Борба, 25. 04. 1994., стр. 6
6
DRUŠTVO
BORBA PONEDELJAK 25.. APRIL 1994.
Ujedinjenje srpskog n ku nastupa Vuka Draško
cu, stvar je samih zapadnih Srba, ističe Pavle IvIĆ
„Jedinstvenoj srpskoj državi nema alternative“ — zaključcno je u predlogu Rezolucije Drugog kongresa srpskih intelektualaca. Nema sumnje da jc to bila osnovna poruka i intcncija tog skupa. I u toj težnji ipak su sc торје razlikovati dvc Vrstc shvatanja jedinstva. Jedno jc jedinstvo „odmah“, a drugo jc jcdinstvo kao rezultat niza paralelnih procesa objedinjavanja u kulturi, nauci, jeziku, privrocdi, pa tek onda u politici. Izrazitija i uverljivija bila je druga idcja, a većina uvodnih referata bila prilagođcna toj intonaciji.
Navodeći načela srpske nacionalne politikc, Mihailo Marković pošđo je od jedinstva srpsko naroda, kao prvog, Za koje je zaključio da nije trcnutno ostvarljiv cilj. „Ujcdinjcenjc srpskog naroda nije u ovom саsu prce svega stvar bučnih dcklaracija, već je stvar Ogrom?nog, svakodncvnog praktičnog rada koji takvc odluke treba da omogući i utcmelji“, navodi Mihailo Marković i zaključuje da Srbi definitivno trcba da odustanu od ulažcnja u bilo kakvc višcnacionalne državne zajednice, ali ı da prema svima budu otvorcni za saradnju.
Ekavica s ozbiljnom težinom
Pitanje objcdinjenja srpskog standardnog jezika ostajc OTVOreno, navco je Pavle Ivić, Ocenjujući da je to pitanje stvar samih zapadnih Srba. Izlažući argumentc o prednostima ijckavskog ili ekavskog jezičkog standarda, Ivić ukazuje da bojazan kako bi ckavski standard dao novi argumcnt onima koji „lansiraju fikciju o crnogorskom jeziku“ jestc jcdina tačka protiv inicijative sa Pala koja ima OZbiljnu težinu. „Ipak, ostajc činjcnica da od jezičkih pojedinosti u RS najmanje zavisi hoćc li Crna
Gora ostati s nama ili ćc nam
okrenuti leđa“. Opredeljenja za jedan ili drugi standard suvereno jc pravo zapadnih Srba i nc bi bilo dobro „ni da to od njih zahtevamo ni da ih odvraćamo“. Bez obzira kakvo će biti to opredcljenje „ostajc našc divljenje
prema njihovom rodoljublju i junaštvu, poštovanje prema Ogromnim žrtvama koje su podncli za slobodu“, zaključuje Ivić.
Posle prvog učesnika u raspravi, Aleksandra Demaja, koji sc zapitao gdc 51 ргаптсс до7уоljenc političke bore, a da se пе žrtvuje nacionalni intcres za 2оvornicu je izašao Vuk Drašković. Ono što jc daljc sledilo, jedan od odgovora na pitanjc kojc je postavio Draškovićcv prcdgovornik. Dočckan ncgodovanjem IDrašković jc započco svoj govor rečima da žcli da ukažc za kakvo jcdinstvo nije. Nakon occnc da je prethodni kongres bio „prljavi podrum #intcligcncije
ljudi za jedinsivo: Učesnici na poćefku kongresa
kao temelj za prljavi rat“ pgOVOTnik je prvi put prekinut UuzVicCi'ma „izdajice“, „Alija“, „ua“, „napolje“, lupanjem po stolovima, „prodana dušo“. Predsedavajući Slavko Leovac pokušao je da ukaže intelektualcima kako bi
trebalo da se vladaju, pozivajući Vuka Draškovića da govori bez uvreda. Sala se na trenutak umirila. Kada je Drašković prisutnima rekao da ih je maskirani srboboljševizam upregnuo u njegov plug, nanovo je nastala graja koja je okončana tako što su
govor i vika trajali paralelno, prekidani pokušajima predsedavajućeg da smiri slušaoce, ukazujući Draškoviću da ne vređa, odgovorima Draškovića da je očckivao „nesrpske postupke“ i „nesrpsku muziku“, te na kraju
ukazivanjem da je govornik prekoračio predviđcnih pet minuta. Drašković je potom prekinuo govor i napustio salu.
REAGOVANJA NA INCIDENT TOKOM IZLAGANJA VUKA DRAŠKOVIĆA
Poeni umesto lekcije
Vuhk Drašković: Tehst sam stavio na ni gao je malo da ublaži. Gojho Đogo: SD
smo, gospodo
Nakon incidcnta Vuk Drašković je odgovorio na više novinarskih pitanja, a i kasnijc je među samim učesnicima bilo različitih komentara.
