Борба, 21. 04. 1994., стр. 6

DNEVNIK,

BORBA ČETVRTAK 21. APRIL 1994.

ŠTA SADRŽE PREDSTAVKE | PRITUŽBE UPUĆENE SAVEZNIM ORGANIMA

Drzavu krive zbog pljacke

Šio Liliću, što Kontiću, što Skupštini — teh upuсепо је biše od hiljadu, a najveći broj žalbi se odHosi na razno-razne bankarske alere 0 Građani se žale na birokratiju — od zahteva za državljanstvo do socijalnih problema

Beograd — Više od hiljadu žalbi uputili su građani prošle godine na adresu savezne države, radi ostvarivanja odnosno zaštite svojih prava. Predsedniku Republike, Zoranu Liliću, pismenim putem se obratilo 538 osoba, premijeru Radoju Kontiću i njegovom kabinetu 60, a Skupštini Jugoslasvije 503. Veliki broj građana traži pomoć države zbog neizvesne sudbine stare devizne štednje kao i propalih uloga u Dafiment banci i Jugoskandiku. Iako su pomenute bankarske afere „tema broj jedan“, (danas nastavlja sa radom Anketni odbor parlamenta formiran da ispita finansijske mahinacije u njima) o oštećenima koji uzalud obigravaju pragove državnih institucija skupštinska Komisija za predstavke i pritužbe nije juče raspravljala. Nije bilo kvoruma.

U obimnom materijalu koji je pripremljen za sednicu, oštećene stare devizne štediše navode da su imali strpljenja i razumevanja za probleme države i "državnih banaka.

Nisu težili bogatstvu „preko noći“ već su verovali da je država garant njihovih uloga, pa zato smatraju da ona svoje obaveze mora i ispuniti.

Brojnim predstavkama, kao i u usmenim obraćanjima (Skup-

„izručenja“ vlasnika te banke SRJ, kako bi Jezdimir Vasiljević „opljačkane“ devize i mnogobrojne dragocenosti bio prisiljen da vrati pravim vlasnicima, štedišama. Kao primeri oštećenih štediša navode se Marjanović Jovan iz Kragujevca (traži isplatu stare devizne štednje) i Svetozar Pasket iz Pariza koji zahteva preduzimanje mera radi naplate svojih deviznih sredstava koje je uložio u više banaka na teritoriji SRJ (Jugobanka D. D. Podgorica, Jugobanka D.D. Beograd, Banka privatne privrede D. D. Crne Gore i Inosbanka iz Paraćina. A Radomir Stošić iz Beograda traži da se zaštite dinarske štediše od denominacije nacionalne valute.

Povećan je broj ljudi koji traži socijalnu pomoć bilo u namirnicama ili u novcu, kao i onih koji se žale da ne mogu ostvariti pravo na državljanstvo SRJ odnosno Srbije, najviše izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika. Zanimljiv je i dopis Jelene Joksimović iz Kruševca koja kaže da međunarodne sankcije nisu glavno zlo, već ove domaće, koje sprovodi ov.lašnja vlast „dovodeći u ponižavajući položaj građane“, i upozorava na mafijaško devizno tržište, crnu berzu, korupciju.

Та Маће status naroda

Čedomir Pasatović iz Kladova obratio se saveznom parlamentu u ime Narodne samostalne stranke Vlaha — Valaha, čiji je predsednik, sa zahtevom da se Vlasima prizna status naroda. U predstavci ističe da je Glavni odbor stranke razmatrao predlog zakona o nacio·nalnim manjinama i odlučio da se postavi zahtev o priznavanju Vla-

ha kao naroda.

ština je primila preko 200 građana) izražava se „sumnja u spregu države i privatnih banaka da bi se, u vreme sveopšte krize i totalnog siromaštva, od sirotinje uzelo i ono malo deviza koje su imali. Navodi se slučaj INOS banke iz Paraćina za čijeg direktora se tvrdi da živi u izobilju i pored toga što je „zaboravio“ na svoje štediše ima ogroman stan veliki i skupi vozni park, pa i telohranitelje. Delovanje vlasnice Dafiment banke Dafine Milanović oštećene štediše direktno vezuju sa poslovanjem države. Udruženja štediša iz čitave zemlje traže od saveznih organa da im se ulozi vrate, ukazujući da ih „ne interesuje da li za njihove uloge po osnovu obligacionih „odnosa jemči federacija, Narodna banka Jugoslavije, ili neka poslovna banka“.

Udruženja štediša Jugoskandika zahtevala su angažovanje najviših organa federacije radi

SLS 0 „DAFINGEJTU“

e e.oe o Objavifi spisak Nedavno objavljena vest da su mnoge istaknute ličnosti, ustanove i stranke dobile od Dafiment banke poveće, u nekim slučajevima milionske devizne priloge i poklone iz imovine opljačkanih deviznih štediša, baca senku na naš javni život.

