Борба, 03. 06. 1994., стр. 6
KNJIGE U IZDANJU RADIJA B92
| БОРБА ПЕТАК 3. ЈУН 1994. |
6 AHEBHMK
AS Z1 |)
ZDRAVKO GREBO
100&1 NOĆ-
pošlanski broj i eto stanovanja ispunjeni kupon poslati zajedno ss petim primerkom uplainica na adresu: Radio B92, Makedonska 22/V, 11000 Beograd 2.7. 40806-603-1-29226
Угпјаска Вапја
LJUBLJANA ZAGREB
polasci sa Kosova
iz Beograda
_SLOVENAČKA VIZA.
BREGENZ-INNSBRUCK - nedeljom =
IZNAJMLJIVANJE AUTOBUSA УРИНА 011/444-8282, 444-8284.
55000 ЏЗЕГ ЈЕМЈСКИН _MANAGER _011/345"_
Херцег Нови,
Копаоник, Златибор
Тара - Бање
Novo - specijalni dođatak
ЈУБИЛАРНА 125. СЕЗОНА ВЕЛИКА СЦЕНА вечерас, 8. јуна у 19 сати
ТАМАРА ВУЧКОВИЋ, МЛЕЛОМИР ИВКОВИЋ, МИЛЕНК () ПАВЛОВ, МИХАЈЛА
у новом броју:
NIN MAGAZIN Jzbor iz strane štantpe ma Šesnacesıt чтала: Зага от - "МОС ( пепео Amerihe" Knjiga koja govori o mansa - "Krv 8 pripadiost” Portret - Entoni Hophtns ; Zdravlje - vuhtamžni protšv tumora ; Patervju – Dženet Džehsom.
Slučaj Štrpci 4 LUKIĆ OSTAJE
•
Kako je predsednik milošević održao reč datu rodbini otctih gradjana SR Ju-
goslavije Mićo Carević ŽIVOT U KALIFATU
Profesor ustavnog prava iz Banjalukc govori o raskoraku izmcdju ustava i prakse u Republici Srpskoj, o dahijskoj vlasti grupa i pojedinaca, o rcprivatizaciji, pustošenju i hajdučkim oblicima svojinc, o rušcnju džamija io šansama za zajcnički
život Mirza Idrizović || RANO SE SMRKAVA
Sarajevski filmski i tv reditelj ("Miris Dunja", "Hodoljublja") objašnjava zašto nijc
napustio opsednuti grad, kako je opstao, šta oscća prema Srbima,
Bcogradu, Izcetbegoviću i Kusturici Jožef Škvorecki EGZIL JE NALIK RATU
šta misli o
Znameniti češli književnik ('Oklopni bataljon"), politički izgnanik u Kanadi od 1968, opisuje za NIN svoje iskustvo stvaraoca u stranoj zemlji i obrazlaže zašto je piscima iz tradicionalnih dcmokratija teže da pronadju temu nego piscima kojiživc
|| род фагот
011/622-526
Ројтер за „Борбу“
Уједињене нације. — Спрово-
дећи „етничко чишћење“ у региону Приједора босански Срби починили су, без сумње, злочин против човечности а вероватно и геноцид, каже се
| у извештају Комисије УН за
ратне злочине у бившој Југос-
| лавији, у делу посвећеном
„случају Приједор“. У извештају се наводи да „комисија рас-
полаже именима на стотине.
наводних починилаца на различитим нивоима и у различитим околностима“.
У опширној студији садржани су детаљни подаци о наводним убиствима и депортацији више од 50 хиљада људи и затварању више од шест хиљада људи у логоре у којима је било убијања, мучења, силовања и других зверстава.
Најствашније у Приједеру
У извештају се каже да је, према подацима пописа становништва из 1991. у овом региону живело више од 112 хиљада људи: 44 одсто Муслимана, 42,5 одсто- Срба и 5,6 одсто Хрвата. Поређењем са подацима из јуна 1993. објављеним у српским медијима, у студији се долази до закључка да је „до јуна 1993. погинуло или депортовано укупно 52.811 лица“. „Ван сумње је да се догађаји у општини Приједор од 30. априла 1992. до данас квалификују као злочини против човечности. Штавише, вероватно је да ће судски процес потврдити да ови догађаји представљају геноцид... Исти образац и иста пракса описани у студији о догађајима у Приједору понављали су се и у многим другим општинама, као што су Бања Лука, Брчко, Фоча и Зворник. Комисија располаже значајним информација-
=
У опширној студији садржани су детаљни подаци о наводним убиствима и депортацији више од 50 хиљада људи и затварању више од
| шест хиљада људи у логоре у којима је било убијања, мучења, силова| ња и других зверстава
„
ма које потврђују овакве за-
кључке“, каже се у тексту.
У студији о догађајима у Приједору садржани су резултати истраге укључени и у завршни извештај комисије, пре него што је прослеђен тужилаштву Суда УН за ратне злочине, формираног прошле године у Хагу. Извештај ове комисије, који је прослеђен Ројтеру, требало би да буде објављен у УН.
