Борба, 10. 05. 1994., стр. 9

5 3 5 |

0. BORBA

ЏТОКАК 10. МАЈ 1994.

"ВУ

PRED POSETI BORISA JELICINA NEMAČKOJ

UKIDA SE NAJVIŠI ČIN U KINESKOJ ARMIJI

Srdačno ali ne preferano Civil na

Snežana Bogavac specijalno za „Borbu“ iz Minhena

Ruski predsednik Boris Jeljcin u sredu u Bonu sigurno neće biti dočekan kao prethodni važni gost iz Moskve. Mihaila Gorbačova su 1990. na ulicama sačekale na hiljade oduševljenih Nemaca, zasipan je buketima cveća, ispraćen aplauzima... U međuvremenu se nije promenio samo glavni „stanar“ Kremlja sovjetska imperija se raspala, a Nemačka na međunarodnoj sceni, nakon vremena nestabilnosti i nesigurnosti posle ujedinjenja, ponovo ojačava svoju poziciju.

Kada se kaže da su rusko-nemački odnosi danas izuzetno dobri, to nije puka diplomatska fraza. U naporima Nemačke da sa „novim demokratijama“ na istoku Evrope uspostavi dobre odnose, Rusiji pripada posebno mesto. Bon pokazuje razumevanje za insistiranje Moskve da ne bude stavljana u isti „koš“ sa drugim bivšim socijalističkim zemljama. Na Rusiju se gleda kao na veliku silu (trenutno, doduše, na nešto klecajućim nogama) čije je uključivanje u „novi evropski sistem bezbednosti“ od izuzetne važnosti.

Bon se do sada posebno trudio oko davanja ekonomske po-

Nemačka očekuje da joj, u skladu sa dobrim odnosima sa Moskvom, bude vraćeno sve kulturno blago koje su, nakon sloma naci , sovjetske trupe pohranile „na sigurno“. Na listi dragocenosti su na primer: tzv. Prijamovo blago koje je u Berlin svojevremeno dopremio Hajnrih Šliman, zatim oko 5000

jiga iz 16. i 17. veka iz dvorske biblioteke u Goti, dragocene zbirke bakroreza Augusta Moćnog... Vrednost „spiska“ procenjuje se dvocifrenom milijardskom sumom. Rusi očekuju od Bona naknadu za povraćaj kulturnih vrednosti — npr. nemačko učešće u obnavljanju katedrale u Novgorodu ili u restauriranju zbirki ikona.

И и у Nenad Briski dopisnik „Borbe“ iz Bona

— Mnogi koji su se pojavili na TV postavljali su pitanja zašto Jeljcin ćuti. Zahtevali su da predsednik da izjavu, ali u tom trenutku imao sam važnijc zadatke. Nije mi bilo do govora, morao sam da nateram moje generale da rade. Bez obzira na sva uveravanja ministra odbrane, iz neobjašnjivih razloga izgleda da armija nije bila u stanju da se odmah uključi u odbranu Moskve. U pola tri ujutru ugledao sam blago rečeno čudnu sliku: u zgradi TV centra Ostankino i dalje su vođene borbe. Već prilikom prvih susreta sa naoružanim pristalicama Belog doma, policija se povuka. U armiji od 2,5 miliona ljudi nije se našlo 1000 vojnika, nijedna regimenta koja bi bez okolišanja preuzela odbranu Mogkvye, =“ 7

ер

moći Rusiji. Nemačka je, među članicama NATO, bila jedna od onih zemalja koje su pokazale

najviše razumevanje za rusko.

protivljenje _ prijemu Poljske, Mađarske i Češke u zapadni vojni savez. U vezi sa ratom u bivšoj Jugoslaviji, Nemačka, koja na balkanskom terenu takođe traži spoljnopolitičku afirmaciju, stalno iznova ponavlja da pravog rešenja nikako ne može biti bez aktivnog učešća Rusije. Nije slučajno nakon prvog ultimatuma NATO bosanskim Srbima (onda kada Jeljcin nije odgovarao na telefonski poziv Bila Klintona) ruski predsednik od svih zapadnih lidera najpre pozvao kancelara Helmuta Kola. Upućeni tvrde da je Kol, koji je u veoma toplim odnosima i sa Klintonom i sa Jeljcinom, ne jednom obavio ulogu „posrednika“ između lidera dve velike sile.

Nemačka, koja želi da u „velikom stilu“ zaigra na svetskoj sceni, shvatila je da joj u ostvarivanju te želje mogu pomoći samo SAD i Rusija, odnosno da joj samo te dve zemlje mogu potvrditi željeni status uticajnog međunarodnog faktora. Rusija je, u jednom trenutku, prevashodno gledala u Nemačku kao u „most ka Zapadu“. U međuvremenu, iako nisu nazadovali odnosi sa Bonom, u Moskvi je sazrelo saznanje da samo druga velika sila, SAD, može Rusiji da potvrdi istovetni status.

