Борба, 25. 04. 1994., стр. 5

опите

ВОКВА PONEDELJAK 25.. APRIL 1994.

DNEVNIK E

TRAGOM NAVODNE MILOŠEVIĆEVE IDEJE O BALKANSKOJ KONFEDERACIJI

Pomirenja preko

i ?

А

IZJAVA DR DRAGOSLAVA AVRAMOVIĆA „BORBI“ PO POVRATKU IZ SAD

Dobri projekti imaju finansijere Uv

Beograd. — Program se dobro sprovodi, ocenio je za „Borbu“ dr Dragoslav Avramović, koji se posle jednomesečnog boravka u Americi vratio u zemlju. Verovali ili ne, guvernerovo prvo prijatno domaće iznenađenje bio je hamburger, čija je cena od jednog dinara danas niža nego što je bila kada je on pošao na put. Ovaj slatki zalogaj, upola jeftiniji nego u svetu, po listi standarda koji londonski „Ekonomist“ redovno pravi baš prema ovom proizvodu, pokazuje da se jugo-dinar dobro kotira — ovako guverner potkrepljuje konstataciju da su cene i dalje stabilne.

Na pozitivnu listu stavlja činjenicu da su prodavnice ponovo pune robe, da se setva dobro odvija, da tržišna ispitivanja pokazuju kako najveći deo privrede očekuje bolje poslovanje, to što je u martu zabeležen dalji rast proizvodnje, zatim da se dinar drži, a da državne devizne rezerve nisu ni taknute, štaviše značajno su povećane. I plate se povećavaju, a to za razliku od

Izmigoljili smo verner Dragoslav Avramović

nekih ekonomista po dr Avramoviću nije znak neravnoteže u sprovođenju programa, jer da je tako odmah bi se osetio pritisak aa cene. Dinar i dalje mora biti :azmenljiv za marku, odnosno convertibilan, a guverner napo-

• • e Zajam za Program — polovinom godine Sredstva će se obezbeđivati dvojako, rekao je on i prvi put najavio da se, uz napore da se pribavi podrška iz inostranstva, ozbiljno razmišlja i o raspisivanju „unutrašnjeg“ zajma, ali i u inostranstvu za naše ljude. Iza takvog zajma bi sa svojim garancijama stala država, najveće domaće i banke koje u inostranstvu kontrolišu naši uspešni

sunarodnici.

Nosilac čitavog posla mora da bude specijalna institucija, koja bi imala potpunu kontrolu nad prikupljanjem i ulaganjem svakog dinara ili devize koji se na ovaj način budu obezbedili.

Avramović „otkriva“ da će zajam biti raspisan polovinom godine kao i da je tokom jednomesečnog boravka u SAD razgovarao u mnogim institucijama, a posebno u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji, koja se specijalno bavi finansiranjem proizvodnih investi-

cija pod povoljnim uslovima.

ek

ninje da predstoje razgovori da )i se videlo zašto je tu bilo tešcoća. Razlozi verovatno leže u ıvoznim potrebama privrede, :a reprodukciju ali i u prekonernoj upotrebi deviza za uvoz :otovih roba iz inostranstva.

Poslednjih dana učestala su ipozorenja da se sa otkupom žia bliži najozbiljniji test za pro:ram, pa i prognoze da bi on na :om pitanju mogao pasti, podsešamo guvernera. Dr Avramović, međutim, uopšte ne sumnja da še se naći način i finansijski instrumenti da se prikupe slobodna sredstva za otkup koja neće ići iz budžeta, niti će uticati na monetarnu ravnotežu. To je takođe deo neposrednih zadataka, sadržanih u njegovih osam tačaka druge faze programa, o kojima je „Borba“ detaljno pisala.