Петочлана комисија, на челу са професором Шерифом Басунијем, наводи да се извештај о догађајима у Приједору заснива на исказима између 300 и 400 преживелих жртава, које се сада налазе у другим земљама, као и на инфор-
смрти
цију од стране највиших влас ти“, наводи се у извештају. „Сличну политику и праксу етничког чишћења спроводили су на територији српске
· Крајине и у источној и запад-
ној Славонији Срби против Хрвата, али и Хрвати против Срба“, додаје се.
У вези са истрагом о нападу који су хрватске снаге 9. септембра 1993. извршиле у Медачком џепу, у извештају се каже да „не постоје недвосмислени докази довољни да би се утврдила одговорност хрватских команданата за намерно убијање цивила“. Постојао је, међутим, „очигледан и поражгавајући образац свирепог разарања“;
У делу посвећеном масовним гробницама наводи се да се од 187 гробница 143 налази у БиХ, а остале у Хрватској. У 13 гробница пронађено је по 500 или више лешева, у 20 је сахрањено између 100 и 590 људи, а у 22 између 50 и 100. Жртве сахрањене
_ у 81 од поменутих гробница наводно су убили Срби. У 16 гроб-
ница сахрањени су они које су наводи се убили Хрвати, а у пет они које су усмртили Муслимани. Према засад познатим подацима, у осталим случајевима не може се утврдити етнички идентитет починилаца, наводи се у тексту.
мацијама локалних српских медија и резултатима других
= истраживања.
Етничко чишћење
„Постоји довољно доказа да се
закључи да пракса 'етничко чишћења“ није била случајна, спорадична, нити су је спроводиле неорганизоване банде цивила над којима руководство босанских Срба није могло имати контролу. Заправо, образац понашања, начин на који је ова активност спровођена, дужина временског периода и области у којима се то догађало откривају намеру, систематичност и, у извесној мери, планирање и координа-
располаже „изузетно чврстим доказима који наговештавају да би против одређених високих официра Хрватске војске могао бити покренут поступак "прима фацие' због уништавања цивилне имовине“. а
У другим деловима извештаја говори се и о 715 логора, сада углавном распуштених, и" условима који су у њима владали, силовањима и другим облицима сексуалног злостављања, и о 187 масовних гробница у БиХ и Хрватској. „У логорима које су у БиХ држали Срби било је далеко највише затвореника, они су били највећи и у њима је забележено највише окрутних поступака“, пише у извештају.
Муслиманке најчешће
Уједињене нације. — Комисија УН за ратне злочине у бившој Југославији установила је да су жртве већине почињених силовања муслиманке, а највећи број наводних починилаца српске националности. У извештају се наводи да се показало да је у неким областима било систематских силовања, „али остаје да се докаже да ли је постојала општа политика о спровођењу такве праксе против целокупног несрпског становништва“.
Бојке нису неразумне
У извештају се каже: „Силовања су, према добијеним извештајима, чиниле све три стране у конфликту. Међутим, највећи број жртава о којима постоје извештаји су Муслиманке, а највећи број наводних починилаца Срби. Има свега неколико случајева силовања и сексуалних деликата до којих је дошло између припадника исте етничке групе. Петочлана комисија, на челу са Шерифом Басунијем, америчким професором египатског порекла који предаје право на Де Пол универзитету у Чикагу, саоп-
штила је да се у извештајима ко-.
ји се;налазе у њиховом поседу
скоро 800 жртава силовања и сексуалних деликата идентификује на основу имена или других одредница. У извештајима жртава помињу се још 1.673 особе које су биле изложене злостављању, али без навођења имена. |
„Старост жртава, према извештајима, креће се од пет до 81 године, с тим да је већина њих млађа од 35 година. У пријављеним случајевима по имену је идентификовано око 600 наводних починилаца... А у случајевима где су починиоци неидентификовани, помиње се њих око 900,“ додаје се.
У једној фусноти се наводи да, у светлу влеиког броја силовања и сексуалних деликата пријављених комисији, пројекција других извора о око 20 хиљада случајева силовања „није неразумна“.
Политика охрабривања
У студији о силовањима и сексуалним деликтима се наводи да је у неким случајевима евидентно
"да су они резултат индивидуал-
них или акција малих група, где не постоје докази о томе да је у питању било наређење или општа политика.
„Међутим, за много више њих
жртве силовања
чини се да су била део општег 06расца чије карактеристике укључују: сличности у пракси упражњаваној у подручјима ван зона подела; симултано кршење других принципа међународног хуманитарног права; симултана активност на расељењу цивилног становништва; заједнички еле: менти при вршењу силовања, наношење највеће могуће срамоте и понижења не само жртви, него и заједници из које она потиче; време када су силовања почињена.“ Један од таквих фактора био је велики број силовања почињених у местима где је локално становништво с"бивало заточено. „Силовања почињена у условима заточења не изгледају као насумична, и индицирају у најмању руку постојања политике охрабривања силовања, подстакнутог намерним изостајањем контроле и командовања над персоналом од стране заповедника логора и локалних власти, каже се у извештају. Ови обрасци „снажно сугеришу да је у појединим 06ластима постојала пракса систе-
матских силовања, али остаје да
се докаже да ли је то била општа политика примењивања на цело-
купну несрцску, популацију“.
а истрага
a u i aeo
POUR