Stoga najodlučnije zahtevamo pokretanje odgovarajućeg

Ima dosta predstavki podnetih od strane Amnesty Internacional čiji su članovi, bilo pojedinačno ili organizovano, tražili zaštitu povređenih ljudskih i građanskih prava na teritoriji SRJ, posebno građanskih prava Albanaca na Kosovu. To je, po mišljenju ove organizacije, flagrantno kršenje Međunarodnog sporazuma o građanskim i političkim pravima i Konvencije Ujedinjenih nacija protiv zlostavljanja. Napominje se takođe da je naša zemlja ratifikovala oba ova dokumenta i insistira se da se svi navedeni slučajevi rasvetle. Nešto manji broj lica žali se na materijalno zbrinjavanje porodica poginulih u građanskom ratu, nezadovoljni njihovim statusom, slabim materijalnim stanjem kao i birokratskim odnosom organa nadležnih za rešavanje njihovih problema.

V. Vignjević

штепа sudskog postupka koji bi, zarad istine i pravde, omogućio brzo objavljivanje potpunog i pouzdanog spiska imena ljudi koji su od Dafine Mlanović primili pomenute poklone ili su pak, na nezakonit način izvukli svoje devizne uštede, sa tačnim iznosima datih poklona, odnosno isplaćenih uloga, kaže u saopštenju Srpska liberalna stranka.

SINDIKAT SRBIJE ZATRAŽIO POMOĆ SKUPŠTINE U SPORU OKO CENE RADA

Vlada Kkrsi Ustav

Beograd. — Sindikat Srbije je juče uputio pismo Narodnoj skupštini i predsednicima poslaničkih grupa u kome zahteva od OvOg tela da preduzmc mere za razrešenja spora između Vlade, Sindikata i Privrcdnc komorc oko utvrđivanja cene rada. Kako je saopšteno na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Republičkom veću sindikata, Skupština bi morala da utičc na Vladu, jer je ona svojim odbijanjem utvrđivanja najnižeg iznosa cene rada direktno prekršila zakone koje sama donosi, ali i Ustav Srbije.

Sindikat ostaje pri stavu, rekao je Tomislav Banović, predsednik ove radničke organizacije, da garantovana plata za predstojeći kvartal mora iznositi

· 40 dinara, a najniža cena rada

60 dinara. — Obavestili smo Vladu i Komoru kao potpisnike Opšteg kolektivnog ugovora da pokrećemo postupak arbitražc i očekujemo od njih, da u roku od

sedam dana imenuju svoje članove u Arbitražnom veću — ka-

zao je Banović, napominjući ka-

Profest RTS-u

Zbog ignorisanja Radio-televizije Srbije da u svojim informativnim emisijama objavi pojedine informacije iz Sindikata Srbije koje ne idu na ruku Republičkoj vladi, „centrala“ je uputila protestno pismo Miloradu Vučćeliću, direktoru RTS.

— Ako smo demokratsko društvo ne smemo dozvoliti da naše članstvo ne sme da čuje neke informacije koje nisu po volji i u interesu druge strane — rekla je Slavica Savić, predsednik Republičkog odbora sindikata tekstila, kože i obuće.

ko će sindikat odluku Arbitražnog veća smatrati i odlučujućom čak i po cenu da ona bude nepovoljna po njega.

MIODRAG LEKIĆ PRIŠTINSKOM „ZERIJU“

„Стпа бога пе

Priština. — „Vrlo je jasno da ja ne mogu imati povoljno mišljenje prema ma kojoj ideji koja Crnu Goru pretvara u region. Ovo znači da je ideja po kojoj bi Crna Gora izgubila državnost, a koja dolazi iz Beograda, neprihvatljiva za nas. Nosioci ovakvih ideja i projekata su u zabludi, jer državnost Crne Gore je stvorena kroz mukotrpnu istoriju ovog naroda i zato sadašnja crnogorska generacija ima mo-

ralnu odgovornost da zauzme dostojan patriotski stav prema ovakvim tendencijama koje ciljaju stagnaciju u reprodukovanju državnosti Crne Gore. Sve teorije o novim ustavima na OSnovi regionalizacije smatram neozbiljnim“.

Ovo je u opširnom intervjuu za prištinski časopis „Zeri“ izjavio crnogorski ministar spoljnih poslova Miodrag Lekić.

Na pitanje kakva je šansa za

srpska država“

stavaranje srpskih država, u koje bi ušla i Crna Gora, Lekić je odgovorio:

— Razgovaramo o idejama, lansiranim mišljenjima, ali ona ne samo što nisu razmatrane ili verifikovane па zvaničnim državnim nivoima, već, s druge strane, nisu ni uopšte definisa-

ne. U svakom slučaju, i u vezi за |

našom pozicijom, odnosno pozicijom Crne Gore, postoji dosta otvorcnih pitanja. Što sc tičc asocijacije, odnosno veze država „Srpska Krajina“ i „Republika Srpska“, ja u tome vidim nckoliko poteškoća da i Crna Gora učestvuje u takvoj tvorcvini. Prvo, Crna Gora nije srpska država, već je država građana koji u njoj živc, tj. građanska država.