Najavljujući investicioni ciklus, pre svega ulaganja u infrastrukturu i velike proizvodne sisteme, dr Avramović ne skriva da je i o tome prilikom boravka u Americi vodio razgovore sa „svetskim finansijskim bogovima“. To su projekti koji traže vreme da se pripreme, na tome će se ozbiljno raditi, a pomenuti kontakti imali su za cilj da se nakon ukidanja blokade bez gubljenja vremena osigura finansijska podrška za njih. Nema dobrih projekata koji neće naći finansijere, domaće ili inostrane, kao uvek optimističan, na· glašava dr Avramović. A evo та: što to treba da budemo i mi: zi: mu smo pregurali, hrana je jeftina, vreme lepo, dinar se drži plate i penzije se povećavaju kaže polušaljivo guverner.

B. Jagei

GLAVNI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE O NACRTU STATUTA

Đindić: Navijumo za našu sifranu

NIŠ. — I na jučerašnjoj sednici Glavnog odbora DS održanoj u sali niškog bioskopa „Ambasador“ čulo se niz polemičkih diskusija o radu stranke. Članovi Glavnog odbora su upućivali kritike rukovodstvu stranke zašto se nije jasnije ogradilo od oduzimanja akreditiva stranim dopisnicima, preciznije definisalo granice do kojih će DS podržati konkretne akcije rukovodstva bosanskih Srba, ili zauzelo jasniji stav prema republičkoj vladi. Sve opaske diskutanata bile su izrečene povodom izveštaja o radu stranke između dva zasedanja Glavnog odbora, koji je podneo predsednik Zoran Đinđić, tako da se u prepodnevnim satima nije ni stiglo do glavne teme — Nacrta statuta Demokratske stranke.

Zoran Đinđić je na početku zasedanja istakao da su lokalnim odborima DS poslati zahtevi da simuliraju izbornu situaciju, odnosno razmišljaju o vođenju kampanje i već formiraju liste potencijalnih kandidata. Po njegovim rečima to je utoliko bolji potez što je moguće održavanje saveznih izbora postalo realno. On je najavio da će DS za petnaestak dana objaviti programsku platformu u kojoj će precizirati kakvu Srbiju žele.

Grupa članova je podelila pismeni predlog za zaključke Glavnog odbora u kojem se ističe da će DS kao i dosad braniti prava srpskog naroda izvan Jugoslavije. U tom tekstu se ipak navodi da se DS ne sme smatrati obaveznom da se u svakom trenutku slaže sa radom i odlukama vojnog i političkog rukovodstva

E 7 5 85 iti Se Mqarpšei ibaik“i: За а НЕ ба #8 6) (у то зала 48 (E M а али но: а Бо а " 5

RS i RSK. „Mir se može postići pritiskom na sve tri strane istovremeno, a ne samo na srpsku stranu. Ali, ne treba podržavati svaku akciju Radovana Karadžića i njegovih vojnih komandanata i u tome se takmičiti sa Šešeljom ili Miloševićem. Čini mi se da radeći tako potpredsednik DS Miodrag Perišić vadi fleke koje je zaradio u Panićevoj vladi“, precizirao je Bora Kuzmanović. Ova grupa poslanika je takođe zahtevala da se DS kritički izjasni protiv odluke Saveznog ministarstva informisanja o oduzimanju akreditiva i zabrani rada stranim novinarima, bez obzira na njihovu objektivnost.

„Smatram da DS treba da ukaže na doprinos i stranih i domaćih novinara za izbijanje rata. DS ne sme da podržava odluku Saveznog ministarstva informisanja, kao ni da ostane gluva na komentare Stefana Grubača ш Мшјапе Вајенс“, гекја је Borka Božović.

Zaharije Trnavčević je bio na liniji ovakvog mišljenja, smatrajJujći da je Miodrag Perišić imao ispade koji zbunjuju ljude „i bio čak rigidniji od saveznog ministra Ignjatovića, tvrdeći da je akreditive trebalo oduzeti ranije“.

