Борба, 03. 06. 1994., стр. 21

BORBA - | PETAK 3. JUNI 1994.

SUKOB BEOGRADSKIH TAKS! UDRUŽENJA

Sukobi među beogradskim taksistima se nastavljaju i dalje. Ponovo je došlo do raskola između „Beot aksija“, najbrojnijeg, udru-

ženja u gradu, i „Zelenog taksija“, koji broji oko 300 članova, a povod su evidencioni kartoni za izdavanje 150 litara goriva mesečno po vozilu.

— Gradskom Sekretarijatu za saobraćaj smo predali evidencione kartone:-za jun, da bi sve bilo regularno i jedino ih predstavnici „Zelenog taksija“ nisu preuzeli, iako smo ih 31. maja obavestili gde mogu da podignu svoje sledovanje — kaže Miodrag Stojaković, predsednik „Beotaksija“. — Sada se, kako čujem, — nastavlja Stojaković vozači „Zelenog taksija“ pojavljuju sa nekim novim kartoni-

lesuglasice zbog benzi

ma, koje su sami napravili i siguran sam da će samo uneti haos na pumpama za taksiste.

Sa druge strane, Miodrag Mitrović, prvi čovek „Zelenog taksija” objašnjava zbog čega njegovi članovi nisu preuzeli

- evidencione kartone u Grad-

skom sekretarijatu za saobraćaj i kaže: — Nismo pristali, jer je to klasičan lopovluk! „Beotaksi“

je napravio 6500 evidencionih kartona overenih pečatom samoupravne kontrole koja ne postoji, a na moje pitanje zbog čega su to učinili, dobio sam odgo“vor da je to učinjeo da mi iz „Zelenog“ ne bi doštampavali nove. ljude iz „Beotaksija“, kako su mi i sami rekli, nikome kontroliše i ja se onda s pravom pitam,

po кон to osnovu Oni onda mogu da kontrolišu nas.

Mitrović je potvrdio da su u „Zelenom. taksiju“ odštampali svoje interne kartone, a njihovu ispravnost objašnjava time da na svakom stoji uredno zaveden službeni broj ı ime i prezime vozača. — Na ovaj nači moguć-

- nost malverzacije ne postoji ı mi

ćemo i dalje raditi onako kako je to jedino ispravno — objašnjava predsednik „Zelenog taksija“. Po njegovim rečima 30 članova ovog udruženja iz objektivnih razloga nije proteklog mesceca podiglo gorivo, što ukupno iznosi 4500 litara, a navodno sav benzin za maj je već izdat taksistima. — Postavlja se pitanje: Gde je nestalo to gorivo — kaže Mitrović. B.J.

Konferencija feministkinja госте Evrope

Prva konferencija istočno evropskih feministkinja u organizaciji „Centra za ženske studije, pod nazivom „Šta možemo da učinimo za sebe?“ počinje danas u beogradskom hotelu „Jugoslavija“. U radu konferencije učestvovaće dvadesetak feministki-

nja iz istočne Evrope, bivše Ju-_

goslavije, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije.

__ _Učesnice skupa će govoriti o

perspektivi žene u postkomunis-

"tičkoj realnosti, ženskom pokre-

tu i ženskoj mreži u Istočnoj Evropi i ženskom iskustvu rata i nacionalizma u eks Jugoslaviji.

OBELEŽAVANJE DANA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

U hladovini platana

Povodom Svetskog Dana zaštite životne sredine, 5. juna, sutra će se održati u „Kneževom hladu“ na prostoru Miloševog konaka veliki ekološki čas praćen u direktnom prenosu radijske emisije „Radio Sava“ programa „202“. U hladovini najvećeg i najstarijeg platana (160 godina), čija

krošnja zahvata 1.400 metara,

održaće se centralna manifestacija obeležavanja ovog međunarodnog praznika u vremenu od 10 do 12 časova.

Za one koji ne stignu do Topčidera ove pešačke subote, tačno u podne krenuće sa Kalemegdana cvetne kočije ružara iz

Lipolista koji će prolaznicima poklanjati ruže dok je zelene poklone u vidu 20.000 borića kod Cvetnog trga i gradske bibiliote-

-ke pripremio Institut za šumar-

stvo. ЏО ovoj eko-promenadi učestvovaće „Zelenilo-Beograd“, ZOO vrt. Pokret gorana Beograda... U nedelju, na Dan praznika, na Adi Ciganliji prcdviđen jc ekološki hepening i dodela, već tradicionalnog priznanja „Kuvar Sava“ najboljim proizvođačima koji su tokom protckic godine snabdevali hranom Hceograđane.

