Борба, 28. 04. 1994., стр. 9
-:
aga
БОРБА - : ЧЕТВРТАК 28. АПРИЛ 1994.
ИСТОРИЈСКИ ИЗБОРИ У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ |
Освит нерасне демократије
Милован Јауковић дописник „Борбе“ из Преторије
Земља изнад Рта Добре наде коначно је дочекала тај дуго очекивани историјски тренутак наде. Први пут после 324 године, откад се холандски морепловац и пустолов Јан ван Рибек искрцао на обале Тејбл залива, крај данашњег Кејп Тауна, Јужноафриканци свих раса и боја коже добили су слободу да буду слободни. У уторак, у девет сати по локалном времену, у Јужној Африци, почели су први нерасни, демократски избори.
јуче је поново подметнута бомба, овај пут на међународном аеродрому Јан Сматс од које је теже или лакше рањено 18 лица. Сведоци тврде да су непосредно пре експлозије видели једног високог белца који је изашао из беле „тојоте“ и одмаглио. Учесталим подметањима бомби уочи избора најекстремнији белци, они који се залажу за стварање засебне државе за потомке Бура, покушавали су да застраше црне бираче, али у томе, очигледно, нису успели.
На првом месту, слободни избори представљају отелотворење готово столећа дуге ослободилачке борбе црног, већинског становништва да укине систем расне доминације. То је, једнов-
· ремено, и грандиозно финале
мукотрпног, четворогодишњег преговарачког процеса, започетог политичким реформама председника Де Клерка и ослобађањем из затвора легендарног црначког лидера Нелсона Менделе, после 27 година робијања. Коначно, у оном, без сумње, нај-
важнијем — практичном смислу, избори означавају и стваран крај тро и по вековне беле доминације и пренос власти са мањине у руке црначке већине. Неподељено је уверење домаћих новинских коментатора, политичких аналитичара, али и бројних страних посматрача да је тиме, у овој земљи буквално остварено право политичко чу-
ној Африци носе, без сумње, с: правом епитет једног од најзначајнијих политичких догађаја и медијске атракције деценије. Изборе прати око 3.000 страних посматрача, међу којима су тако угледне личности попут америчког црначког лидера Џеси Џек-
сона или бившег председника ·
Замбије, Кенета Каунде. Судећи према досадашњим пријавама, изборе „покрива“ и око 2.000 новинара из стотинак земаља. Степен интересовања у свету
Гласачки водич
Одсуство сваке демократске традиције, политичке писмености, као и чињеница да најмање 85 одсто бирача први пут гласа у животу, а да је уз то више од половине потпуно неписмено, ставили су пред Независну изборну комисију изузетно сложен задатак. Тај проблем је разрешен специјалним „Гласачким водичем корак по корак“ који је у више наврата 06јављиван у дневној штампи, телевизији и разрађиван на бројним кружоцима образовања бирача широм земље.
Уз објашњење значења неких основних појмова о демократији, слободним и тајним изборима и процедуре гласања, водич садржи и детаљан графички приказ једног изборног места. На слици је сваки корак бирача обележен редним бројевима од 1 до 10 а стрелицама означен правац кретања. Поред скице дато је и детаљно писано искуство шта бирач треба да уради на сваком кораку. Објашњење првог корака, на пример, гласи: на вратима ће вас дочекати представник изборне комисије који ће проверити ваша лична документа, на другом; ставићете руке под ултравиолетну светлост да се утврди да ли сте већ гласали... и тако редом. -
Осим тога, поред имена партије и њеног амблема на сваком гласачком листићу је и фотографија њеног лидера, како би неписмени бирачи могли да гласају по свом избору, а не
по инструкцијама са стране.
