Борба, 10. 05. 1994., стр. 10

|UUEKONOMIJA

BORBA UTORAK 10. MAJ 1994.

NOVAC IZMEĐU POTREBA DRŽAVE | PRIVREDE

~

Zbog činjenice da proizvodnja raste, služuje više kredita. U sredu odluka

Bojana Jager

Da novca ima manje nego potencijalnih korisnika postalo je definitivno jasno ovih dana. Privreda traži kredite za oživljavanje proizvodnje, a država pare za svoje budžetske potrebe. Pritisak na Centralnu banku je veliki, a njen guverner pošto se javno izjasnio ko treba da ima primat za sutra je najavio sednicu Saveta guverneru, koja treba da donese konretne mere koje će podržati takvo opredeljenje. Dr Avramović, sasvim logično, objašnjava da privreda najpre treba da nešto proizvede i stvori da bi država mogla da ubere poreze i osigura realne prihode za svoje kase. Zato prednost proizvodnji. Jedna od mera je dalje smanjenje obavezne rezerve banaka, odnosno njeno svođenje na 5 posto, sa ciljem da se poveća likvidnost banaka za oko 45 miliona dinara i stvori prostor za Veće kreditiranje proizvodnje. To je u vrlo krtatkom periodu drugi takav potez, obzirom da je nedavno obavezna rezerva smanjena sa petnaest na deset procenata. Zahvaljujući tome prošle nedelje u nekoliko postprazničnih dana na žiro-računima banaka u proseku nalazilo se oko 93 miliona dinara, ali krediti

prema privredi nisu potekli u većoj meri. Takođe, na Tržištu novca i hartija istovremeno zabeleženo je vrlo skromno ugovaranje novih poslova i izuzetno velika nesrazmera između ponude i potražnje za novcem prva je bila naprimer 32 puta manja od tražnje. Delimično objašnjenje vidi se u kamatnoj stopi i činjenici da se na paralelnim tržištima i u drugim poslovima može izgurati veća kamata od „ugovorenih“ 9 posto. Hoće li novac, kada se dodatnim merama krediti banaka povećaju na preko 300 miliona dinara zaista završiti u proizvodnim projektima, ostaje da se vidi. Baš kao i da li će polovinom ovog meseca prvi dužnici uspeti da vrate pozajmice uzete pre tri meseca i da dokažu da je tim novcem zaista proizvedena kurentna roba. Kormilari jugoslovenskog ekonomskog broda očito u to veruju, koristeći argument da proizvodnja raste, a da se nivo zaliha ne povećava, iz čega se izvlači zaključak da se roba prodaje i ne završava u magacinima. Doduše bilo bi zanimljivo videti strukturu tih zaliha da bi se potvrdilo ovakvo rezonovanje.

Činjenica da je nedavno jedan broj banaka zapao u minuse verovatno je razlog što se predlaže

| || dniu? Sansa zd ртогтмоапјо : a zalihe se ne povećavaju, ocenjuje se da privreda zao novom smanjenju obavezne rezerve u te svrhe

da se bankama ponovo omogući da u takvim situacijama pod određenim uslovima, mogu da koriste obaveznu rezervu kod centralne banke, umesto da salda izravnavaju prodajom deviza.

To što se savezna država odlučila da bez znanja guvernera reši svoje novčane probleme govori barem jednu stvar — da on čvrsto drži u rukama emisiju i da u aprilu nije poklekao pred državnim potrebama. Prema nekim nezvaničnim podacima iz tog izvora budžetima je u pomenutom mesecu kapnulo svega dvadesetak miliona dinara. Onda je savezna država prodala obveznice u iznosu od 12 miliona dinara i zadužila se na mesec dana na tržištu po kamati od 11 posto godišnje, „iako se ubismo da ona ne pređe 9 posto“, kako je to prokomentarisao guverner. Uz dodatak da takve operacije „mogu da poremete čitav sistem“. Od 17. aprila kada su se pojavile, ove skuplje obveznice ipak su imale relativno dobru prođu, i sada je ostalo neprodato oko 2,6 miliona dinara ovih državnih papira. Bile su primamljive, jer su bankama nudile neke olakšice kod obavezne rezerve, što će njenim najavljenim smanjenjem sada biti manje atraktivno. I bile su još atraktivnije jer su se mogle koristiti za

KAKO PRIVATNO PREDUZETNIŠTVO PRESKAČE BIROKRATSKE PREPONE

„Divlja gradnja“ državno dobro

Bez žufe banke društvene pomoći: Dragan Mikolić, vlasnik „Femana“

Privatno preduzetništvo iako je dobilo, konačno, svoje ministarstvo, a ministar Đukić saopštio kako je u svakoj od 191 opštine u Srbiji, najmanje deset privatnika psremno da izgradi pogon-fabriku, što znači da bi Republika Srbija i u ovakvoj situaciji dobil agotovo 2.000 novih proizvodnih jedinica (fabrika) pogona, i dalje ostaje pastorče društva. Mnogo je verbalnog i retoričkog u podršci privatnoj inicijativi, dok u praksi privatniku ostaje da se „tuče“ do iznemoglosti kako bi svoj grad, opštinu i državu obogatio novim proizvodnim kapacitetom.