M. B.

divli је grad

— Porušićemo sve bespravno podignute kuće — izjavio je predsednik gradske vlade Nebojša Cović, povodom poplave divlje gradnje po obodima parka šume Zvezdare. „Prošle godine ih je bilo dve, a sada ih je već petnaest. To ne sme da se toleriše“ — zaključio je predsednik gradske vlade. Povod za jučerašnji obilazak opština Zvezdare, Palilule i Voždovac juče bila je želja gradske vlade da se čuje mišljenje odbornika oko nacrta detaljnog urbanističkog plana ali i o aktuelnim problemima opština. Odbornike sa Zvezdare najviše su zanimali planovi rušenja kuća u Malom Mokrom Lugu kao i izlazak ovog naselja na auto-put. Radoslav NektorovIĆ 'iz Demokratske stranke je izjavio da su ljudi morali bespravno da grade jer u poslednjih pedeset godina nije postojala pravna gradnja.

Odbornici kao i funkcioneri opštine Palilula izneli su niz konkretnih predloga oko sklanjanja deponija ispod Pančevačkog mosta i uređivanju Palilulske pijace, po njihovom mišljcnju jedne od najzapuštcnijih pijaca u gradu. Pošto se ova opšti-

ale

na proteže i preko leve obale Dunava, na kojoj se nalaze mnogobrojna privatna poljoprivredna gazdinstva, zatraženo da se priđe oprezno izgradnji objekata na kvalitetnom poljoprivrednom zemljištu. Popravka puteva u naseljima Borča, Kotež i Ovča, kao i regulisanje kanalizacione mreže, biće prioritetni potvrdio je odbornicima Nebojša Čović.

Dr Božidar Simdiković pred-

sednik opštine Voždovac, izjavio je da je saradnja sa gradom bila simbolična, odnosno neuspešna. „Što se tiče ovog DUP-a, on se ni po čemu ne razlikuje od ranijih“, rekao je Simatković. Nebojša Čović ga je upitao za konkretne predloge koji će potvrditi ili ne pitanja oko nacrta detaljnog urbanističkog plana. 'Zaključeno je da je ovoj opštini najvažnije primarno rešavanje problema snabdevanja vodom u letnjim mesecima, završetak regionalnog vodovoda Makiš — Mladenovac, kumodraški kolektor kao

i ulica Vojvode Stepe, koja jeu ~

očajnom stanju. Danas su za obilazak predviđene opštine Novi Beograd i Ču-

karica. D.M. ·

Počela revija preipremijernih filmova u Ceniru „Sava“: Povodom dcsctogodišnjicc produccntskc „M cksport-import“ juče je u Centru „Sava“ španskim filmom „Kika“ otvorcna rovija sedam prctprcmijcrnih filmo-

va pod nazivom

„Povratak u budućnost“.

Filmovi sc prikazuju od 19.00 do

22.00 časa, a posle zadnje projckcije prcdviđcn jc nastup naših najpoznatijih muzičara. Rcvija trajc do šestog juna, a Чапаз је па ргоргати ЋЕ „Ман Вида“

reditelja Bcrnarda Bcertolučija.

PRIČA O PRVOJ BEOGRADSKOJ POSLASTIČARNICI

ботке sudbina :

Kada Je davne 1831. godine otvorio svoju prvu poslastičarnicu u današnjoj Ulici 7. jula (uskoro ponovo Kralja Petra), Mehmed Pelivanović verovatno nije ni slutio kakva će sudbina zadesiti njega i njegovu porodicu. те njegove radnje, „Pelivan“, ubrzo

је postalo, i već više od 160 godi-.

Masledniici: OD Pelivan“ >

= је » 5

ОНЕ i Ба il

na traje, kao simbol vrhunskog poslastičarstva, a porodica Pelivanović za to vreme prešla je neobičan put od siromaštva do bogatstva i natrag. Došavši iz sela Zli potok na Šar Planini, Mehmed je otvorio prvu poslastičarnicu u Beogra-

du, na mestu gde se i rlanas na-

lazi radnja „Stari Pcelivan“. Čitavih dvadeset godina radio je bez ikakve dozvole, stičući ugled i postavljajući temelje budućeg porodičnog lanca poslastičarnica „Pelivan“

Očev posao nasledio je ı porodično ime proslavio Mehmcdov sin Malić, „industrijalac, dobrotvor i kraljev liferant“. On je uspeo da otvori radnje na tcritoriji čitave nekadašnje Jugoslavije, a paketići ćeten alve sa znakom „beogradski kraljcvski lifcrant, Malić Pelivanović“ prodavani su po čitavom svetu. Posao se do te mere razvio da je radnja u Ulici 7. jula u jednom periodu zapošljavala čak 160 radnika, a Malić, kako tvrdc njegovi potomci, postao prvi vlasnik privatnog automobila u Kraljevini! Radost vožnje u „čudu tehnikc na četiri točka“, kako kažu, imao je običaj da deli sa siromasima koji su se kod „Pclivana“ redovno okupljali i besplatno sc hranili.

