Борба, 25. 04. 1994., стр. 17

ПНЧТРИЛ 1994.

1 5|ндија из бевд со да остато 7 ситуациметњигнирано зјоје у судо-

1 мтости вели-

то „та, судије

аомдриоритет, га.

жеоржави ос("вмвама“) али иза „, рецимо, нд опо би сван у ен у науку

змдо 2 одме-

а мала тш “ у шта пмеза резул„нејвавајања (нрмтлиције н вмчума не (упад вбеђује лемвЕНемам доатојотребе 0 БЛ ЋМ да се пматојстрик-

TUBE

наз ЕБИ

„Без намере да будем малициозан, морам рећи да је непријатно повећавати средства за опремање посланичких кабинета, онда када се за потребе Скупштине издваја чак 5,76 милиона динара, а за путеве — само пет милиона!"

Овим речима, заменик српског министра финансија, Ђурађ Новаковић, опоменуо је недавно чланове Административног ·_ одбора републичке Скупштине да би свако луксузирање било, у најмању руку, непристојно „у ситуацији кад има и пречих ствари за решавање“.

Тешка срца, чланови Одбора морали су да се задовоље да се прерасподелом суме од шест милијарди динара, намењене за опремање свих републичких органа, део издвоји за уређивање кабинета с четири потпредседника Скупштине, седам шефова посланичких група и 24 председника одбора, како неко рече, „да се њима поносимо“.

То није омело чланове Одбора да ових дана, приликом доношења републиког буџета за ову годину, у парла-

Жарко Јокановић

менту Србије прогурају свој други захтев — да се наведена сума за потребе Скупштине повећа за додатних 900.000 динара (500.000 за путне и друге трош-

_ кове функционере и 400.000 за при-

прему и одржавање седница парламента), препустивши влади да види са којих ће позиција у буџету прелити у њену благајну. Тако ће Скупштини, како је ових дана и одлучено, припасти око 6,6 милиона динара.

Шта је протокол

По неким оценама, Скупштина сувише „полаже“ на протокол, будући да се за њега одваја чак 1,2 милиона динара (не рачунајући 200.000 динара за репрезентацију), што чини петину укупно одобрене суме за све њене потребе. Посланик Александра Јанковић је ових дана за скупштинском говорницом поручила посланицима — функционерима, с обзиром да нису на принудном одмору, да своје и прохтеве својих гостију, плаћају из свог џепа. Слободан Вуксановић је, са своје стране, „убеђен да 99 одсто посланика уопште и не зна шта је то протокол. То није ни репрезентација, то нису путни трошкови, нису плате запослених у Скупштини, то је нешто што не знамо

шта је, и толика огромна количина новца је нешто што треба да нас забрине“, рскао је Вуксановић.

После корекције у буџсту, само за трошкове припреме и одржавања седница Скупштинс биће издвојено колико и за протокол — 1,2 милиона динара. То се, по оцени посланика Мирка Петровића, мора смањити. Од председника Административног одбора, Жарка јЈокановића, затражили смо објашњење шта је то што толико кошта. Према његовим наводима, само дневни трошкови одржавања скупштинских седница износили су, у марту, просечно 10.784 динара, а седнице једног одбора кретале су се, у марту, око 1.800 динара. Јокановић је у те

Посланици на сталном раду

Према важећим прописима 134 посланика могу бити на сталном раду. То право је искористило само 64 посланика, што говори, коментариme Јокановић, да им се стални рад не исплати, јер много више зарађују У фирмама где су запослени. У табели је по странкама представљен стални рад посланика.

Странка број посланика 20 СРС 14 ДЕПОС 13 10

Од 20 СПС-ових стално запослених посланика, један је председник комисије, а три су председници одбора. Из СРС — један је председник посланичке групе, из ДЕПОС-а један потпредседник Скупштине, три председника одбора и три заменика, из ДС — три заменика председника одбора, из НД — један потпредседник Скупштине, и 1 председник одбора и из ДЗВМ — 1 председник посланичке групе и 1 председник одбора.

трошкове убројао дневнице, превоз, и преноћишта посланика, и не спомињући колико се за један дан рада парламента потроши папира, кафа, киселих вода, сокова, струје, и да ли у тај трошак улази и ангажовање већег броја службеника, келнера, кувара, појачано обезбеђење...

Највећу ставку у скупштинским трошковима, у износу од 1,38 милиона динара, чине плате изабраних лица, народних посланика на сталном раду у Скупштини, паушал и накнаде посланика. Да посланици имају своју цену свима је јасно, али мало је познато и колику, јер се чини неухватљивом.

Према Јокановићевим наводима за „Борбу“, народни посланик на сталном раду зарадио је у марту плату у износу од 225,28 динара, коју чини пун износ плате у висини коефицијента 4,40 и обрачунске основице која је за март износила 50,20 динара. Посланик који није на сталном раду има право на накнаду разлике у плати између пу-

Апартмани за потпредседнике

Да ли су тачне приче да потпредседници Скупштине одседају у скупом „Хајату“ (може се закупити и вила на Дедињу), а да се за посланика Ђорђа Башића, на пример, месечно плаћа 3.500 долара за апартман од 105 квадрата у хо-

телу „Москва“2

На ово питање, Жарко Јокановић је одговорио да посланици имају права на смештај у хотелима осим оних лукс-категорије. Просечна цена смештаја креће се од 40 до 50 динара дневно, а два потпредседника, будући да немају обезбеђен службени стан, користе смештај у хотелу „Москва“ у апартману мањег типа, по цени од 102 динара дневно, али која се плаћа само за оне дане када их користе.