до. Оцене, пак, не звуче ни мало претерано. У условима огром-
· них цивилизацијских расних, ет-
ничких, религиозних и културних разлика, Јужна Африка је, ипак, успела да без мора крви и грађанског рата оствари миран прелазак из режима апартхејда тог злочина против хуманости, у друштво демократије и равноправности. Први слободни избори у јуж-
није, међутим, директно пропорционалан нивоу неизвесности који обавија исход овог гласачког изјашњавања. Најпре, питање победника се и не поставља. Све досадашње прогнозе говоре да ће убедљиво тријумфовати АНЦ а да ће Нелсон Мендела готово сигурно постати први црни председник Јужне Африке. једина је непознаница хоће ли АНЦ освојити и двотрећинску већину
која би овој партији омогућила да сама мења устав. Процењује се, такође, да ће друга најјача партија у националном парламенту бити садашња, владајућа Национална партија. Осим тога, предвиђа се да ће на локалном нивоу АНЦ освојити поверење више од 50 одсто бирача у шест од девет провинција што је уједно и услов за именовање провинцијских премијера. Нацио-
нална партија има, пак, добре
изгледе да победи у најмање на-
сељеној провинцији Источни
Кејп, где углавном живи такоз-
вано обојено становништво. Ова
партија има предност и у Запад-
ном Кејпу, али не и довољну да
њен кандидат постане и преми-
јер. Сличан је однос снага и у Квазулу — Наталу где је АНЦ по
популарности испред Бутелези-
јеве „Инката партије слободе“.
Процес дубоких политичких и друштвених промена није, међутим, био ни мало лак ни безболан. Јужна Африка је платила високу цену да апартхејд смести на сметлиште историје. Само за последње четири године политички мотивисано насиље прогутало је 14.500 живота. Иако се „Инката“ партија, која своје чланство углавном регрутује из редова Зулу племена, у последњем тренутку укрцала у изборни воз, а ниво насиља у Наталу видно опао, нереално би, ипак, било очекивати да избори протекну у потпуном миру и хармонији или да ће аутоматски донети катарзу наслеђених кататоничних друштвених страхова.
Јужна Африка је, дакле, обема ногама закорачила на пут националног помирења. Уз нужност ефикасног сузбијања насиља, доношења новог устава, пред владу националног јединства која има петогодишњи мандат, као императив се поставља што хитније отклањање последица и дубоких рана које је оставио режим апартхејда. Тако нешто неће бити нимало лак посао.
НЕМАЧКА ПРИВРЕДА
На путу из рецесије
Франкфурт, Вашингтон — Бундесбанка је саопштила да је Немачка на путу да изађе из рецесије.
У годишњем извештају за 1993. годину Бундесбанка истиче да упркос смањењу привредног раста од два процента у прошлој години, економска активност у Немачкој није пала испод оне забележене у 1992. —
Бундесбанка истиче да су очекивања усмерена на оживљавање привредне активности осетно порасла, између осталог, због веће извозне тражње.
Иако нема јасних показатеља повећања производње у првим месецима 1994. године, ту су наговештаји привредног опоравка, истичу стручњаци Бундесбанке. У најновијем извештају Међународног монетарног
| фонда о перспективама светске економије наводи се да Немачка има могућност да и даље смањује каматне стопе, али да се право економско оживљавање не може очекивати пре краја првог полугодишта, док побољшање на плану запошљавања може наступити тек у идућој години.
Стручњаци ММФ предвиђају да ће просечан привредни раст Немачке у овој години износити 0,9 одсто, а 2,1 одсто у идућој. Они додају да ће уз смањење инфлације са садашњих 3 одсто а 2,2 одсто, у Немачкој ситуација са запошљавањем остати непромењена и да ће 10 одсто активног становништва бити ове године без посла.
ха
за 1 ножа 1] O
7.00
2
O 4144 УУ УУ ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА БОРИСА ЈЕЉЦИНЕ E Н 5 Х 3 х : 5 са 358:
ŠUI UO PO UNO. Če a OCR BU
Десетог маја биће објављена нова књига руског председника Бориса Јељгина „На оштрици ножа". То је заправо дневник који је Јељцин водио од како је постао председник Русије Хамбуршки недељник „Шпигл“ 06јављује унапред изводе из Јељциновог дневника који се односе на октобарски пуч прошле године и позадину тог пуча. Представљајући Јељцинов дневник, недељник у уводу каже да руски председник пати од несанице и да је у ноћи у којој није могао да спава написао дневник у чему му је помогао новинар Валентин Јумашев
из недељника „Агањок“.
