Борба, 17. 08. 1994., стр. 10
| ЈСВЕТ
БОРБА СРЕДА 17. АВГУС 1994.
СУОЧАВАЊА: ЛУРИ ПРОТИВ ХАЈДЕРА
Фирерово ново одело
Углађени наступ лидера аустријске Партије слободе није разуверио неповерљивог америчког карикатуристу и но-
винара
Фразе попут „један политички систем не може да преживи без људских права и личних слобода“ одавно већ спадају у општа места у јавним иступима политичара најразличитијих идеолошких оријентација. Правила доброг политичког маркетинга и паблик рилејшнса морају се поштовати: ма колико њихова опредељења иначе била радикално „лева“ или „десна“, данас нема ниједног партијског лидера који иоле држи до себе а који би пропустио да истакне како у основи политичког пројекта за ко-
ји се залаже његова странка.
леже управо ове вредности.
Нема, стога, ничег необичног ни у томе што је наведену реченицу — у интервјуу који је са њим овог месеца водио сјаји амерички карикатуриста, али и врстан спољнополитички новинар Ренан Р. Лури изговорио и Јерг Хајдер, шеф аустријске Партије слободе и
политичар кога многи, у Аус- |
трији и ван ње, сматрају мање-више неприкривеним нацисTOM. „Фирер аустријске екстремне деснице“ (како га квалификује и сам Лури) — очито имајући у виду медијску пажњу коју Луријеви интервјуи добијају, а још више бројност листова у којима се они прештампавају — потрудио се, наиме, да се представи као одмерен, модеран политичар чији се ставови често погрешно интерпретирају и чији програм ни по чему не искаче из уобичајених оквира западноевропске умерене деснице. Тако га
је барем у овој прилици доживео Лури, предвиђајући да би „згодни 44-годишњи Аустрија-
нац елегантног наступа“, због
за њега нетипично углађених изјава, можда могао имати проблема са својим потенцијалним бирачима...
У сусрету са Луријем, Хајдер се не само јасно оградио од оних са којима га његови противници често пореде — Жан-
као да Аустријанци сносе одговорност због тога што су били део нацистичког политичког система“.
Како се „доказати“
Приметно подозрив према Хајдеровом труду да се прикаже као политичар демократских, либералних опредељења, Лури је током интервјуа инсистирао на односу Партије
Мок се заузима са Валдхајма
Беч, Танјуг. — Аустријски министар иностраних послова Алојз Мок је започео велику дипломатску офанзиву да би од владе САД издејствовао брисање имена бившег председника Аустрије Курта Валдхајма са листе особа којима није дозвоље-
но да кроче на америчко тле.
Како извештава бечки „Стандард“, Мок је дао инструкције аустријском амбасадору у Вашингтону да не пропусти ниједну прилику, а да с функционерима Стејт департмента не поразговара о „теми Валдхајм“ не би ли се бившем шефу аустријске државе омогућило да идуће године дође у Њујорк на прославу 50-годишњице Уједињених нација.
Валдхајм је био генерални секретар УН од 1972. до 1982. го-
дине, а председник Аустрије од 1986. до 1992. године.
Мок је љутито реаговао на недавну изјаву америчког државног секретара Ворена Кристофера да став САД о Валдахјму „остаје непромењен“, односно да он, за Американце, и даље остаје „персона нон грата“. „Ниједна оптужба против Валдхајма није никада доказана“ — изјавио је шеф аустријске
дипломатије.
-Мари ле Пена („На известан начин он можда јесте расиста“) и Владимира Жириновског („Мислим да је он истински опасна личност“); него је и посебно инсистирао на томе како му је, рецимо, антисемитизам потпуно стран („Немам проблема са Јеврејима“), те како је он, Хајдер, био „први аустријски политичар који је ре-
слободе према странцима,
првенствено избеглицама и
усељеницима.
Хајдер је, опет, на свој начин објашњавао како је то што сматра да би минимум за добијање аустријког држављанства требало да буде 10 година, последица уверења да је то време потребно да би се ови показали „вредним тога да по-
стану Аустријанци“. На Луријево потпитање како би се утврђивало да ли је неко достојан аустријског држављанства, одговор је гласио: „Имају довољно времена да покажу да су у стању да раде, старају се о својој породици и сарађују с Аустријанцима“.
Да ли онда има нешто против тога да аустријски држављани склапају бракове са црницима, Јеврејима, Арапима, Русима или Босанцима инсистирао је даље Лури. „Нема проблема“ — кратко је одвратио Хајдер. А има ли у његовој странци бивших нациста2 „У Аустрији бивших нациста има у свакој партији. Бивши социјалистички канцелар, Бруно Крајски (иначе јеврејин), имао је у својој влади четворицу министара који су током нацистичког периода заузимали важне функције.“
Шта није речено
Мало касније, након признања како ни његова странка није изузетак („И у мојој партији такође има бивших нациста, 0
томе нема сумње“), следи и
додатно објашњење: „Кад ја кажем 'странце можемо прихватити само ако за њих имамо радна места и станове, и ако њихову децу можемо интегрисати у школски систем' онда ме назову нацистом. Кад аустријски канцелар, који је социјалиста, каже то исто, истим речима, њему се Аустрија диви.“ Осим тога, „ако погледате имиграциону политику председника Клинтона, виде-
добро...
