Борба, 28. 04. 1994., стр. 11

BORBA ČETVRTAK 26. APRIL 1994.

NOMIJA NL

Dali је država avon? Guverner Avramović јосе

ове P. Mitić)

| U svom {Foto:

DRAGOSLAV AVRAMOVIĆ, GUVERNER NBJ O „DAFIMENT BANCI“

Jasma Kesić :

Kad je reč o „Dafiment banci“ ja sam čovek sa dva šešira. Jedan stavim kada idem u Koordinacioni tim eksperata koji je osnovao odbor koji se bavi „Dafiment bankom“, a drugi stavim kada dođem u Narodnu banku Jugoslavije i sednem u guvernersku stolicu, kaže za „Borbu“ guverner NBJ dr Dragoslav Avramović. — Savezna vlada je tražila od mene i tima eksperata koji je sačinio monetarnu reformu da predložimo rešenja za staru deviznu štednju. Kad smo dali preporuku šta treba uraditi sa starom štednjom, Vlada je rekla sad idite dalje i vidite šta treba učiniti sa „Dafiment bankom“. Naš osnovni zadatak nije da sagledamo finansijsko stanje, to već rade parlamentarni Anketni odbor i centralna banka, već da utvrdimo u kojoj meri je država obavezna prema ulagačima te banke. Mi smo tražili mišljenje Državnog pravobranilaštva o tome, ali odgovor još nismo dobili. To je osnovno pravno pita-

nje i članovi tima, kao laici, ne —

mogu da tumače važeće zakone, objašnjava dr Avramović. Ako se utvrdi da je država ipak odgovorna, treba utvrditi kome je odgovorna, jer u „Dafi·ment banci“ postoje bar tri klase ulagača. Jedna su one štediše koje su sa onom interesnom stopom od 10 do 15 odsto mesečno uzeli više para nego što to moral dozvoljava. A pravo je u krajnjoj liniji moral. Svaki sud bi verovatno rekao da oni koji su podigli glavnicu i šest odsto kamate u celini, što je pristojna kamata, ne treba preko hleba da traže pogače. Druga klasa je ona ekstremna kategorija koja je dala pare na štednju, a nisu dobili ništa. Oni su očigledno oštećeni. Ako se utvrdi da je država garant za štednju kod Dafine, onda ona tu mora nešto da uradi. I treća grupa su oni џи . sredini, ljudi koji su dobili nešto

FilwziŠ" Tr=,}Yo(}d-ha2}džy02%

· Profesor sa iva зезта

svojih para, ali ne mnogo. Njima treba vraćati srazmerno platežnoj moći države. Ja verujem da ćemo ceo problem rešiti tako da i vuk bude sit i ovce na broju, kaže dr Avramović. I dodaje da će ekspertski tim pozvati Dafinu Milanović ma razgovor i tražiti sve zaključke i druge materijale NBJ.

— Još pre nego što sam ja pošao na put odbor ekspertskog tima je počeo da radi na slučaju „Dafiment banke“, a 4. maja ćemo imati sledeći sastanak na kojem ćemo videti dokle smo došli s materijalima koje skupljamo. Videćemo i da li možemo da klasifikujemo štediše i koja je veličina tog ukupnog problema. Nadam se da ćemo do tada dobiti i odgovor nadležnih organa o prirodi obaveza države

se odluči da država nije odgovorna, onda štedišama jedino ostaje da se naplate iz stečajne mase. Ceo posao ćemo pokušati da završimo do kraja maja.

Kad stavi drugi, guvernerski

šešir, profesor Avramović za sada iz te pozicije malo može da

— Zajedno sa Savetom centralne banke ja treba da odlučim da li će „Dafiment banka“ ići u stečaj ili će biti sanirana. Za sada još nemamo dovoljno podataka za jednu tako ozbiljnu odluku, jer su velike pare u pitanju. Ključno pitanje je tu imovina banke, jer ni ljudi koji su radili na tome nisu načisto. Ako je vrednost imovine ozbiljna, onda je zadatak monetarnih vlasti da pomognu banci da može da vrati sve dugove. A ako je vrednost mala, onda tu nema sanacije. Zvanični stav NBJ je da je „Dafiment banka“ još uvek kreditno sposobna i da bi mogla da preživi ako bi joj se dala neka pomoć. No, to ćemo još da vidimo i ja sada ne mogu ništa određeno da kažem. U svakom slučaju cela stvar je fascinirajuća i sama dama je fascinirajuća, kaže na kraju dr Avramović. ” БА ар ратно све