Пишући о својим противницима, нарочито о свом претходнику Михаилу Горбачову, Јељцин каже да је у много чему наставио његовим стопама кад је о демонтажи комунизма реч. Непосредно после искључења из Политбироа ПК КПСС 1988. Јељцин је закључио да Горбачов представља „несрећу и опасност“ јер је желео да спасе прво совјетску партију, а затим бар Совјетски Савез. Јељцин каже да га је Горбачов прислушкивао на сваком кораку и тражио доказе о његовој болести.
Слабости и снага
Пишући о себи Јељцин каже да је јак у тешким ситуацијама, али у нормалним приликама прилично пасиван. Понекад губи власт над собом на сасвим глуп и дечији начин, што свакако представља слабост. То су знали да искористе и његови противници, пише Јељцин у дневнику. Тако га је Горбачов 1987. натерао да устане из болесничке постеље и да полаже рачун пред Политбироом. Када се Јељцин 1991. године, супротно вољи комуниста, кандидовао за председ-
Играти само на победу
Ненад Бриски 7 дописник „Борбе“ из Бона
ника, Горбачов се побринуо да се гласови поделе на што више кандидата. Тако се Јељцин суочио са низом противкандидата које је, како пише, Горбачов из позадине подржавао, у шта се наводно добро разумевао. Међу тим противкандидатима био је и „један демагог са фашистичким или фашистоидним паролама“ који је на тв избацивао једну апсурдну тезу за другом. Био је то, пише JeJbцин, Владимир Жириновски.
На изборима је ипак победио Јељцин, а из тактичких разлога за свог потпредседника изабрао је Александра Руцкоја. Кад је ступио на дужност, Јељцин је приметио да његов заменик све више преузима улогу „лицемерног апостола морала“ који се „издавао за скромног и племенитог човека, а у стварности свим силама тежио је да задржи председничку фотељу“.
Приликом пуча који су комунисти извели против Горбачова 1991. Руцкој је још подржавао Јељцина. Непосредно пре пуча, открива Јељцин, договорио се са Горбачовим да
смене шефа КГБ Крјучкова, премијера Павлова и министра унутрашњих послова Пугоа. Према томе, пучисти су се заправо борили да сачувају своје положаје.
Из Јељциновог дневника се види да баш није ценио творца перестројке, као ни људе који су били његови најближи сарадници. За главног реформисту Гајдара, који је покушао да промени Русију уводећи економску шок терапију. Јељцин каже да је то била „операција из нуждс, изведена без наркозе и уз страшне болове“. Али, он додаје да се Стаљинов економски систем није могао уништити на други начин: како је настао, тако је и завршио — насилно.
Покушај преврата
Јељцин процењује да ће током следећих пет година, до краја века, стандард у Русији расти убрзаним темпом, а ако тако не буде, онда ће земља ићи од пуча ка пучу. Он каже да га је амерички председник Џорџ Буш у телефонском разговору молио да задржи Гајдара на положају, као гаранта да ће економске реформе бити спроведене. О немачком канцелару Колу Јељцин пише као „O мом пријатељу Хелмуту“ који га је охрабрио да се „огреши о основне демократске вредности и да једноставно распусти стари парламент“.
У дневнику Јељцин не штеди ни себе. Он пише да је „со-
цијалистички начин мишљења још дубоко укорењен у свима нама. Да не говорим о себи, јер је код мене то разумљиво и ја се уз велике муке ослобађам своје партијске прошлости“, каже Јељцин. Као „животну тортуру Бориса Јељцина“ „Шпигл“ у уводу у његове мемоаре наводи следеће чињенице: „Играти на победу. Само на победу. Не бојати се и не устукнути. Никаква грижа савести“.
Описујући пуч који се одиграо 3. и 4. октобра 1993. и који је потресао свет, Јељцин каже да су његови корени у мрачним временима у којима је Русија доживела бескрајне седнице конгреса народних депутата и Врховног совјета, непрестане покушаје изгласавања неповерења председнику, а онда наставља:
— Референдумом у априлу прошле године требало је заправо да буде окончана та фаза. Референдум је протекао на цивилизован начин и био је сасвим легалан. После њега требало је да се договоримо само о новим изборима. Међутим, то се није догодило. Нисмо могли да постигнемо никакав споразум. Наиме, била је то борба против председника, борба да се промене основе на којима је почивала држава. Да будем још прецизнији: био је то дуго припреман и добрд промишљен покушај преврата. (Наставља се)