Борба, 03. 06. 1994., стр. 20

Васо Миликчевић

Име Николе Тесле (1856-1943) нераскидиво је везано за електронику, електромагнетизам, радиофонију, с обзиром на његове познате спохалне проналаске из ових области. Значајно је, међутим, да је овај творац револуционарне ере у електроници, уједно био и пасионирани заљубљеник у усмену и писану поет'CKy peu.

Поред народних песама, делова Његошевог Горског вијенца и песама других српских песника: Ђ. Јакшића, Ј. Ј. Змаја, В. Илића, Тесла је знао наизуст и читаве одељке из Дантеове Божанствене комедије, Шекспировог Хамлета, Волтерових дела, Бајроновог Чајлда Харолда, Нушкиновог Евгенија Оњегина, разуме се — у оригиналу!

Теслино омиљено дело било је Фауст Ј. В. Гетеа, чије је многе делове могао да рецитује наизуст. Колико је дубоко његов геније за природке нгуке био инспирисан поезијом, и у коликој мери је и она утицала на његова интуитивна размишљања, може се видети из чињенице да је једно од првих и најзначајнијих његових открића: идеја о ротационом магнетном пољу (1882), настало док је рецитовао #р0лог из Фауста. О томе је сам Тесла оставио сведочанство у аутобиографском тексту Моји проналасци. Каже да је идејом ротационог мангетног поља био заокупљен још на Политехничком институту у Грацу: „Негде у дубинама свести постојало је решење, али га још нисам могао изразити... једног поподнева, које је стално присутно у мом сећању, шетао сам с пријатељем гралским парком (у Будимпешти) и рецитовао стихове“ — Тесла сад цитира стихове из Фауста на немачком језику. „.-. Кад сам изразио ове инспиришуће речи, идеја ме озарила као блесак муње и у тренутку OTкрио сам истину. Нацртао сам штапом у песку дијаграме које сам шест година касније (1888) изнео Америчком институту инжењера, а мој друг их је одмах посве разумео...“

гала само у његовом проналазачком раду. Она је благотворно, исцељујуће деловала и на његово здравствено стање. Када се у младости на смрт био разболео упознао је рана дела Марка Твена (1835-1910).

Продор у ново и непознато

Поставши већ славан као

проналазач, Тесла се дружио и пријатељевао с бројним писцима и уметницима. Поред М. Твена, у његовој лабораторији често је боравио и Радјард Киплинг, пољски пијанист и композитор И. Падеревски; а Теслин велики пријатељ и поштовалац био је и амерички песник Роберт Андервуд Џон-

сон: Тесла се често сретао и са

композиторима Б. Сметаном и А. Дворжаком у Метрополитен опери, иначе својим знанцима из Прага, где је раније студирао. Дописивао се са српским песницима Лазом Костићем и јованом јовановићем Змајем (1833-1904), док му је Јанко Веселиновић посветио свој популарни роман Жајдук Станко 1896. године, као „јунаку нашег доба, Великом Србину Николи Тесли...“

Са Јовановићем Змајем, Тесла се лично упознао 3. јуна 1892. године, кад је боравио у Београду. Том приликом; Змај му је посветио песму Поздрав Николи Тесли, наглашавајући Теслину блискост с народом из којег је поникао, истакавши његово проналазаштво

Закаснела признања

За своје епохалне проналаске Тесла је добио низ признања, домаћих и страних институција. Ипак, може се рећи да се нате научне и друге институције нису баш претргле у одавању заслужених признања своме сународнику. По правилу интерне, биле су увек међу последњим институцијама које су га примиле у своје чланство, редовно или почасно. С обзиром на то да је он сам имао више признатих проналазака вего укупно сви чланови Академије наука, то би се могло рећи слично Молијеру, да ако њему и нису била потребна та признања, он је био потребан тим институцијама да би им дао значај и ау-

торитет...

Ево неколико примера који то илуструју. Већ 1908. године, Тесла је био удостојен титуле почасног доктора Бечког политехничког института, док су му Београдски и Загребачки универзитет ту титулу доделили тек 1926. године, пригодом његове 70. годишњице живота. Или, још драстичнији пример. Већ 1895, Тесла је био изабран за члана Америчке асоцијације за развој науке, а годину дана касније и за члана Америчког филозофског друштва у Филаделфији. Америчка акалемија наука (основана 1817. године, што значи да није била скоројевићевска институдија, како се често говори за америчке ствари), изабрала је Теслу за свог активног члана 27. маја 1907. године, а Српска краљевска академија науха у Београду тек три деценије касније, марта 1937. године, када је практично престала Теслина научна активност. Много раније, што јој чини

част, ЈАЗУ у Загребу, изабрала је Теслу за почасног члана већ"

у 19. веху: 1896. године, када су настали најзначајнији његови проваласци... Иначе, када је био у Бедграду, на данашњи дан 1892. године, Тесла је одликован орденом Св. Саве Ш1 степена.

“ српској

ораторији

"Књижевност није Тесли пома-

и „колумбовање“, т.ј. продоре умом у ново и непознато... Значајно је да је Тесла по повратку у Америку превсо четири Змајсве песме на снглес-

ки језик, које је Р. А. Џонсон |

ставио у стихове. Уз њих, написао је и уводни чланак о народној посзији и Змајевом стваралаштву. Чланак и песме објављсни су у њујоршком часопису „Тће сеп-

turi magazin“ Op. XLVIII sa

1894. годину. У чланку, Тесла најпре говори о српској историји и народној књижевности, затим о Змајсвом животу и делу. Истичући трагичну исто-

рију српског народа који је, ·

после Косовске битке „утонуо у тешко ропство азијатских хорда“, Тесла констатује да „Европа не може никада исплатити велики дуг који Срби-

ма дугује за тешке жртве, што“

су их они поднели борећи се против варварске најсзде. 110љаци су под Бечом довршили оно што нису могли Срби да учине, а готово исто као и ови били су награђени за своје услуте цивилизацији“, наводи прекорно Тесла. Као родољуб и хуманист, Тесла је настојао да америчкој јавности представи свој народ као мислилачки и песнички, а пе само ратнички. Као одлике српског народног песништва посебно истиче дух „племенитости, јунаштва и великодутности“.

