Борба, 11. 04. 1994., стр. 11

Se moći prema Kini i Japanu. Rusi” b da budu samo naš interes па > staze, Amerikance i Nemce tre5qpektovati i bez kompleksa se otGq prema njima upravo njihovom mim razvoja i interesa. Kao što je 7 „ ukoliko se ne pridruži Kini i Japikratkoročni interes Zapada, tako „ikoročna i podnošljiva prisutnost Ba zapadno od Drine.

а a srpskog stanovišta, stvaranje prve i iu{ugoslavije bilo greška? Da li bi grešm neka vrsta objedinjavanja bivšeg ju'nenskog prostora, a da se prethodno ваде teritorije u nacionalnom vlasniš-

ujstupnika ovog političkog stanovišta Ve više kao što ima želja da neko stalno :vjitvaralac neke „nove Jugoslavije“. Na mi među naučnicima političko stanoviš5| jako uporište. Istorijska nauka, me311 ne bavi se greškama. To je stvar poliomrocene ili metoda prirodnih nauka. )imici tradicionalnog mišljenja u istorijоте! кој зе, позтајот, 1 пе ђауе ргоиmem istorije Jugoslavije, ne poznaju ili

•

ne žele da uoče tokove istorijskih procesa dugog trajanja, jugoslovensku vertikalu. I molim Vas, ne postoje nikakve dve Jugoslavije — od 1918. godine postoji samo jedna Jugoslavija kao međunarodni subjekt. Druga je stvar što se menjao subjekt unutrašnjeg suvereniteta i njeno geografsko prostiranje. Politička reintegracija jugoslovenskog ргоstora u ovom trenutku nije moguća i neće biti moguća u bližoj budućnosti, ali je zato ekonomska, informativna, naučna i saobraćajna reintegracija pitanje opstanka naroda na jugoistoku Evrope. „Omeđivanje teritorija u nacionalnom vlasništvu“, ako je to na ovim prostorima uopšte moguće, mora da se sprovede na civilizovan način. Ne radi se ni o kakvoj jugonostalgiji ako se kroz ovu vrstu reintegracije traži način preživljavanja i put razvoja. Ne verujem da su Srbi i Hrvati do te mere zaslepljeni krstom i križom naciona da su u ime njega spremni da na njih budu i razapeti. Informativna blokada čini od nas socijalne automate koji i jesu sve bliži nacionalnoj patologiji. Zar je to budućnost ova dva naroda, ključna u razrešavanju jugoslovenske krize?

Svojevremeno ste izjavili da biste rado videli Balkan „u skandinavskom izdanju, kao uniju slobodnih ljudi“. Šta bi to konkretno značilo i koje bi balkanske prostore ta unija obuhvatala?

— Moj prijatelj i kolega sa Tokijskog državnog univerziteta dr Nobuhiro Šiba proteklih ratnih godina slušao je pažljivo emocijama nabijene jadikovke mojih slavonskih Krajišnika i moj racionalni naučni lament. Posle svega pitao je jedino. mog nećaka, studenta treće godine ekonomije, što bi on želeo da se dogodi u budućnosti. Odgovor je bio uvek isti: mir i da postane uspešan poslovan čovek u turizmu koji ne poznaje granice. Moj prijatelj iz dalekog Japana, izvanredan poznavalac jugoslovenske istorije, bio je očigledno time obradovan, nije skrivao svoje zadovoljstvo. Predočio je mogućnost regionalnog okupljanja država koje zapljuskuju tri mora: Jadransko, Egejsko i Crno more. Nijedan region u svetu nema tako povoljne rečne, kopnene i morske saobraćajnice otvorene prema celom svetu. A zaleđe može da hrani i sebe i celu Evropu. U suprotnom, zamislite šta će da znači za Kinu i Japan u sledećih nekoliko decenija nekakav „balkanski patuljak“, koliko god on bio „nacionalno ponosan“. U potrazi na geografskoj karti sveta biće pokriven uprtim prstom. Planetarni inženjeri će biti uzaludno zagledani u svoj nokat! wawarod feži svom vjedie Slavko Leovac

) DSi opredeljeni. Možda je taj svet doiaraeran, ali on se ne ponaša zrelo. Zreo ommora izvlačiti pouke, a mi se ne smeјвосан па опо 510 je dva puta pokazalo пелетос i dva puta demonizovano“. | Xx još traju promišljanja u glavama ii n intelektualaca, valja se setiti nekih asiljanja akademika Milorada Ekmečića Se „Srbija između srednje Evrope i 797 12 1992. буака jugoslovenska ideja 55 1 хаједтске агтауе па дирот је %а-

—:

3 „ nego da se zemlje izdele na jedinice yomovine su bile i zamišljene kao neka iboodili bila je u tome, što su to činili u plookruzima, regionima, ali to bismo či| Blšla kroz strašno moralno čistilište.

ir 3g naroda ne potpadne pod vlast onih b Rra dr Pavle Ivić.

