Борба, 25. 04. 1994., стр. 8
СВЕТ
БОРБА
ПОНЕДЕЉАК 25. АПРИЛ 1994.
ГРЧКА — СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ — БАЛКАН
Андреас је
Слободан Марковић специјално за „Борбу“ из Атине
Када у понедељак увечс у њЊујорку будс окончан разговор шефа грчке дипломатијс Каролоса Папуљаса са специјалним изаслаником УН за спор Атина — Скопље Сајрусом Венсом, могли би се показати први конкрстни резултати дссетодневне америчке турнејс на којој је управо многобројна грчка делегација предвођена премијером Андреасом Папандреуом. Разговор шефа грчке владе са председником САД Билом Клинтоном, у петак у Белој кући, пробудио је наде у решавање јужнобалканског спора који у садашњој регионалној нестабилности забрињава Запад. Ма колико проскрибована на обе стране, реч „компромис“ се све више спомиње.
На конференцији за штампу у Вашингтону Папандрсу је признао да је политика Грчке према суседу контрадикторна, али само је редуцирао број захтева којима условљава скидање _ међународно _ осуђсног грчког смбарга према БЈР Македонији. Ипак, Папандрсу у Белој кући, бар не јавно, није ни поменуо став о томе да никада неће признати суседа ако му у називу у било којем облику, остане реч „Македонија“.
Клинтон се, такође јавно, држао политике еквидистанце према двема странама у спору што је „охладило“ онс грчке аналитичарс који су очскива-
LJ ZAGREB
polasci sa Kosova i iz Beograda
SLOVENAČKA VIZA
BREGENZ-INNSBRUCK
= педе от IZNAJMLJIVANJE AUTOBUSA 036/61-035, 038/40-142 011/444-8282, 444-8284
бо
- Zamena traka za sve tipove štampača
JUGOSLAVIJA-ŠVAJCARSKA
autobusom svake nedelja
5/40%/077; PARIZ - kozmetika, VERONA - EurofarmeX, BOLONJA - kozmetika,
PARMA - prehrana
AVIO KARTE
sa transferima
ORGANIZACIJA poslovnih putovanja
E O G R A D
PSKIH VLADARA 3
35-47
ли да би амерички председник требало да отворено стане на страну Атине. Сада се, међутим, уочава да Вашингтон, не напуштајући старо грчко упориште, гради и два нова — у БЈР Македонији и Албанији, и да му је стало и до њих, као и до складних односа међу старим и новим партнерима. управо у то имс амерички председник је затражио разумевање грчког премијера за тешко верско, политичко, и пре свега — скономско стање у коме је Турска. Накнадно, у суботу, Папандрсу је потврдио да и он сматра да је сада врсме повољно за смиривање никада угасле грчко-турске напстости, а било је и незваничних најава мајског грчко-турског састанка на високом нивоу.
Атина је од Вашингтона очекивала — и добила — подршку и у вези са положајем грчке мањинс у Албанији за који и грчка влада и опозиција кажу да је камен-темељац билатералних односа. Клинтон је изјавио да је „забринут за статус грчке мањинс (у Албанији), исто као што смо забринути за статус Албанаца на Косову“. То се у Атини тумачи као добра порука Тирани, али могла би бити невесела вест за Београд.
Док су и грчка и америчка страна наглашавале да управо отварају ново поглавље односа и заједничког „наступа“ на Балкану, Грчка је — рскао је Папандреу — „прихватила одлуку НАТО“ о ултиматуму Ср-
Експлозија у Атини
Атина. — Од детонације, коју је у недељу проузроковала експлозивна направа испред представништва | Уједињених нација у Атини попуцала су стакла и оштећено је неколико аутомобила, али није било
повређених — јавља Ројтер, позивајући се на полицијске изворе.
Последња екплозија у серији бомбашких напада се десила у близини трга Колонаки, међу туристима популарног дела града. Полиција претпоставља да је за ову последњу ексилозију оговорна левичарска група под називом „Народна оружана борба“.
—__________ ===
бима код Горажда. Додао је да притом „постоји заиста само једна резерва: наше страховање да корак по корак можда можемо бити увучени у рат...“
Опозициони грчки лист „Елефтерос типос“ спремно је због таквог става назвао влду Понтијем Пилатом, а појавиле су се и новинарске рачунице о томе да је Папандреу „трампио“ Србе за америчку помоћ у односима Атине са суседима. Клинтон и Папандреу су 40 минута разговарали у четири ока, сазнаје се 35 минута о македонском питању. Није потврђено да је грчки премијер издејствовао било какве уступке Београду. Онима који су очекивали више можда нешто значи да је неколико тренутака пошто је млади амерички председник објавио ултиматум НАТО, 75-годишњи грчки премијер рскао: „Веома сам узбуђен због тога што сада стојим овде, поред Председника САД. То је велика част и велики тренутак“.
