Борба, 28. 05. 1994., стр. 6
6 КЕ
3 БОРБА (УБОТА-НЕДЕЉА 28-29. МАЈ 1994.
АЛЕКСАНДАР СОЛЖЕЊИЦИН СЕ ВРАТИО У РУСИЈУ
У домовини после
две деценије _
АФП за „Борбу“
Владивосток. — Руски нобеловац Александар Солжењицин стигао је јуче у далекоисточну луку Владивосток после 20 година изгнанства из своје домовине. Аутор „Архипелага Гулаг“, епске хронике о совјетском систему радних логора, и дела „Један дан у животу Денисовича“ на руско тло ступио је најпре у месту Магадан, бившем сабирном центру из кога. -су затвореници даље упућивани у сибирске логоре. Солжењицин, који је у Русију стигао из Енкориџа, на Аљасци, остаће пар дана у Владивостоку, пре него што проведе неколико недеља путујући Русијом и усели се у једну дачу у близини Москве. Писца који је изгнаничким животом живео у савезној америчкој држави Вермонту, у Магадану је дочекао градоначелник Николај Картенко, окружен девојкама које су носиле цвеће и традиционални
хлеб и со. Солжењицин се ту задржао петнаестак минута, да би се онда упутио у ВладиВосток. После изласка из авиона, Солжењицин је два пута додирнуо земљу одајући, како је рекао, потшовање „стотинама хиљада, милионима чак“ оних који су умрли у сибирским логорима. „Према древној хришћанској традицији, земља у којој су сахрањени невини мученици постаје света, и зато је треба поштовати“, казао је он.
„Ове жртве су сада олако заборављене, и од оних које то уништавање није погађало, као и од оних који су уништавање спроводили. Корени наше ауто-деструктивности потичу одатле“, рекао је Солжењицин. Он је такође кратко поразговарао са некадашњим заточеницима логора који још увек живе у Магадану, који су
му, између осталих поклона,
даровали и снимак поезије
|
једног некад дисидентског песника. Бивши логораши су изразили жаљење што Солжењицин није остао дуже у Магадану, како би посетио музеј Гулага или положио венац на споменик милионима политичких затвореника из совјетске епохе.
Пре него што је из Енкориџа кренуо на путовање. које ће се, после путовања возом кроз читаву Русију, завршити у Москви, Солжењицин је изјавио да планира да узме „активно учешће у друштвеном животу Русије. И онолико колико се мој глас буде чуо, желео бих да имам неког утицаја на здравље Русије“.
Солжењицин је казао да САД напушта са много емоција. „Никад нисам сањао да ће то бити могуће. Та земља ме је
примила и у њој сам провео _
најплоднији период свог живота“. Писац је у Америку дошао 1976. након што је прве две године изгнанства провео у Европи.
КАМБОЏАНСКИ МИРОВНИ ПРЕГОВОРИ
Засад без напретка
Пном Пен — јуче су у резиденцији краља Нородома Сиханука у Пјонгјангу почели мировни преговори припад-
" ника герилске групе Црвени кмери и камбоџанске владе, јавља АП.
Труонг Меали из краљевске палате у Пјонгјангу рекао је да још нема говора о било каквом напретку у преговорима. Преговори ће трајати, како је најављено, до понедељка. У преговорима учествују Сиханук, председник Црвених кмера Кије Сампан и камбоџански копремијери принц Нородом Ранарид и Хун Сен.
Црвени кмери воде борбу против садашње камбоџанске владе од како су бојкотовали изборе које су у овој земљи организовале Уједињене нације у мају 1993. године.
Сиханук је организовао разговоре после интензивирања борби протеклих недеља у западном делу земље. Али сам Сиханук је изјавио да су шансе за постизање мировног споразума „веома, веома слабе“ зато што Црвене кмере интересује само повратак на власт.
Сиханук је предложио безусловни прекид ватре који би требало да ступи на снагу 15. јуна, са чим се сложила и камбоџанска влада.
Мировни напори: Нородом Сихонук :
Кије Сампан је такође изјавио да прихвата примирје, под условом да пет неутралних земаља надгледају његово спровођење. У саопштењу које је јуче објављено у Пном Пену, Сампан је истакао да подржава Сиханукове напоре за проналажење мировног решења сукоба. Он је подржан и Сихануков позив за формирање војне комисије, у којој би учествовали генерали обе стране, која би надгледала примирје.
КИНЕСКО-РУСКИ ОДНОСИ
Потписи на седам докумената
Пекинг. — Премијери Русије и Кине, Виктор Черномирдин и Ли Пенг потписали су јучсу Пекингу споразуме о пограничној сарадњи као и о сарадњи у области трговине, пољопривреде и заштите животне средине, јавља АП. Е
Церемонији потписивања споразума претходили су двоипочасовни _ разговори два премијера, које је кинеско Министарство спољних послова оценило као пријатељске и плодне. e
Ли је изразио задовољство „мирним развојем“ односа две земље у протеклих неколико година, изјавио је представник кинеског МИП-а Ву МЏианмин. Али кинески премијер је
истакао да је трговинска размена две земље, која је прошле године достигла рекордну вредност од 7.68 милијарди долара, још увек испод могућности. Ву је рекао да су две стране потписале седам докумената, међу којима је и споразум о сарадњи пограничних управа, који према његовим речима, треба да допринесе претварању границе у место „мира и сарадње“.
