Борба, 11. 04. 1994., стр. 6

УЈДРУШТВО

ЗАШТО ТЕК ДОСЕЉЕНИ СРБИ ВЕЋ НАПУШТАЈУ КОСМЕТ

Од патриотизма ce не живи

Како ни чврсто постављена режимска кадровска мрежа за „пуњење“ Космета Србима није успела да задржи људе без посла и перспективе, сва је прилика да ће смена бити — по закону или телефоном, „одозго“

осле одлазака на принудни одмор, хиљаде досељених српских радника на Косову је у дилеми: отићи или остати2 Посла у фабрикама нема, неизвесно је хоће ли га и бити, а живот из патриотизма се „не исплати“. Уз велика разочарања, понајвише због овдашњих властодржаца, сеобу са Космета најављују и судије, професори и здравствени радници, али и милиционари. На Космету се очекује смена свих руководилаца, „на свим нивоима управљања“. јер, исељавање није заустављено, а Космет се из дана у дан продаје. У последње три године, поред стратешких путева, на Космету, као и у свим градовима, највише у Приштини, Пећи, Гњилану, Призрену, Ђаковици, изграђене су баснословно скупе виле, хотели, „замкови“... све у рукама моћног албанског сепаратистичког покрета. Не зна се, међутим, како да се изврши

“

смена „дежурних“ властодржаца: по закону или телефонски, „одозго“. Или, да ли баш овде неко мора да одговара2

О сменама које се припремају у Приштини се навелико и говори и ћути. Не би ваљало да се само изврши ротација, јер је то чињено уназад неколико година. Питање је и хоће ли се после смене „дежурних“ људи на власти задржати српски досељеници на Косовуг2

Највећи привредни потенцијали који, сем електропривреде која се свела на два агрегата, не раде, постали су, малтене, својина великих српских моћника у Београду. „Трепча“ је у рукама српске Владе и посла нема, „Фероникл“ је на „издисају“, а угушена је и прерађивачка индустрија. За гушење „Фероникла“ радници оптужују београдског приватника, односно директора „Алт"-а Миленка Исакова, док је прерађивачку прехрамбену индустрију у Урошевцу, Ђаковици и другим местима, чуд-

ном трансформацијом, откупио директор „Бамбија“ Петар Тутавац. На хиљаде људи остало је без посла. Људи губе перспективу и материјалну сигурност, па апели моћника у овдашњој политичкој и економској олигархији да остану и живе на Косову из патриотских обавеза, често остају без одјека.

После одласка Албанаца из државног сектора, пре три године, готово сви косметски Срби и много њих са стране имали су шансу да раде. При запошљавању, добијању станова и плацева имали су привилегије, али... Косовска привреда је брзо уништена. Станове су углавном добили људи који су заузели најутицајнија места у привреди и власти, који су постављени на чело принудних органа. Своја приватна предузећа пренели су на имена синова, кћери, најближих рођака. У Приштини више од две године стоји неупотребљено на десетине најбољих ло-

O O aa OKC

кала, само да се не би открили њихови власници. Много је случајева где су

друштвене просторије издате под закуп или продате имућним Албанцима, а да су узурпиране (читај: отете) друге, туђе. Ипак приштинским властодршцима нико и ништа не може. Није тајна да на десетине таквих „великих Срба“ прима плату на неколико места, све под фирмом некаквих научних савета, одбора, конзорцијума, интелектуалног рада...

За подујевачке руководиоце, кажу обични људи, важи „правило“ да Косово насељавају ујутро, а са Косова се исељавају увече. Ради се, углавном, о становницима Куршумлије и Прокупља. Од укупно 554 Србина и Црногораца, колико је запослено у овој општини, преко 400 њих је једном ногом на Косову, а другом у Прокупљу, Куршумлији. У Подујево је „дошло 25 породица са 78 чланова. „Међутим, пракса демантује статисти-

ку коју праве људи на власти. У Подујеву су изграђене само две српске куће, на једној, а на другој страни из 172 домаћинства нема ни једног детета за школу.

има у Ђаковици, Ораховцу, Дечанима, Истоку, Србици, Клини, Качанику...

Људи питају ко је крив за такво стање где Срби, без директних притисака, узмичу и исељавају се. Да ли су одговорни људи који овде имају утицаја, или неко други са стране, односно, да ли су криви ови и овакви кадрови какви јесу и за које се припремају смене, или је крива политика која води у неизвесност2

Градња насеља за српске и црногорске избеглице из Албаније у Јунику, код Дечана, није наишла на одобравање косметских Срба и Црногораца. То је, кажу, типичан пример немања концепције задржавања и насељавања Косова, где се полуаси-

B. Гадомски

милирани Срби и Црногорци из Албаније „поново враћају у чељуст албанског шовинизма“. На једној страни настоји се разбијање етничке албанске структуре, а на другој препушта се простор на коме су увек живели Срби и Црногорци. Примера _ „пресипања 3 шупљег у празно“ на KOCOBy има много. На једној страни, људи се доводе да, уз обећане привилегије, чувају и бдију над Косовом, а, на другој, исељавање тих истих људи постаје, малтене, само њихова брига. Није мало радника са стране, посебно милиционара, који су разочарани у живот на Косову, без станова, са малим платама, одвојени од породице. Може ли се и њиховим сменама држати вечито сваки педаљ српске земље на Космету2 Још је загонетније питање како на положају заменити оне људе који су сами себе убедили да су „за управљање богом дани за вазда“2 , jj Радојнца Барјактаревић

вима кршења

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 11. АПРИЛ 1994.

