Борба, 11. 04. 1994., стр. 10

10 БИТ

РОИО

DR ĐORĐE STANKOVIĆ 0 ISTORIJSKIM TEMELJIMA STVARANJA, RRZARANJA I PREKOMPONOVANII

Izmisljanje nove Jalte

Ne radi se ni o kakvoj jugonostalgiji ako se kroz neku vrstu reintegracije (ekonomska, informativna, naučna, saobraćajna) traži način preživljavanja 1 put razvoja. Ne региjem da su Srbi i Hrvati do te mere zaslepljeni krstom i hrižom naciona da su u ime ијеga spremni да па пјћ Биди 1 razapeti.

Cvijetin Milivojević

Profesor Đorđe Stanković, šef katedre za istoriju Jugoslavije na beogradskom Filozofskom fakultetu, autor knjiga „Izazov nove istorije“ i „Iskušenja jugoslovenske istoriografije“, vrstan je poznavalac Nikole Pašića, o kome je (uporedo, i o stvaranju Jugoslavije) napisao još tri naučna dela.

U intervjuu „Borbi“, dr Đorđe Stanković objašnjava istorijsku pozadinu projekata za okupljanje južnoslovenskih naroda.

Od početka prošlog veka, pa do kraja Prvog svetskog rata u ovom delu jugoistočne Evrope egzistirale su tri ideje: sveslovenska, južnoslovenska i jugoslovenska. Da li su se ove opcije sudarale?

— Sučeljavanje interesa nosilaca ove tri ideje bilo je izraženo posebno u odnosu na globalna evropska i balkanska „prestrojavanja“. Sveslovenska ideja je delimično potirala druge dve iz prostog razloga što je bila potčinjavana imperijalnim interesima carske Rusije, a dočekivana na Zapadu kao pretnja od „zaostalog slovenskog seljačkog sveta“ i „azijskog despotizma“. To je podjednako uznemiravalo tadašnjeg gospodara sveta Englesku i iste takve aspiracije pangermanizma. O Vatikanu i Rimokatoličkoj crkvi kao univerzalnoj i prozelitskoj da i ne govorimo.

Južnoslovenska i jugoslovenska ideja upadale su u zamku rivalstva oko centara okupljanja — nezavisna država Srbije, Bugarske i Crne Gore i nacionalno probuđene i privredno razvijenije Hrvatske. Srpska zvanička politika više je naginjala južnoslovenskoj ideji, jer joj je prenaglašeno jugoslovenstvo u Austro-Ugarskoj Monathiji „mirisalo previše na austrijanštinu“ i osporavanje nacionalnog identiteta. Nosioci jugoslovenske ideje lomili su koplja oko centra okupljanja — Beograd ili Zagreb — pošto je bugarsko opredeljenje za Centralne sile onemogućilo praktično realizovanje „južnoslovenskog saveza“. Međutim, svaka od ovih ideja polazila je od osnovne pretpostavke — kako i na koji način dovršiti konačno ekonomsko i političko oslobođenje i sačuvati nacionalnu samobitnost. Rat je uvek neminovno vršio korekciju prema faktičkoj snazi nosilaca ideje. U tim, još dominantno agrarnim društvima, bila je daleka svaka pomisao o stvaranju moderne države slobodnog građanina, tolerantnog sitoajena. Bili smo zatočenici prošlosti, nedovršenosti nacionalnih integracija, patrijarhalnosti i težnji za modernizacijom društva.

Nemilice ginemo za druge

Neki istoričari tvrde da su Hrvati u Austro-Ugarskoj sve vreme bili opsednuti idejom da Zagreb mora da bude treći stub crn „žute carevine“, zapravo centar okupljanja južnoslovenskih naroda pod vlašću Beča. Ima li istorijske sličnosti sa sadašnjim pokušajima da se Zagreb nametne kao stožer državnog i teritorijalnog sabiranja iz zapadnih krajeva bivše SFRJ?

— Jedan deo političke elite kod Hrvata svakako da je pretendovao da se to desi u okviru Austro-Ugarske. Ali, Hrvati o tome, u krajnjoj instanci, nikada nisu odlučivali. Projekti i realizacija uvek su bili stvarni u Beču, Berlinu ili Vatikanu, isto tako i kod naših „saveznika“, sve do 3. juna 1918. godine kada je jugoslovenski problem internacionalizovan. Dileme oko mogućnosti postojanja države „kulturnog katoličkog zapada“ i „zaostalog pravoslavnog istoka“ su bile neprekidno prisutne, do današnjeg dana, u operativnoj diplomatskoj upotrebi, najpre u Parizu i Londonu, a zatim i sovjetskoj Moskvi. O tome da se na tom „kulturnom kato-

ličkom zapadu“ nalazila polovina srpskog,

~ па e

stanovništva, kome nisu garantovana nacionalna prava,niko nije vodio računa. Takođe, ni o muslimanskom i albanskom činiocu, brojnosti nacionalnih manjina i slično.

