Борба, 28. 04. 1994., стр. 8
„Историјска посета“ 1972: Чу Енлај, Мао Цетунт м Нипсом
КАКО КИНА ГЛЕДА НА ОДНОСЕ С АМЕРИКОМ
Похвеле Никсону, шансе Клинтону
Александар Новачић
дописник „Борбе“ из Пекинга
Кинески лидери изразили су дубоко жаљење због смрти Ричарда Никсона и назвали га „старим пријатељем Кине“, што у савременом политичком речнику представља посебан статус кога имају само ретли страни државници. Према оцени Кинеза, бивши амерички председник је то заслужио јер је „отворио врата кинеско-америчким __ дипломатским односима“. Иако је Никсон чак седам пута боравио у Кини, у историјским аналима остаће забележена само његова прва посета 1972. године када су положени темељи успостављања дипломатских односа САД и Кине, после 22 године обостраног непријатељства. Био је то уједно и дефинитиван крај изолације Ку и њеног повратка у
светску заједницу, а и крај економских санкција које је Америка наметнула пошто су комунисти освојили власт у Џекингу 1949. године.
Памти се и Никсонова посета Пекингу, свега четири месе-
ца после трагичних догађаја на Тјен ан мену 1989. године када је Никсон рекао кинеским лидерима укључујући и Денг Хсиаопингу да Кина и САД „још увек требају један другог“, и да је битно да очувају конструктивне међусобне односе. Никсон је тада сугерисао Денгу да Кина учини „неке ситне кораке“ који би тадашњем председнику Бушу олакшале положај и притисак антикинеских снага у Конгресу. Тај „мали корак“ било је дозвола „идејном вођи“ студентске побуне, професору Фанг Лидзиу да се са супругом исели у САД.
Сви ови детаљи поново се евоцирају у тренутку када се Кина опростила са Никсоном и у тренутку када се од актуслног америчког председника Клинтона очекује да коначно крене „Никсоновим стопама“, кад је у питању Кина. Конкретно од Клинтона се сада очекује да коначно врати Кини статус најповлантеније с нације у трговини с Америком и да ти-
вес
је Генц — да бирачи у што већем
ради о судбини земље. Он 1 нову личних иск
је
5 m 59 o O O
) — Bume бољи кваизвештају о популације у земљама у развоју ромашни и живе са приходом од
н. Међутим, они имају шансу да живе дуже,
равник
народне одбране.
' бољу здравствену заштиту него сиро-
Танјуг) нута Вањек је
вил којој је поверена једна од највећих функција 5 и политиколог, председница Демократске i, Данута Вањек је постављена на положај помоћника
У овом ресору она ће одговарати за контакте војног врха са парламентом као и за правне и административне послове Ми-
нистарства одбране.
Излитрашти нејевреји у Израелу: Јерусалим (АП) — Више од 150.000 имиграната од укупно 500.000 колико је у последњих пет година дошло у Израел из бившег Совјетског Савеза нису
Јевреји.
Закон о повратку према коме сви Јевреји могу да се настане у Израелу, важи и за оне који нису Јевреји али су са њима у најближем сродству, чак и ако не намеравају да пређу у јудизам. Уколико супруга Јеврејина није Јеврејка и деца се не сматрају Јеврејима јер, према јудаизму, неко се сматра Јеврејином само
ако му је мајка Јеврејка.
Ове године се очекује усељавање у Израел 20.000 лица која ни-
су Јевреји, а у најближем су сродству са њима.
ме уклони једну од сталних сметњи бржем развоју економских али и политичких односа две земље.
Одлука о овом суштинском питању биће донесена током два наредна месеца, а Кинези су са своје стране учинили неколико „корака“, овог пута инспирисани жељом да Клинтону дају већи маневарски просторт. Пустили су на слободу најпознатијег кинеског дисидента Ванг Ђунгтаоа и омогућили му да отпутује у САД „на лечење“. Ванг је био један од вођа студентске побуне 1989. и био је осуђен на 13 година затвора. Други не баш „ситан корак“
односи се на подстицање економске размене две земље. једна кинеска делегација од 200 бизнисмена, која као у нека стара времена путује светом са препуним џеповима долара потписала је ових дана на Њујоршком сајму 62 уговора у укупној вредности од 5,2 милијарде долара. За дан или два на другом крају Америке, у Лос Анђелесу, биће потписана још 134 уговора у вредности од 4,4 милијарде долара.
Кинези, који тврде да политику не треба мешати са трговином, желели су овим спектакуларним уговорима да на конкретном примеру покажу Американцима какве користи могу да имају од слободних економских односа са Кином. Уз то Кинези дају на знање својим америчким партнерима да ће у наредних седам година Кина утрошити 1.000 милијарди долара за куповину опреме и робе у иностранству и да би Американци требало да пожуре како их Европа и јапан не би потиснули са кинеског тржишта.
Тешко да ће се то догодити јер САД већ сада инвестирају у око 10.000 кинеских фирми са преко 14 милијарди долара. Уложена средства треба вратити и то са профитом па је и амерички бизнис заинтересован да се Кини коначно да статус најповлашћеније нације у трговини са САД.
