Борба, 28. 04. 1994., стр. 2
УДАНЕВНИК
БРИТАНСКИ И ФРАНЦУСКИ АНАЛИТИЧАРИ
Контакт група даје наду, али резерве остају
Лондон, Париз (Танјуг) Формирање међународне контакт-групе за мир у Босни је позитиван корак политике великих сила, али још је нејасно којим средствима ће оне обезбедити обећани мир, оцењују британски аналитичари.
Чланови овог оперативног тела, које чине представници САД, Русије, Европске уније и УН, још нису отпутовали на свој први задатак у бившу Босну и Херцеговину. Јуче је најављено да ће путовати данас, а сада се очекује да ће то, ипак, бити сутра.
У Лондону је од јуче немачки канцелар Хелмут Кол, а једна од главних тема његових разговора са домаћинима биће босанска криза.
У току предложеног четворомесечног примирја контакт-група треба да предложи целовито мировно решење и нове мапе. Пре тога велике силе морају да обједине своју политику према бившој Југославији и изграде јединствен наступ. То је, према незваничним оценамна у Лондону, најтежи посао, јер су разлике изузетно велике. Ништа лакши посао неће бити израда мапа. Тим пре што постоје велике разлике између стварног стања у бившој Босни и Херцеговини и жеља великих.
Стварне спремности великих сила, оцењује се у Лондону, да прихвате босанску, а и своју, стварност још нема и зато нову мировну иницијативу, за сада, прате само раде.
Охрабрујући корак се види у коначкој потпуној укључености Руса у мировни процес.
То, међутим, још ништа не значи, поручује директор студија на краљевском Институту у Лондону Џонатан Ајал. Он
сматра да Запад „наставља по- -
грешно читање веза Руса са Србима“.
сматрача.
ИЗГЛАСАНА РЕЗОЛУЦИЈА 0 ПЛАЋАЊУ УНПРОФОР Стиже 6.500 нових
Њујорк. (Танјуг) — Савет безбедности УН усвојио је јуче једногласно Резолуцију о слању 6.500 нових мировних војника у бившу Југославију. У краткој Резолуцији коју су спонзорисале Француска, Шпанија, Русија и Велика Британија, одобрено је и слање 150 војних и 275 цивилних по-
Овом Резолуцијом је скоро у потпуности удовољено захтеву Бутроса Галија, који је још у фебруару тражио 11.000 нових војника. Савет је, међутим, у марту одобрио само 3.500 „мировњака“, јер су се Американци успротивили финансирању већег броја „плавих шлемова“.
Ајал тврди да западне земље погрешно тумаче „историјско српско-руско — пријатељство“. Он подсећа да Срби и Руси, као народ, јесу пријатељи, али у њиховој политичкој историји има више сукоба него сарадње. Срби, у међународној изолацији, виде шансу у помоћи Москве, али — тврди Ајал — они не желе да им Руси диктирају понашање и политику. Нема напретка док се јавно не прихвати реалност бивше Босне и Херцеговине. Ајал тако открива да САД суштински прихватају поделу Босне и малу муслиманску државу, али неће то јавно да кажу, а Руси хоће да помогну на Балкану, али не желе да се због Југославије посвађају са Западом.
И француски аналитичари бавили су се јуче предстојећим акцијама ·четворне контакт-групе“ за Босну.
Највећи проблем, оцењује се у париским анализама, представља понашање Муслимана, који, ослањајући се на подршку, пре свега, Вашингтона, нису до сада до краја прецизирали своје територијалне захтеве. Наводно је у Лондону амерички државни секретар Ворен Кристофер обећао, прошлог понедељка, да ће Вашингтон бити у могућности да „у року од две недеље“ прецизира захтеве Муслимана. Ако то заостане, група за контакте ће дати свој предлог о квантитативном територијалном _разграничењу. У француским дипломатским изворима изражава се задовољство тиме што је Кристофер, наводно, прихватио европски мировни план за Босну, док га је раније одбацивао, уз примедбу да се њиме стављају у исту раван „жртве и агресори“. ~
ВОРЕН КРИСТОФЕР У САУДИЈСКОЈ АРАБИЈИ
Босна главна тема
Вашингтон, (Танјуг) — Амерички државни секретар Ворен Кристофер од јуче је у Саудијској Арабији на почетку своје блискоисточне турнеје у којој ће, како изјављују обавештени арапски извори у Вашингтону, криза у Босни бити најважнија тема разговора са арапским државницима. У Ријаду Кристофера чека, како наводе ови извори, оштра критика на рачун неспремности Запада да ангажује копнене трупе у борби против Срба. „Саудијска Арабија и земље Залива, које су главни финансијери муслиманске владе у Сарајеву и економски партне"ри Запада, не сматрају да су
претње ваздушним нападима довољне и траже од Америке директну интервенцију на страни муслимана у Босни“, изјавио је један високи саудијски функционер кога цитира поменути извор.