Priča koja sledi je tipična: Privatno preduzeće „Feman“ iz Jagodine počelo je pripreme za izgradnju 3.500 kvadrata novog proizvodnog prostora u industrijskoj zoni grada, pre tačno osam meseci, ali neophodna dozvole i papire još nije dobilo. Ipak, njegov vlasnik Dragan Nikolić odlučio se da počne sa radovima 13. maja, a na svečanost pozvao i oni mu obećali da će doći (savezni ministar za privredu i republički ministar za privatno preduzetništvo, predsednika PKS, mno-

go „prijatelja po oružju” — privatnika, dakako, i predstavnici sredstava informisanja.

Papreno skup DUP

— Avgusta '93. kupio sam plac od 50 ari od komšijske firme „Resava“ — priča Dragan Nikolić. O svojoj nameri da gradim, zapravo, da proširim firmu razgovorao sam sa Svim čelnim ljudima u Jagodini, i to ne jednom, nego mnogo puta. Po 5-6 puta sam razgovarao sa predsednikom opštine i izvršnog saveta, sa direktorom Fonda za građevinsko zemljište... Usput sam kupovao građevinski materijal i sve što treba za izgradnju hale od 3.500 kvadratnih metara. Sve je obezbeđeno za gradnju od temelja do krova, tako da kad krenem sa izgradnjom fabrika mora da bude izgrađena za najviše 60 dana. Kako stvari sada stoje, praktično ću početi sa izgradnjom tajno, odnosno, „na divljaka“, jer potrebnih papira, pa ni građevinsku dozvolu još uvek nisam dobio.

— Prvo što su mi u opštini rekli bilo je da nemaju DUP pa ne mogu da mi izdaju dozvolu — priča Nikolić. Takav odgovor je više nego smešan, jer DUP je jedna obična skica, koju može da uradi i tehničar-početnik za samo dva sata. Kada sam im to rekao, razgovor je dobio pravi tok i smer. Dojavili su mi da za komunalije opštini moram da uplatim 260.000 super dinara ili maraka, svejedno. Odmah mi se učinilo da je to enormno Visoka cifra, pa sam se malo raspitivao po Srbiji i ustanovio da sam, na žalost, bio u pravu. Jako moram sam da izvršim pripremu terena da izgradim ulicu, trotoar, uličnu rasvetu, da

proširim vodovod, kanalizaciju i struju, povrh toga opštini moram da uplatim više od četvrt miliona maraka. Zatražio sam i da mi pošalju Ugovor na tu cifru, što nisu nikad uradili.

Jednostavno ćute i ne odgovaraju na moja pisma i zahteve.

Privatno preduzeće „FEMAN“ jedno je od najuzornijih u našoj Republici. Što kao elektro-mašinska radna, što, kao preduzeće za proizvodnju kablovskog spojnog pribora i alata za spajanje provodnika postoji gotovo jednu deceniju, od 1985. godine. Osnovna karakteristika mu je ubrzani razvoj, što se očituje po dve linije: umnožavanje proizvoda geometrijskom progresijom, odnosno, organizacioni rast i proširivanje proizvodno-poslovnog prostora. Paleta produkata je impresivna — 1165 proizvoda (smao u prošloj godini osvojeno je novih 150 od kojih je 90- odsto „čista supstitucija“, kako voli da kaže gospodin Nikolić. Istovremeno je proširivan poslovno-proizvodni prostor, umnožavale se fabrike i predstavništva, tako da FEMAN pored Jagodine, (proizvodnja) i Beograda plasman „obitava“ bugarskom gradu Sandanski (Feman & ALEKS), Makedoniji — Đevđelija (FEMAN & INTERANCIONAL,). Takođe je razvio izuzetnu saradnju sa patnerima u Francuskoj, na Tajvanu i Danskoj. Zapošljava oko 180 radnika (dok su lane mnogi slali na odmor i otpuštali u „Femanu“ su svi radili, pripremajući i kondicionirajući stare i nove programe). plaćanje carina na uvoz, koji je u to vreme bio u zamahu — kažu opet radi povećanja proizvodnje. Na pitanje da li novca ima premalo ili ipak više nego što treba, teško je decidirano odgovoriti. Sa 600 miliona dinara primarnog novca koji je izdala Centralna banka (polovina od toga na osnovu kupljenih deviza) i još oko 500 miliona dinara putem multiplikacije, novčani opticaj penje se na 1,1 milijardu dinara. U vreme kada niko tačno ne zna koliki je društveni proizvod, kako to priznaje i sam guverner, nemoguće je reći šta