Dia ana ABIES
Оптужница против Рамиза Аљије: Тирана (АТА). — После једногодишње истраге, државни тужиоци поднели су оптужницу против последњег комунистичког председника Албаније
Рамиза Аљије.
Аљија и још девст бивших комунистичких руководилаца оптужени су за проневеру државних фондова, као и за злоупотребу службеног положаја и „кршења основних права грађана“ док су били на положајима. Између осталог, они се оптужују и за учествовање у доношењу одлукс о погубљењу 22 особе без суђења
1951. годинс.
Аљија је био председник Албаније од 1985. до 1992. У затвору
је од августа прошле године.
Нова шпијунска афера: Лондон (Танјуг) — У високим британским круговима је, како је јуче објављено, откривен још један
руски обавештајац.
Истрага је у току, а његово име још није објављено.
Опозиција је јуче упутила захтсв министру иностраних послова Дагласу Херду да саопшти његово име.
Руског шпијуна у Лондону, како пише „Мејл он сандеј“, „високог ранга“, открио је Игор Малејев, бивши службеник руске амбасаде у Бангкоку, који је пре три недеље побегао у САД и пред-
ло се агенцији ЦИА.
Малејев је, тврди се у Лондону,
Американцима одао читав низ
активних руских обавештајаца у САД, Всликој Британији и за-
падносвропским земљама.
Јицхак Рабин у посети Москви: Москва (Танјуг) — Председник израслске владе Јицхак Рабин допутовао је јуче у четвородневну званичну посету Москви где ће са највишим руским
руководиоцима разговарати о кр
изи на Блиском истоку.
То је прва посета једног израслског премијера Москви у историји односа Израсла и бившег Совјетског Савеза, као и Руске
федерације.
Јицхак Рабин разговараће са председником Русије Борисом Јељцином, премијером Виктором Черномирдином, председни“ пима оба дома парламента и министрима за одбрану и иностра-
не послове.
Авион пао у море, путници спасени: Сиднеј. — Авион „Де-3“ са 25 путника и чланова посаде пао је у Сиднејски залив Ботани непосредно после узлетања. Несрећа се окончала без жртава јер су све путнике, међу којима неколико ветерана другог систског рата, успели да спасу рибари у чамцима којих је залив
препун током викенда.
Авион се био дигао на висин
у од 300 метара кад је примећен
квар на мотору. Пилот је направио више кругова безуспешно покушавајући да се врати на писту. Али, авион је губио висину и „носом“ ударио у морску површину 50. метара од краја писте.
Поред ратних ветерана, у авиону је било и више новинара који су путовали на острва Норфолк, на прославу аустралијског да-
Ha GopmMa.; У 4 с
PF}
С Z_——
NA VEST O SMRTI RIČARDA NIKSONA
Od moci
4
do poniženja
Dejvid Negi Rojter za „Borbu“
Ričard Nikson, jedini predsednik SAD koji je dao ostavku na predsednički položaj, zapanjivao je legije kritičara i obožavalaca tokom svog života, koji je rikošetirao od visina moći, do najcrnjih jama poniženja.
Kada je doživeo srčani udar prošlog ponedeljka, mnogi su od njega očekivali da ga sa sebe otrese poput buldoga (što je bio njegov medijski nadimak). Ipak, umro je četiri dana kasnije u njujorškoj bolnici.
„Sigurno će pobediti sve što se snagom volje i odlučnošću može pobediti“ — izjavio je tada Henri Kisindžer, bivši državni sekretar SAD povezan sa Niksonom zajedničkom izgradnjom veza SAD sa Kinom i Sovjetskim Savezom koje su okončale vijetnamski rat. Dok je ležao u četvorodnevnoj komi koja je vodila u smrt, podrške su stizale od najdivergentnijih ličnosti, kao što su Boris Jeljcin ili Džordž Mek Gavern, demokrata koga je Nikson „slomio“ na predsedničkim izborima 1970.
U karijeri punoj paradoksalnih obrta, Nikson je išao od vatrenog antikomunističkog kongresmena ere hladnog rata, preko potpredsedničkog položaja SAD do „čoveka (političke) prošlosti“ nakon poraza na izborima ranih šezdesetih. Ali 1968. postaje predsednik; 1974. aferom Votergejt, lično i politički uništen čovek, biva prinuđen da
se povuče iz Bele kuće kako bi
izbegao javnu istragu; iznenada postaje dobitnik zapanjujućeg predsedničkog pomilovanja — i bogati samotnjak u penziji.
Konačno, polako postaje bivši državnik u godinama često pozivan od medija da komentariše javne (političke dakako) događaje. To postiže neumorno radeći na svojoj rehabilitaciji, pisanjem knjiga, putovanjima po бе tavoj planeti i nuđenjem saveta svetskim liderima kao što su Mihail Gorbačov, Deng Hsjaoping ili Boris Jeljcin.
