Борба, 25. 04. 1994., стр. 2
УДДНЕВНИК
БОРИС ЈЕЉЦИН У ИНТЕРВЈУУ „ЊУСВИКУ"
Мир за читав ју-простор
Москва. — Председник Руске федерације Борис јељцин има целовит мировни план, не само за Босну, већ и за решење читаве југословенске кризе, јавља дописник ФонНета Бранко Стошић.
У интервјуу, који амерички недељник „Њусвик“ објављује у најновијем броју, Јељцин каже да на евро-америчко-руски самит треба позвати лидере нових држава на тлу бивше Југославије да потпишу споразум о миру.
„Лидери Русије и САД, као и представници Евроспке уније и Уједињених нација требало би да се састану у некој неутралној европској земљи“, каже јељцин. „Треба да позовемо све југословенске вође, да их поставимо за преговарачки сто и да их приволимо да потпишу мировни споразум“. Према Јјељциновом мишљењу, то је једини излаз, јер се „Муслимани и Срби у Босни међусобно оптужују и тешко је одредити ко је први почео и ко је одговоран. Чак ни мировне снаге УН то не могу увек да одреде“, рекао је јељцин.
Председник Русије се у интервјуу изјаснио против нових ваздушних напада Нато-а јер „они не могу да представљају решење сукоба". „После _ бомбардовања Србе нико неће моћи да приволи на мир“, рекао је Јељцин.
САВЕЗНИ ПРЕМИЈЕР РАДОЈЕ КОНТИЋ
СРЈ је за мир
Крагујевац. — Мостови на Дрини неће бити срушени, јер то су само предлози неких екстремних групација из земље које такве групације заговарају. Уосталом, ако би нека страна држава повредила интегритет Југославије, онда би то била агресија на коју бисмо ми јасно реаговали. Имамо снаге за тако нешто. Уверен сам да ипак до рушења мостова на Дрини неће доћи, изјавио је јуче за Радио Крагујевац савезни премијер Радоје Контић. Додајући, истакао је „да је СРЈ најпре за мир“. То је свету јасно. Пратимо војну и политичку ситуацију у региону и сходно томе чувамо наше границе. Сваки агресор био би примерно кажњен. Одговарајући на питање јесмо ли ближе или даље од укидања санкција, премијер Контић је нагласио „да разлога за њихово увођење није ни било, јер Југославија, ова данашња, никако није извршила агресију на Босну. Затим, УН и САД знају да се у Босни не ради ни о каквој агресији, већ да је тамо грађански рат. Онда, санкције нису решиле босанску кризу, али су зато и те како биле у функцији рата. Санкције, уосталом, против СРЈ нису одрживе ни по међународном хуманитарном праву, пошто последице осећају и издеглице, рањеници, ратна сирочад. Сасвим на крају, санкције према нашој земљи ће дестабилизовати регион, што никоме није у интересу. Оне су пораз за УН, јер су неправедно кажњени и наши добронамерни суседи.
„Р.
НАТО И УН СЕ УСКЛАЂУЈУ ЗА ВАЗДУШНЕ УДАРЕ
Мирко Кларин
дописник „Борбе“ из Брисела
У бриселском седишту НАТО настојали су јуче да минимизирају „кратак спој“ до којег је, поводом услова из ултиматума западног војног савеза и, посебно, значења термина „одмах“, у суботу дошло на релацији Манфред Вернер — Јасуши Акаши.
Оно што, у описаном „кратком споју“, забрињава атлантске савезнике, није чињеница што је у суботу „пропуштена шанса“ да се бомбардују позиције босанских Срба око Горажда, будући да су снаге генерала Младића, настављајући напад на град, несумњиво прекршиле први услов ултиматума: прекид ватре „у року одмах“. Савезници би, у већини, били пресрећни када не би морали да остварују своје претње, а они којима је, евентуално, стало да се „наплате“ за нанета понижења и полажу неку врсту „поправног испита из предмета ваздушних удара“ рачунају, на основу досадашњег искуства, да ће им војне вође босанских Срба пружити још много сличних „шанси“. Посебно када се, у среду 27. априла у 02,01, пређе у другу фазу ултиматума.
Стварни разлог забринутости западних савезника је, међутим, у томе што је механизам „двоструког кључа“ којим се контролише дугме за ваздушне ударе, заказао у ситуацији која је, по њима, била „савршено јасна“. Ултиматум за Горажде је, кажу, „крајње прецизан“: тачно се зна шта у ком року снаге босанских Срба треба да учине, ако не желе да ризикују ваздушне ударе савезничке авијације. Од три услова, међутим, прекршена су два: напад на Горажде није „одмах“ прекинут, снаге нису до недеље у 02,01 повучене три километра од центра града. Једино што је, према информацијама које су током јучераш-
њег преподнева стизале до“
бриселског седишта НАТО, како-тако поштован трећи услов из ултиматума: слободан приступ Унпрофора, хуманитарних конвоја и медицинског особља у Горажде. Истовремено, вести о повлачењу, које су долазиле из извора УН, биле су противуречне и конфузне:
„јесу се повукли, нису се по--
вукли...“, у току је „нека врста повлачења...“, па онда „немамо појма да ли се повлаче...“
Што су, јасно, западни медији спремно експлоатисали, указујући како се босански Срби „поново спрдају“ са УН и НАТО, те опет играју с њима „мачке и миша“, попуштајући „таман толико“ колико је потребно да се осујете ваздушни удари...
