Борба, 16. 05. 1994., стр. 18

ДИ КШТОВА

ВОКВА PONEDELJAK 16. MAJ 1994.

KAN 94: 47. MEĐUNARODNI FILMSKI FESTIVAL

MKomunisfićki bluz

Na Kroazeti su veću pažnju izazvali Ademir Kenović i Mirza Idrizović nego Mihi Rurke

Dinko Tucaković, specijalno za „Borbu” iz Kana

Neuništivi selektor Festivala, gospodin Žil Žakob je neverovatno nostalgična osoba. Gotovo da nema nijednog filma na programu čiji autor već nije bio ovenčan lovorikama na nekom od prethodnih festivala. Alan Rudolf sa filmom „Gospođa Parker u ozloglašenom krugu“, počeo je karijeru kao šegrt ovde uvedenog u klub besmrtnika Roberta Altmana. Altmanovska opsednutost mnoštvom paralelnih likova i priča kao i razbijena dramaturgija, i njegov su zaštitni znak. Kao i u „Modernistima“ od pre nekoliko godina, Rudolf je veliki ljubitelj epohe dvadesetih i intriga iz života mondenskih krugova. Pitkiji i koncentrisaniji od Altmana, on je još jedan od autora koji se Еуropi izvinjava zbog postojanja Holivuda. Ovo je već drugi fiim Dženifer Džejson 14 nakon „Hudsucker Proxyja“, na otvaranju festivala po čemu je ona nesuđena princeza, jer kraljici Izabeli Ađani, teško ko može da konkuriše. Od iste je sorte i film Hala Harilija „Amater“, autora kojeg ovde nazivaju najneameričkijim Amerikancem, i koji se vešto dosetio da za glavnu glumicu uzme Izabel Iper. Ipak nije se dokopao glavnog programa kao pre dve godine, ali ubire sjajne kritike. Na glavnom programu desio se i bluz za komunizam Andreja Končalovskog, „Ribka pile moje“, koji svojom traljavošću podseća na „klasike“ YU i exYU filma. Priča o postkomunističkoj kolhoznici koja voli

red i Brežnjeva a pronađe zlat-

no jaje, pobrala je simpatije visokoispolitizovane kanske publike. Moglo bi se reći da je politi-

ka zamenila glamur, jer su veću ·

pažnju izazvali sarajevski sinaesti predvođeni Ademirom Kenovićem i Mirzom Idrizovićem nego li pojava Mikija Rurkea. Izjave autora iz Sarajeva retko su se doticale filmske umetnosti, a tek sledi Levijeva „Bosna“. Trebalo je dočekati nedelju za ·prvu pojavu kvalitetnih filmova. Najpre neuobičajen, nesvakidašnji i ubojit film Đuzepea Tornatorea „Čista formalnost“, sa sjajnim glumačkim duetom Žerar Deparde — Roman Polanski. Autor koga poznajemo po filozofskoj blagosti iz filma „Cinema paradizo“, sjajno se snalazi u kamernoj drami kafkijanskog naboja, koja govori o tome kako čovek kada odlazi na onaj svet, mora da ima čiste račune. Na-

| popPeza za чаве |wepokretmosti

sa organizovano већ Фот i osiguranjem atvari

(088/ 3389—76 ı 34707. E: са 10-18 сањота · __-

| ona u Kanu: Brigi? МИзеп

kon dužeg perioda tezgarenja jedan veličanstven muzički skor Enija Morikonea.