ДРУШТВОДЕ ИЗ ОИ ПОТРЕБА ИЛИ „НЕПРИСТОЈНО ЛУКСУЗИРАЊЕ"

Седнице скупље од путне мреже

72 протокол Скутштина одваја 12 милина динара штоје петина укупногјд олобреног новца (2, % милиона Ф Из протоколских“ пара за репрезентацију иде 200. 000 динара Ф за припрему и одржавање седница такође 12 милиона e 22 плате стално запостених паушал и накнаде 156 милиона динара

Репрезентација увек на удару јавности: Са једног од скупштинских пријема

Новинарска инспекција „од подрума до тавана“

Како изгледају поједини кабинсти у парламенту, шта у њима недостајс, а требало би да садрже (телефонска гарнитура, факс, телевизор, комијутер, тепих, уметничке сликс, фикус, бифе...) Сматратс ли оправданим Владипо одбијање Вашег захтева да се издвоји виле пара из

-буџста Републике за њихово опремањс7

Уместо одговора па прво питаље, Жарко Јокаповић је позвао повипарс да протстају кроз скупттипско здање „од подрума до танана“, па песка сами просудс.

— А што се тиче. Владипог одбијања захтева да се издвоји вите новца, мора се рећи да постоји огроман проблем исправности ипсталација и дотрајалости намештаја у готово свим просторијама у Народној скупштипи. С обзиром да су просторије Владе и осталих државних оргапа доста добро опремљене, сматрамо да из предвиђених средстава, опога пута, приори-

тет треба да има Народна скупптипа.

—–- ·(------ - —.- đ«<.----- -_- --.--- -–- - – _ _____ _____________ ___ ___ ____—

ног износа посланичке платс и оне добијене у предузећу у којем ради. Косфицијент за обрачун плате заменика председника одбора износи 4,70, председника одбора — 4,90, председника посланичке групе — 5,15, потпредседника Скупштинс — 5,25 и председника Скупштине — 6. За све важи иста обрачунска основица (укључујући и за скупштинске службенике, с тим што се њихови косфицијенти крећу у распону од 1,05 до 4,70).

Службени станови н накнада за превоз

Сваки посланик има право на паушал (за обављање посланичке дужности у изборној јединици) у висини од 40 одсто посланичке плате, што је у марту износило 90,11 динара. Иначс, ови косфицијенти су безмало двоструко нижи од оних у Савезној скупштини, где је и основица за обрачун плата, по правилу, већа, објашњава Јокановић. На пример, само аконтација запослс-

· HMX у савезним органима била је у

фебруару нешто изнад 40 одсто већа од коначних примања у републичким органима. Сходно томс, наводи Јокановић, посланици савезног Парламснта имају двоструко већс плате од оних у републичком.

Иначе, посланик на сталном раду има право на накнаду за одвојсни живот у висини гарантоване зараде, што је у марту износило 20 динара. За сада се само један посланик обратио Одбору за административно и мандатно-имунитетска питања са захтевом да му се то право призна, каже Јокановић, додајући да посланик има право и на дневницу за долазак на седницу Скупштине и њених одбора у висини од 2,5 динара.

— Ту постоји проблем службених станова. При Влади постоји Комисија за њихову доделу, која је суочена са проблемом да поједини њихови корисници, након престанка функција, нису из њих изашли и нелегално станују у њима — одговара Јокановић, додајући да је та чињеница и мотивисала Одбор за финансије да предложи Скупштини — да од Владе затражи информацију о стању функционерских, односно службених станова, 0 њиховом додељивању, употреби и ослобађању од стране корисника кад им престане функција.

· Кад се тај проблем реши, и трошкови , ~ л 11

ит. r г

смештаја биће знатно мањи, сматра Јокановић. (Скупштина је ових дана тај захтев и упутила Влади.) |

_ Колико има истине у томе да поједини посланици из унутрашњости траже надокнаду за трошкове препоза, приказујући пређену километражу на повратку кући, после завршеног заседања парламента, а уствари су преспавали у Београду и да ли је тачно да поједини посланици праве огромне рачуне Скупштини за нека „посебна путовања“2 — Немам сазнања о „посебним“ путовањима — одговара Јокановић. Иначс, за долазак на седнице Скупштинс и њених одбора посланик има право на надокнаду трошкова превоза железницом, аутобусом, као и право коришћења свог аутомобила. У овом, последњем, случају признају му се трошкови у висини од 15 одсто званичне, ценс бензина по пређеном киломстру што износи 0,38 динара (са ценом бензина од 2,50 динара). Не искључује се могућност да поједини посланици могу и злоупотрсбити ово право, па ће се зато, на једној од наредних седница Одбора за администра-

тивно и мандатно-имунитетна пита-

ња, размотрити овај проблем и донети одлука која ће омогућити бољу контролу и спречавање злоупотреба 06јашњава председник Административног одбора.

Да ли је тачно да је Душан Михајловић једини посланик који од парламента није примио ни један једини динар2 Ако није једини — који су остали2 — Народни посланик Душан Михајловић на име плате у Народној скупштини није примио ништа, већ само паушал за део јануара и за фебруар, као и дневнице за присуствовање седницама Народне скупштине — каже Жарко Јокановић.

Гледано очима појединих посланика, Скупштина ће са парама које су јој намењене једва преживети до краја године. Међутим, и овако „мале“ скупштинске издатке, поменути путари са почетка текста засигурно другачије доживљавају. Кроз разне намете, чији се приходи сливају у државну, а одатле у скупштинску благајну, по оцени многих, народ дебело плаћа парламент да би се овај борио за његове интересе.

М. Торов с. П. Стаматовић