Борба, 07. 05. 1994., стр. 4
JAHEBHMK
ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА 0 ЕКОНОМСКОМ ПРОГРАМУ
Програм — троши резерве
ДС тражи санирање привреде предлаже да се стара девизна штедња врати из реалних средстава државе и залаже се да статус Брчког оста-
не непромењен
Београд. — Демократска странка поздравља договор о прекиду ватре између Срба и Муслимана у Брчком, рекао је Зоран Ђинђић на јучерашњој редовној конференцији за новинаре своје странке, уз опаску да је тема Брчко на неадекватан начин презентирана у јавности.
— Брчко се ни по чему не разликује од било које друге тачке коридора. И проблем Брчког и не постоји, уколико не постоји намера да се изврши напад на ову тачку. Створен је утисак у јавности, рекао је Ђинђић, као да обе стране, и српска и муслиманска, воде неку иницијативу о Брчком. Српска страна се залаже за исти статус овог града.
Говорећи о унутрашњој политици, односно Аврамовићевом економском програму Ђинђић је рекао да наша стварност није тако ружичаста
као што то изгледа у Т8-дневницима. :
— CrnapHocT je таква да ми последња два три месеца трошимо резерве, које је власт ставила у фунцију, ради очувања стабилности динара. ја имам писмо у коме Народна банка Југославије ултимативно тражи од пословних банака да је до 6. маја обавесте са колико пара ће кредитирати зајам за попуњавање девизних резерви. Није остављена могућност да банке кажу хоће ли, или неће, да дају новац, него само колико ће дати. Тако да поново имамо тренд, метода притисака. ДС се противи гувернеровој идеји да се стара девизна штедња врати јавним дугом. Ми сматрамо, казао је Ђинђић, да тај новац може да се врати из реалних средстава државе, нпр. продајом некретнина. Одлагањем дуга на десет година не представља при-
РЕПУБЛИЧКА ВЛАДА ПРЕДЛОЖИЛА ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА 0 _
ПОРЕЗУ НА ПРОМЕТ
Јефтинији бензин, скупље цигарете 2
Београд. — По свему судећи, ускоро може да се очекује снижење цене бензина и других нафтних деривата. Изменама и допунама Закона о порезу на промет који је Републичка Влада упутила Скупштини Србије, предвиђено је да основицу за плаћање акциза при увозу деривата нафте чини произвођачка цена домаћег произвођача нафте (досад је то била висока цена иностраног произвођача). Ефекат тога је снижење цена увозних деривата нафте који су, због санкција у отежаних услова набавке знатно веће од домаћих.
Изменама је припремљен и „удар“ на препродавце цигарета на улицама, односно њихово протеривање. У циљу спречавања шпекулантске продаје Влада је прописала обавезно означавање како увезених цигарета, тако и цигарета намењених извозу. Увозне цигарете убудуће ће морати да имају ознаку увозника која се утискује на кутију штампањем или налепницом који треба да бу-
ду налепљени испод целофа-_
на. Цигарете намењене извозу мораће да носе ознаку „роба
намењена извозу“ — ослобо-
ђена од пореза, такође испод целофана. Познаваоци кажу да ћемо можда протерати препродавце, али ускоро имати и скупље цигарете.
Продаја цигарете без ознаке, дакле и увозних и оних наме-
њених извоз на домаћем тржишту сматраће се недозвољеном и кажњавати.
Влада је, на инсистирање привредника и њихових асоцијација и посланика Скупштине утврдила измене којима се извозници ослобађају плаћања акциза на извозну робу, односно њено враћање трговцима ако такве артикле продају у иностранству. Пореска ослобађања за набавку репродукционог материјала без плаћања пореза на промет проширују се на све сировине и материјал који се троши у процесу производње. Пореза ће бити ослобођени и индивидуални произвођачи који доносе пољопривредне производе на пијацу. Међу пореским новинама је и продужавање рока плаћања аконтације пореза на пет дана по истеку сваких десет дана у месецу. Досад је овај рок био знатно краћи и износио три дана по истеку сваких пет дана у месецу. Тиме су уважене примебде привредника, посебно приватника који су стално трчали да плате порез. Изменама је прописана и обавеза правних лица и предузетника да приликом куповине алкохолних пића од индивидуланих пољопривредних произвођача прибаве доказ да је пољопривредник платио акцизу. Д. Шверко
ОДБОР СКУПШТИНЕ ВОЈВОДИНЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ
Страначки обојене варнице
Нови Сад. — Одбор Скупштине Војводине за информисање усвојио је јуче предлог Покрајинског извршног већа о критеријумима за обезбеђење дела буџетских пара за финансирање покрајинских гласила који ће бити идуће недеље предложени и посланицима војвођанске Скупштине. Раније су, наиме, како је појаснио покрајински секретар за информације Љубомир Лукић, мерила за доделу ових средстава била доста апстрактна, чак флуидна. Уз будуће чвршће критеријуме за дотирање покрајинских листова, ове године би, по Лукићу сума од 1,8 милиона динара, колико се планира за те намене (захваљајући повећаним буџетским средствима) требало да омо-
гући да покрајински листови ове године редовно излазе.
