Борба, 25. 07. 1994., стр. 6

ДАНЕВНИК

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 25. ЈУЛ 1994.

1 """___

АКЦИЈА СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА

ХРВАТСКЕ

Сложном љевицом против Тувмана

Не може се у данашњу Европу с митинзима који се одржавају под Павелићевом сликом Ф Куну су нам наметнули, али посљедице куниног

угриза још ћемо дуго осјећати

Љубнца Вуко

Политичка трибина „Зашто нам је дошао Трипало и нови процеси на хрватској љевици“ зацијело би, судећи по интере"су окупљених Сплићана, потрајала и више од сат времена. Но, расправа послије уводних ријечи Силвија Дегена и Драгутина Палашека попримила је такав тон да је мало коме у дворани било угодно. Такав угођај стоворила су два грађанина, која су очито заједно дошла, а по свему што су ничим изазвани изговорили може се устврдити да им животна увјерења нису нимало „лијева“. У свом наступу, скакали су с мјеста на којем су сједили као да ће некога ударити због ријечи које нитко није ни изговорио — попут: Југославија омаловажавали су друге грађане не дајући им доћи до ријечи. Људи су их гледали у невјерици, а неки прокоментирали: то су букачи по задатку,

нечији доушници, тко зна тко

их је послао, али не треба сумњати да ће таквих бити све више. Иначе, сама трибина је почела излагањем Силвија Дегена, предсједника Странке социјалиста Хрватске и потпредсједника Акције социјалдемократа Хрватске. Говорећи о томе зашто је створена Акција "социјалдемократа Хрватске и зашто је Мико Трипало стао на њезино чело, Деген је казао: — О Мики Трипалу не треба много говорити. Увјерени љевичар, доказани родољуб, показао је и доказао и у бившем режиму, а и у ове протекле четири године да су му на срцу Хрватска и њезини интереси. Али, то морам посебно нагласити, не (било каква Хрватска, него демократска, цивилизирана, напредна Хрватска која се темељи на ан-

Увјерени љевичар: Мико Трн“

пало

тифашизму и позитивним достигнућима досадашњег развоја и која ће од свијета бити не само призната, него и прихваћена. — Управо зато што Мико Трипало жели такву Хрватску — наставио је Деген — ставио се на располагање иницијативи која је потекла из Странке социјалиста, а која се заснива на спознаји да само јака љевица може помоћи у спречавању даљег пропадања Хрватске. Можда вам се израз чини мало груб, али управо је тако. Сав службени оптимизам и све приче о чудима којима се свијет диви не могу сакрити нашу тмурну свакидашњицу.

Странка социјалиста Хрватске, казао је њезин предсједник, чини језгро окупљања поборника грађанске љевице, односно социјалдемократа. Мото тог окупљања јест: ми окупљамо љевичаре, а не лидере.

— Имали смо — рекао је Деген — четири лијеве странке, од којих је она која за себе воли рећи да је најјача (Рачанов СДП), у ствари највећи губитник у парламентарној повијести Хрватске. Разједиње-

ност странака нужно је вукла

за собом разједињеност бирача. Разједињени, били смо слаби. Осим тога, многи прави љевичари у таквој су се ситуацији потпуно пасивизирали. — Разједињена љевица наставио је Деген — није се могла, а поједини њезини дијелови као да се нису усуђивали, супротставити све јачој и агресивнијој десници. Уз ријетке просвједе, у тишини под окриљем ноћног мрака нестајала су спомен-обиљежја на борбе антифашистичког покрета, а срамотно преименовање улица и тргова одвијало се потпуно јавно. Почело се величати ратне злочинце, а блатити оне којима се има захвалити што је Хрватска завршетак Другог свјетског рата дочекала на страни побједника. Не само што не-можемо прихватити такав начин ревидирања повијести већ знамо и да нам то наноси немјерљиве штете у данашњем свијету. Не може се у данашњу Европу ући с митинзима који се одржавају под

Павелићевом сликом. Куну су

нам наметнули, али посљеди-

– це куниног угриза још ћемо

дуго осјећати. Видећи све то,

рекли смо: доста, овако даље _

више не може.