— Zaista mi je neshvatljivo da moram da preskočim toliko prepona, da imam toliko poteškoća, da bih izgradio novu fabriku u kojoj ću zaposliti 80 do 100 novih radnika — kaže Nikolić. Proizvodni pogoni koje sada imam postali su tesni za ovliku paletu proizvoda. Imao sam svoju firmu u Austriji i SR Nemačkoj i radeći „napolju“ shvatio dve stvari: prvo, samo kontinuirani razvoj obezbeđuje budućnost firmi, državi i pojedincu; drugo, povećanje bruto proizvoda jedne države garantuje još perspektivu, garantuje joj „svetlu budućnost“, a to znači moraju se stvoriti povoljni uslovi za razvoj proizvodnje. Na mom slučaju i primeru jasno se vidi da ona ustavna odredba o ravnopravnosti svih oblika vlasništva ni izdaleka nije ispoštovana, zapravo, da privatnici i dalje ostaju građani drugog reda. Ipak, ja ću 13. maja postaviti kamen temeljac za novu halu iako nemam neophodne papire, jer računam da imam pravo na to. Naime, jedna zanosna odrednica glasi — ako se ne predstavnicu ne OdgOvOri u roku od 30 dana, onda se može smatrati da je zahtev pozitivno rešen. Izgradnjom nove hale ja pokazujem kakav je moj odnos prema Programu rekonstrukcije | monetarnog sistema i ekonomskog oporavka privrede Srbije i Jugoslavije. Na kraju ne mogu a da ne istaknem da u čitav projekat ulažem sopstveni novac, sopstveni kapital, a radi se o nekoliko miliona super dinara/maraka, bez žute banke društvene pomoći, bez bankarskih kredita. Želim da pomognem svojoj državi i ovom narodu i u tome me niko ne može sprečiti niti zaustaviti.

Radoš 0. Dragutinović

Dafiment banke?

je prava mera. Za dr Avramovića ona se ogleda u obavezi da se svi krediti za oživljavanje proizvodnje daju po realnim kamatama i u profitabilne namene. On je takođe u pravu kada opominje da je kamata od 9 posto ustvari krupan zalogaj, jer podrazumeva da se mora ostvariti barem tolika profitna stopa, da bi se krediti mogli vratiti. Je li to i brana da pare idu u željene svrhe, videće se. Vreme treba da potvrdi i da li su tačne najave da bi posle povećanja likvidnosti banaka i žiralnog novca, kao sledeći korak moglo da usledi smanjenje gotovog novca u opticaju. U KRUŠEVCU SE JOŠ PRISEĆAJU RADMILE MILENTIJEVIĆ

Pozajmila Srbiji, naplatfila u Dafiment bamci

Nedavno objavljivanje spiska moćnika koji su mimo reda i mimo zakona podizali uloge u „Dafiment-banci“ na kome se našla i Radmila Milentijević, u Kruševcu je ponovo pobudila sećanje na njen politički i poslovni angažman u ovoj sredini.

U Kruševcu se prvi put pojavila u julu 1990. godine gromoglasno najavljujući dolazak svoje firme „Rad-Wolf“ koja je trebalo da ргеporodi privatni sektor. Poput Novog Sada i Niša, i u Kruševcu je formirana filijala ove međunarodne firme. Od čitavog u javnosti gromoglasnog najavljivanog servisiranja male privrede ostao je upamćen samo pokušaj da se od

. preduzetnika pokupi članarina od

50 maraka.

Predstavnik kruševačke filijale sada već nepostojeće firme „Rad-Wolf“,, koji kaže da ni dalje nije uputno da otkrije svoj indentitet, tvrdi da Radmila Milentijević sao njima duguje 58 hiljada mara-

a.

— Ostavila nas je i bez socijalnog i bez plate '92. godine, jednostavno nam je samo vratila radne knjižice — tvrdi on. — Njena rođena sestra Kosana Ožegović, koja

· је vodila finansije kaže da sa time

nema ništa. U Njujorku, na njen telefon odgovara samo automatska sekretarica.

U vreme kada su njeni službenici dobijali otkaze Radmila Milentijević je uveliko vodila predizbornu kampanju protiv Mi Panića u čijoj je vladi izvesno vreme bila kao provereni srpski patriota. Na tribinu u Kruševcu je održala vatreni govor, hvaleći na sva usta predsednika Srbije Slobodana Miloševića, a na povike iz sela, „gde je naša članarina“, „gde je obećana pomoć maloj privredi” — nije se osvrtala.

Kada je prvi put boravila u Kruševcu novinarima se pohvalila da je za privredni preporod Srbije poklonila 100.000 dolara i 100.000 švajcarskih franaka. Možda je te pare Radmila Milentijević uzela iz

Lj. Popović REJ

r