Crnogorski ministar spoljnih poslova je rekao da na relaciji Crna Gora — Italija „nema nikakvih tajnih veza“, a rekao jc i da su odnosi sa Albanijom bolji jer, „kad god putujem u inostranstvo, polećem sa aerodroma u Tirani“. A o pitanju Kosova još je 3odao: „Osnovno jc da započnemo ozbiljan dijalog, a kakva će se rešcnja pronaći, tcško jc reći, mada u svakom slučaju najbolje bi bilo da ta rešenja budu izraz volje svih građana. Angažujem se da Kosovo dobije odгедепа prava, autonomiju, odrcđen subjektivitet“.

R. Barjaktarević

GORAN HADŽIĆ O OPTUŽBAMA DAFINE MILANOVIĆ

Ако је 10 izjavila, ftuzicu je

Novi Sad. — Povodom optužbi Dafine Milanović da je Goran Hadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpska Krajina, džakovima odnosio novac iz „Dafiment banke“. Hadžić, je već najavio krivičnu prijavu protiv vlasnice „Dafimenta“. Mislim da Dafina Milanović takvu optužbu nije iznela u javnost, jer to nije tačno — izjavio je juče za „Borbu“ Goran Hadžić. — Takve optužbe iznose ljudi iz senke, koji su u ostalom i stvorili Dafinu Milanović. Ja lično nikada nisam odlazio kod Dafine ni privatno niti pak kao predsednik RSK. Dakle, nisam bio ni njen štediša. Uostalom ima li logike da neko ko duguje celoj Jugoslaviji, daje meni pare na lepe oči. Dakle, tražiću od Dafinc

Milanović da se izjasni da li je to izjavila, ako ona potvrdi onda ću je tužiti sudu. Jer, ja ni dinara nisam uzeo od nje, ukoliko neko iz Krajine jcstc — to je bilo isključivo privatno i ja sa tim nemam VEZE.

B. Gulan

Mada se u svom dopisu Sindikatu, Vlada nije izjasnila za arbitražu, Banović jc naglasio da je u jučerašnjim razgovorima sa ministrom za rad, socijalna i boračka pitanja, Jovanom Radićem, predstavnik Vlade dao svoju saglasnost na angažovanje neutralnih pregovarača.

Na pitanje novinara da li će sindikat odustati od najniže zaradc u korist garantovane, ukoliko ona bude tripartitno određivana, prvi čovek srpskog sindikata je kazao, da ova organizacija neće određivati socijalnu kategoriju plate, već insistira na najnižoj zaradi koja je u funkciji rada. Miroljub Vukadinović, član Predseništva VSS ipak smatra, da je moguće naći kompromis u potpisivanju Aneksa Kolcktivnog ugovora.

SPO O MILOŠEVIĆEVOJ PONUDI DA SE FORMIRA SAVEZ BALKANSKIH DRZAVA

Primer opasne drzavne

improvizacije

Beograd. — Ponuda Slobodana Miloševića Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji, da se formira savez balkanskih država, izneta prilikom nedavne posete Bukureštu, još je jedan akt samovolje predsednika Srbije i primer opasnih političkih i državnih improvizacija, kaže se u saopštenju Saveta za informisanje. Najopasnije u ovom potezu je što Slobodan Milošević nudi susednim „zemljama tzv. odbrambeni savez, 0дnosno neki novi vojni pakt, čime, zbog ukupnih međunarodnih prilika, ali i lične reputacije, daje za pravo svima u svetu koji tvrde da je u Srbiji dominantna ratnohuškačka politika.

Tako krupne poteze sa dalekosežnim posledicama ne može nigde u civilizovanom svetu da povlači jedan čovek — pogotovo ne tajno, jer za ovu ponudu domaća javnost · saznaje posredno iz rumunskih izvora — i zato Srpski pokret obnove zahteva da predsednik Republike, zbog najnovijeg skandala čiji je inspirator i daljeg guranja Srbije u izolaciju, izađe pred Narodnu skupštinu još u toku ovog zasedanja i objasni O čemu se radi, ističe se na kraju saopštenja.

Napad na slobodu medija

Podgorica. — Posredstvom Udruženja profesionalnih novinara Crne Gore, koje je punopravni član Međunarodne federacije novinara (IF}J), Koordinacioni centar ove asocijacije za nezavisne medije na području Balkana uputio je protest protiv Zabrane rada stranim dopisnicima u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Koordinacioni centar smatra da je oduzimanje akreditacija napad na slobodu medija u SRJ, a već je Vladu SRJ pozvao da zaustavi oduzimanje akreditacija

D.V.

– (==