— Акција социјалдемократа Хрватске је основана због стања у Хрватској — рекао је Палашек — и то не само због кризе у Сабору и игнорирања захтјева опозиције, већ и неслободе медија, нарастања десног радикализма, потицања усташоносталгије и свега што је предигра за диктатуру, а у том случају идеали слободног свијета били би покопани. Ми не можемо више шутјети и немамо што чекати. Првенствено о нама овиси хоћемо ли имати Хрватску какву желимо. Ми Хрватској морамо дати душу. Морамо показати да смо бољи од оних који нам данас кроје судбину. (АИМ)

ГЕНЕРАЛ ИВАН ДОЛНИЧАР

Нема помирења партизана и домобрана

Љубљана. — Није могуће помирење у којем би борци против нацифашизма били грешници, а праведници они који

су до краја били његове верне .

слуге, изјавио је председник Савеза бораца НОБ Словеније, генерал Иван Долничар, на свечаности поводом обележавања јуриша четрнаесте партизанске дивизије.

Долничар је посебно истакао да Словенци међусобно немају зашто да се мире, јер

ХРВАТСКИ ХЕЛСИНШКИ ОДБОР

не може бити помирења између отпора окупатору и колаборационистима. После низа година од националног помирења обављеног у Кочевском Рогу 1990, те ранијих откривања злочина над домобранима почињених одмах по завршетку Другог светског рата, сада се

-по први пут у Словенији на

овакав начин изнова актуелизује питање помирења бивших партизана и домобрана.

С. Шићаров

Апел Тадеушу Мазовјецком

Загреб, (Бета) — Хрватски хелсиншки одбор (ХХО) за људска права у јучерашњем саопштењу које преносе хрватски медији, упозорава на „даље узнемиравање хрватских држављања и покушаје упада у њихове станове“. Саопштење ће, како се наводи бити достављено и изасланику УН за

људска права Тадеушу Мазов-

јецком на његовој конференцији за новинаре, заказаној за данас у седишту Унпрофора у Загребу.

Наводећи примере овонедељних претњи принудним исељавањем у Сплиту двема особама којима не наводи имена ХХО истиче да су то обављала униформисана лица. Унпрофор смета хрватској полицији ;

Загреб, Танјуг. — Потпредседник Хрватског Сабора Жарко Домљан изјавио је да отказивање мандата мировним снагама УН „никако не значи и ратну опцију“, већ да би се тиме створили „предуслови“ да се „ограниченим полицијским акцијама осигура нормално функционисање · хрватске државе и сузбију нереди на „окупираним подручјима“.

Ти „нереди“, према речима потпредседника Сабора, „не могу се решити због присуства мировних снага“.

Упозорења страних амбасадора у Загребу, као и појединих представника међународних институција, да Хрватска не би смела да се одлучи на ратну опцију спрема Републици Српској Крајини, Домљан тумачи као позив „на стрпљење у погледу евентуалних полицијских акција на окупираним подручјима“.

МАКЕДОНСКА ПАРЛАМЕНТАРНА КРИЗА И „АЛБАНСКО

ПИТАЊЕ"

ПДП се враћа

у Собрање 2

Абдурахман Алити нов председник водеће албанске партије Ф Мухамед Халили „све отвореније показује да би се и он радо видео на челу партије“ Ф Путеви равноправности без федерализације

дописник „Борбе“ из Скопља

Председништво албанске партије пДдП је одлучило да повуче пре три недеље донету одлуку о неучествовању у раду Собрања. Ова најновија одлука партијског врха водеће албанске партије доводи се у везу са избором новог председника те партије Абдурахмана Алитија. Према уводнику у „Либералу“, органу Македонске либералне партије, Алити долази на чело партије с „капиталом поштованог интелектуалца међу Албанцима у Македонији“. Уводничар још каже да Алити има „европско схватање модела човекових права и равноправности грађана“.

