Борба, 11. 04. 1994., стр. 5

BORBA PONEDELJAK 11. APRIL 1994.

Trazim podrsku za ekonomsku obnovu SRJ

Jasna Sarčević specijalno za „Borbu“ iz Praga

„Došao sam u Prag u privatnom aranžmanu kao građanin i kao biznismen, ali sam ovde i da bih od češkog rukovodstva dobio podršku za mir u Jugoslaviji i za ekonomsku obnovu moje zemlje“. Ovo je bivši jugoslovenski premijer Milan Panić rekao novinarima u petak, drugog dana svog boravka u Pragu, nakon što se susreo sa zamenikom češkog ministra inostranih poslova Pavelom Bratinkom.

U irodnevnu posetu češkoj republici Milan Panić je stigao u četvrtak na poziv njenog predsednika Vaclava Havela, a premijer češke republike Vaclav Klaus uputio ga je na ministre u svojoj vladi i predstavnika češkog bankarskog establišmenta da zajedno razmotre aspekte ekonomskog razvoja Istočne Evrope. Tako je program Panićevog boravka u Pragu predviđao pored susreta sa Vaclavom Klausom i razgovore sa ministrima industrije i trgovine Vladimirom DMDlouhijem i Jozefom Zieleniecom, šefom češke delegacije.

Do razgovora Panića i Dlouhija nije došlo, bez ikakvog zvaničnog obrazloženja. Umesto sa Zieleniecom, Panić se u petak u praškoj Černinovoj palati sastao sa njegovim zamenikom Bratinkom. U razgovorima koje je vodio sa Klausom i Bratinkom najviše pažnje bilo je posvećeno češkim iskustvima u transformaciji političkog i ekonomskog sistema. Češka Republika može da posluži kao uzor ostalim postkomunističkim zemljama u Istočnoj Evropi, zbog sopstvenog modela privatizacije državne imovine, brzinom kojom je ona sprovedena i uspešnim ovladavanjem sistemskim promenama, rekao je Milan Panić novinarima na konferenciji za štampu nakon raz-

SUKOBI U RUANDI

Postignut o prekidu

Kigali. — Armija i snage Ruandskog patriotskog fronta postigli su juče dogovor o prekidu vatre posle višednevnih etničkih sukoba koji su odneli više hiljada života u ovoj centralnoafričkoj državi, javljaju agencije.

Dve sukobljene strane sklopile su dogovor o primirju juče ujutro, izjavio je belgijskoj televiziji komandant belgijskih trupa u sastavu snaga UN u glavnom gradu Ruande, Kigaliju, pukovnik Luk Maršel.

Posmatrači i diplomate na koje se pozivaju agencije nisu međutim u stanju da procene vrednost postignutog dogovora o prekidu borbi u Ruandi, obezglavljenoj posle pogibije predsednika Zuvenala Habiarimana. On i predsednik susednog Bu-* rundija Siprijen Ntariemira nastradali su kad je oboren avion kojim su se vraćali u petak sa mirovnih pregovora u Tanzaniji.

Smrt Habiarimana bila je znak za početak borbi rivalskih plemena Hetua, kojem je pripadao ubijeni predsednik i manjinskih Tutsa, u političkom savezu sa Ruandskim patriotskim frontom. Posle tri dana krvavih borbi, pretprošla noć u Kigaliju bila je

relativno mirna, sa sporadić-_

nom pucnjavom, ali se nije čulo teško naoružanje.

ти

.

ЕТ:

Milan Panić

govora sa Klausom.

Panić je nakon razgovora sa zamenikom ministra inostranih poslova Bratinkom rekao novinarima da je zadovoljan svojom posetom Pragu, jer je, kako je rekao, dobio podršku Ceške Republike za svoj koncept ckonomske obnove zemalja bivše Jugoslavije koji je u septembru prošle godine izložio u Italiji, obraćajući se Međunarodnom ekonomskom pokretu. Panićev projekat ekonomske obnove zemalja bivše Jugoslavije odnosno Balkana, zasniva se na regionalnoj ekonomskoj saradnji na prostorima jugoistočne Evrope, a na osnovama slobodnog tržišta, slobodnog transformisanja, komuniciranja i kretanja ljudi i roba. Takav koncept, naglasio je Panić, mogao bi da bude početak rešavanja jugoslovenske kriZC. „Mi moramo da stvorimo mogućnosti da roba može da prolazi iz jedne zemlje u drugu, da ljudi mogu da putuju bez problema, da ekonomija na marketinškim osnovama bude osnova za ono što će se sprovoditi u па-

sporazum vafre

„Ima mnogo tela na ulicama, a naša prvenstvena briga su ranjenici“, izjavio je Rojteru predstavnik Crvenog krsta koji je želeo da ostane anoniman.

