Борба, 03. 06. 1994., стр. 7
Би.
о
БОРБА. ПЕТАК 3. ЈУН 1994.
СВЕТИ,
__ ПРЕДСЕДНИК САД БИЛ КЛИНТОН У ИТАЛИЈИ
__Рим тражи већу
· улогу у Босни ·
Илија Мимкца специјално за „Борбу“ из Рима
Четрдесет минута разговора са шефом италијанске државе Скалфаром, нешто више од пола часа са папом Каролом Војтилом, Тако је започео јуче званични део-дводневне посете америчког председника Била Клинтона Италији која је само: прва, мада можда"најделикатнија, етапа „велике европске турнеје“ поводом обележавања 50. годишњице савезничких искрцавања код Анција и у Нормандији која су означила почетак краја нацифашизма у Европи.
„Већа peu"
__Ту тонску ноту — победу над нацифашизмом и спасавање демократије у Европи је Бил Клинтон, уз поправљање окрњеног породичног имиџа садашњих становника Беле куће, донео као неку врсту поруке европским савезницима, мада је наишао на критике осетљивих Британаца што је све заслуге приписао само америчким војницима.
Имип, разуме се, жели повратити и Берлусконијева влада изложена критикама због присуства министара са неофашистичком конотацијом због чега и трпи критике владајућих левих гарнитура у Европи. Клинтон се дистанцирао од таквих критика и поручио, пре доласка у Рим, да нову владу Италије треба судити по делима: Тачно оно што својим критичарима узвраћа и сам Берлускони.
Италијански- председник је само натукнуо пред амбасадорима 125 земаља, окупљенима у палати „Квиринале“ "поводом празника републике 2. јуна, те"ме разговора са гостом из Америке. Захвалио је, између осталог, и свим шефовима држава који су подржали ита-
лијански захтев за сталним
. "местом у Савету безбедности
УН, и потврдио демократску, атлантску и европску оријентацију „нове Италије".
Из службених кругова је већ раније било најављено да ће премијер Берлускони, кбји је разговарао са Клинтоном током поподнева, затражити од америчког председника не само подршку за стално место у извршном телу светске орга-
_низације (уз Немачку и Ја-
пан), већ и пуно чланство у - котанкт групи“ за Босну у којој су представници Америке, Русије, Британије, Француске и Немачке. Италија — како се чуло из службених кругова сматра да има сва права на чланство у тој групи, како због географске близине југословенског кризног простора, тако и због жртава и позадинске улоге коју пружа Уједињеним нацијама и авијацији НАТО пакта. Све скупа, Берлускони је тражио подршку за „већу реч“ Италије у међународним пословима.
„Добра основа“
Берлускони ће, заједно са Клинтоном, одати на великом гробљу у Нетуну почаст Американцима палим на тим плажама (њих скоро: 8.000) приликом искрцавања пре 50 година које се обележава и као ослобађање Рима од нацизма и фашизма. Италија, тако, постаје једина „побеђена“ земља
која се придружује слављу победе. У разговорима са папом — који су потрајали једва нешто више од пола часа, по очекивању у први план је искрсло „питање породице“. Папа је већ раније најавио да ће Клинтону изнети своје погледе на абортус који је председник САД ослободио стега закона који су донели његови претходници Реган и Буш и тако дошао у
сукоб с Ватиканом и америчком Католичком црквом.
Била је то, након једночасовног разговора Била Клинтона и Силвија Берлусконија, конференција за штампу која је једва завредила понеки агенцијски флеш. Пре свега то је, изјава америчког председника како је од премијера земље домаћина добио уверавања да је његова коалициона влада, под лупом критика левих гарнитура на власти у Европи, „од врха до дна неопозиво привржена демократији“. Клинтон и Берлускони су давали одлучне одговоре на новинарска питања о карактеру владе у којој се налази неколико министара с неофашистичком ознаком. Мање одлучни су, чак и сувише опрезни, били Клинтонови одговори на питања која Берлусконијева Италија сматра одлучујућима за своје увећане амбиције у светским пословима. Клинтон је, наиме, дао само полуодговор на питање да ли подржава тражење Италије за местом у сталној групи члани-
- ца Савета безбедности. „Сједи-
њене Државе су се већ раније изјасниле за улазак Немачке и Јапана“, али „тиме нисам никада искључио могућност проширења“ листе. 5
_ Сличан је био и Клинтонов (негативан) суд о учешћу италијанских плавих шлемова у' Босни, при чему је као аргумент употребио „консенсус“ у Уједињеним нацијама да се искључе суседне земље „од директне интервенције“, мада суседи могу понудити другу врсту подршке. Резервисан је Клинтон био и према очекивањима Италије да добије место у „контакт групи“ великих за
Босну, мада за њега — као и за раније шефове Беле куће Италија остаје „значајан савез-
а“
HMK .