Atom Egojan, Jermenin na privremenom radu u Kanadi, dosada poznatiji kao proteže Vima Vendersa, odlično je iskoristio priliku da u velikom budžetu napravi malu priču o preplitanju života likova čiji se putevi slučajno ukrste. Film se zove „Egzotika“ verovatno zbog toga što govori o tako dalekim i čudnim stvarima, kao što su ljubav, prijateljstvo... Sjajnu muzičku podlogu daje mu numera Leonarda Koena, „Svi znaju“ koja je na neki način i moto filma, kako svi znaju sve o životu, a kako ga je ipak teško živeti. Teško je ovih dana bilo i Mišelu Pikoliju da se šeta Kanom u kostimu iz prošlog veka, glumeći gospodina zvanog „Film“ u novom i tajanstvenom projektu Anjes Varde posvećenom stogodišnjici filma. Osim festivala, pažnju privlače i nefilmski događaji kao finale kupa Francuske u fudbalu, nesreće pred trku u Monte Karlu i štrajk pilota Formule 1, i naravno Bosna i sve oko Bosne... Na kišnom i vetrovitom vremćenu, propadaju i čuveni kanski partiji i takvim veličinama kao što su Brigit Nilsen i Kristof Lamber sa svojim novim filmovima. Domaći izveštači će se, po svemu sudeći, sa mora i Festivala vratiti beli, ali sa morama oko uslova rada u pres centru.

KRAGUJEVAC

„Joakim Vujić“ 30. put

Kragujevac. — Џ najstarijem

_ srpskom pozorištu — kragujevač-

kom teatru „Joakim Vujić“, preksinoć su počeli istoimeni, ovoga puta i jubilarni — 30. susreti profesionalnih pozorišta Srbije.

Nakon svečanog otvaranja u takmičarskom delu susreta, prvi je nastupio ovdašnji Teatar „Joakim Vujić“ s predstavom „Kralj Lir“ Viljema Šekspira, u režiji Petra Govedarevića i Mirkom Babićem u naslovnoj ulozi.

Juče zakazani nastup Drame na albanskom jeziku Pozorišta iz Prištine, otkazan je zbog — kako je navedeno — bolesti glavne glumice. Kragujevački ljubitelji teatra moći će danas da vide Dramu na srpskom jeziku prištinskog teatra, koja prikazuje „Mrtvu stražu“ Radoslava Stojanovića u režiji Miomira Stamenkovića. Z.R.

Cetinje. — U subotu je, u Vladinom domu na Cetinju uručena 11. po redu, Njegoševa naad pjesniku Stevanu Raič' koviću. Najveću književnu nagradu kod nas, laureatu je uručio predsjednik Skupštine Crne Gore, dr Risto Vukčević, a svečanosti su prisustvovali predstavnici političkog, kulturnog i javnog života Crne Gore. Novčani iznos nagrade, u visini 36 prosječnih plata u privredi Republike, Stevan Raičković je poklonio, jednu polovinu, beogradskoj bolnici „Sveti Sava“, za nabavku ljekova, a drugu, — kako je u besjedi rekao sam Raičković — „za kupovinu bar kakve-takve količine knjiga... ne bi li to bio bar prvi pokušaj da se u rodnom mestu Rada TomovVa OS-

EVROPEIZIRALI GLAVNI GRA

Toliko traženi (možda na pogrešnom mestu) — suvenir Beograda konačno je, po svemu sudeći i pronađen. To nije upaljač u obliku „Pobednika“, malo porculansko Narodno pozorište... To je izuzetno zanimljiva, a jednostavno pisana knjiga „Uspon Bedgrada“ Milivoja M. Kostića (1875—1960) izvoznika, industrijalca i publiciste. Rukopis koji je Istorijski arhiv Beograda od autora otkupio 1957-58, pronašle su, čitale i obradile, osavremenile i korigovale Olga Latinčić i Gordana Gordić, iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Zahvaljujući njihovom naporu ova Zanimljiva „zbirka priča“ o trgovcima, industrijalcima, o onima koji su podizali i evropeizovali Beograd je i ugledala svetlost dana. Ovog puta je i novac sponzora (Kolinga, Komercijalne banke, „Malog kolektiva“...) uložen u pravi kulturološki poduhvat.

Knjiga može biti i stručni priručnik, ali ona je pre svega uzbudljiv

Uručivanje Nagrade „

CETINJE: STEVANU RAIČKOVIĆU URUČENA NJEGOŠEVA NAGRADA

U istoriji nevremena

nuje, napokon, jedna biblioteka-čitaonica, koja bi, naravno, ponela ime našeg najvećeg pesnika“.

