Борба, 25. 04. 1994., стр. 7

OTO S

4% 15 ВОКВА ___PONEDELJAK 25.. APRIL 1994.

воза

pi pusia Kongres

Kada ne bih znao da neki od

vas, koji sebe nazivaju srpskim ~

intelektualcima, hoće da i dalje u krvavu stvarnost prctaču svojc bolesne reči i snove, nc bih danas ni bio ovde. Došao sam da kažem: takvi moraju biti zaustavljeni! Ovaj skup organizovali su i prozvali Drugim kongrcsom srpskih intclektualaca isti ljudi koji, dvc godinc unazad, u Sarajevu održašc Prvi kongres srpskih intelcktualaca.

Ne beše to, međutim, nikakav kongres, nikakav skup pred ovim vremcnom i pred srpskom istorijom, kulturom i verom odgovornih i mudrih ljudi, ncgo vašarište najneodgovornijih reči i najnižih strasti. Bešc to, zapravo, prljavi duhovni podrum inteligencije kao tcmclj za prljavi rat koji je ubrzo počeo.

Te загајсузке „Копргезтепс“ rata, neću podsećati na njihovc ondašnje „bescde“, ali hoću podsetiti na rezultate takvog „Srpstva“ i „srbovanja“.

Znam ja da njih nc zanima opšta apokalipsa svih u BiH. Oni vode „brigu“ samo o našoj, O „Srpskoj stvari”. Što bi njih bolela duša i savest za nesrpskim žrtvama, izbcglicama, rušcevinama? Ra U redu, gospodo- Ncka vam bude. Učinak vašeg rata i vašc „odbranc srpskog nacionalnog intcrcsa“ upravo jc najfatalniji po Srbe, i levo i desno od I»rinc, i širom sveta.

Pre vašeg sarajevskog „konpresa“, Sarajcvo bilo drugi po veličini srpski grad u svetu, odmah iza Beograda. U Hcrccg-Bosni živelo više od 1,5 miliona pravoslavnih Srba, a SDS i SPO, na osnovu izbornih rezultata iz novcmbra 1990, imali lokalnu vlast na blizu 65 odsto teritorije te još jugoslovenske republikc, čija etnička mapa podsećašc na kožu leopardovu.

Onda nastupistc vi, kao „spasioci“. Ali, neću da vam laskam i da podižem cenu vašem samoljublju. Vi niste odlučivali o bilo čemu, niti odlučujete danas. Vas je maskirani srbo-boljševizam upregnuo u njegov plug, podmitio vas i raspametio, dao vam značaj koji nemate, naduvao vaše taštine i raspalio mesijanskc strasti u vašoj uobraženosti. Pohlepni za ličnim ordenjem „nacionalnih staratelja“, ceo narod srpski prihvatili ste kao stado kojemu hoćete da budete „duhovni predvodnici“, a zapravo ste i onda i danas samo bili u

| SRPSKO UJEDINJENJE

ŠTA JE VUK DRAŠKOVIĆ NAMERAVAO DA KAŽE A NIJE USPEO

Takvi moraju biti zaustavljeni

Infegralni feksf izlaganja Vuka Draskovića „Borba“ donosi u današnjem i sufrasnjem broju :

najmu jcdne, u svakom pogledu, antisrpskc idcje i strategije.

No, da sc vratim učinku rata u DiH, koji je vođen zna se odaklc i čiji ste vi, sarajevski „kongresmceni“, bili samo dobošarli. Srba je danas na prostorima Herceg-Dosne manje 40 odsto ncgo prc rata. Neki izbogli u Srbiju i Crnu Goru, ricki u beli svet, ali većina se odselila na put bez povratka. A mrtvih koliko je? Podaci su „ratna tajna“. Kako „tajna“ izgleda, navcšću na primeru Novcsinja. U toj maloj opštini poginulo jc višc od 400 Srba, a svaki četvrti bio jc jedinac. Kad poginc vojnik, na kuću sc ističe crni barjak. Kad poginc jcdinac, u Hercegovini sc dovlači trn na kućni prag. Kao znak da jc ta kuća, za sva vrcтепа, газкисепа. КопКко је Меvesinja, Dratunaca, Vukovskih, Ljubinja...? I zašto, zbog čcga? Zar zbog toga da bi Srbi imali vlast na oko 51 odsto razrušenc BiH (a taj proccnat je prihvaćcn u Žcnovi), da bi obalc svih važnijih rcka, osim Drinc, morali da napuste, da izgubc svc većc gradove, osim Banjalukc, da ostanu bez najvažnijih putcva,

fabrika i rudnika?! Da izgubc

svc najbolje što su imali prc rata i da kamcnjarima i planinama Republike Srpskc jedno sclo budc prcstonica?!