U pauzi Zoran Đinđić je saopštio novinarima da DS daje podršku bosanskim Srbima u skladu sa nacionalnim programom stranke, koji propisuje pravo na samoopredeljenje srpskog naroda koji je ostao izvan granica sadašnje Jugoslavije. Po njegovim rečima DS daje podršku politici Radovana Karadžića jer ona vodi ostvarenju naših nacionalnih

4114:

ciljeva, miru u kome će narod moći slobodno da izrazi u kojoj državi želi da živi, a da mu to ne nameću drugi narodi ni strane sile. „! kod nekih naših članova ima manjka informacija i oni su, gledajući CNN ili druge stanice stekli utisak da su Srbi navalili na jadne Muslimane. Međutim, informacije koje naša stranka ima sa terena su drugačije i govore o muslimanskim ofanzivama i haosu na tom terenu, tako da nemamo pravo da stvaramo privid objektivnosti i utisak da ne navijamo ni za koga. Naravno da mi navijamo za našu stranu, to je prirodno i toga se ne treba stideti“, pojasnio je Đinđić novinarima.

Potez saveznog ministra za informisalje koji je oduzeo akreditive grupi stranih dopisnika nazvao je „glupim i štetnim“ jer će oni ubuduće još gore pisati o Srbiji i Jugoslaviji. Po njegovim rečima ima stranih novinara koji su vrbovani i agencija koje rade za neprijateljske zemlje.

— Naš zadatak je da i mi vrbujemo nekoga i imamo svoje prijatelje među stranim novinarima, a ne da vodimo medijski rat sa njima. Niko ko je vodio medijski rat sa medijima, nije takav rat dobio — rekao je Đinđić. Na prepodnevnoj sednici Glavnog odbora se čulo da je statutarna komisija DS isključila iz DS aktuelnog potpredsednika Vlade Srbije Slobodana Radulovića. Grupa poslanika je međutim zahtevala da gospodin Radulović vrati poslanički mandat koji je dobio kao poslanik DS.

7. Miladinoivc

Г

Makedonije?

Da li je na pomolu realizacija fantastične vizije Balkanskog poluostrva 2020. godine u interpretaciji „Fajnenšl tajmsa“, za koju je svojevremeno i sam autor skromno tvrdio da je — plod najobičnije mašte?

U Srpskom pokretu obnove tvrde da je predsednik Stbije Slobodan Milošević, prilikom nedavne posete Bukureštu, predložio svojim domaćinima stvaranje saveza balkanskih država u kome bi se, pored Rumunije i Savezne Republike Jugoslavije, našli i Grčka i AlbaniJa. Uupravo tako — ime Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije se ne pominje...

Ako je istinita ova informacija do koje je došao SPO, za pretpostaviti je da bi se takav navodni Miloševićev predlog mogao smatrati logičnim nastavkom ideje koja je, u prvoj fazi, rezultirala najpre. pompezno najavljenom, pa onda kao zaboravljenom ponudom Atini za stvaranje konfederacije Srbije i Grčke.

Zanimljivo je, međutim, da u vrhu Socijalističke partije Srbije izbegavaju da komentarišu zasnovanost ovih spekulacija, istovremeno ne negirajući da je predsednik Srbije tako nešto ponudio istočnom susedu. Visoki funkcioneri SPS, pri tom, ističu činjenicu da je vladajuća partija u Srbiji još poodavno razvila bliske stranačke kontakte sa uticajnim strankama levice u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj, a ne tako davno su iz vrha SPS, doduše nezvanično, izražavali brigu za sudbinu pritvorenog lidera socijalista Albanije. Kad je, pak, o međudržavnim odnosima balkanskih zemalja reč, odgovor se svodi na rečenicu da je sadašnja Savezna Republika Jugoslavija otvorena za razne vrste interesnog povezivanja sa nOvopriznatim državama sa prostora bivše Jugoslavije i sa ostalim balkanskim susedima.

Eventualna balkanska konfederacija — na prvi pogled se može primetiti — imala bi za cilj razrešavanje albanskog pitanja na Kosovu i u Makedoniji, a vrlo verovatno je da bi se, povodom Makedonije, tim činom, u

izvesnoj meri, poklopili interesi Bugarske, Grčke, Albanije i Srbije. Ono što se može nazvati urgentnim, odnosno prioritetnim ciljem takvog eventualnog projekta, verovatno bi bilo ublažavanje sankcija protiv SRJ za šta interes pokazuju svi jugoslovenski susedi .