ČIME ĆE SE FINANSIRATI NOVI PRIVREDNI PREPOROD

Zajum — drugi put

Вотпе! аггаре је па „nuli“, poverenje građana izigrano, stanovništvo osiromašeno, priDreda ogoljena, a banke u dubiozi. Ko će onda dati pare? Naši ljudi u inostranstvu, odgovorio

bi akademik Mihailović

Biljama Stepanović, Tanja Jakobi

Republika Srbija rešila je da po svaku cenu isplati svoje podanike — upisnike Zajma za privredni preporod Srbije, pa makar — radi očuvanja obraza morala da posegne i u džepove tih istih podanika. Naime, vlada Srbije odlučila je da u budžet uračuna i stavku za otplatu prvih deviznih anuiteta. Zajma koji pristižu 31. decembra ove godine. Kako je poslanicima objasnio ministar finansija Dušan Vlatković, pojedina preduzeća, „dobitnici zajma“, čija se proizvodnja, zbog sankcija i kasnog starta, nije dovoljno razmahnula, ne mogu iz svog profita da obezbede isplatu kamata. Država je zato, kao poslednji garant, odlučila da uskoči sa sedamdeset miliona dinara.

Ne hajući za saplitanje oko starog Zajma, profesor Avramović, obelodanio je, da ćemo, koliko polovinom godine imati prilike da upisujemo novi zajam za još jedan preporod Srbije. Dok upisnici starog Zajma strepe, hoće li im iko pa makar i država isplatiti uloženi novac, ili će i oni proći kao stare devizne štediše, guverner Avramović ozbiljno se priprema da ih nanovo osokoli.

„Mo ima takve gastarbaijtere...“

Dolaskom iz Vašingtona, Avromović je, pored nagoveštavanja strane pomoći, koja je bila delimično i očekivana, zatekao ovdašnju javnost, najavom da se razmišlja i o „unutrašnjem zajmu“. Iza takvog zajma bi svojim garancijama stala država, najveće domaće i banke koje u inostranstvu kontrolišu naši uspešni ljudi. Smatra se da bi zainteresovana klijentela, koja bi kupila ove obveznice, bili građani, preduzeća i banke u Jugoslaviji, ali i naši ljudi u inostranstvu. Da slobodnije parafraziramo akademika Kostu Mihajlovića narod koji ima takve gastarbajtere (sa 20 do 30 milijardi dolara na bankovnim računima u inOstranstvu) nema razloga da brine za svoju budućnost. Kad se, za prošli zajam, udaralo u patriotske talambase u inostranstvu i zemlji, od planiranih milijardu

_ dolara skupljeno je 86.188.434

dolara.

Profesor Avramović valjda je načuo da sa starim zajmom izgleda nije baš sve teklo po planu, pa je požurio da kaže da

NOVOST U POSLOVANJU

Trgovina

Beograd. — Juče je u Međunardonom pres centru održana promocija prve Robne berze Tržišta hartija od vrednosti u Jugoslaviji. Organizovana po uzoru na razvijene svetske berze, ona treba da maksimalno pojednostavi trgovanje. Na Robnoj berzi svaka roba je proverena, a svaka transakcija pokrivena u čvrstoj valuti. Kako je juče istaknuto, tražnju na Robnoj berzi čine samo oni koji su platežno sposobni. Berza omogućava ubrzanje

. obrta kapitala, tako što robu i | #14 + – У Бф ИЕ MOJE? M,

аса а КЕ |

„ovaj zajam“ neće biti kao „onaj zajam“. Dobronamerni mu savetuju „da u to ime“ nipošto ne koristi reč „zajam“. Svako drugo, manje je kompromitovano.

Guverner, ni na insistiranje novinara, nije hteo da otkrije detalje oko zajma, pravdajući se da bi bilo fer da sve prvo ispriča saveznoj vladi, a ne da se ona informiše preko novina. Rekao je samo toliko da bi nosilac posla morala da bude specijalna institucija, koja bi imala potpunu kontrolu nad prikupljanjem i ulaganjem svakog dinara i da je pelcer tražio u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji koja se specijalno bavi finansiranjem proizvodnih investicija pod povoljnim uslovima.