Drašković je rekao da nc priznaje legitimitct kongresu kao kongrcsu intclektualaca jcr bi sc u Srbiji moglo održati otprilikc 2000 posećcnijih skupova od kojih bi svaki mogao da sc prozovC kongresom srpskih intcicktualaca. Upitan za „Borbu“ zašto govori terminologijom „mi“ i „oni“ Drašković navodi da to čini jcr je i „tekst stavio na nivo sukoba između jednc duhovnosti utcmeljenc u srpskoj istoriji i tradiciji i veri, i jedne duhovnosti koja je odnarođena, okorovljcna, koja nastupa u ime te tradicijc i vere, a zapravo jc suštinski i u svakom pogledu direktno 05krnavila“. Rajko Petrov Nogo odbio jc da komentariše ceo događaj, rckavši da nije komcntarisao ni ranije direktne Draškovićevc napade na njega, te ne bi hteo
taj običaj da kvari.
Novak Kilibarda kaže da jc pretpostavljao da će tako biti jer dolazi veliki broj ljudi kojc vodi osećanje a nc razum. „Ја [0 га7umem, ljudc koji predstavljaju onu masu kojom svi političari, ako umiju, žclc manipulisati. Drašković sc najavio da govori svojc stavovc 1, епо, ustali su na njcga da gađaju da biju, da psuju. Iz svega jc izvukao korist Vuk l)rašković. Ako jc ovo skup srpske intcligencijc, a čulo sc toliko puta u obraćanjima, „mudrc glavc“, „kulturni“, i ako ti kulturni nc daju da sc čujc mišljenje u skladu sa zvaničnim stavom ovog skupa, onda jc to пеvolja. Kažem sa ironijom „Zvanični stav“ jer se unaprijed može znati koji je. Neću da hvalim Vuka Draškovića. Ovo je оп predvidio i mogao je malo da ublaži, da kaže istu misao, ali da je ne saopšti sa izuzetnom vehementnošću. Malo je čudnije što nije kakav značajniji intelektualac ili naučnik izašao i umolio
ljude koji ne dozvoljavaju Draš-
po sukoba dve duhovnosti. Novah Kilibarda: Moako neka radi svoj posao. Žarko Ružić: Pogrešili
koviću da govori, da ga puste da govori. Ali, Ovo su vremena mutna, teška, i mnogi ljudi dođu sa osećanjima ispred sebe“, kaže Novak Kilibarda.
Slično mišljenje u pauzi skupa izložio je i Gojko Đogo rekavši da je trebalo svakom pustiti da radi svoj posao. Bilo je i onih koji su tvrdili da nije nikakav intelektualac onaj koji пе sme da dođe u svoj rodni kraj, pa do onih koji bi cco napisani govor štampali u „Javnosti“. Dok su se od novinara uzimali primcrci govora i čitali govorilo зе da „nije valjda on najbolji od svih“, „samo je on pošten, a mi svi krivi“.
U toku skupa Draškovićevo izlaganje komentarisali su Radomir Smiljanić koji je inače sve vreme s mesta pokušavao da spreči intelektualce da viču i Veselin Đuretić. Ali dr Žarko Ružić je rekao: „Protivnik sam njegovih štetnih stavova, ali smo pogrešili, gospodo. Dali smo mu noene, umesto lekcije iz toleran-
cije“.
KONGRES SRPSKIH INTELEKTUALACA
Jedinstvo od sada do posle
Veselin Đuretić je za „kožu leoparda“ koju je pomenuo Drašković rekao da su to zapravo „rane na koži srpskog etničkog bića“, ocenjujući da je „meteorološka mapa u meteorološkom
Snimio: 7. Raš}
biltenu jedan od najuticajnijih oblika naše svesti“, ali ni ona nije potpuna“.