Кристофер; међутим, не иде у залив „празних руку“, како се примећује у овдашњим дипломатским круговима. Он почиње блискоисточну турнеју са аргументом ултиматума НАТО-а Србима, за који је амбасадор САД у УН Мадлен Олбрајт рекла да је дело америчке администрације и њеног инсистирања на кажњавању Срба.
Мирко Кларин дописник „Борбе“ из Брисела Ако је циљ „Контакт групе“ да се превазиђу разлике у приступу босанској кризи, које евидентно постоје међу бројним посредницима у мировном процесу (ЕУ, УН, САД, Русија), „несрећни потез лорда Овена могао би да створи утисак да међу самом 'дванаесторицом' има значајних неслагања.“
Тако су јуче у круговима европске ад-хок Радне групе за бившу Југославију, реаговали на саставв и компетенције „Контакт групе“, која се у уторак конституисала у Лондону. Чињеницу да је њено формирање предложио лорд Овен, заједно са представником УН у мировном процесу Торвалдом Столтенбергом, али без консултација са својим „послодавцима“ у Европској унији, поједини чланови Радне групе оцењују „несрећним потезом“. Тај потез је, по њима, „не-
срећан“ из два разлога: фор- '
малног и суштинског. Формално, европски чланови „Контакт групе“ (Британија, Француска и Немачка), без обзира што је реч о три највеће и најмоћније чланице клуба, не могу да буду „репрезентативни представници ЕУ“. Зна се, наиме, ко може да представља ЕУ: актуелни председавајући (Грчка) или „тројка“ коју чине бивши, садашњи и будући председавајући (Белгија, Грчка, Немачка). Мада истичу да „нико то отворено није рекао“, наши саговорници сматрају да се „очито ради о покушају да се, из познатих
- разлога, заобиђе Грчка“. Иако
ни сами немају високо мишљење о грчкој политици на Балкану (напротив!), указују да „искључивање председавајућег није прихватљиво, јер се. тиме ствара опасан преседан...“ Но то је, признају, „форма“. А за суштину се питају „да ли је, уопште, има>“ Примећују да су чланови „Контакт групе“ на почетку иступили са различитим интерпретацијама њених компетенција. По једнима, она треба да координира посредничке напоре, интегрише различите иницијативе и
ДОГОВОР БОСАНСКИХ ХРВАТА И МУСЛИМАНА
Влада са 12 кабинета
Загреб (Ројтер) — Босански Хрвати и Муслимани, договорили су се јуче око састава будуће владе босанске федерације, јављају хрватске агенције. Нацрт закона, састављен у Сплиту од правних експерата, предвиђа владу са 12 кабинета, пет за Хрвате и седам за Муслимане, каже ХИНА.
Премијер би био Муслиман, а влада би имала права и на два додатна министра без портфеља. Предлог би морао да буде одобрен од заједничког парламента муслиманско- хрватске државе, .
ЕВРОПСКЕ НЕДОУМИЦЕ ОКО САСТАВА И КОМПЕТЕНЦИЈА КОНТАКТ ГРУПЕ
Коме треба | Овенов „Информбиро“ 2
предложи „параметре решења“ за Босну, укључујући туи цртање нових мапа. Други опет, стартују с малим амбицијама и сматрају да нова група треба да послужи као „пункт за размену информација, а не за смишљање нових иницијатива и мировних планова.“ По њима, била би то нека нова врста „Информбироа“, у који би се стицале све релевантне информације о томе шта је ко коме рекао и обећао, и шта ко планира. јер, приме-
ВИТАЛИЈ ЧУРКИН
БОРБА ЧЕТВРТАК 28. АПРИЛ 1994.