Iako ima razloga da se sa ocenama sačeka, dok ne budu poznati detalji, „utisak“ o prošlom preporađanju Srbije toliko je jak da baca senku i na ovaj novi poduhvat.

naš treći sagovornik iz bankarskih krugova i jedan od učesnika u prethodnoj akciji, i to ako se propišu kvote bankama i firmama, kao što j to bio slučaj 1989. godine. Negativne okolnosti, koje nimalo ne nagoveštavaju uspeh novog zajma su: bonitet države kao emitenta je na nuli, poverenje građana je izigrano, stanovništvo je siromašno, privreda ogoljena, banke u dubiozi, pa je pitanje ko su potencijalni upisnici zajma i pod kojim uslovima. Ovaj bankar postavlja pitanje, da li je država u stanju u kom se nalazi, sposobna da ponudi atraktivne uslove, i u koej to projekte i za koje namene se prikuplja zajam — da li za pokriće budžetskih rupa i trošenje nezarađenog, ili možda nova vlada ima neke nove projekte, za koje još ne znamo.

Nije najveći problem starog zajma, bilo prikupljanje para, (mada je skupljen samo deseti deo od planiranog) bankare je bolela glava — kako te pare pa-

EKONOMSKI SAVET 5P0

“ “a • | „Progres“ sticuje Beograd, 27. aprila — Istovremeno dok je predsednik Vlade Srbije gospodin Mirko Marjanović najavljivao hapšenje zbog šticunga, preduzeće „Progres“, čiji je on generalni direktor, šticovalo je firmi

„Debek“ iznos od 300.000 maraka

, ističe se u saopštenju Ekonom-

skog saveta Srpskog pokreta obnove.

Građanima se priča jedno, a iza leđa naroda i Avramovićevog programa tajno ruši ono što se javno predlaže i brani.

Poslanički klub SPO-a zatražiće u Skupštini Srbije i u Saveznoj skupštini zvanični izveštaj o šticungu preduzeća „Progres“ i spisak „patriota“ koji su pokrali nekoliko stotina miliona maraka iz

„Dafiment banke“.

— Važno je samo da se ovoga puta strogo održi obećanje i obaveze ispunjavaju tačno u roku. U slučaju da se zbog nekih nepredviđenih okolnosti, rok ne može ispoštovati, pa se mora otplata odložiti, onda se bar to mora ispuniti — kaže Marko Steljić, direktor JUBANKE d.d. — Da bi se povratilo poverenje građana u državu i oni motivisali da ponovo uplate zajam mora prvo da se garantuje da će biti vraćena stara štednja koja je obaveza države, a ne banaka.

Meeže, ali prinudmo

. „A, jel se vama ne čini da se novi zajam raspisuje, da bi se otplatio onaj stari“ — odgovorio nam je kontrapitanjem jedan bankar, na molbu da prokomentariše najavljeno raspisivanje novog zajma.

„Zajam može da uspe samo pod prinudom“ — mišljenja je

metno da potroše — kad pametnih programa uglavnom nije bilo. Ako se uprkos svemu, polovinom godine, novi zajam raspiše, možda bi bilo pametnije — sugeriše ovaj bankar — da se novac prikuplja za konkretne projekte, unapred odabrane umesto principa „sve u jednu kesu“ za nepoznate projekte.

„Ova je kampanja patriotska, mada i očajnička“ — javio je novinar Bi-bi-sija, izveštavajući o prošlom Zajmu, dodajući da je srpski vođa Slobodan Milošević, govoreći o zajmu, podvukao da je on presudan za ulazak Srbije u 21. vek“.

Svaki urednik starog kova, pitao bi novinara, posle ovakvog teksta „a gde je tu pozitivno razrešenje“? Možda ga prof. Avramović ovih nedelja-izvuče iz rukava. Ako je od „onog“ dinara uspeo da napravi „super dinar“, onda ništa nije nemoguće.

na robnoj berzi

usluge koji se nude prodaje. odmah, a po potrebi i unapred, usmerava slobodan kapital tamo gde će doneti najviše dobiti, što prodavcu, odnosno kupcu pokazuje koje su grane proizvodnje i koji proizvodi najprofitabilniji. Dalje, obezbeđuje najpovoljnije špediterske usluge i najpogodnija skladišta, uključujući i provere svake pojedinačne pošiljke, finansira proizvodnju tako što ·preko hartija od vrednosti prikuplja zdrava finansijska sredstva za ulaganje u poslovanje.

3Ge\oeo bari ta

_ Вегл. _

саз т

Komunikaciju između Robne berze Beograd i korisnika njihovih usluga, elektronsko trgovanje, treba da obezbedi sistem „Dialog“. Ovaj sistem koji će raditi danonoćno (Berza od 8 do 17 časova) registruje u svakom trenutku ponudu i tražnju uz sve neophodne podatke o robi, njenoj vrsti, kvalitetu i paritetu, kao i sve ostale važne podatke. „Dialog“ omogućava direktnu trgovinu preko čak najjednostavnijeg računara, a svaki korisnik ima šifru kojom pristupa

У i