На седници ни овог пута нису изостале варнице из расправе која није лишена политичког предзнака и страначке обојености. Повод је била опаска др Стојана Бербера да „Мађар со“ истрајава на нским текстовима који нису у складу са државном националном политиком, те да се онда може поставити и питање да ли оснивач, ако је то тако, треба да финансира такав лист, на шта су и Јожеф Варга и Јулија Телеки одговорили да сматрају да би и на српском језику било добро да се могу прочитати сва мишљења о овом несрећном грађанском рату. На ове, како је рекао „савете“ Владимир Рис је рскао да као Србин он каже да га не савету-
хватљиво решење. Нека друга влада, за десет година, биће много сиромашнија јер ће много тога државног бити приватизовано. Зато тражимо да се девизне штедише и политичке странке супротставе таквој одлуци.
О прекјучерашњем састанку три Владе на коме је констатовано ненаменско коришћење дела кредита Ђинђић је иронично назвао „откривањем Америке“. Он је примстио и да су званични подаци о' повећању индустријске производње „Потемкинова села“, јер тај циклус дуго траје, роба ће тешко наћи купца, и многи и неће моћи да врате кредите. Због непостојања програма кредитирања велики дсо тог новца је, већ сада, умртвљен. Због тога ДС тражи промену тежишта програма са концептом на санирање привреде, без чега нема здравог новца. ГК.
УСКОРО ИЗМЕНЕ ЗАКОНА 0 ДЕВИЗНОМ ПОСЛОВАЊУ
Предузећа са девизним рачуном
Београд, (Танјуг) — Народна банка Југославије доставила је јуче Савезној скупштини предлог за измене и допунс Закона о девизном пословању, којим се поједностављују сва решења у том пропису ради његовог ефикаснијег спровођења. _
Свим привредним субјектима, на пример, омогућава се да девизни прилив, остварен по било ком основу, могу држати у целокупном износу на девизном рачуну код овлашћене банке.
Овлашћеним банкама се даје право да продају ефективни страни новац без икакве процедуре, а за плаћање према иностранству у условима блокаде није потребно да НБЈ издаје одобрења за изношење готовинских девиза, а на основу мишљења надлежних савезних органа.
Одобрење НБЈ се, према предлогу, може заменити налогом за плаћање према иностранству овлашћене банке, на основу ког царински органи контролишу изношење сфек= тивног страног новца из земље. Савезној влади се, поред осталог, даје овлашћење да може прописати обавезу издвајања из продаје дела девизног прилива НБЈ, ради плаћања најнеопходнијег увоза.
ју већ пусте да мисли својом главом, док је Милан Басара такође био мишљења да тезе о кривој политици и правом народу јесу псприхватљиве и веома лукаве, јер се заправо ради о срачунатој пропаганди. Страначке подсле дошле су до изражаја и у прегласавању када је одбијен предлог да. Одбор за информисању на дневни ред стави и расписивање конкурса за главног уредника листа „Дневник“ као и иницијативу реформиста и демократа за измену одлукс о имснопању чланова Управног одбора „Дневника“ и однос РТС према информацијама о раду војвођанске скупштинс, за који се чуло да је „понижавајући“. ИС. Севћенчеш
= БОРБА СУБОТА-НЕДЕЉА 7-8. МАЈ 1994.
КОСОВО И АМЕРИЧКИ ПОГЛЕДИ НА CHIFOMJy
i e САД не признају „републику Косово“
Милош Антић
специјално из Њујорка
Упоредо са босанским, али у знатно мањој мери, у Вашингтону и Њујорку је присутно и такозвано косовско питање. Ни један разговор у Стејт департменту, америчкој мисији при УН, или у самим УН са тамошњим званичницима задужсним за бившу Југославију не заобилази и ово питање.