Da li su bosansko-hcrcegovački Srbi izginuli i za idcal da se njihovc matične državc, Srbija i Crna Gora, nađu u svetskom zatvoru i bedi, bcz ijcdnog saveznika na celoj planeti?

I ko će i od čega da živi u Rcpublici Srpskoj? Samo za očuvanje njenih, nckoliko hiljada kilometara dugačkih, granica potrebno će biti pola miliona vojnika. A Srba u celoj toj državi jedva da ima nešto više.

Znam, čujem već: Republika Srpska ujediniće sc sa Srbijom.

Možda, ali nc sa Srbijom ncgo ·

sa onim što budc ostalo od Srbijc i u Srbiji. Zbog rata i sankcija, zbog beznađa i ncpristajanja na bedu i smrt kao njihov „nacionalni intcres“, već je oko 400.000 ljudi, uglavnom mlađih i obrazovanih, pobeglo iz „nacionalnc tvrđave“ vašeg vrhovnog komandanta. Pottraju li sankcije i ovaj poredak, otići ćc iz Srbije svak ko bude mogao. Kad se to desi, više to neće biti Srbija, ncgo od nje razvalina, i primamljiv plen i-poligon za rat i komadanje. (Kraj u sutrašnjem broju)

PORUKA PREDSJEDNIŠTVA HDZ ČLANSTVU e Kadrovske promjene liticki bez politickih

Da je raskol u HDZ-u sve evidentniji i ozbiljniji potvrđuje i najnovija poruka Predsjedništva HDZ upućena članovima ove stranke i javnosti. Ovaj raskol je Još teži pošto se dešava „u zamršcnim тедилагодтт okolnostima“, kaže sc.

U poruci se kaže da inicijativa Manolića i Mesića za osnivanje nove političke stranke, označava njihovo udaljavanje od programa i politikc HDZ, pokušaji da sc izazove parlamentarna i ustavna kriza, da se diskredituje društveno-politički položaj predsjednika Republike i da se oslabi međunarodni „položaj Hrvatske.

Zato Prcdsjcdništvo u svojoj poruci poziva članstvo i zastupnikc biranc sa listo HDZ za Hrvatski sabor, županijske i opštinskc skupštinc, „da o svim ovim zbivanjima opravdaju po-

_EX_YU/

Mesic ne odbija saradnju sa HDZ

Kako javlja Tanjug, predsednik hrvatskog Sabora i jedan od lidera novoosnovane HND Stipe Mesić, izjavio je u intervjuu zagrebačkom „Vjesniku“ da stranka ne odbija saradnju s vladajućom Hrvatskom demokratskom zajednicom, u kojoj su „nezavisni demokrati“ bili i

iz koje su izašli.

~

— Mi se, ustvari, vraćamo izvornim principima HDZ, s kojima je ostvarena nadmoćna pobeda na prvim višestranačkim izbori-

ma u Hrvatskoj, rekao je Mesić.

On je istovremeno upozorio da sada u Hrvatskoj postoji „kriza upravljanja državom“, jer se sada to čini, kako je rekao, samo iz kancelarije Predsednika Republike, dodajući da se Hrvatska stoga

kreće ka „paragvajskom modelu“.

с

vjerenje kojc im je narod dao pri izborima na programskim načclima HDZ“. „Kadrovske promjene, koje će nastati u vođstvu saborskih domova, s obzirom na demokratsko pravo većinske stranke, neće izazvati nikakve promjene hrvatske politike, ni na unutarnjem ni na međuna-

PRVA ZVANIČNA POSETA BUGARSKOJ

Gligorov u Sofiji

Skoplje. — Potvrđeno je da će makedonski Predsednik Kiro Gligorov danas i sutra boraviti u Sofiji na poziv bugarskog Predsednika Želja Željeva. To će biti prva zvanična poseta makedonskog predsednika Gligorova Sofiji, i ceremonijal dočeka obaviće se u vili „Bojana“. Prilikom ove posete Gligorov će održati tridesetminutni govor u bugarskom parlamentu, koga će prenositi bugarska Televizija. Pored razgovora o unapređenju makedonsko-bugarske saradnje, sa bugarskim predsednikom Želevim, Gligorov će na tu temu razgovarati i sa bugarskim premijerom Ljubenom Berovim, ili njegovim zamenikom Evgenijem Matinčevim, ako razgovor sa premijerom ne bude moguć zbog njegovog zdravstvenog stanja. Govor Gligorova, njegove zdravice i konferencija za štampu, biće prevođeni na bugarski jezik. Ova poseta dolazi neposredno pošto su makedonska i bugarska vlada prihvatile

sporazum o železničkom povezivanju dve države.