Ако Клинтон омогући Кинезима дуго очекивани статус најповлашћеније нације има лепе шансе да га, као и Никсон, назову „старим пријатељем Кине“.
УСЛОВИ УН ЗА СКИДАЊЕ САНКЦИЈА ИРАКУ
M хватио сугестију преговарачког тима Уједињених нација да се убрзо процес подвргавања ирачког оружја међународној контроли у замену за скидање ембарга на извоз ирачке нафте који је Савет безбедности УН изрекао овој земљи још пре 32 месеца.
У заједничком саопштењу на крају тродневних прегово у Багдаду, наглашава се „при врженост обеју страна убрзавању преговарачког процеса ради постизања задатих циљева". Ирак од преговарача Уједињених нација захтева скидање санкција уведених 1990. године после ирачке окупације-Кувајта, док друга страна захтева од Ирака окончање процеса
лица је преживело.
ПИ УДЕСА ТАЈВАНСКОГ АВИОНА Погинула 261 особа
Токио. (Танјуг) — У авионској несрећи, која се у уторак десила у јапанском граду Нагоји, погинула је 261 особа, а само 3
Ербас тајванске компаније „Чејна ерлајнс“ типа А-300-600 Р“, који је са 256 путника и 15 чланова посаде летео из Тајпеја, срушио се при слетању на аеродром у Нагоји.
Узроци несреће још нису познати, али се претпоставља да је у питању грешка пилота који је, не успевши да правилно изведе слетање, покушао да поново узлети.
уништавања оружја намењеног масовном укидању — нуклеарног ако постоји, биолошког и хемијског — као и свих ракета дугог домета.
Већину преузетих обавеза Ир ти су већ извршили под контролом посматрача УН, али је ствар запела после ирачког одбијања да омогуће тоталну контролу свих нуклеарних постројења сумњи Вашингтона да Багдад припрема производњу нуклеарне бомбе.
Сада међународна заједница пред Ирачане поставља и додатни захтев — да се активира дугогодишњи план надзирања ирачке ратне произ водње који би у убудуће елиминисао опасност да ова земља произведе оружје намењено масовном уништавању.
» та, однета је-само војнич!
БОРБА ЧЕТВРТАК 28. АПРИЛ 1994.
ЗАОШТРАВАЊА У РУСИЈИ 2"
Убијен _ посланик Ајздерзис
Москва, (Танјуг). — У московском предграђу Химки из ватреног оружја убијен је посланик у парламенту Андреј Ајздерзис, издавач листа „Ко је ко“.
У једном од последњих бројева лист је објавио имена и надимке 266 људи — чланова мафије и других криминалаца, претежно „кавкаске националности“, којим се подразумевају грађани република на северном Кавказу (углавном Чечени, Иргуси, али и грађани бивших совјетских република Азербејџана, Грузије и Јерменије). Ајздерзис је припадао парламентарној фракцији „Нова регионална политика“, а пре избора за посланика био је председник једне московске банке.
Либерално-демократска партија, која је победила на децембарским парламентарним изборима, затражила је оставку владе и упутила захтев председнику Борису Јељцину да донесе одлуку у том циљу. Захтев је поднет због убиства посланика Ајздерзиса, које прети да изазове веома озбиљне политичке потресе и поново дестабилизује, иначе доста ровиту, политичку ситуацију у земљи.
Лидер партије Владимир Жириновски затражио је и оставку председника Доњег дома парламента, Ивана Рибкина, окривљујућпи га за полтронство. Поводом убиства посланика Ајздерзиса, реаговао је и председник Борис јељцин, изра вајући огорчења због таквог чина. Рекао је да ће убице бити пронађене „и најстроже кажњене“.
ТЕРОР НА БЛИСКОМ ИСТОКУ
„Хамас“ опет прет
Тел Авив (Танјуг). Терористичка организација „Хамас“ прети да ће покренути талас терора и киднаповања Израелаца, уколико сви припадници те исламске фундаменталистичке организације не буду пуштени из затвора. У летку упућеном израелском премијеру Јицаку Рабину, „Х мас“ преузима одговорнос прошлонедељно убиство вој ка Шахара Симанија и каз прилаже фотокопију
сад била сигурна ко је манија, јер поред тел тављен летак — уобичај припадника „Хамаса“. Поред т
ка, а не и лична докућ жртве, што терористи обично чине.
Од председника израелске
владе, организација која стоју иза недавних терористичких напада у Афули и Хадери тражи да се одмах пусти на слободу њен лидер шеик Ахмед Јасин. Нове претње „Хамаса“ очито су одговор на недавно масовно хапшење његових чланова. Прошле недеље, снаге израелске безбедности, у намери да зауставе талас насиља, на Западној обали и у области Газе ухапсиле су близу 400 припадника ове организације. Хапшење је настављено и ове недеље.
У експлозијама у Афули и Хадери погинуло је тринаесторо
Ирана
KOI |SONNUCTCCTLI———