Rana na koži etnosa
Neosnovan Je strah da ce Srbi postati ksenofobi i autisti, kaže Dorđije Vuković. „Koji će Srbin odbaciti Bodlera i Marsela Prusta zbog Žipea“, ali „ukoliko nismo protiv Zapada, to ne znači „da ne možemo govoriti o njego-
aroda nije trenutno ostvarljiv cilj, zaključuje akademih Mihailo Markovpić. Incident u topića. Objedinjavanje srpskog standardnog jezika i opredeljenje za ekavicu ili ijekavi-
vim lošim stranama“. Vuković ukazuje da se sukob između razlićitih vrednosti mora završiti kao sukob svetosavlja i dositejeVOB prosvetiteljstva — pomirenje. Za uspostavljanje jezičkog jedinstva apelovao je Branislav 'Brborić navodeći da je to „treći sprat srpske jezičke zgrade“ koji neće ugroziti ostala dva. On se opredelio za podršku jezičkom jedinstvu ı identifikaciji s maticom, mada je govorio ijekavicom. Miodrag Perišić je pozvao da se razmišlja o projektima za budućnost preko kojih bi se aktivirala „graditeljska energija našeg naroda“. To što se ne može odmah odgovoriti da li će se ujedinjenje dogoditi odjednom ili u fazama, ne sprečava nikog da izloži viziju te buduće državne zajednice, razumne i efikasne po delovanju, a pravedne i demokratske i slobodne po karakteru. Sudbinu naroda treba da uzmemo u vlastite ruke,-ali ne kao primitivno, ksenofobično i za„tvoreno društvo, kao zreo i moderan narod u skladu sa zakonima i modelima razvijenog sveta, primenjujući te modele na svoje uslove i vlastite mogućnosti kaže Perišić.
U popodnevnoj raspravi veći deo govornika osvrtao se na pitanje jezičkog ujedinjenja, opredeljujući se ponekad za i protiv ekavice ili ijekavice kao standardnog jezika, da bi se na kraju rasprava zaključila predlaganjem izmena Rezolucije protesta protiv sankcija. C. Milivojević
- _D.Bisenić
„Ras“ profiv Milomira Petrovića
Novi Pazar. — Udruženje Srba „Ras“, novopazarski organi Srpske radikalne stranke i Socijal-demokratske partije, te savezni poslanici iz Novog Pazara Milan Veselinović i Radenko Joković oglasili su se zajedničkim saopštenjem povodom imenovanja Milomira Petrovića, sadašnjeg upravnika Narodne biblioteke Srbije i bivšeg republičkog funkcionera iz Novos Pazara, za člana Odbora Drugog kongresa srpskih intelektualaca. „Smatramo da gospodin Petrović ne treba da bude član Копргезпор одбога јег зе za vreme njegovog carovanja najviše Srba iselilo iz Raške oblasti. Za svoj kraj i narod nije ništa učinio već je samo gledao kako će, dodvoravanjem različitim vlastodršcima, napredovati u karijeri“, smatra Radenko Joković, jedan od 11 poslanika SPO čiji se mandat nalazi pod znakom pitanja. Radenko Joković je najavio pokretanje inicijative O
KOMENTAR PODGORIČKE „POBJEDE“
smeni Milomira Petrovića iz odbora Drugog kongresa srpskih intelektualaca. S.B.
Protest SPO
Srpski pokret obnove oštro protestuje zato što „učesnici i Organizatori takozvanog kongresa srpskih intelektualaca nisu dozvolili književniku Vuku Draškoviću da im se obrati iako je bio pozvan i prozvan“.
— Drašković je prekinut za govornicom unapred Organizovanim i primitivnim dobacivanjem, psovkama i uvredama, a sve to u saradnji sa predsedavajućim ovog žalosnog skupa. Jedva da je uspeo da izgovori par rečenica, a predsedavajući je rekao kako je Draškoviću vreme isteklo. Vreme je, srećom, isteklo ratnim huškašima, profiterima i trgovcima nesrećom našeg naroda, a ne Vuku Draškoviću —. piše u saopštenju Saveta za informisanje SPO.
Strah od Mihaila Markovića
Podgorica. „Dok većina građana nove jugoslovenske države jedva čeka mir, bolji život i međunarodno priznanje, učestali su agresivni nastupi domaćih zagovornika totalnog preuređenja Crne Gore i Savezne Republike Jugoslavije“.
Ovom rečenicom počinje komentar iz pera „Pobjedinog“ novinara Vladana Mićunovića, objavljen u jučerašnjem broju ovog jedinog dnevnig lista u Crnoj Gori. Prema „Pobjedinom“ komentatoru, „posljednji poduh-
vat dijela srpskih akademika i
grupe intelektualaca, uvijek огnih za nacionalno nadraživanje Srba, veoma je opasno po Crnu Goru i SRJ“. Taj poduhvat ne bi, zaključuje se u komentaru, u ovom trenutku vjerovaino zasluživao pažnju da taj dio akademika i intelektualaca „ne predvodi akademik SANU, Mihailo Marković, visoki funkcioner vladajuće partije u Srbiji i „siva eminencija SPS-a“. Autor komentara napominje da Marković, doduše, „pokazuje određenu dozu opreznosti“ kada je u pitanju Crna Gora, D.V.
i 1
~ -(—— *