Italija je juče poslala tri transportna aviona „C-130“ da pomognu u evakuaciji stranaca iz Ruande.

- Avioni i 80 vojnika odleteli su juče iz baze u Pizi za glavni grad Kenije, gde se već nalaze francuske, belgijske i američke trupe. Francuske trupe su, kako je juče saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Parizu, vazdušnim putem evakuisale iz Kigalija u protekla dva dana u susedni Burundi ukupno 150 svojih sugrađana.

Ruandske snage za sada sprečavaju belgijskim pojačanjima da uđu u ovu zemlju i pomognu u zaštiti svojih državljana zatečenih ratom. U Ruandi se, inače, od ranije nalazi 800 belgijskih vojnika, pored oko 1.500 civila zaposlenih na projektima u ovoj bivšoj belgijskoj koloniji.

Rojter javlja, pozivajući se na diplomatske izvore, da je u Ruandi ostalo svega osam, od 230 američkih državljana, SAD su poslale više od 300 marinaca u Budžumburu da pomognu u operaciji evakuacije. ;

r 17 Бука ба

па

šoj zemlji. Mi ovde imamo ckonomski jaku Češku Republiku. Nama će iz nje dolaziti industrijski proizvodi, a u Cešku iz Jugoslavije aa poljoprivredni proizvodi. Česi kod nas treba da dođu kao turisti, jer mi ımamo Jadransko more. Imamo program koji uključuje sve tc elemente a razgovori sa češkim rukovodstvom jesu početak njegovog ostvarivanja“, izjavio je Panić za „Borbu“.

Poseta bivšeg jugoslovenskog premijera Pragu izazvala jc veliko interesovanje čeških medija. Ovdašnje novinare je najviše zanimalo šta Panić misli o nedavnoj aferi Mečijar do koje je dovelo pismo u kojem Milan Panić navodno odbija. Mečijarovu ponudu oružja SRJ.

U razgovoru sa novinarima Panić je nekoliko puta istakao da se radi o velikoj laži i da je njegovo ime upotrebljeno da se nanese velika politička šteta izuzetnom čoveku i političaru kakav je po njemu bivši slovački premijer Vladislav Mečijar. Na mnogobrojna pitanja da li namerava da se vrati u visoku politiku odgovorio je odrečno. Uslov pod kojim bi se odlučio na takav korak jeste, kako je rekao, podrška međunarodne zajednice, prvenstveno UN i SAD.

„Svim bivšim jugoslovenskim republikama potrebna je nova generacija mladih i ambicioznih političara“, dodao je Panić.

Svoj boravak u Pragu Panić je iskoristio i za kontakte sa OVdašnjim privrednicima i bankarima i to u ulozi predsednika kompanije SPI koja se nalazi u sastau ACN. SPI je u martu ove godine uložio svoj kapital u najstariju rusku farmaceutsku firmu „Oktibr“ iz Sankt Petersburga. Na pitanje novinarima da li slične ambicije ima i kad je češka farmaceutska industrija u pitanju, Milan Panić je odgovorio potvrdno.

JUČE U KAIRU

Izrael i PLO obnovili pregovore

Kairo. Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) obnovili su juče pregovore u Kairu, Javlja Rojter. Razgovara se, kako ocenjuju agencije, u atmosferi sumnji i ne očekuje se da će do srede biti postignut sporazum O autonomiji na okupiranim teritorijama, kako su tražili Palestinci.

Ovaj sastanak je usledio posle nasilja na okupiranim teritorijama proteklog vikenda, kada je u Gazi ubijen jedan palestinski gerilac, a u Jerusalimu teško ranjena jedna Izraelka.

Izralesku delegaciju, koja je juče stigla u Kairo, predvodi general-major Amnon Šabak.

Šef palestinske delegacije Nabil Šat rekao je novinarima u pauzi sastanka, da do sada nije doneta nikakva odluka. Predstavnik izraelske delegacije nije imao nikakav komentar.

Prema sporazumu o palestinskoj samoupravi na okupiranim teritorijama, koji je proteklog septembra potpisan u Vašingtonu, izraelske trupe treba da se povuku iz Gaze ı Jerihona do 13. aprila.

Jedan od refkih zajedničkih susreta: Povodom 70. rođendana, Tito predaje Ivi Andriću Orden Republike sa zlatnim vencem (10, Х 1962)

PREPORUKA IVE ANDRIĆA (1973) KOMITETU U 05LU

Titu — Nobelova nagrada za mir

Široj javnosti ostalo je sasvim nepoznato da je godine 1973. predsednik SFRJ Josip Broz Tito bio 'kandidovan za Nobelovu nagradu za mir. Naravno, Broz nije dobio ovo priznanje Nobelovog komiteta u Oslu, pa je tako ostalo i nepoznato da je pismo na adresu norveškog Parlamenta, kao obrazloženje za Nagradu, uputio nobelovac Ivo Andrić.