МИНИСТАРСКИ САСТАНАК НЕСВРСТАНИХ У КАИРУ
Следећи самит у Колумбији
Каиро. — Колумбија ће бити домаћин следећег самита несврстаног покрета и преузеће председавање овом групацијом коју сада чини 109 земаља, "саопштили су јуче представници министара иностраних послова на састанку несврстаних у Каиру, јавила је агенција Ројтер. Следећи самит несврстаних треба да буде одржан идуће године. Министри иностраних послова несврстаних земаља донели су начелну одлуку да
домаћин тог самита треба да буде нека земља са јужноамеричког континента, на који је сада дошао ред по систему ротације. У првом тренутку као могући домаћин била је поменута Никарагва, али се потом одустало од тог предлога, да би на површину испливало име Колумбије. Избор Колумбије за следећег домаћина потврдили су и либијски министар иностраних послова Омар Мустафа ал-Монтасер и египатски амбасадор у УН Набил ал-Араби. Колумбија ће ина-
Дипломатска акробатика Египта
Каиро. — Египатски министар иностраних послова Амр Муса у среду је — у функцији председавајућег конференције шефова дипломатија несврстаних земаља — најоштрије напао Југославију да би пред светском јавношћу покушао да оправда став Каира који, као домаћин, није позвао СРЈ на овај скуп, јавља Танјуг. На конференцији за штампу истог дана, египатски дипломата Набил Фахми дао је, међутим, сасвим другачије тумачење по коме „Срби нису поднели захтев да учествују на овом скупу“.
„Ради сео процедурално-дипломатској акробатици Египта који се очигледно уплашио да би учешће СРЈ знатно измени“ ло атмосферу на конференцији, посебно у вези са босанском кризом“, изјавио је тим поводом амбасадор у СМИП Бранко "Бранковић Танјугу. · „ORO 03 VA су АН Не и =
че, бити прва латиноамеричка земља домаћин несврстаног самита након Кубе 1979. године. Током прва два дана министарске дебате на скупу у Каиру вођена је, према извештајима агенција, жучна дебата о будућој оријентацији покрета несврстраних. Били су сучељени ставови заговорника за истицање антизападне оријентације овог покрета и идеје оних који су се залагали за његову потпуну реформу.
Најгласнији међу борцима за задржавање антизападне оријентације покрета били су,
очекивано представници Ку.
бе, док се међу „реформистима“ истакао египатски председник Хосни Мубарак, који је рекао да ће покрет уколико не успостави тешње везе са 60гатим Севером, убрзо постати „мртво слово на папиру“. Пажњу учесника привукло је и излагање министра спољних послова Малте Гвида де _ Марка, који је рекао да није реално очекивати да покрет прерасте у економску групацију јер је његово основно ис-ходиште — политика. (=
НАПАД ИЗРАЕЛСКЕ АВИЈАЦИЈЕ НА ЈУЖНИ ЛИБАН
Погинуло најмање 45 бораца Хезболаха
Балбек. — Најмање 45 људи је погинуло у јучерашњем нападу израелске авијације на базу проиранске фундаменталистичке организације Хезболах у долини Бека, у Либану, јављају агенције.
Израелски-авиони напали су пред зору базу Аин Кавкаб, у близини Балбека, 70 км источно од Бејрута. Према саопштењу представника Хезболаха, на базу је испаљено више ракета. У Бејруту, представник либанске армије је саопштио да су либанске и сиријске трупе стациониране у долини Бека на напад узвратиле ватром противавионских топова.
Јучерашњи напад на територији Либана је 13. од почетка године. Претходни је изведен пре 13 дана када су такође пред зору, израелски командоси хеликоптерима продрли до долине Бека где су отели једног од лидера проиранске организације „Отпор верника“ Мустафу Диранија. 3
Либан је јуче затражио хитну седницу Савета безбедности после јучерашњег напада израелске авијације на долину Бека | у којем је погинуло најмање 45 људи, јавља АФП.