Ričard Nikson, rođen je 9. januara 1913. u Jorba Lindi, Kalifornija, kao jedan od pet sinova ncobično siromašne kvekerske porodice. Od desete godine naporno radi, i diplomira prava na prestižnom Djuk univerzitetu.
U politiku ulazi 1946. i na antikomunističkom konju ujahuje u američki Kongres. Već uveliko senator, 1952. ga republikancı biraju za jednog od predstavnika na izbornoj listi Dvajta Ajzenhauera. Ta je kampanja proizvela i njegovu prvu veliku po!itičku krizu, kada su ga kritičari optužili da je od bogatih pomagača obezbedio za sebe „crni fond“. Ajzenhauer se premišljao da li da ga „otkači“ sa liste.
Nikson se iskupio spektakularno, emotivnim govorom ma tclcviziji, u kojom se prikazao kao ncvina žrtva sračunate glasinc. Naglasio je da je njegova ćerka dobila od obožavaoca maiog, psića, Čckcra, i zadržaćc ga — ра ако је [0 zločin, песка биdc. Kritika sc smojala ali je publika progutala svc „sa udicom“. „Секег — govor“ postao jc klasika lukavc politike televizije.
Mnogi su sc nasigurno kladili da će Nikson naslediti Ajzenhauera nakon što je osam godina bio njegov potpredsednik. Prcdsedničku kampanju 1960. otpočeo je sa ogromnom prednošću pred demokratom Džonom Kenedijem koji se suočio s antikatoličkim predmetom. Ali, Kcnc-
di je neutralisao katoličko pitanje, pobedio Niksona u televizijskoj debati u kojoj se republikanac pojavio bolestan i sivog lica i podneo zapanjujući i uznemirujući poraz. Nikson je pokušao brzi povratak kandidovanjem za guvernera Kalifornije 1962, ali je izgubio i „penzionisao se“ kao ogorčen čovek.
Vijetnamski rat doveo ga je ponovo na političku scenu SAD.
Antiratna lavina oduvala je predsednika Lindona Džonsona u penziju i ostavila demokrate rascepkane. Nikson se kandidovao za predsedničke izbore sa tvrdnjom da ima „tajni plan“ za okončanje rata koji nikada nije obelodanio, i jedva pobedio Hjuberta Hamfrija.
Trebalo je četiri godine da se sklopi prekid vatre, potpisan u Parizu 27: januara 1973. Do tada on je već ponovo izabran u lakoj trci s antiratnim „krstašem“ Mek Gavernom.
Obnavljanjem veza sa Kinom i legendarnom posetom Moskvi koja je označila početak ere „detanta“ u saradnji sa Henrijem Kisindžerom, Niskonova popularnost u SAD i moć u velikom delu sveta doseže neverovatne razmere. |
Sredinom 1973. ipak celokupno njegovo vodstvo postaje ugroženo, potom paralizovano,
"како је votergejtska afera uzi-
mala maha. Incident koji se kasnije pokazao kao najveći politički skandal u istoriji SAD dogodio se u junu 1972, kada su operativci Niksonovog štaba za predsedničke izbore provalili u
prostorije Štaba demokrata u
kompleksu Votergejt i bili uhvaćeni. Bela kuća je odbacila aferu kao „trećerazrednu provalu“ nepovezanu sa bilo kim od vođstva republikanaca. Ali tokom sledeće dve godine istrage pod pritiskom prvo sudstva i JaVnOSti, a zatim Kongresa i specijalnih istražitelja, razotkriven je čitav paket političkih zločina: „crne fondove“ za korupciju iz kojih je plaćeno provalnicima, druge pokušaje da se blokira istraga, prisluškivanje „neprijatelja Bele kuće“ i druge prljave trikove. Trag zavere vodio je sve do vrha Bele kuće. Niksonova umešaпозе перобипо је utvrđena snimljenim audio-materijalom.
Na ivici pokretanje istrage protiv njega lično, 9. avgusta 1974. Nikson daje ostavku. Njegov naslednik, predsednik Ford šokirao je Ameriku predsedničkim pomilovanjem za Niksona, 30 dana kasnije. To je Niksona učinilo imunim na suđcnja za bilo kakav zločin počinjen na predsedničkom položaju. Nikada nije priznao nikakvu grešku, osim možda „lošeg prosuđivanja“. „Merujem u Američki san jer
sam video kako se ostvaruje —.
rekao je 1990. na otvaranju зуоje predsedničke biblioteke. Tužno je izgubiti ali jc najveća tuga proputovati život ne Spoznavši ni pobedu ni poraz“.
аи e —O00 T——