572.
i
нове иницијативе за сазивање „самита великих“. Руси на томе инсистирају, сада су им се Митерановим изјавама из Уз"бекистана („самит што пре...) прикључили и Французи, Американци су резервисани јер како кажу „не желе да буде лажне наде“, Британци инсистирају на „темељитим припремама..." А европски експерти за бившу Југославију, окупљени у бриселској Радној групи, сматрају да такав самит не би донео ништа добро. Напротив,
У контакт групи — повремено
Женева (Ројтер) — Руски специјални изасланик за бившу Југославију, Виталиј Чуркин, рекао је јуче да неће играти активну улогу у новооформљеној контакт групи за решење кризе у Босни. Чуркин је рекао новинарима да ће високи руски дипломата, искусан у питањима Југославије, Алексеј Никифоров, представљати Москву у групи, која данас креће за Сарајево.
„Одржаваћу везу са групом и можда учествовати у раду с времена на време,“ рекао је Чуркин. Али, додао је, од сада ће бити концентрисан на могуће руско чланство у НАТО пројекту „Партнерство за мир".
Никифоров, као и Чуркин, бивши је совјетски дипломата. Радио је у амбасади у Београду и
ћујући нови „информбировци“, до сада се „није знало шта су Срби рекли Русима, и 06ратно, или шта су Муслимани тражили од Американаца, а шта су им ови обећали...“ Тако да је „свако могао-да лаже сваког“, а сукобљене стране су могле да „играју на разлике међу посредницима.“ У чему су посебно успешни, како се сматра, били Срби (како са Пала, тако и из Београда). Овенов „Информбиро“ би, рачуна се, требало то да онемогући. У бриселској Радној групи за бившу Југославију, међутим, нису уверени у такве ефекте „Контакт групе“. Сматрају, наиме, да окупљени „фактори“ (САД, Русија, Британија, Француска и Немачка) и даље вуку „свако на своју страну“, што се најбоље види по разликама у погледу Јељци-
ЖИПЕ И КОЗИРЕВ
= > 225 водио источноевропско одељење у старом, совјетском министарству иностраних послова. Такође је престављао Москву на састанцима женевске конференције под медијаторима Овеном и Столтенбергом.
кажу: „Ако између америчких и руских, или европских и америчких... позиција у односу на Босну и бившу јЈугославију има разлика — а очито је да има — онда би те разлике само дошле до изражаја на евентуалном преурањеном самиту. Што би, наравно, посредованим странама пружило нове шансе да „играју“ на разлике међу посредницима.
Коначно, примећују наши саговорници из Радне групе, „за сада само ми имамо целовит план решавања босанске и југословенске кризе: тзв. Акциони план ЕУ. На другима је, ако им се тај план не допада, да изађу са идејама како да га побољшају, или да предложе неки нови... А до тада, на столу је само наш план. Такав какав је...“
После кризе позитиван импулс
Женева, (Ројтер). — Француски министар _ спољних послова Алан Жипе изјавио је да би се европски, амерички и руски шефови дипломатије могли састати идуће седмице, како би дали нов подстрек налажењу мировног решења за Босну.
Жипе је ово изајвио након што се у Женеви састао са руским министром спољних послова Андрејом Козирјевом, који је рекао да би министарски састанак могао бити увод за самит великих сила поводом босанске кризе.
„То би се могло десити идуће недеље“, одговорио је Жипе на питање када би до тог састанка могло доћи. Он, међутим, није рекао где би се тај састанак одржао: На заједничкој конференцији |
2. ЕТ ___
за штампу, два министра су рекла да би тај састанак разматрао први извештај новоуспостављене „контактне групе“, која би током ове недеље требало да посети Сарајево, због разговора са босанским Муслиманима и Србима. Жипе и Козирјев су навели да би, осим њих, на министарском састанку били и шефови дипломатије Велике Британије, Немачке и САД — Даглас Херд, Клаус Кинкел и Ворен Кристофер. |
„После горажданске кризе постоји позитиван импулс и од виталног је значаја да тај импулс одмах искористимо за постизање мирољубивог решења“, казао је Козирјев. |
Weaae____YVALVŠU PA4\Q3i_