o: ON. JM z> BIC Bod M ay:

„(Gradani“ cepaju srpsfvo, ali = ; ih freba pozvali na kongres: Мета dobrog i lošeg naroda Dr Vasilije Kresfić

u celini: Akademik Pavle Ivić

pu, te da se stoga srpski narod mora ujediniti na višem stepenu nego što je sada. „Traganje za Evropom nikada ne sme isključiti jugoslovensku ideju, jer to dvoje znači isto. Bez jednog zdravo shvaćenog jugoslovenskog koncepta budućnosti, srpski narod može završiti samo u istorijskom ćorsokaku Srednje Evrope... Naša buduća pobeda nad načelom verske nesnošljivosti kao podlozi državnog ustrojstva, dići će nas u visinc O kojima nismo ni sanjali i za koje istorijski nikad nismo bili zreli. Zov za izolacijom od verske netrpeljivosti naše zapadne braće samo je potvrda napretka u prihvatanju tog zanata od nas samih. Lakše je bilo pobediti Poćoreka 1914. nego njegov žilavi duh danas, lakše Tursko carstvo, nego versku predrasudu svoga brata i sebe samog. Pre 1914. govorilo se da je lakše pobediti Tursku, nego „tursko u sebi". Slabljenje nacionalizma kroz novo jugoslovenstvo nas jedino vodi u

Evropu“, zaključio je Ekmečić.

Izjava lidera SDA za Sandžak i predsednika Muslimanskog nacionalnog veća Sulejmana Ugljanina, izrečena pre desetak dana u Sarajevu, da će tražiti pripajanje Bosni, ponovo je ustalasala političke prilike u Raškoj oblasti. Nakon serije hapšenja čelnika SDA za Crnu Goru, početka suđenja dvadesetpetorici Muslimana u Novom Pazaru i akcije razoružavanja od strane MUP-a Srbije, ova izjava samo doliva ulje na vatru i podseća

bez obzira što gotovo godinu dana nije boravio u Jugoslaviji.

Odmah nakon „Borbine“ informacije o konferenciji za štampu Sulejmana Ugljanina i onome što je tamo rekao, Azem Hajdarević, šef Službe za informisanje Muslimanskog nacionalnog veća, odlučno je demantovao mogućnost da Ugljanin izjavi nešto slično, a Rasim Ljajić sekretar SDA istakao da je pripajanje iracionalan politički zahtev. Kako na sve ovo gledaju stranački prvaci u Sandžaku?

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i ugledni biznismen iz Novog Pazara, Šefko Alomerović, ističe da je pre nekoliko večeri na Radio Sarajevu slušao trosatnu emisiju u kojoj je Sulejman Ugljanin bio gost, te da tom prilikom nije rekao ništa noVO. „Stekao sam utisak, kaže Alomerović, „da nije ni znao za tu svoju izjavu, ali nije isključeno da se ipak „okliznuo“ na konferenciji za štampu. Njegovi dosadašnji zahtevi za autonomijom i republikom, a verovatno će tako biti i sa ovim poslednjim, poslužili su Miloševićevom režimu kao alibi da neprirodno komada Sandžak, uključuje ga u okruge kojima nikad nije pripadao, i та зуе 05talo što je naumio. Najtragičnije u ukupnoj Ugljaninovoj političkoj aktivnosti i rečenim zahtevima jeste što njima nisu izražavana opredeljenja i interesi Muslimana, već su i oni poslužili „za potkusurivanje interesa drugih“.

Po rečima Milića Popovića, gradonačelnika Priboja, od osnivanja SDA, njeno ekstremno i svađalačko rukovodstvo na čelu sa Sulejmanom Ugljaninom, nepromišljenim izjavama i aktivnostima, nanosilo je samo štetu tolerantnim međunacionalnim odnosima, što u uslovima ratnog okruženja ima posebnu težinu.

„Izjava o pripajanju ovog dela Jugoslavije

Bosilegrad. — Nedavna odluka opštinske vlade u Bosilegradu, varošici nastanjenoj uglavnom pripadnicima bugarske nacionalne manjine, da će zatražiti brisanje iz registra političkih partija ovdašnji Demokratski savez Bugara u Jugoslaviji (DSBJ), kao što se i očekivalo, podigla je poveću prašinu Doduše, čelnici DSBJ su jedno vreme izbegavali kontakte sa javnošću, da bi tek posle mesec dana zakazali konferenciju za štampu. No, na ovaj preksinoćnji susret sa novinarima, osim predstavnika šest vodećih bugarskih listova („Demokracija“, „Duma“, „Trud“...) i državne sofijske televizije, zvanično nije pozvana ni jedna redakcija bilo kog glasila iz Srbije. Ono što posebno iznenađuje pripadnike bugarske nacionalne manjine u bosilegradskom kraju, jeste podatak da nisu pozvana ni glasila bugarske manjine u Srbiji (TV „Žurnal“, „Bratstvo“...) elnik ove stranke Ivan Grigorov, novinarima je prvo prezentirao Deklaraciju (na 11 gusto kucanih stranjca) u kojoj je ustvrdio da je „bugarska manjina pretrpela opštenacionalnu katastrofu i da se nalazi pred opasnošću od fizičkog nestanka sa svoje et-