Više puta Je ı predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova umoljen da prokomentariše mogućnost stvaranja balkanskog saveza, ali je uvek izbegavao da se o tome direktno izjasni. To, ipak, ne znači da se u vodećim albanskim krugovima na Kosovu o tome ne razmišlja. Neki uticajni albanski političari to smatraju „još jednim Miloševićevim driblingom“. Miloševićev cilj je — prema tom izvoru — da onemogući proglašenje nezavisnosti Kosova, odnosno da dovede u pitanje poziciju Makedonije. Prema mišljenju krugova bliskih vodećoj političkoj partiji kosovskih Albanaca, „bez prethodnog proglašavanja nezavisnosti balkanskih država“ — razgovori o konfederaciji ne mogu dati nikakve plodove. Bivši predsednik i osnivač Parlamentarne partije Kosova, danas urednik časopisa „Koha“, Veton Suroi o ovoj ideji kaže za „Borbu“: „Bilo kakav budući balkanski savez, ne može se zamisliti bez učešća Kosova u njemu. Koliko ja shvatam Miloševićev predlog, on je sebi (Srbiji) i Grčkoj dao Makedoniju, dok Kosovo daje Albaniji“ — zaključuje Suroi.

Nenadano otkazivanje posete predsednika SRJ Zorana Lilića Bukureštu, u vreme održavanja međunarodnog foruma „Kran Montana“, može biti znak da svi balkanski susedi nisu isuviše zainteresovani za balkanski savez. Uostalom, vredi se, još jednom, podsetiti projekcije „Fejnenši tajmsa“: balkanski konfeder: Ini savez, prema tom projektu, činili bi Srbija (uključujući Crnu Goru ı Vojvodinu), Albanija (uključiv Kosovo), Makedonija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Grčka i južni (grčki) deo Kipra.

B. Cani C. Milivojević

ZAVRŠEN FORUM KRAN MONTANA U BUKUREŠTU

Dogovorom

Bukurešt. — Juče je u Bukureštu završena četvorodnevna konferencija Foruma Kran Montana, na kojoj su, po oceni rumunskog predsednika Jona Ilijeskua, dominirala goruća pitanja savremenog sveta: mir na Bliskom istoku, balkanska kriza i međunarodna ekonomska saradnja posle okončanja hladnog rata, javlja Tanjug.

Jugoslavija je učestvovala na konferenciji u Bukureštu izlaganjem potpredsednika Savezne vlade Nikole Šainovića o mogućnostima mira na Balkanu.

iz krize

Afirmisana je spremnost naše zemlje da se rešenje bosanske krize osigura političkim putem. Istovremeno je skrenuta pažnja da snage koje diktiraju akcije međunarodne „zajednice, и ovom času, primenjuju različite aršine, kažnjavaju srpsku stranu, a posredno ili neposredno podržavaju Muslimane.

Za vreme trajanja konferencije, članovi jugoslovenske delegacije imali su brojne kontakte sa istaknutim ličnostima i delegacijama drugih zemalja.

MOSKVA NAJAVLJUJE NOVU DIPLOMATSKU INICIJATIVU = e e Susref Curkina i Redmana

Moskva (Tanjug). — U Moskvi se nagoveštava da već od danas počinje nova diplomatska akcija za regulisanje sukoba u Bosni. Kako se u obaveštenim izvorima tvrdi, zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vitalij Čurkin treba danas u Londonu da se sastane sa svojim američkim kolegom, specijalnim ргероуагаčem Čarlsom Redmanom. Danas bi, takođe, trebalo da se održi za sada još neutanačen rusko-američki sastanak na am-

basadorskom nivou u Zenevi, ıli nekoj drugoj prestonici. Za utorak, ministar inostranih poslova Rusije Andrej Kozirjev je, u poslednjoj izjavi obavestio — takođe u Žencvi susret sa američkim državnim sekretarom Vorenom Kristoferom. Osnovna tema biće rat u Bosni.

U Moskvi, inače, nema nikavih zvaničnih reagovanja povodom najnovijeg razvoja situacije oko Goražda.