НОВИ ПРИЛОЗИ (ДЕЈБЛОКАДИ РАДА ОДБОРА ЗА ОДБРАНУ И

БЕЗБЕДНОСТ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

Како полицију заменити екологијом

Први задатак трочлане радне групе је да састави план рада по коме ће Одбор да ради. Богољуб Пејчић: „Осећао сам се као да сам ушао на гусарски брод где су ме чекали да ме измасакрирају“

Трочланој радној групи пало је у део да деблокира рад Одбора за одбрану и безбедност Скупштине Србије, чијем је опозиционом председнику, Богољубу Пејчићу (Депос), СПС-овска већина недавно оспорила право да саставља дневни ред, а Одбору — да се бави појединачним случајезакона од стране МУП-а. Њен основни задатак је да састави план рада Одбора за Нову годину. Тек кад испуни тај, рекло би се, формални услов (будући да и живот намеће теме), Одбор ће моћи да почне да ради. Да су трновити путеви деблокаде потврђују ставови које ће три члана, из различитих партија, понети са собом и са којима ће се међусобно суочити. Богољуб Пејчић и Драшко Петровић (испред Демократске странке Србије) разменили су јуче прва мишљења док им се не придружи и трећи члан представник СПС — Милоје Михаиловић, који живи и ради у Крушевцу.

Прва двојица, колико је познато, не оспоравају Одбо- -_ ру право да контролише рад службе безбедности у светлу најновијих збивања: Трећи план, међутим, има неке ре-

"зерве. По њему Одбор би

требало да се бави свим питањима која су, као појавни облици, битни за безбедност и грађана, и Србије и Југославије. Превасходни задатак Одбора је, да припрема предлоге материјала за скупштинска заседања, а потезање питања Санџака је, у овом тренутку, по њему, „тенденциозно, једнострано и на нивоу памфлета“. Није, вели у изјави за „Борбу“, на Одбору да „помаже онима којима иде у рачун да нарушавају мир грађана. Не сме дозволити да упадне у ту клопку“.

Поједини представници владајуће партије на поменутој седници поставили су ствар тако као да од тог плана рада зависи да ли ће МУП Србије, уопште, пристати на сарадњу са Одбором, а његов министар Зоран Соколовић, да ступи у контакт са председником Одбора, чији се „највиши домет свео на комуникацију са секретарицама појединих функционера“.

Није спорно да је план логичан увод у рад сваког скупштинског радног тела. Али, поента је у једном, наоко ситном детаљу (који је на поменутом скупу, пре пар дана, многима промакао, јер су се ствари прилично брзо одвијале као по неком унапред смишљеном сценарију) прва тачка дневног реда за поменуту седницу била је управо план рада Одбора за ову годину!

Намера је председникова била „да се о том плану на самој седници договоре сви чланови Одбора, управо зато да му се не би замерило да га он сам натура“. Предлажући остале тачке дневног реда (0 проблемима сарадње Одбора са МУП-ом, и о извештају Фонда за хуманитарно право о репресијама над Муслима-

нима у Санџаку), Пејчић је ~

хтео, вели, да илуструје шта би могло да буде предмет расправе овог Одбора. Догодило се, међутим, да је СПС-овска. већина у пакету са осталим двема тачкама, одбацила расправу о плану рада, а онда издејствовала да га трочлани, сужени састав, припреми и предложи осталим члановима Одбора. „То говори да је реч о чистој тактици да се испипа пулси види да ли ћу одустати“, каже Богољуб Пејчић, не кријући да се „осећао као да је ушао на гусарски брод где су га чекали да га измасакрира-

То потврђују и остали напори да се он осујети као што су тврдње да није ствар овог одбора да контролише рад МУН-а, као ни то да се бави политичким темама. „Они би хтели да се ми бавимо угоститељством, или екологијом, а не одговорношћу МУП-а“, каже Пејчић, истичући да управо контрола рада службе безбедности прои-

· зилази и- из скупштинског

пословника и-из других прописа, посебно Закона о МУП-у. ;

Уосталом, каже Пејчић, ако Влада за свој рад одговара"Скушнтини, онда; но тој

- логици, одговарају и сви ње-

ни ресори, укључујући и "МУП који је задужен и да је "извештава о томе. А то под-

разумева, примера ради, и |

редовно информисање посланика о томе колико има неоткривених убистава, колико случајева да су грађани злостављани или претучени; укратко — о свему што тангира безбедност грађана.

На питање да ли ће, у погледу проблема у Санџаку, овај Одбор остати „аполитичан“ и препустити другом скупштинском одбору — за међунационалне односе да се тиме бави, Пејчић одговара да „ово јесте међунационални, али и полицијски проблем“. „Нису нације кињиле једна другу, него“ полиција нације. Зато треба утврдити какве је реперкусије полицијска тортура Муслимана и појединих грађана Санџака имала на међунационалне односе. Нужно је расветлити шта је полиција радила у Рашкој“.

· Пејчић је, иначе, и члан Одбора за међунационалне односе, и уверен је да не треба правити крута разграничења надлежности, између радних тела, већ да треба радити мултидисциплинарно. А што се тиче објективности и свестраности на којој је, на неуспелој седници, инсистирао Радмило Богдановић „добићемо од МУП-а извештај његове комисије о догађајима у Санџаку. Извршио је сопствену контролу! Замислите — сами бију и контролишу да ли су довољно, премало, или превише тукли! „Овако коментарише Богољуб Пејчић, уверен да би решење било формирати вишестраначку комисију која ће проверити све наводе, без амбиције да буде арбитар, или судија, већ ће материјал припремити за Скупштину.

: М. Торов

а Е