Борба, 25. 04. 1994., стр. 3
—
= Bar ~
“= га 2
Маи Еола та
M [1 bi 8
HN
9Т
"
ке
а:
БОРБА и ЛОНЕДЕЉАК 25. АПРИЛ 1994.
ДНЕВНИК К
ОДЈЕЦИ СПОРАЗУМА АКАШИ — КАРАЏИЋ
Ситуација не захтева ударе
(наставак са 1. стране)
Портпарол УН у Загребу саопштио је и да је за полазак из Сарајева спреман и други конвој са отприлике 400 британских и француских војника, који треба да се прикључе украјинској јединици која је, у складу са споразумом између УН и вођства босанских Срба, још у суботу започела распоређивање у горажданској енклави. На другој страни, иако је, између осталог, рекао да се „у зони изузећа од три километра још увек налази један тенк“, а српске снаге „само делимично повукле“, Силајџић је ипак рекао да „постоје позитивни знаци“.
Радио Сарајево јавио је да су око 9 сати гранатама била изложена насеља Бачи и Баре, да је напад на фабрику „Побједа“ почео у 5 и да је том приликом рањено шест особа. један од представника локалних власти, Есад Охрановић, у изјави емитованој преко аматерске радио станице, а коју преноси АФП, рекао је да је у току јучерашњег преподнева од снајперске ватре погинуло троје људи. Ипак, и он је признао да је ситуација у граду битно олакшана. „Нада се поново рађа“, казао је он.
Припадници УНПРОФОР имали су довољно самопоуздања, оцењује Ројтер, да крену са акцијом ваздушног пребацивања рањеника, из оштећене горажданске болнице. Акција, чије споровђење је отпочело јуче поподне, предвиђа да се, у три британска и три француска хеликоптера, у Сарајево пребаци најпре 120, од око 600 рањених колико их има у горажданској болници.
Остали би требало да буду евакуисани у наредних пар дана, наводи Ројтер, додајући да ће хеликоптери приликом сваког лета морати да пре него што стигну у Горажде, најпре слете у Соколац, да би Срби извршили рутинску контролу онога што се у летелицама налази. ВЛАДИМИР ЛУКИЋ, ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Србима претње Муслиманима подршка
КРАГУЈЕВАЦ. — Ми смо заиста извршили све обавезе, боље рећи, створили смо предуслове да се постављени захтеви испуне у шта ће моћи да се увере представници Унпрофора, барем они добронамерни, ако не сви, изјавио је јуче за Радио Крагујевац Владимир Лукић, председник Владе Републике Српске одговарајући на питање да ли су Срби у Босни поступили по ултиматуму НАТО пакта.
Лукић је затим рекао „да мира у Босни неће бити уколико све стране у сукобу не буду истоветно третиране и доведене у исту позицију“.
— Мислим да се читав свет уверио да је Србима заиста стало до мира, али на читавој територији БиХ, а не једном или два ратишта; каже Лукић.
| 3. Р.
ДА ЛИ ЈЕ РУСИЈА „КРИВА“ ЗА ТРАГЕДИЈУ ГОРАЖДА
Козирјев у српској клопци
Шеф руске дипломатије поверовао да може да „искористи Милошевића против Караџића, а обојицу против генерала Младића“, али се догодило обрнуто: „срп-
ски лидери су искор
ФоћНет из Москве специјално за „Борбу“
Историја Сарајева, пре 10 недеља, поновила се готово у свему у случају Горажда током протекле седмице, али су улога и став Русије овог пута били потпуно друкчији. Уместо дипломатског успеха, добила је шамар, први улитиматум је осудила, други оценила као разуман и једино могућ гест у насталој ситуацији. Иако је и даље против војне интервенције НАТО-а због српских напада на Горажде сматра да „свет има пуно право да заустави ту злочиначку акцију“, како је то окарактерисао шеф њене дипломатије Андреј Козирјев. А према изјави његовог помоћника Виталија Чуркина, српска офанзива је била „не само обична војна акција, већ изазов Савету безбедности УН и читавој међународној заједници“. Неочекивано, међутим они су се нашли „на оптуженичкој клупи“, јер су, можда — као личности у тренутку када је криза око Горажда достигла кулминацију, – најдиректније ангажоване у преговорима са српском страном (Козирјев у Београду, Чуркин на Палама) — „криви за трагедију Горажда“! Лист „Известија“ се, наиме, пита, није ли дипломатски успех Русије забележен деблокадом Сарајева „један од узрока садашње катастрофе“. Врху руске дипломатије се пребацује да је српским лидерима дао основа да поверују да су, најзад, одвојили Москву од Запада и да Русија никада неће допустити да их НАТО бомбардује, да ће у сваком случају имати њену подршку и зашти-
Као што ће каснији догађаји
показати, Козирјев и Чуркин-
то нису имали на уму. Када су српски лидери (који су их „уверавали да никаква офанзива не предстоји“), сигурни да је Русија на њиховој страни, кренули у освајање Горажда, они су то примили као личну увреду.