— U vremenu, ovom sadašnjem i na ovim našim prostorima, kada i sama — makar etimološki i izdvojena i van ikakvog konteksta reč nagrada predstavlja, blago rečeno, čitav jedan asocijativni apsurd, meni je zapalo danas da baš u vezi sa ovom i ovakvom rečju progovorim i koje realno slovo... ukoliko je tako nešto i moguće onome koga nazivaju pesnikom. Na to me, pre svega, obavezuje Njegoševo ime koje nosi ova nagrada. A to veliko ime — po svemu onom isto tako asocijativnom što i ono u sebi nosi — na neki volšeban način mi i olakšava situa-

„USPON BEOGRADA” — KNJIGA MILIVOJA M. KOSTIĆA O LJUDIMA KOJI SU

vodič kroz vreme u kojem se Beograd razvijao iz turske čaršije u eVropski grad. Uspon Beograda je u toliko zanimljiviji što ga prate ne samo fotografije — portreti onih koji su u ovom gradu ostvarili blistave karijere, već i fotografije njihovih poslovnih palata i privatnih kuća.

Kostićev rukopis sadrži životopise 269 trgovaca, privrednika, bankara i zanatlija beogradskih iz druge polovine prošloga i prvih decenija našeg stoleća. Za ovu priliku izabrana su 52 životopisa. Zahvaljujući kontaktima i proveri podataka kod naslednika porodica Leko, Vučo, Kiki, Krsmanović, Jovanović... i biografije ali i podaci koji se tiču nekih prelomnih datuma u privredi, izgradnji Beograda, su korigovani. Jezik je озаугетепјеп, ponavljanja su izbegnuta, pa tako ova prva objavljena zbirka екоnomsko-istorijske građe o srpskoj privredi u drugoj polovini 19. i početku 20. veka ima i ponešto od

Desanka Maksimović": Beograd. —

Pesniku i akademiku Ljubomiru Simoviću, na svečanosti u Brankovini, danas u 12 sati, biće uručena novoustanovljena Književna nagrada „Desanka Maksimović“, koju Zadužbina naše velike poetese prvi put dodeljuje za ukupno pesničko delo.

Specijalni broj „Međunarodne polišike“: Temi „NATO u jugoslovenskoj krizi“, sa istoimenog nedavno održanog Okruglog stola, u celini je posvećen specijalni broj revije „Međunarodna politi-

ka“, koji je upravo pred čitaocima.

Objavljeni su prilozi ambasadora

Branka Brankovića, dr Momira Stojkovića, dr Obrada Račića, dr Ranka Petkovića, mr Vladimira Vereša, dr Petra Kneževića, dr Živojina Jazića, Lotara Ruela (Nemačka) i G. Svegora (OUN).

U Dokumentarnom prilogu prezentirani su najnoviji dokumenti NATO i OUN o krizi u bivšoj Jugoslaviji, a „Međunarodna politika“ uskoro objavljuje brošuru sa integralnim tekstovima svih dosad donetih rezolucija Saveta bezbednosti, koje se tiču rata i krize u bivšoj

Jugoslaviji. P. A.

Za{franović u Karlovim Varime: Prag. (Tanjug). — Slavni fran-

cuski glumac Filip Noare, i ništa m

anje slavni američki režiser Džon

Šlezinger koji će doći s novom verzijom svog „Ponoćnog kauboja“, biće sigurno među zvezdama ovogodišnjeg Međunarodnog festivala u Karlovim Varima. Žirijem predsedavaju Branko Lustig, producent „Šindlerove liste“, a članovi će biti režiseri Krištof Zanusi, Lordan Zafranović, Marta Mesaroš, Rustem Tbrahimbegov, glumica Jana

Brejhova, i pisac Jan Novak.