U Bonu, međutim, političari

. često podsećaju i na opasnosti

od „ruskog medveda“. Prošlog meseca je šef socijaldemokratske frakcije u Bundestagu Ulrih Kloze rusku politiku nazvao „neproračunljivom“ i upozorio Ruse da ne očekuju da ih Zapad konsultuje o svemu. Još izričitiji je bio, obično vrlo uzdržani, predsednik Nemačke, Rihard fon Vajczeker. Na susretu predsednika centralnoevropskih zemalja proteklog meseca u Češkoj Vajczeker je, naglašavajući da Moskvu niko ne želi da provocira, upozorio Rusiju da ne pravi nove hegemonističke poteze u srednjoj Evropi. U tom regionu, rekao je, „ne sme nastati

Јом5 па

— Odvezao sam se nu Ministarstvo odbrane, razmišljajući šta se zapravo dogodilo sa Gračovom. Jedinične trupe još nisu ušle u Moskvu. Svi mi, on kao ministar odbrane, Vlada i celo naše društvo postali smo iznecnada taoci lepih formulacija: Armija je po strani od politikc. Koliko je svojevremeno bilo ponosa zbog toga „demokratskog rešenja“, ali sada kad smo pozvali armiju da zaštiti društvo od bandita, fašista i kriminalaca, čudili smo se što reaguju sa toliko oklevanja.

Grofeskna situacija

— Mogao sam još da budem srećan što se nije našao neki ludi pukovnik da pošalje eskadrilu bombardera na Moskvu kako bi izvukao svog prijatelja generala Ruckoja. Dobro je što se bar to nije dogodilo. Mislio sam. Stoga nije bilo smisla da prekorevam vojne rukovodioce i da necpotrebno zaoštravam situaciju. Naprotiv, trebalo je podržati armiju i pokazati da je predsednik smiren, siguran u sebe i u nju.

a U-Ministarstvu.je bila u to-

Povlačenje

Nakon ujedinjenja, početkom 1991. u Nemačkoj je bilo 337.800 sovjetskih (sada ruskih) vojnika i 208.000 članova njihovih porodica i civilnih službenika. Na teritoriji bivše Nemačke DR nalazilo se i 4.000 tenkova, 8.000 oklopnih vozila, 3.500 artiljerijskih sistema, po 600 aviona i helikoptera i 677.000 tona municije. Do sada je povučeno 97 odsto ljudi i vojne opreme. Za trupama ostaje ekološki uništeno (od kerozina, nafte, hemikalija, havarisane opreme...) područje od 2895 kvadratnih metara za čiju revitalizaciju će biti potrebno najmanje 25 milijardi maraka.

nova interesna sfera“ za tu veliku silu.

Krajem marta, kada su se zbog pripreme Jeljcinove posete Nemačkoj, sastali ministri inostranih poslova dve zemlje Klaus Kinkel i Andrej Kozirjev, naglašena je „postojanost rusko-nemačkih odnosa“. Nemačka je nagovestila da će se, nakon što 1. jula preuzme predsedništvo Evropskom unijom, zauzimati da se izađe u susret želji Moskve da sa Briselom potpiše ugovor о saradnji. Bilo je reči i o tome da Moskva treba čvršće da definiše svoju ulogu prema susednim i zapadnim zemljama, da bi se sprečilo da dolazi do bitnog razilaženja interesa Rusije i Zapada. Kratko pred posetu Jeljcina Bonu pala je senka na rusko-nemačke odnose. Uprkos ranijem dogovoru, ruski predsednik ne slaže se da se u Nemačkoj održe odvojene svečanosti za ispraćaj ruske (bivše sovjetske) i savezničkih vojski. Za saveznike, za koje se ovde kaže da su štitili

Berlin i Nemačku od opasnosti —

iz SSSR, predviđena je za 8. septembar vojna parada kroz Berlin uz prisustvo najviših političara Nemačke, SAD, V. Britanije i Francuske. Rusko-nemačka „ceremonija oproštaja“ treba da bude kamerna, sa Kolom i Jeljcinom kao glavnim „gostima“, 31. avgusta u Potsdamu.

ku sednica Kolegijuma, predsedavao je Viktor Černomirdin, јеdan od komandanata upravo je referisao da je deo trupa na poljoprivrednim radovima u Moskovskoj oblasti. Posle 21. septembra na savetovanju sa grado-

načelnikom Lučkovom odluče-,

no je da se vojnici ne vraćaju u grad. Generali su delovali mračno, mnogi su držali pognute glave i oni su shvatali koliko je situacija groteskna: legalna vlada visi o koncu, armija ne može da se brani, jer deo trupa upravo vadi krompir, a drugi odbijaju naređenje da intervenišu.

— Zatim se diskutovalo o jurišu na Beli dom. Neočekivano je reč zatražio Koršakov. Rekao je da je njegovb saradnik, pomenuti kapetan Zaharov, napravio konkretan plan osvajanja Belog doma. Centralnu tačku plana predstavljalo je ispaljivanje tcnkovskih raketa. Nekoliko hitaca u prozore višespratnice gde sigurno nema nikog trebalo bi da deluje kao šok na one unutra.

— U četiri sata Černomirdin je upitao: ima li principijelnih primedbi, ili se plan usvaja? Svi su potvrdno klimali glavqm.