Према „Либералу“, Алити је некад „диференцирао под сумњивим околностима“. Сад ће имати шансу „кормилара, који ће партију водити у мање непредвидљиве воде“. Лист изражава сумњу да је избором Алитија за председника „кадровске битке у Партији за демократски просперитет дефинитивно решен“, јер координатор посланичке групе ПДП Мухамед Халили „све отвореније показује да би се и он радо видео на челу партије“.

Из свега се закључује да суу партији у току превирања, али и да је она „још увек на непредвидљивом курсу“. Примећено је да је руководство ПДП дало от-

пор мешању Албаније, с образ--

ложењем да је „1ДП партија македонских држављана и да баш због тога с њом не може да се руководи и командује споља“. Из Тиране су дошли у постстаљинистичком периоду неуобичајене квалификације челника ове партије, посредством албанске државне информативне агенције као и симпатије за „здраве снаге“ радикала Мандуха Тачија. Страну нападнутог руководства ПДП-а је подржао и косовски лидер Ругова. Чвор је развезан тако што се Мандух Тачи са својим радикалима издво-

јио из пДП, Тирана је променила однос према ИДИ, јединој ал-

банској партији изван Албаније ·

која учествује у власти“, с тим што се Тачи, изгледа, нашао на перферији „баланске опције Тиране“. „Албанско питање“ у Македонији биће незаобилазно у предстојећој предизборној кампањи, с тим што је више него извесно да ни једна македонска партија неће Албанцима понудити оно што су либерали Крста Првенковског утврдили у Уставу из 1974. „статус државотворног народа истина с Турцима, и другим националностима, које живе у Македонији, зато што се држи да би то „неизбежно водило у федерализацију македонске државе“. Такође, и „македонско питање“ биће незаобилазно у предизборној кампањи глбанских партија у Македонији. Сви политички екстремисти укључујући ту и македонске, негирају македонску посебност. Очекује се, међутим, да ни једна албанска партија, нити партијска фракција, неће ићи испод пароле да Албанци треба да буду „конститутивни народ“ македон-

ске државе, иако је јасно да је то, ·

ипак, само „магловита перспектива“, тим пре што изеледа да ће попис, чију регуларност гарантује међународна заједница, показати да Албанаца у Македонији има испод 20 одсто.

Због тога што Албанци неће бити „конститутивни народ“ у македонском Уставу у догледно време, не очекује се ни албански рат против Македонаца за уставна права, нити албанска сецесија преко „Илириде“, што је основни сценарио за сваки план о уништењу македонске државе. Могуће је да ће се тражити путеви равноправности без федерализације, за шта има заговорника и на албанској и на македонској страни.

Надзиратељ бугарских верника

Македонски извештачи су управо јавили да је Св. Синод Бугарске православне цркве, поставио, невроскопског митрополита Натарнела за неку врсту свога „надзиратеља бугарских верника у Македонији“, упркос све доминантнијем ставу бугарске политике да „у Македонији нема других Бугара осим

Македонаца“.

Скопље. — Након службене посете Великој Британији, градоначелник Скопља Горан Николовски са својом „свитом“ свратио је на једну приватну рођенданску забаву у Лондону. Ништа необично да није на ту забаву, како пише овдашња штампа, дошао и неко коме је за око „запала“ баш градоначелникова супруга. Млади Николовски није остао хладнокрван па је истукао најбруталније своју супругу а након тога и непознатог удварача. Ово је најпре процурило у лондонску јавност да би након тога недељама по-

Љубоморни градоначелник

пуњавало ступце штампе у Македонији. Овдашња средства информисања кажу да је након туче морала интервенисати лондонска полиција при чему је градоначелнику одузет пасош.

Све је ово запалило овдашњу јавност и сада се тражи оставка првог човека Скопља. И не само његова већ и премијера градске . владе за кога се каже да није био „активан“ у тучи али је сакрио од јавности овај инцидент за који Скопљанци кажу да их девалвира у очима међународне јавности. ТА. (АИМ)