Отклањање поменутих сметњи је хитно јер од среде у 02,01 ступа на снагу ултиматум, који ни из далека није тако прецизно срочен као онај из Горажда, па би и неспоразуми у његовим тумачењима од стране двојице „кључара“ могли да буду још драматичнији. Друга рата ултиматума се, наиме, односи и на остала тзв. заштићена подручја, мада Горажде и у њој има посебан статус. Само се на њега, наиме, у целости и одмах (од среде 02,01) примењује фамозни „сарајевски модел“ уклањања тешке артиљерије. Од босан-
Ишчекивање: Српски војници у околини Горажда
Одавање војних тајни
Ултиматум босанским Србима и ваздушни удари који би мог- _
ли да уследе уколико се не поштују постављени услови, главне су теме у свим светским престоницама — изузев у Београду!2 Тако, наиме, закључују западни дописници из Београда, наводећи да је у петак увече вест о ултиматуму НАТО — коју су водеће европске и светске тв-мреже дале апсолутни приоритет, неке чак прекидајући редовне програме — у главном Дневнику ТВ Београд саопштена тек у 13-ом минуту. У истом Дневнику је, примећује се, обавезујућа рзолуција Савета безбености, којом се захтева прекид напада на Горажде и повлачење снага босанских Срба, потцењивачки о(туписана као још једна од бројних резолуција о Босни.
Међутим, док с једне стране „штите српску јавност од лоших вести“, државна телевизија и остали строго-контролисани медији по оцени западних аналитичара истовремено ту јавност „систематски застрашују“, чиме одају оно што би требало да представља најстрожу војну тајну“! По проценама западних аналитичара, наиме, следећи потез генерала Младића
биће „жестока офанзива за п
роширење стратегијског коридо-
ра на северу Босне“. Основни елемент који их наводи на та-
кав закључак је, кажу, „кампања званичних медија о навод- _
ној муслиманској офанзиви на Северу“. Слична кампања је, примећују, вођена уочи офанзиве Младићевих снага на Toражде. Испада, по њима, да званични медији, у претераној ревности, откривају Западу тајне планове генерала Младића.
__- 1 O O БЕН. U | __ RK K———=
ских Срба се, наиме, захтева да у поменутом року све своје тешко наоружање повуку најмање 20 километара од центра Горажда, рачунајући, наравно, само на територију БиХ у том параметру.
Најновији ултиматум НАТО, међутим, иде много даље
од сарајевског по дефинисању.
потенцијалних мета ваздушних удара савезничке авијације. У званичном тексту одлуке Савета НАТО те мете нису до краја прецизиране, али је у сваком случају извесно да би се, овог пута, ишло много шире од удара на артиљеријске, минобацачке и тенковске позиције у тзв. заштићеној зони (како се предвиђало за сарајевски случај), и „око ње“ како је тражио Бутрос Гали. Према одлуци Савета, на мети савезничке авијације нашли би се не само забрањени „тешки комади" у и око тзв. заштићених зона, већ и „друга војна средства и постројења... укључујући складишта горива и муниције“, али не искључују ћи ни остале потенцијалне војне циљеве. А међу њих се, истина незванично, убрајају линије снабдевања, те командни и комуникацијски центри снага босанских Срба. Подразумева се, а то се у одлуци и изричито наводи, да би на мети
и ia
удара били и системи противваздушне одбране, који би могли да угрозе савезничку авијацију. Коначно, за разлику од фебруарског ултиматума за Сарајево и априлских акција
Е БОРБА ПОНЕДЕЉАК 25. АПРИЛ 1994. 56
тзв. непосредне ваздушне подршке, овог се пута унапред саопштава да ће се, када једном
почну, ваздушни удари настављати све док савезничка команда не закључи да је „мисија обављена“.
Уосталом, рекао нам је јуче после подне високи функционер НАТО, уз уобичајени захтев да остане анониман, „шире коришћење ваздушне силе у циљу одбране Горажда и ос талих заштићених зона је идеја Бутроса Галија. Он је то тражио од атлантских савезника, те не би сада било логично да нам УН не одобре да урадимо оно што су саме од нас тражиле!“ Уверени да се таква „нелогичност“ неће догодити, у бриселском седишту НАТО су јуче после подне тврдили да „остају веома будни и спремни да у сваком тренутку реагују“. Ако добију информације да се 60сански Срби нису повукли на 3 километра, ако се обнове напади на град или праве сметње доласку „плавих шлемова“, хуманитарних конвоја и медицинског особља, најављују да ће „учинити све да добију ауторизацију за ваздушне ударе“ и уверени су да их, овог пута, УН „неће одбити“.
а II ==
ОДБРОЈАВАЊЕ НА НЕМАЧКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ ПРЕКСИНОЋ : 1 : Ултиматум „ради посао
Бон. — Напету ситуацију у Горажду немачка телевизија је претпрошле ноћи пратила из сата у сат, одбројавајући време до истека ултиматума, јавља данас дописник ФоНета Миленко Бабић.
Након истека ултиматума, јављено је да из Напуља није стигла наредба да Нато крене у нова бомбардовања и да је специјални изасланик генералног секретара УН Јасуши Акаши рекао да то није ни потребно, јер су Срби још уочи
истека ултиматума почели да се повлаче.
Тежиште у извештајима од тада је пребачено на други ул“ тиматум, који истиче у среду, до када би Срби требало да се повуку на 20 километара, не само од Горажда, него и од других „заштићених зона“.
У тим информацијама доминирала је оцена да ултиматум „ради посао“, јер, како оцењују немачки медији, „Cpби разумеју само језик силе“.
ДИ
ACB
TEL/FAX: 341.151
AGENCIJSKI CENIAR BORBA PROPAGANDA MARKETINC
OGLASI
ма