Превеодклац Заоа

Три године касније, Тесла је заједно с Р. А. Џонсоном превео још девет Змајевих песама на енглески. Објавили су иху једном зборнику-антологији, заједно с песмама модерних Грка, Пољака, Италијана и Ираца, под насловом: Песме слободе и остале поеме (5опр of Liberty and Other Poems). Зборник је изашао у Њујорку и Лондону 1897. године. Прсштампани су поново и уводни чланак и четири Змајеве песме преведене 1894. Тесла је дао добар, пепрезентативан избор из Змајсвес поезије, што показује његов леп укус и песнички сензибилитет. Међу преведеним песмама су родољубиве (Три хајдука, Српска мајка), љубавне (Тајна љубав, Хлетва), рефлексивне (Песма о песми), источњачкс (Два сна), хумористичке Циганин хвали свога коња), дечје (Зашто се војска ућутала) и друге. Тако су амерички читаоци упознали Змаја већ у 19. веку, а овог 14. јуна навршиће се 90 година од Змајсвог пресељења у историју.

Додајмо, на крају, да је у пожару Теслине лабораторије 1895. изгорела и збирка његових оригиналних стихова, које је

донео у САД, 1882. године. ;

ЖЕ раљељкје рогешата чазе перокке ифифа

а Шеувфвкојо

ћа, у избору самог аутора.

продукцију.

БИГЗОВЕ НАГРАДЕ ДОМАЋИМ АУТОРИМА

Лауреати Михиз и Михаиловић

Београд. — Добитници Награде БИГЗ-а за најбоље књижерно дело домаћег аутора, ове године су Борислав Михаиловић Михиз, за други том „Аутобиографије о другима“ и - Драгослав Михаиловић, за дело „Лов на стенице“, док је награда за најбољи превод припала Радославу Константиновићу за превод дела „Изабрани списи“ Чарлса Сендерса Перса, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре. Награде БИГЗ-а додељују се једанассти пут, а међу досадашњим до- | битницима су најзначајнији домаћи писци попут Меше Селимовића, Душана Радовића, Борислава Пекића, и других. Јуче је представљено и седам нових издања БИГЗ-а. У популарној едицији „Џепна књига“, на десетогодишњицу пишчеве трагичне смрти, штампан је аутобиографски спис Бранка Ћопића „12. децембар 1939, увече“. Још једно ново издање у овој едицији је збирка песама Стевана Раичкови-

У сдицији „Новс књиге домаћих писаца“ објављене су приповстке Данила Киша „Лаута и ожиљци“, есеји Предрага Протића „Прошлост и полупротилост“, и друго издање песама Милорада Ђурића „Ругалице“. Новост су и два копродукцијска издања — Шекспирови „Краљ Лир“ и „Бура“.

За овогодишњи Сајам књига БИТЗ припрема још педесетак нових издања, а до краја године укупан-број нових наслова ове куће требало би да буде између 80 и 100, што — упркос бројним проблемима — прсвазилази прошлогодишњу

БОРБА ПЕТАК 3. ЈУН 1994.

„ба.

СНИМА СЕ ОМНИБУС „ПАКЕТ АРАНЖМАН“

Да

У Београду је управо почсло снимање новог играног пројекта „Пакст аранжман“. Реч је о пројекту који ће бити рсали-

"зован заједничким снагама

"МИП агенција, Факултета драм-

ских умстности, „Авала фил-

ма“, Министарства за културу Србије и Ванса, а главни актери су студенти ФДУ.

Реч је о омнибусу састављеном од три приче „Мачо Трип“ у режији Ивана Стевановића, „Херц минута“ у режији Срђана Голубовића и „Ноћ без сна“ редитеља Дејана Зечевића, иначе студената треће године режије. Филм је генерацијски, рекли су јуче на конференцији за новинаре, млади аутори. — Све три приче су у урбаном рокенрол миљеу и заправо је читаво остварење за-

мишљено као филм 94. године". :

Филм „Пакет аранжман“ наставак је успешне сарадње МП агенција и Факултета драмских уметности, која је започела реализацијом сценарија Петра Грујичића „Пун месец над Београдом“. Тако се "и сада ова кућа појављује као продуцент којима има простора за младе ауторе. Свака прича снима се по дванасст дана, и за очекивати је да филм стигне на Фестивал филмске режије у Херцег Новом. ВА Г.

„Pal

у Хирошими Београд. — Анимирани филм „Рај“, Недељка Убовића, у продукцији Бикић студија из Београда увршћен је у званичну селекцију Петог међународног фестивала анимираних филмова, који се у Хирошими одржава од 25. до 29. августа. Филм је изабрао meточлани међународни жири у конкуренцији 795 остварења, која су пристигла из 55 земаља. На овом фестивалу наћи ће се и анимирано 0стварење истог ayropa „A-i“, али у инфсрмативној секци-. M. | У жирију Фестивала у Хирошими биће и наш познати аутор анимираних Фимеда, проф. Никола Мајдах 8.ЉГ.

па а Te — O s ——Y