Специјално sa „Борбу“ представник Стејт департмента, задужен за Србију господин Стјуарт Џонс је изнео став америчке владе прсма статусу Косова:
— Став америчке владе је ту кратак и јасан. Она не признајс независност „рспуб-
по читав рејон, па према тоMC и по међународну заједницу. Због тога, као и све веће забринутости једног броја чланица Савета безбедности,
каже Екхарт, Косово постаје“
све присутније у Ујсдињеним нацијама.
— И нема сумње, наглашава он, да ће нске чланице Савста безбедности, када се затвори босанско питање, затражити да се на дневни ред стави и питање Косова. Нски и сада Косово потежу као један од услова за скидање
_ санкција против Југославије,
иако тај услов нијс предвиђен Резолуцијом. 5 У разговору са Џонсом,
Не може да проће
На питање, да ли предлог резолуције, која је од стране седамнаесторице сенатора упућена америчком конгресу за признавањем независности Косова може да промени амерички став према Косову Андре Валучек нам је рекао:
= Никако. Таква резолуција седамнаесторице конгресмена прво не може да прође. Друго, таквих и сличних резолуција има на стотине. То конгресмени раде због обавеза према својим бирачима. А кад некога од њих питате који су све предлог резолуције потписали, они ће само слег-
нути раменима.
Наши саговорници још додају да је амерички став око Косова јасан и да ту нема никаквих потреба за било каквом изменом, сем ако којим случајем не дође до радикалне
"промене ситуације на самом Косову. До сада је, речено нам
је, подржавана мирна опција решавања косовског питања, али само у оквирима граница Србије и Југославије.
лике Косово“, нити размишља о њеном признавању. Такође, скидање санкција са Југославије неће се условљавати давањем и признавањем независности „републике Косово“. Све остало у вези тога су чисте шпскулације.
Нешто ширс и конкрстније објашњење имао је господин Стјуарт Селдовиц, члан америчке мисијс при Ујсдињеним нацијама:
— Ми смо против да се границе мењају силом. Због тога смо у свим досадашњим разговорима са Албанцима и њиховим представницима јасно рекли да смо против независности Косова и било какве његове сецесије. Такође смо им у последњем разговору рекли, а била је то делегација америчких грађана који су пореклом Албанци, да не долази у 06зир ни стављање Косова под међународни протекторат. И њима и свим саговорницима са Косова, као и представницима Србије, у таквим разго-
ворима смо наглашавали да
је став Сједињених Америчких Држава да је Косово део Србије.
Сличан поглед Ујсдињсних нација на косовско питање за „Борбу“ изнсо је и Фред Екхарт, садашњи шеф за информисање мировних снага УН, који на све то додаје да за међународну заједницу никада није било спорно то да је Косово саставни део Србије и да се проблеми Косова и Албанаца морају решавати унутар граница Југославије. Али, рекао нам је он, мора се знати да са дошло до сазнања да је Косово изузетно сложен проблем, зато што је на Косову врло лако могућ етнички конфликт који би имао разарајуће последице
Селдовицем и Екхартом смо сазнали да ће се од Србије и Југославије тражити да се косовским Албанцима призна одговарајућа политичка и културна аутономија, а пре тога да им се гарантују сва људскка и грађанска права, односно да се, како је рекао Џонс, престане са свим видовима репресије од стране српских власти према Албанцима. Наши саговорници немају одговор на питањс, шта ако Албанци одбију аутономију која им се нуди, како сада изјављују њихови политички представници · који истичу албански референдум о независности Косова као жељу народа од којс се не може одустати. Чули смо полузваничну оцену „да би онда то био њихов избор“ и да би тада сами кројили своју судбину и то у ситуацији коју међународна зајсдница не признаје, а то је мењање граница силом.
Господин Селдовиц је још рекао да ће албанско питање на Косову зависити умногоме и од тога како се буде решило српско питање у Крапини. Сви, па и Срби морају да схвате, каже он, да све оно што буду Срби добили у Крајини то се мора дати и Албанцима на Косову. И то без обзира што ће неко рећи: у Крајини се ради о Србима као народу, а на Кособу о Албанцима као националној мањини у Србији. Они су на Косову етничка већина, као што су Срби у Крајини — и међународна заједница, а такав је и наш став, не може имати двојаке аршине. Зато смо ми у оба случаја против мењања граница и за правилно решавање свих отворених питања унутар њих.
–– о прете