U Arhivu SANU čuva se original Andrićevog pisma, a ljubaznošću direktora Arhiva, akademika dr Vasilija Krestića, u prilici smo da prvi put prezentiramo čitaocima integralni tekst ovog pisma.

Obraćajući se Komitetu u Oslu, Andrić piše:

— Kad sam saznao da su neki ugledni predstavnici naučnog i političkog života iz inostranstva predložili vašem Komitetu da se mirovna nagrada za godinu 1973. dodeli Predsedniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Josipu Brozu Titu, Ja sam se obradovao ali se nisam iznenadio, jer kao većina mojih sunarodnika i ja u Predsedniku naše Republike vidim izrazitog začetnika mira i borca protiv rata i nasilja.

On je to bio u legendarnoj borbi kad je, sjedinivši narode Jugoslavije, digao i vodio oružani ustanak protiv fašističkih okupatora i tako oslobodio svoju zemlju; to je bio i onda kad je svoju oslobođenu i ponovo ujedinjenu zemlju poveo putem međunarodne miroljubive saradnje a protiv svih vrsta nasilja, mržnje ı diskriminacije. Borba za mir bila je i ostala u osnovi svih njegovih nastojanja. Oslobođenoj Jugoslaviji pošlo je za rukom da za kratko vreme uspostavi dobre ili normalne odnose na svima svojim granicama, pa i sa onima od svojih suseda od kojih su je dotle delile razne opreke; ona je našla mogućnosti da postane aktivan član i iskren branilac Ujedinjenih nacija, kao i da odigra važnu ulogu u organi-

VESTI POI

zovanju nesvrstanih zemalja. U isto vreme ona je, opet pod rukovodstvom Predsednika Tita, rešavala jedno za drugim pitanja svoga unutrašnjeg uređenja, nalazeći pravednija i savremenija rešenja za sve svoje narode i narodnosti, na svima područjima zajedničkog života.

Ukratko, i oružana borba protiv nadmoćnog zavojevača, i stvaralački rad na unutrašnjem uređenju zemlje, i ostvarenje miroljubive saradnje sa svima državama sveta, bez obzira na njihovo unutrašnje uređenje — sve su te aktivnosti nove Jugoslavije imale za cilj mir i slobodu čoveka, a njihov inicijator i rukovodilac bio je Predsednik Josip Broz Tito.

Opštepoznata je neumorna aktivnost koju je Predsednik Tito razvio u međunarodnom životu posleratnog sveta. Ona je obuhvatila sve kontinente i Predsedniku Titu i njegovoj zemlji pribavila znatan ugled jer je po opštem mišljenju voOđena u duhu mira i čovečnijih odnosa među ljudima i narodima. Razumljivo je da su sve te činjenice mogle da podstaknu državnike i javne radnike inostranstva da_ Predsednika Tita predlože za nagradu vašeg Komiteta u 1973. godini.

Stojeći pred tim njihovim predlogom i uviđajući njegovu osnovanost, osećam potrebu da se sa njim potpuno saglasim i smatram za dužnost da ga, u granicama svojih mogućnosti, usrdno podržim.

Uveren sam da bi takva nagrada vaše ugledne ustanove dodeljena Predsedniku Titu, bila ne samo zasluženo priznanje jednom velikom borcu za mir nego, u isto vreme, i ohrabrenje svima onima koji iskreno teže ka miru i napretku čovečanstva. =

To i jeste razlog zbog kojeg uzimam slobodu da vam uputim OVO pismo.

Molim vas, gospodo, da izvolite primiti izraze moga OSObitog poštovanja. R.S.

Apel SAD za oslobađanje kineskih disidenata: Vašington — Američka administracija, koja do 3. juna treba da odluči da li da Kini obnovi trgovinski status najpovlašćenije nacije, pozvala je u subotu vladu u Pekingu da oslobodi političke disidente, koji su nedavno uhapšeni zbog izražavanja mišljenja, javljaju agencije.

Ostavka šefa izraelske policije: Tel Aviv (Tanjug) — Šef izraelske policije Rafi Peled, podneo je preksinoć ostavku pod teretom optužbi da je hotelske usluge plaćao uz specijalni popust.

Peled se odlučio na ovaj korak uprkos premijeru Jioaku Rabinu i ministru policije Moši Šahalu, koji su insistirali da ostanc na toj dužnosti bez obzira na odluku suda koji je pokrenuo istragu.