TI ulica u kojoj sc prva radnja „Pelivan“ nalazi svoje imc (Kralja Petra), po svedočenju Malićcvog unuka Kadrije Redžeplarija, dobila jc zahvaljujući tomc Što je u njoj živco Kraljev poslastičar!.Na Пуогц su sc, naimc, M isključivo , „Pelivanovi“ kolači,

i sam kralj Potar je, kako sc i ča, bio čest gost čuvenc poslastičarnice.” Prva” bomba u aprilskom bombardovanju 1941, tvrdi Hcdžeplari, pala je na jednu od poslastičarnica „Pclivan“ (na mcstu gde sc danas nalazi tržni ccntar na Trgu Republike). Za uništenu radnju i izginule radnikc, Pelivanović je od Nemačke dobio odštetu od 12 miliona mara-

ka u zlatu. Ništa od toga mcđutim, nije ni vidco — novac jC usO državi u zamcnu za oprost ML LIGE DE вгећоа: Ро, око;

ОЛИ boj it БИК ИЕ ČRNRBO

kralja slatkisa

Kraljevski poslastfičar: Malić Ређvanović čanju rata, naimic, nova vlast ga jc, zhog rada na Dvoru, proglasila za narodnog nocprijatclja, i zajedno sa kraljevskom porodicom protorala iz zemljc. Povratak u domovinu omogućila mu je — nemačka odštcta.

Porodična imovina sticana čilav vek (12 vila na Dedinju, kuće i radnjc širom Jugoslavijc) došla je pod udar·poslcravinih zakona o nacionalizaciji i konfiskaciji imovine. Od svcga, ostalo je slavno imc, radnja u Ulici 7. jula, ncšto fotografija, dokumcnata sa starim kraljcvskim grbom, zahvalnicc za dobrotvorni rad i predratni pcčat firmc „Pclivan“. Na pcčatu jc,utisnut i broj tclcfona koji je „Pclivan“ imao u prcdratnom Bcogradu, dok danas, uprkos dvadcsctopodišnjim pokušajima Pelivanovićevih potomaka, za „Pclivana“ nema slobodnog tclcfonskog broja. =

Malić Pelivanović jc umro ncpdc u Turskoj. Grob mu sc ni danasnc zna: s

Ry. АНИ На НО ода

В,Ј. => УМ; 0. ı

SPASOVDAN, KRSNA SLAVA BEOGRADA

та ulicama grada

Spasovdan, slava grada Beograda i hrama Vaznesenja gospodnjeg, kako smo saznali u Skupštini opštine Vračar, koja je jedan od organizatora proslave, obeležiće se litijom koja će 9. juna ići ulicama grada. U crkvi Vaznesenja gospodnjeg, u 9 sati će sc održati svcta ahrijerejska liturgija, koju ćc služiti njegova svctost Patrijarh srpski gospodin Pavle.

Litija kreće u 11.30 ispred Vaznesenjske crkve u Admirala Geprata, i po rečima Živote Karalazića iz Odbora za predviđena mar-

proslavu, šruta obuhvata sledeće ulice:

Admirala. Gcprata, Kneza Miloša, Narodnog fronta celom dužinom do Zelenog vcnca, Prizrcnsku do Terazijskc česmc, gde će sc obaviti prva molitva. Litija bi sc zatim krctala Kncz Mihajlovom i ulicom Kralja вена 1 do Sabornc crkve, gde ćc biti održana druga molitva. Povratak je prcdviđcn ulicama Kncza Simc Markovića, Pop Lukinom, Brankovom, Gavrila Principa i Admirala Gcprata, gdc ćc u porti Vazncscenskc crkvc biti održan pomcn svim Bcograđanima palim za slobodu i čast grada od 1403. godine do danas. Spasovdan sc višc od 590 godina, sa prckidima obelecžava kao krsna slava Bcograda, jcr jc despot Stefan Lazarcvić, 1403. godinc, utvrdio grb, barjak i prestonicu Srbije i proglasio Spasovdan za slavu grada. D.D.S.

„