Добри и лоши Срби
У реакцијама министра и његовог помоћника, почев од њиховог повратка из Београда, односно са Пала, првобитну увређеност што су Срби изиграли њихово поверење, заменила је уочљива намера да одвоје „прагматичног националисту — државника Милошевића“ (како српског председника описују „Известија“) од „екстремиста типа Караџића-Младића“. Чуркин, који је у својству специјалног изасланика председника Јељцина провео многе дане у преговарачким мисијама и који је на домаћине у Београду и на Палама — према сопственим речима — гледао као на „своје“ и „родбину“, није могао да поверује да су босански Срби могли „данима да г: лажу у лице“. Али, рекао је у је; хој изјави за телевизиј ' веу је да су они „истоту | плим самог Милошевића ' Козирјевљева под. а на „лоше“ и „добре“ Србе “ма шире димензије. Он сматра да поред поборника ратне опције, који и провокације Муслимана и напад НАТО-а користе као из-
игналн гУт Ху УКПРОФОР-а монтир
говор, „постоје многи Срби који желе мир“, који би радо прихватили план за Босну, и зато тако упорно позива Запад да усвоје заједнички прилаз и решење. Међу те Србе које назива „одредом мира и разума“ — насупрот странама „рата и безумља“ — он убраја и председника Милошевића, на основу утиска из њиховог последњег сусрета у Београду.
„Управо тај део Срба, у који спадају и Срби у Босни, представља стварне интересе Србије и њима би међународна заједница требало да помогне, понудивши им мировни план за решење кризе“ — каже Андреј Козирјев.
И Козирјев и Чуркин издвајају председника Милошевића с којим су „могућни сарадња и договор“, иако знају — према писању овдашњих листова да „и он сања о великој Србији, али је свестан да њене границе мограју бити колико-толико разумне“. На тој основи, они га супротстављају генералима у Босни и у врху југословенске армије чији је „једини циљ уништење Муслимана Бошњака“. Постоје ли размимонлажења 2
Притање је, међутим, пишу, „Известија“, да ли између (српских) генерала и политичара постоје уистину озбиљна размимоилажења2 Према овом листу, генерал Младић жели да води рат до коначне победе, до потпуног „чишћења Муслимана и Хрвата“ (у Босни), али да и српски политичари мисле „то исто, само то не кажу отворено“. За руску дипломатију је такав став чудовишан и зато освајање Горажда сматра не само варварским и злочиначким чином, већ и
ОНА АТА 1) tak: 011/686-063 sevis011/683-452
ика Милошеви у ају сателитсин телефон испред Председништва Србије
араџип,
бесмисленом акцијом. На основу тога, изводи закључак да је она изведена против воље политичара, односно да је то „идеја генерала Младића“. Коментатор, међутим, тврди да Срби освајањем Горажда, доказују противницима, и себи самима, да „могу да раде шта хоће“ и да их ни УН ни НАТО не могу зауставити, јер је „Русија с њима“. А поводом тврдњи из непосредне Козирјевљеве околине, да је Милошевићу било сугерисано да смени Младића, пита се да ли ико може стварно да поверује да би он и вођа босанских Срба Караџић држали команданта који би имао „неке друге“, а не њихове циљеве“. И закључује да ни Козирјев ни Чуркин нису толико наивни да тако нешто верују, али да су морали нешто друго да имају на уму — ситуацију на руској политичкој сцени. Упоређујући однос руске дипломатије према „српском питању“ пре годину дана и у најновије време, московски лист истиче да се Козирјев раније практично није освртао на масовне и жестоке нападе у Врховном совјету због његових „антисрпских позиција“. Сада, међутим, има потребу да „надигра противнике“ и да им из руку избије адуте на којима се заснивају оптужбе о његовом „западњаштву“ и „проамериканизму“. При томе се Козирјеву замера да је од својих противника позајмљивао њихов „речник силе“ и да је покушавао — делећи Србе на добре и лоше — да постави „непостојећу границу између „прихватљивог национализма и агресивног шовинизма“.
Ко је кога некористио
Из тога лист изводи закључак да су А. Козирјев и В. Чуркин
je · 1:
šine |
истили Москву за остваривање својих циљева“
машини, припадници француског одреда
010: 3. СИНКО
поверовали да могу да искористе српског председника Милошевића против лидера босанских Срба Караџића, а њих обојицу — против ратоборног генерала Младића. Догодило се, међутим, обрнуто: српски лидери су искористили Москву за остварење својих циљева.
Насупрот томе, други водећи московски листови, „Независимаја газета“ и „Севодња“, оцењују да се Русија, не само њена дипломатија, довољно, чак исувише јасно и оштро оградила од „српског изазивања међународне заједнице“. Они се чуде партнерима Русије на Западу, пре свега водећим листовима и великим ТВ-мрежама, да је и даље оптужују за пристрасну подршку Србима, чак да је „савезник ратних злочинаца“. Питајући се шта је још потребно да Москва учини — после оштрих критика које су Козирјев и Чуркин упутили „својој православној браћи“ или поруке председника Јељцина, у којој је садржано све оно што и у каснијем ултиматуму НАТО-а, изражава 60јазан да ће чак и предстојећа посета патријарха московског и сверуског Алексеја Другог Београду — на позив поглавара Српске православне цркве — бити схваћена као знак подршке Србији и њеној политиHM. Тим поводом, лист подсећа да је поглавар Руске православне цркве, у време кризе око Сарајева, упутио поруку босанским Србима и позвао их да испуне услове утлиматума — да се избегне још веће крвопролиће. Такође подсећа да се и његов домаћин, патријарх Павле, „још пре две године дистанцирао од режима Слободана Милошевића“. VLASTITI
Beograd: 011/683-452 Niš:
018/55 -171