahvaljujući finansijskoj potpori UNICEF-a. Sve je rađeno na principu edukativnih radionica uz moto „Čuvari osmeha“. Najpre je grupa psihologa, pedagoga, profesora i vaspitača prošla kroz svojevrsnu obuku „koja je razvijala osetljivost za probleme sa kojima će se suočavati kao voditelji radionica“. Potom su oni svoja iskustva prenosili deci u škol-

Bez obzira što su na decembarskim izborima 1992. godine inđijski radikali od 36 odborničkih mesta osvojili samo osam, uspeli su zahvaljujući nesnalaženju socijalista i raskolu u njihovim гедом!ma, da osvoje apsolutnu vlast u ovoj opštini. Time je Inđija postala jedina opoziciona opština u Sremskom okrugu.

Nesuglasice na liniji SPS-SRS počele su odmah posle izbora, odbijanjem socijalista da podele vlast sa radikalima. Radikali su, naime, zahtevali da dobiju mesto potpresednika opštine, kao i da dva člana Izvršnog odbora budu iz njihovih redova. Kako dogovor između SPS i SRS nije postignut, radikali su objavili listu svojih kandidata za sve funkcije, obezbedivši pre toga glasove socijal-demokrata,

* SPO-a, grupe građana, kao i glas jednog socijaliste, koji je bio odlučujući u ukupnom zbiru. Ko je od socijalista glasao za radikale, još uvek je tajna, iako je od konstituisanja skupštine opštine Inđija pro-

„Ovako se osećam kad sam besan“: III razred

Šta najmlađi sanjaju

Od mnogih dečjih komentara na ratne i ostale teme koji su ostali zabeleženi u psihološkim radionicama, „Borba“ za čitaoce izdvaja nekoliko upečatljivih primera: „Meni čini tužnom što nisam u Sarajevu i što mi je tamo ostalo dosta naroda“ (komentar šestogodišnjeg deteta). „Jedno veče sam sanjala da se završio rat i da su se svi vratili svojim kućama. To je moj najlepši san“ (učenica trećeg razreda 0snovne škole). „Najviše me brine da li će u Valjevu biti rata, da li ću morati da bežim i da li će biti još žrtava“ (đak četvrtog razreda OŠ). Opisujući kako zamišlja svoje mesto za opuštanje, desetogodišnja devojčica iz Sarajeva kaže: „Bila sam u Raju. U Raju sam videla mog strica i moju lastu. To je moje šetalište. Stric je bio u belom a lasta nije imala ranu. To je bio prizor mog života. Osećala sam se neobično zato što je to prizor koji nikad više neću videti. To će mi dugo ostati u sećanju... strica više nikad neću videti zato što je poginuo, a lastu zato što je otišla u daleke krajeve“...

promcna u svim stresnim oscćanjima osim u agrcsivnosti, koja sc samo ncznatno smanjila. Postojala jc i kontrolna grupa, razrcd koji nijc učcstvovao u projektu. Tu sc pojavila razlika, porasla je anksioznost i dcprcsija, smanjila sc sprcmnost za saradnju — što opct pokazujc da jc Program dao pozitivnc učinke. I dcca su kasnijc, proccnjujući uticajc psiholoških radionica, isticala da su zahvaljujući „posebnom tretmanu” počeli sebe i svojc probleme da sagledavaju iz druge pcrspektive, otkrili su da su otvoreniji u komunikaciji... Profesori i vaspitači samo su, u početku bili nemotivisani i ncpoverljivi... Olga Nikolic

KAKO FUNKCIONIŠU OPŠTINE U KOJIMA JE NA VLASTI OPOZICIJA: INĐIJA

problema, malo vlasti

šlo više od godinu dana.

Socijalisti su se posle ovih početnih nesnalažcnja brzo konsolidovali i krenuli u ofanzivu. Na sedam održanih sednica opštine, socijalisti su na čctiri pokrcnuli pitanje nepoverenja opštinskoj vlasti.

— Glasanje je bilo tajno, ali nisu uspeli da nas obore, mislim da u redovima SPS-a ima čestitih ljudi, ali ima i onih koji kočc lokalnu samoupravu i borce se isključivo za golu vlast. Meni je jako žao što se nismo dogovorili i podelili vlast sa socijalistima. Pokušavali smo da im damo neka mesta u opštinskoj vladi nakon konstituisanja Skupštine, jer bi tada i vlast bila stabilnija, ali je taj pokušaj propao. SPS nam prigovara da ne radimo u korist građana, odnosno da ne vodimo računa o njihovim lokalnim interesima. Na naš zahtev da nam definišu šta su to vitalni interesi građana, nismo dobili odgovor, kaže Dragan Dimić, gradonačelnik Inđije. :

Ovde se, inače, može čuti i miš-

ljenjc da svc što radc socijalisti na

. skupštinskim zascdanjima ({napuš-

tanjc scdnica, postavljanje ultimatuma) spada u rcpertoar političkih igara, koje bi trebalo da dovedu do blokade u radu Skupštine i njenog raspuštanja, što se već dogodilo u Staroj Pazovi. Time bi, kako kažu radikali, bila uvedena SPS prinudna uprava.

Radikali takođc smatraju da mnogih problema u ovoj opštini ne bi bilo da su lokalni izbori održani po proporcionalnom sistemu. Tada bi stranke mogic da smene neaktivne odbornike, ili one koji opstruiraju rad Skupštine. — Vlast je i dalje u rukama SPS, pošto sve zakone, uredbe i odluke koje stižu iz ministarstva i okruga moramo da sprovedemo u delo. Naše, смепецајпо, пезјараnje, tu ništa ne može da promeni. Drugačije je to u opštinama gde su socijalisti na vlasti, oni svakako bolje sarađuju sa višim instancama i imaju svoje ljude u ministarstvima ı okruzima, koji im poma-

žu u radu, kažc Dimić.

Kada jc u pitanju saradnja sa sremskim okrugom, sve se odvija dosta korektno, a priče koje kruže gradom da Inđija nije dobila naftu za setvu jer je na vlasti opozicija, opštinske vlasti karakterišu kao zlonamernu i netačnu.

— Centralizacija vlasti u Srbiji stvorila je dosta problema, opštine su razvlašćene, pa mnogi građani i ne znaju šta spada u našu nadležnost, već misle da ono Što smo mogli da uradimo pre možemo i sada. Na žalost, republika je uzela nadležnosti, a nama ostavila probleme, kaže predsednik Izvršnog odbora Milenko Rakić.

Građani novu opštinsku vlast podržavaju, ali i kritikuju. Vlastima se zamera da mnogo izdvajaju za sport i ništa za kulturu. Zbog toga je u ovom gradu nastao vic „Nema razlike između bivših i sadašnjih političara. Ni jedni ni drugi ne čitaju knjige“. .

Mirjana KALINIĆ