Министар одбране Либана Мохсен Далул је рекао да је одлука о томе донета на седници Врховног савета одбране који чине председник, премијер, министар одбране и главнокомандујући армије.
Либанско Министарство иностраних послова је саопштило да је биланс напада 45 мртвих припадника проиранске фундаменталистичке организације Хезболах чија је база у долини Бека јуче нападнута.
Први јучерашњи извештаји о губицима, добијени из изво|B Хезболаха, говорили су о 26 мртвих и више од 50 рањених. Бета)
Вава руска официра убијене у Таџикистану:Душанбе. Два руска официра убијена су у последња два дана у главном граду Таџикистана Душанбеу, јавља јуче АП, чиме се број припадника руске војске, који су од суботе страдали у овој бившој совјетској републици, попео на четириж
Позивајући се на агенцију ИТАР-ТАСС, АП наводи да је потпуковник Јуриј Шкипкин у среду убијен у Душанбеу близу своје куће, а дан раније један руски официр убијен је у истом граду када је улазио у кола. Председнички избори у Украјини 26. јуна Кијев (Ројтер). — Украјински парламент изјаснио се да се председнички избори одрже овог месеца, одбијајући тиме захтев председника Леонида Кравчука да се прво усвоје уставне измене.
Са 201 према 69 гласова посланици су усвојили резолуцију да се председнички избори одрже 26. јуна. Кравчук је рекао да се не противи изборима, али је затражио да се прво усвоје уставне из-мене којима ће се појаснити председничке надлежности.
Кравчук је један од седам кандидата за председничко место, али истраживања показују да се он највише котира. а Кастро: Нико није незаменљив Париз, (АФП). — Председник Кубе Фидел Кастро (67) изјавио, у интервјуу за шпанско издање француског магазина „Она“ да „нико није незаменљив“ и да и он „заслужује одмор“. 5
Кастро је истакао да се „револуционари не повлаче као писци“. На питање шта ће се десити после њега, одговорио је: „Искрено, неће се догодити ништа. Влада ће се прилагодити ситуацији. Припремили смо све политичке и легалне механизме да све остане како је“.
Кастро је познатом магазину за жене потврдио да има више деце, али не „читаво племе“, како се прича.
У Кини погубљено 35 особа: Пекинг, (Ројтер) — У кинеском граду Чоунгингу на југу земље погубљено је 35 лица оптужених за убиства, силовања и пљачку.
Међутим онима, над којима је извршена смртна казна, налази се и убица четворо деце. Наводи су да је у Кини у протеклом месецу забележено неколико масовних егзекуција.
Тако је суд у јужној провинцији Гуандгдонг на смрт осудило
33 крадљивца кола у великој акцији борбе против крадљиваца. А власти у провинцији Гансу су погубиле 20 особа осуђених за корупцију и насилничке акте. Турске снаге убиле 63 Курда: Багдед, (Танјуг). — ТУРске снаге безбедности, за последња три дана, убиле су 63 припадника Курдске радничке партије (ПКК) у источним областима Турске.
Турска премијерка Тансу Чилер обећала је недавно у парламенту да ће Курдска радничка патрија „бити уништена до краја године". J |
Турске снаге безбедности убиле су, пре три дана, 19 припадника ПКК, у подручју града Грању, које званична Анкара назива побуњеницима. На подручју југоисточне Турске, у борбама са Курдима учествује 350.000 војника.
Е : Објашњење Техничком грешком, завршни пасус текста „Следи сукоб око граница“, објављеног у јучерашњем броју „Борбе“, скраћен је тако да недостаје изјава на коју се претходна реченица односи. Последњи пасус текста гласи: -
— Али, најсимптоматичнија је изјава канадског министра за индијанске послове, Рона Ирвина, подстакнута ставом Жака Паризоа, лидера Квебечке партије, који је казао да ће границе независног Квебека остати нетакнуте, те да то значи и да ће индијанске територије у Квебеку морати да остану у саставу нове државе. Умирујући припаднике домородачког живља у Квебеку, Ирвин им је поручио: „Не мислим да су Индијанци власништво сепаратиста који о њима могу да одлучују. Они (Индијанци) су овде већ 10 хиљада година. Они су део Канаде. Ако желе да оста-
= ну- у Канади, онда је. то-њихов избор.“