Da li, po Vašem mišljenju, buduću konfederaciju Hrvatske sa bošnjačko-hrvatskom Bosnom i Hercegovinom i snažnim srpskim entitetom unutar nje, čeka sudbina Jugoslavije kralja Aleksandra?

— Nikakve istorijske analogije, po našem mišljenju, u tom smislu ne mogu da imaju čvrstu osnovu jer su to samo etape u dugoročnom procesu rešavanja nacionalnih pitanja i tekućeg rata u kome su forma, sredsfva i „subjekti igre“ tako dobro maskirani da je krajnji ishod teško i nazreti. Ima samo jedna konstanta koju sa gorčinom moramo da iznesemo: već pet vekova velike evropske i svetske sile sudbinski utiču na balkanske narode, njihove unutrašnje migracije i ratove, etnička čišćenja, povlačenja neprirodnih granica između sebe i između balkanskih naroda, oblikovanje nacionalnih i verskih podela, grubo „etničko drobljenje prostora“. Nizak nivo kulture življenja i procesi nacionalnih integraćija sa negativnim posledicama padaju na dušu Evrope. A ona je ta koja se, sada, sa stanovišta nekih svojih „moralnih načela“ zgražava nad posledicama koje je stvorila! Ne poričem da je bilo dosta i „vlastite gluposti“. Nijedan mirovni ugovor koji se ticao Balkana nije u poslednja dva veka potpisan na Balkanu bez tutorstva velikih. I ne. dno ginemo za druge, istrebljujemo se n=štedimice za druge i preko naše grbače se oFzačunavaju drugi. Nikada i nigde nije povsičena nesporna granica na etničkom principu. Što bi Nikola Pašić rekao: „Dele nas kao afrička plemena“. Vašington je pokazao da ·mu ne treba verovati i zato ne verujem u dugotrajnosti „policijskih ugovora“.

Ovde se pojednostavljeno tvrdi da je 1918. godine Beograd imao alternativu: Jugoslavi-

ja ili Velika Srbija. Kako, kao vrstan poznavalac Nikole Pašića, tumačite podršku koju je jugoslovenski pokret u Austro-Ugarskoj dobio u Srbiji?

— Kada nešto kao jugoslovenski pokret podržavate i podstičete deceniju i on tako snažno postoji 1918. godine, zar je bilo moguće da to Beograd odbije? Ne samo zbog pokreta već i zbog činjenice da je on obezbeđivao integralno ujedinjenje Srba. Velika Srbija zvanično je nuđena Kraljevini Srbiji od saveznika samo jednom, 1915. godine, i Pašić je to glatko odbio jer se njome nije integralno rešavalo upravo srpsko pitanje. Osim toga, mislim da je regent i kasnije kralj Aleksandar 1 bio jedini iskreno ubeđeni Jugosloven. A Aleksandar I nije bio samo regent i

2 Rusi su nas inferes na krafke staze: dr

Jugoslovenski pokre za budućnost

Šta je osnovna karakteristika jugoslovenskog pokreta u Prvom svetskom ratu? — Ciljevi su bili sledeći: ratnim sadejstvima sa saveznicima i jugoslovenskom propaga:s

slomiti i trajno onemogućiti imperijalne težnje Austro-Ugarske i Nemačke da poščine j'|

tok Evrope svojim političkim i privrednim interesima; da se stvorio relativno velika s pektabilna država u svetu koji nije imao, kao ni danas, milosti prema malim i slabo rs nim, da se kroz liberalnu državu, monarhijskog oblika vladavine, stvore najpre pretpiq ke za eliminisanje ekonomskih, kulturnih, verskih protivrečnosti „tri plemena jednog = da“ a potom da se stvori jedan, jugoslovenski narod, blizak dostignućima zapadne Еј“ Jugoslovenskim projektom smo, ujedno, prvi put zakoračili u svetsku istoriju.

kralj već i komandant vojske, srpske i jugoslovenske. Najznačajniji političari bili su, po prirodi svog zanata, pragmatični, utilitarni, provincijalni i često bez širokih vidika za interese celine, bez znanja o novim svetskim i evropskim promenama. Međutim, od svojih kolega nikako da dobijem odgovor zašto još uvek nema istorije jugoslovenske ideje ili jugoslovenskog pokreta. Da li to politika ili istoriografija sakriva od nas osnovno saznanje naše egzistencije?

Polijićari bez naućne elite

U. dnevnopolitičke svrhe, u poslednje vreme, među srpskim političarima, izraubova-

SRPSKO UJEDINJENJE | JUGOSLOVENSKA IDEJA

Kako za sebe protiv sebi

Slavko Leovac: Ako drugi neće s nama, nećemo insistirati da budemo s njima. Pavle Ivić: Podela zemlje na jedinice ' kom samoupravom. Vasilije Krestić: Bila bi tragedija da Srbi ponovo prihvate jugoslovenstvo. Nikola B. Popović: Je stuena srpska držapa može biti Savez srpskih zemalja, Jugoslavija ili Srbija

Dragan Bisenić

Kada dođe mir, šta će Srbi da rade? U opticaju je više ideja o „ujedinjenju srpskog etničkog i kulturnog prostora“, a za njih se nalaze odgovarajuće koncepcijske skraćenice: „Velika Srbija“, „Savez srpskih država“, „Treća Jugoslavija“. Govoreći u Međunarodnom akademskom klubu povodom Drugog kongresa, srpskih intelektualaca koji će se održati 22. i 23. aprila akademik Pavle Ivić polazi od toga da Srbi svoj nacionalni problem rešavaju u „neobično nesrećnoj koincidenciji interesa“. Najjača zemlja zapadnoevropske unije imala je interes da se jugoslovenski narodi razdvoje, da se usitne, da poljube ruku i kažu „Danke Dojčland“.