Остали документи односе се на сарадњу у области поморског транспорта, пољопривреде, индустрије, трговине, науке и технологијс, као и на укидању двоструких царина за грађане две земље.
ПРЕД ИЗБОРЕ ЗА ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ“ Учествује и „Листа за Сарсјево“
Париз (АФЕИ). — Група француских интелектуалаца која ће учествовати на изборима за Европски парламент предала је министарству унутрашњих послова „Листу за Сарајево“, изазивајући узнемирење међу водећим партијама. Покренута 15: маја од стране Бернара Анри Јевија, група „Европа почиње у Сарајеву“ је обзнанила да ће се 12. јуна учешћем на изборима заложити за хитно укидање ембар-
Vrnjačka Banja
LJUBLJANA ZAGREB
polasci sa Kosova |___iiz Beograda” _SLOVENAČKA VIŽ BREGENZ-IHNNSBRUCK > nedeljom IZNAJMLJIVANJE AUTOBUSA -036/61-D35, 038/40-142 11/444-8282, 4444-8284
га на оружјс за доминантно муслиманску босанскохерцеговачку владу и одбијање европског плана за етничку поделу бивше БиХ.
Професор Леон ШварценБерг, који предводи листу, изјавио је тим поводом: „Ако би неким случајем дошло до мира у Босни, или интегритет 60санске територијс признат, а стничка подела одбачена, наратно да бисмо повукли лис-
Међу кандидатима са листе који нису Французи, налазс се амерички писци Сузан Сонтаг и Пол Остер, јужноафричка списатељица и нобсловац Надин Гордимер и бивши градоначелник Београда Богдан Богдановић.
Улазак ових интелектуалаца у политику приморао је и конзервативну владу и социјалистичког председника Франсоа Митерана да бранс својс ставове према Босни, и питање тамошњег рата ставе у средиште изборне кампање за Европски парламент. Међу водећим политичарима, само је лидер Социјалистичке партије Мишел Рокар пружио подршку овој групи.
КОНФЕРЕНЦИЈА 0 СТАБИЛНОСТИ У ЕВРОПИ
грани!
Ројтев зе „Бербу“
Париз. — Више од 40 европских земаља сложило се јуче
_ да заједнички ради на пакту о
стабилности како би се решили проблеми око граница и мањина у Источној Европи и избегли нови конфликти у југословенском стилу. Министри спољних послова више од 40 европских земаља другог дана конференције о стабилности у Европи усвојили су декларацију која треба да доведе до регионалних преговора. Постигнути споразуми биће потом укључени у формални пакт о стабилности који ће координирати дванаесточлана Европска унија. „Документа је усвојила Конференција“, рекао је грчки министар за односе са Европом Теорорс Пангалос који је, као представник председавајућег ЕУ, подио јучерашњу седницу.
Споразумом је предвиђено од-
ржавање регионалних и билатералних преговора како би се решила питања граница и права мањина.
Иако невољно, бивше комунистичке земље јасно су показале да су спремне да резерве остане по страни и прихвате процес посредовања какав су зацртали министри ЕУ, као услов да себи обезбеде приступ у ЕУ. Неизвесност око тога да ли ће се Русија, која није међу
земљама које траже чланство у ЕУ, прикључити регионалним дискусијама око Балтика бацила је међутим, сумњу на ефикасност читавог будућег процеса. -
Договор није постигнут ни око другог „кључног преговарачког стола“ — оног који би требало да расправља о правима мађарске мањине у Румунији и Словачкој. Мађарска инсистира да у расправи буду заступљени представници мањине о којој је реч, док се Румунија противи томе ценећи да „мањина треба да буде лојална земљи у којој живи и да би њихово укључивање било противно међународној пракси и препрека добросуседским одвосима".
О правима мањина јуче је на конференцији говорио и албански министар спољних послова Алфред Серећи. Рекавши да његова земља жели да буде модел за права мањина на Балкану Серећи је оптужио Грчку да шири неистине и манипулише трчком мањином у Албанији. Грчка је. претходног дана оптужила Албанију за хапшења и застрашивања етничких Грка што припаднике ове заједнице наводи на бег преко границе.
Сеарећи је још рекао да „правично решење албанског питања представља кључно пита-
„Слобода није слобода када сте просјак. То није слобода, то је чисти колонијализам. Долар је сада руска национална монета. Рубља је само онај папирић од бомбонс, а бомбона је већ поједе-
на“.
АЛЕКСАНДВР РУЦКОЈ, бивши потпредседних Русије, у мнтерејуу
= пе ан Сл и о
а „Њузвику“-
јвише о питањима ја и мањина
ње Балкана“. Од седам милисо-
на етничких Албанаца расутих у четири балканске земље са-
мо половина живи у данашњој Албанији, додао је. Тирана у потпуности прихвата принцип немењања граница силом али тражи „демократски простор“ за етничке Албанце у суседним земљама, казао је Серећи. По оцени дипломата, проблем права етничких АлбаHana који чине већину у српској покрајини Косово потенцијално је жариште ширег конфликта у бившој југославији. | Хеб: рнабанје
|рогева за у=5=
| терете тоее а = ШМетабећод |
| | |
дан у љиљан етра зоре га ређе и и белега гриње.
уаги ве