JEDINA SLOVENAČKA RAFINERIJA STALA Dug Hrvatskoj preko 11 miliona maraka

Stevan Šićarov dopisnik „Borbe” iz Ljubljane

Ljubljana. — Jedina rafinerija naftc i naftinih dcrivata u Sloveniji, „Nafta“ iz Lendave, obustavila je proizvodnju jer je „Ina“ iz Hrvatske prestala da joj šalje siгомте газргегади.

Копдепга! је Лпа паНарип“ prestala da isporučujc zbog ncplaćcnih dugova od osam milioпа тагака, док је мапа икирnih dugovanja Јепдаузке „Маfte“ nabavljačima iz Hrvatske

prcko 11 miliona maraka. Nabavka potrebnih sirovina iz Rusijc umcsto iz Hrvatskc „Nafti“ nijc uspcla.

Obustavljanjc proizvodnjc u „Nafti“ jc bilo očekivano još znatno ranijc, prc više od mcscc dana, kada Vlada Slovcnijce nijc

Pronađena slika Oskara

Kokoške: Skoplje. — Makcdonski ministar policije dr Ljubomir Frčkovski izjavio je da je makedonska policija pronašla platno Oskara Kokoškc, ukradcno prc 6-7 godina iz Nacionalnog muzoja u Australiji, čija sc vrcdnost proccnjujc od 250 do 300 hiljada dolara i za kojim traga Intcrpol. Frčkovski je rckao da jc sliku ukrao državljanin Australijc, makedonskog porckla i da je bila na putu da sc proda u Nemačkoj. D. N.

rodnom planu“, piše u poruci Predsjedništva HDZ.

Na konferenciji za novinare u Glavnom stanu Hrvatske stranke prava rečeno je da će ova stranka zauzeti neutralan stav prema sukobu u HDZ, odnosno neće podržavati ni jednu stranu.

P.J.

istra trazi aufonomiju

„Ма Petom vanrednom saboru

IDS-a (održan ovog vikenda u Rovinju) usvojen je statut i deklaracija o demokratizaciji RH odnosno o regionalnom ustrojstvu i autonomiji Istarske županije. Istra je istorijska pokrajina, više etnička i sa međuetničkom tolerancijom, pa i Istarska županija mora da bude ustrojena kao autonomija u sastavu RH. Ivan Jakovčić, predsjednik IDS-a, oštro je kritikovao formiranje Viieća o Istri i suspenziju statuta Istarske županije kao izuzetno osjetljive i opasne političke poteze. Za nove potpredsjednike izabrani su Ivan Pavleta i Damir Kain. Р. Ј.

Devizne rezerve Slovenije rastu

Ljubljana. — Poslednjih meseci devizne rezerve Slovenije neprestano rastu, tako da su dostigle dosada najveću cifru od 1,71 milijardi dolara. Prema podacima Banke Slovenije, devizne rezerve su se tako skoro izjednačile sa ukupnim dugovima Slovenije inostranstvu,

koji iznose 1,78 milijardi dolara.

S.S.

odobrila plan naftaša iz Lendave da nabave novu rafineriju iz Kanade, osavremene i povećaju proizvodnju. Za „Naftu“ je u republičkim organima predviđena sanacija, putem podržavljenja celog preduzeća, otplate starih dugova zagrebačkoj „Ini“ i racionalizacijom proizvodnje.

Krajcm prošle sedmice radnici „Nafte“ su se, tik pre obustave proizvodnje, obratili svim mero-

Protest kulturnjaka: Akcija „Hiljadu potpisa“, kojom kulturni radnici Hrvatske izražavaju svoje nezadovoljstvo sa stanjem u kulturi i odnosu Vlade prema kulturnim radnicima, u punom je jeku, čulo se u subotu na konferenciji za novinare u Zagrebačkom kazalištu „Gavela“. Najavljeno je da će se u ponedeljak u Dvorani „Vatroslav Lisinski“ održati mirni protest.

Učesnici akcije „Hiljadu potpisa“ izrazili su svoje ncezadovoljstvo sa opštim stanjem u kultu-

davnim ličnostima i organima u Sloveniji sa upozorenjem da ih je država izigrala i da ništa nisu dobili osim obećanja. Sindikat radnika ističe da Vlada o rafineriji odlučuje politički, i da joj je zasad uspelo samo da broj zaposlenih sa preko 1.250 smanji

na 850, a najavljuju se i nova otpuštanja. ri, a najviše su pogođeni vladinom urcdbom kojom se u kulturi zabranjuje sponzorstvo. P.J.

Na pomolu lavina šfrajkoVa: Štrajk u 320 hrvatskih srednjih škola, koji je počeo 20. aprila radi povećanja plata i potpisivanja sporazuma o socijalnom miru, nastavlja se. Danas će se profesorima-štrajkačima priključiti i profesori onih srednjih škola koji do sada nisu štrajkovali, a tokom sedmice i SVC OSnovne škole, naučne institucije, fakulteti i više javnih preduzeća.