Druga podudarnost jeste da se sve to odigrava na rubnim prostorima veroOispovesti kojoj su pobude veoma ozbiljne i „sve što mi možemo da uradimo, obična je igračka“. I treći krug se otvorio od kada se centar sukoba preselio u Bosnu. Barjak antisrpstva preuzela je najjača sila sveta koja neće da bude u sukobu sa islamskim svetom. „Ona se mnogostruko zamerila tom svetu u Iranu, Iraku, Libiji, a sada se do mile volje udvara tom islamskom svetu, a da je to ništa ne košta“, kaže Ivić. U takvim uslovima došlo je do „najvećeg, najgrandioznijeg i najuspešnijeg pokušaja satanizovanja jednog naroda,

zaboravlja se da nema tog naroda koji je u celini dobar i u celini loš“.

Apelujući na izgradnji kulturnog jedinstva „srpskog prostora“ Slavko Leovac ga naziva „jedinstvom u kreaciji, a ne u normama“, pri čemu se pita da li se zna šta se hoбе, koji će se put izabrati i da lije nauka spremna da se razvija u pravcu takve integracije, zaključuje da „Srbi sjajno prolaze kako su bili jedinstveni i organizovani“.

— Ne vidim narod koji ne bi težio svom ujedinjenju i ne vidim zemlju u kojoj bi to bilo čudno, kaže Slavko Leovac na pitanje u kojem pravcu bi trebalo da krenu Srbi — ka vlastitoj jedinstvenoj državi ili ka novoj Jugoslaviji o kojoj se sve češće na više strana i na različite načine govori. Ako drugi neće s nama, ne vidim razloga da mi insistiramo da budemo s njima. Treba se odreći ideala i vrednosti koje više nemaju svog smisla, smatra on.

Istoričar Nikola. B. Popović smatra da državni oblik i državna organizacija srpske države najviše zavise od ishoda rata. „Naš istorijski cilj je da se srpske zemlje nađu u jednoj državi. To se može zvati Savez srpskih zemalja, Jugoslavija ili Srbija. Ona može biti federalna ili unitarna država. Srbi koji su živeli u Hrvatskoj i Bosni ı Hercegovini imali su referendume na kojima su se izjasnili da žele da ostanu u Jugoslaviji. Ta-

бре Xa 4 Њ “а OE i

na je sintagma „nova Jalta“ u: vezi sa rn -američkim dogovorima o podeli Bosns li je prejaka tvrdnja da će Zapad sve ut: da spreči ulazak Rusije (pravoslavlja, slavizma) na prostore preko Drine?

— Srpski političari, iako ропг talentovani, obično su bez podršks učne elite sa istorijskim refleksomn šić je to imao i zato je u svemu u уао. Savremeni političari servira's nam u nedostatku upravo istoriji refleksa, „izraubovanu sintagmu“ mišljaju „novu Jaltu“, a ne vide da ovom dobu začinje pomeranje cert

ko da sada imamo dve zapadne srpske , ve. Moglo bi se desiti da one budu сен deralne jedinice.

Ni za akademika Vasilija Krestića rt dilema o tome da bi Srbi trebalo da se u ne. „Nema zrelog naroda koji ne teži 5 ujedinjenju. Bila bi najveća tragedija das ponovo prihvate jugoslovenstvo i to od | moćnih faktora koji nam nude ideoli. slične onoj o klasnoj jednakosti. Na ni: tlu gde sve vri to je samo mašta. Konces tzv. „građanina“ koja se sada pojavljujes cilj da se srpski narod cepa i rastupa PJ dom nje i da ne bude jedinstven u svojaD hovnoj integraciji. Е

Napominjući da je već pisao о temili goslavija: da ili ne“, profesor Krestić tv? srpski narod nema razloga da se vraćb ideji. „Ona nam je nanela mnogo štete, ki sadašnji novi eksperimenti mogli bi po da nas staju. Ima puno ljudi koji su ju!

Mozda opet bam

Postoje i mogućnosti da ne ostanu sada; sa jakom samoupravom, na neke vrste) vrsta manjih zajednica, ali nesreća onili krvno zavađenoj zemlji. Možemo [0 272: nili u nacionalno dosta homogenoj zemr Osnovni nacionalni zadatak je da ni jeo) sa kojima imamo krajnje negativno isk»

~ Х

i ij; А ето)