Evropski film u Kinoleci: Beograd. — Filmom „Daleko od Vijet-

nama“, snimljenim u francuskoj

produkciji 1967, u režiji Renea,

Varde, Godara, Leluša, Ivensa, i Klajna u Muzeju Kinoteke, večeras u 20 sati počinje Nedelja evropskog filma, pod naslovom „Za Evropu“. Za šest dana publika će imati prilike da vidi ostvarenja: „Svi drugi se zovu Ali“ Rajnera Vernera Fasbindera, „Evropa 1951“ Roberta Roselinija, „Noćni portir“ Lilijane Kavani, „Putnica“ Andžeja Munka, „Hleb i čokolada“ Franka Brusatija, i „Gospodin Klajn“

Džozefa Louzija.

Carina daruje muzeje: Pariz

(Rojter). — Francusko Ministar-

stvo kulture je primilo poklon od Uprave carina — 202 umetnička dela, koja su bila zaplenjivana na grancii u proteklih deset godina.

Nezvanična procena slika, skulptura i crteža, kao i antičkih muzič-

kih instrumenata, koji su konfiskovani prilikom pokušaja da ilegal-

ka.

no budu preneti preko granice, približno dostiže 85 miliona frana, ciju u kojoj sam se ovog časa našao: i sam Njegoš je čitavo svoje delo ostvario u jednom istorijskom razdoblju koje bi se — kao i ovo naše — mirne duše moglo nazvati nevremenom... — Pripremajući ovo slovo, dugo sam stajao nem pred beskrajno razuđenom temom о Njegošu, ne dotičući se ni pera, a kamoli hartije predamnom... Za čitavo to dugo Vreme, baš zbog toga, po sto puta sam se više osećao da živim u dubokoj seni-neke nezaslužene kazne negoli pod visokom svetlošću jedne od najvećih nagrada koja treba da obasja tek retke izabranike na poslu kojim se i ja bavim, rekao je Raičković. D. Vuković

„beletrističkog duha“.

Kroz knjigu, sasvim nepretenciozno možemo da pratimo šta se zbivalo u dubljim slojevima događanja, ispod površine političke istorije, a presudno za istoriju Srbije u modernom dobu. Dakle, pratimo uključivanje u industrijsku civilizaciju i kapitalističko društveno-ekonomski sistem.

Međutim, to nije samo priča o životima ljudi, o životu grada, O nastanku kuća koje ga čine. „Uspon Beograda“ je i svojevrsna priča o moralu. 1 možda baš zato, danas kad smo suočeni sa posvemašnom'. krizom morala i svakojakim devijacijama ova knjiga ima posebnu draž jer govori o alutruizmu ljudi. Govori o drugačijem poslovnom moralu a potom o odricanju tih sjajnih ljudi za dobrobit trgovačke omladine, sirotih ali talentovanih kalfi, o poklonima narodu, ne samo zadužbina, već i umetničkih kolekcija, na kojima bi pozavideli i mnogi evropski muzeji. 5. Popović

PROKUPLJE Poćinju Draincevi susreti

Prokuplje. — Od danas do 19. maja, u Prokuplju se održava tradicionalna priredba Drainčevi susreti posnika, u organizaciji Doma kulture, Književnog društva „Rade Drainac“, i SO Prokuplje. Susrete će otvoriti toplički pisci i pesnici, kazivanjem svojih pesama, dok je za sutra predviđena izložba radova topličkog slikara, nedavno preminulog Bože Ilića; istog dana, održaće se razgovor „Kultura i kriza“, a gosti učesnici biće mr Željko Simić, Miodrag Perišić, Rade Vojvodić, dr Sava Penčić, Tvica Dačić, i filmski režiser Zaтко Dragojević. Osamnaestog u 12 sati je svečano uručivanje Književne nagrade „Drainac“ za najbolju knjigu, koju je ove godine dobila pesnikinja Zlata Kocić, za delo „Rebro“, objavljeno 1993. u beogradskom „Nolitu“. O nagrađenoj knjizi govoriće Radivoje Mikić i Saša Hadži-Tančić. Za 18. maj, u 19 sati dolazak su najavili pisci iz Republike Srpske, koji će u Domu kulture imati književno veče. P. Milenković

uMHUMBR dk.