МеКзапдаг Мохаде dopisnik „Borbe“ iz Pekinga

— Centralna vojna komisija predložila je kineskom parlamentu da donese odluku o ukidanju najvišeg vojnog čina — generala prvog ranga. Paradoks je u tome što od kako je ustanovljen ovaj čin (1988. godine) ni jedna ličnost nije dobila to najviše vojno zvanje u Kini.

Po Ustavu, kineski predsednik je vrhovni komandant armije i predsednik Centralne vojne komisije koja njome upravlja. Ranije su svi predsednici Centralne vojne komisije imali dužu vojnu karijeru i iskustvo u rukovođenju armijom. Ali otkako je Deng Hsiaoping napustio funkciju predsednika Centralne vojne komisije 1990. godine, na njegovo mesto došao je Djiang Cemin, stručnjak i političar bez vojnog bekgraunda. e

Posmatrači u Pekingu pretpostavljaju da je predlog Centralne vojne komisije o ukidanju najvišeg vojnog čina inspirisan utvrđivanjem sadašnje prakse da građansko lice bude na čelu kineske armije, kao vrhovni komandant. U Kini danas ima veći broj generala pa ako bi jedan od njih bio unapređen u generala prvog ranga on bi automatski postao najuticajnija ličnost u kineskoj armiji, bez obzira što je civilna ličnost na čelu Centralne vojne komisije.

Jedno od objašnjenja je i da period po okončanju hladnog rata donosi eru mira koja takođe omogućava da se donese takva odluka.

Posle ukidanja najvišeg čina u kineskoj armiji — koja ima oko tri miliona vojnika — biće deset činova (general, generallajtnant, generalmajor, stariji pukovnik, pukovnik, pukovniklajtnant, major, kapetan, lajtnant i drugi lajtnant).

Odvezao sam se nazad u Kremij. Oko 5 sati ujutro potražili su me Barzukov i Koršakov i zamolili da primim oficire specijalne jedinice „Alfa“ i još jednog odreda. U njihovom glasu osetio sam da nešto nije u redu. Nisam se raspitivao, samo sam kratko rekao da nemam vremena da ih primim. Pred njima je konkretan zadatak i trebalo bi da ga ispune. Tuga za хпуата

— Međutim, obe jedinice su odbile da učestvuju u operaciji. Barzukov ih je jedva nagovorio da dođu do Belog doma. Njihovo prisustvo trebalo bi da predstavlja psihološki pritisak na one ušančene u zgradi. Nadali smo se da će sc pobunjenici predati bez ozbiljnih žrtava. Barzukov je rekao svojim ljudima da uđu u autobuse koji su stajali kod ZOO vrta, oko 500 metara od Belog doma, ali oni su mu saopštili da dalje ne idu. Jednostavno su odbili da izvrše naređenje. Jedan od njih je re-

. kao:, „Nismo obučavani.da puca-

telu vojske

Ma ćelu Cenfralne vojne komisi-

|e: Djiang Cemim

Centralna vojna komisija predložila je da se smanji penzioni limit za zamenike komandanata armija sa 60 na 58 godina, a za one koji komanduju velikim vojnim regionima od 65 na 63 godine. Praktično, to znači demobilizaciju većeg broja najviših kineskih oficira, i značajnu kadrovsku obnovu na vodećim vojnim položajima. -

Treća mera, koju predlaže Centralna vojna komisija, je zahtev parlamentu da se donese odluka o stalnom povećavanju plata oficirima kineske armije što će, kako se navodi, doprineti jačanju „vojnog morala“. U poslednje vreme bilo je dosta slučajeva da su vojne ličnosti bile umešane u finansijske špekulacije i zloupotrebu položaja.

Sve ove mere imaju za cilj da se obezbedi veća stabilnost unutar armije koja je važan činilac političkog života u Kini, kao i da se osigura vodeća uloga Djiang Cemina i partije u vojnim poslovima — ocenjuju pekinški posmatrački krugovi koji sve ove promene dovode u vezu sa pripremama Za „DOst Dengovu eru“ u Kini.

mo na nenaoružane sekretariсеј- U tom trenutku u Parlamentu je odlučeno da se deluje bez ove dve specijalne jedinice. Za operaciju unutar zgrade angažovaće se padobranci ı specijalne armijske jedinice. Ali, teško mi je pala činjenica da je „Alfa“ i ovoga puta ostala po strani, kao i u avgustu 1991. godine.

— Barzukov je ubedio nekolicinu dobrovoljaca da uđu u oklopne transportere i odvezu ih do zgrade. Tebalo je samo da izvide teren.

— Jedva da mogu nešto novo da kažem o osvajanju zgrade Parlamenta. Televizijska mreža CNN prenosila je uživo kao i ceo svet juriš na Beli dom i nema smisla ponavljati ono što je svako video sopstvenim očima: tenkove, topovske salve, paljbu iz artiljerije. Bilo je mrtvih, mnogo mrtvih. I tuguje se za žrtvama na obe strane — piše Boris Jeljcin u sećanjima na oktobarski puč prošle godine, koja je objavio hamburški „Špigl“. аорте ара ПО