STRANAČKI PRVACI POVODOM IZJAVE O PRIPAJANJU SANDŽAKA BOSNI 0d Ugljanina 15е 5161

Šefhko Alomerović: „Stekao sam utisak da Ugljanin nije ni znao za tu svoju izjapu. Milić Popović: „Ideja o nekakvoj zelenoj transferzali definitivno je neostvaripa. Izudin Šušević: „Naš stav je jasan: Sandžah je sastavni deo Srbije“

da je Ugljanin i te kako politički aktivan,”

'ne živi loše, trguje, bavi se biznisom i gleda

-res da živi u dobrim odnosima sa svojim

DSBJ TRAŽI ZAŠTITU OD ŽENEVE | SOFIJE о ве e Bugarskoj manjini e prefi nestanak

Bosni nije ostvariva iz više razloga“, kaže Popović. „Pre svega, Muslimani u Raškoj oblasti ne čine većinsko stanovništvo, a opština Priboj graniči se sa dvema bosanskim opštinama, koje pripadaju Republici Srpskoj, Rudom i Čajničem. Ideja o. nekakvoj „zelenoj transverzali“ definitivno je neostvariva i njeno ponovno zagovaranje može biti samo pogubno po muslimanski narod“.

„Nema ništa od Ugljaninovih želja, jer je Srbija suverena i nedeljiva država. Lider SDA pokušava u Sarajevu pružiti podršku Izetbegoviću i dokazati da su Muslimani u Jugoslaviji jedinstveni. Kakvo pravo na otcepljenje može imati 300.000 Muslimana u višemilionskoj državi. Sva sporna pitanja moraju se rešavati u zvaničnim organima vlasti. Treba znati da dobar deo Muslimana

svoja posla. Šačica ekstremista oko Ugljanina nikako da se okane suludih planova, iako su svesni da nemaju nikakvih šansi“, smatra dr Dobrosav Nikodinović iz Novog Pazara, član Izvršnog odbora Socijaldemokratske partije.

Predsednik Reformske demokratske stranke Sandžaka, Izudin Šušević ocenjuje da nije nemoguće da je Sulejman Ugljanin tako nešto izjavio, međutim, postoje brojne tvrdnje koje govore upravo suprotno.

„U svakom slučaju naš stav je jasan: Sandžak je sastavni deo Srbije kao države i od formiranja stranke principijelno smo bili za nepromenjivost granica. Iskustva zbog nasilnog prekrajanja graničnih međa su krvava i sve opominju na zrelost i racionalna promišljanja. Mi Sandžak vidimo kao regiju u kojoj će etnički, verski i drugi pluralizam biti ostvariv na principu građanske demokratije, uvođenjem široke i istinske lokalne samouprave“, ističe Šušević.

Poslanik DEPOS u Saveznoj skupštini i jedan od „jedanaestorice“ isključenih iz SPO Radenko Joković, ovako razmišlja:

„Sve ove Ugljaninove izjave najviše štete muslimanskom narodu kome je jedini inte-

komšijama Srbima. Ugljanin, kome u poslednje vreme opada rejting, daje sve više nekontrolisanih izjava. Takva je i ova. Ne verujem da će ona bitnije promeniti, odnosno uticati na dalji razvoj događaja u Raškoj oblasti.“ Zvonko Prijović

ničke i istorijske teritorije“. _

Kako su pomenutoj konferenciji prisustvovali i novinari nekih glasila iz Srbije, iako zvanično nepozvani, posle pročitane Deklaracije nastalo je međusobno, „kolegijalno“ „bombardovanje“. Jer, stekao se utisak, akcenat bugarskih kolega bio je u potvrđivanju već postavljenih teza iz Deklaracije, što je, s druge strane, iritiralo „nezvane goste“.

No, ni „druga“ strana nije bila ni malo nežna. Postavljena su pitanja na koja, i da se htelo, odgovor od prevelikog žamora nije mogao da se čuje. Nakon višečasovne kanonade, nekako smo uspeli da saznamo da je DSBJ, sa sedištem u Bosilegradu, pomenutu Deklaraciju dostavio Konferenciji za nacionalne manjine u Ženevi i Nacionalnom komitetu za ljudska prava Bugarske.

Umereniji Bosilegrađani su skloni da kažu da „do ovoga nije smelo doći, jer je i tamo i ovamo isti narod“, dok ih drugi dopunjuju da im je „cilj (misleći na DSBJ) da veštački stvore problem o navodnoj asimilaciji i ugroženosti Bugara u Jugoslaviji i da se to pitanje internacionalizuje“. A. Stanojević