У
„Нема проблема ca Јеврејима“: Јерг Хајдер на Луријевој нарикатурм ћете да је она строжа него аустријска.“ Оно што Хајдер у разговору са Луријем ипак није негирао, то је његова нетрпељивост према левичарским концепти: ма. На Луријеву примедбу да његови ставови имају веома снажну анти-комунистичку и анти-социјалистичку интонацију, он узвраћа: „ја сам ратник, анти-комунистички ратник.“ „Мислим да је опасност од социјализма у Европи још увек велика. Мене само интересује спровођење извесних реформи политичког система у Аустрији и због тога све партије настоје да се против мене боре говорећи 'он је нациста, он је фашиста'. Наша партија је један веома демократски покрет и ми смо далеко од сваке нацистичке и фашистичке организације“_ — закључио је Јерг Хајдер на крају разговора са Ренаном Р. Луријем. Нешто
друго није рекао, али као да је_
желео да каже: ко поверује, добро, ко не поверује — опет В. Марјановић
Николас Доти. дипломатски дописник Ројтеро за „Борбу“
Пре 80 година велике силе су подстакле рат и уништиле свој свет, посејавши семе других конфликата који ће обележити остатак 20. века. И док су ове године одржане комеморације којима су обележене годишњице догађаја из другог светског рата, попут савезничког искрцавања у Нормандији, 80-годишњици избијања Првог светског рата у августу 1914. посвећено је мање пажње.
Био је то „рат за окончање свих ратова“ који је разорио стари политички поредак, помогао рађању комунизма и фашизма, двеју идеологија које су обележиле модерно доба, и унео револуционарне промене у начин вођења ратова увођењем нових оружја, попут тенка. ji
Први светски рат је Сједињене Државе извео из изолације и по први пут уплео у један европски конфликт, што ће се касније поновити у другом светском рату и током деценија конфронтације између Запада и Истока.
Непромишљенн темељи
Покољ у рововима трауматизовао је читаву једну генерацију. Када је 1918. склопљен мир, победници су желели да створе нови поредак, али су непромишљено поставили темеље за избијање једног још крвавијег рата.
Питања покренута првим светским ратом — национализам, тензије између моћних конкурентских земаља, ризик ширења ратова — и данас имају узнемиравајући одјек, не само у Сарајеву. Атентат на надвојводу Франца Фердинанда, наследника хабзбуршког трона, била је искра која је запалила ратни фитиљ.
Али, европски лидери, управљајући својим колонијалним царствима и упражњавајући политику силе из Х1Х века нису имале никакву представу о револуцији која само што није била отпочела.
„Лидери свих водећих земаља једноставно нису схватали импликације технологије која им је стајала на располагању, или коалиција које су грознича-
ЗАБОРАВЉЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ ИСТОРИЈЕ: 80 ГОДИНА ОД ИЗБИЈАЊА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
Семе данашњих и будућих сукоба
во стварали,“ написао је бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер у својој најновијој књизи „Дипломатија“.
Већина генерала очекивала је фронталне сукобе, по стилу мало различите од оних из Х1ТХ века. Али, напредак у војној технологији- трансформисао је 6ојиште. Западни фронт претворен је у крваво блатиште, дугу линију ровова који су се протезали кроз Француску све до Швајцарске. Митраљези су сасекли хиљаде војника кад — год би ови покушали да крену напред, а још хиљаду других сахранила је тешка артиљерија која је изобличила пејзаж.
Било је то први пут да су у војне сврхе коришћени авиони, чиме је поплочан пут за бомбардовања која су у другом светском рату сукобе пребацила иза линија фронта, на цивилно становништво, што је довело до идеје о „тоталном рату“.
Током првог светског рата први пут се појавио тенк... Војници у рововима били су први који су видели ужасе хемијског рата. Отровне гасове користиле су обе стране у сукобу.
Укупни губици током рата износили су око осам милиона, а још милиони других су рањени или осакаћени. Али, политичке промене које је рат изнедрио показале су се још драматичнијим. Царска Русија чија крхка социјална структура се већ распадала, након што је понижена од Немаца, утопила се у бољшевичку револуцију 1917. Оно што се на крају појавило из грађанског рата била је нова држава — Совјетски Савез. i
Осветнички повратак
Сједињене Државе, које су током 19. века одбијале свако мешање у интриге „старог света“, коначно су
се 1917. придружиле Французима и Британцима у.
борби против Немаца. Амерички председник Вудро Вилсон преузео је водећу улогу у креирању мировног споразума, нудећи идеалистичку визију новог међународног система у коме би доминирали принципи правде, колективне безбедности и поштовања закона; Oza
Лига народа била је неуспех, добрим делом зато што је државама недостајала политичка воља за спровођење њених принципа. Али, она је била значајна као претходник Уједињених нација.
Вилсон је такође био кључна фигура версајског мира из 1919. којим је рат формално завршен. Мировним уговором за рат су окривљени Немци, због чега су им наметнуте репарације, а оружане снаге ограничене. Делови немачке територије додељени су Пољској, витално индустријско средиште око Рајне окупирале су победничке силе, а Алзаси — Лорена су додељени Француској.
Укратко, Немачка је била буквално осакаћена. То понижење Адолф Хитлер је, током свог успона на власт, ставио у средиште свог позива Немцима да му се прикључе, а потом је решења из версајског споразума користио као изговор за своје територијалне амбиције. Е Мировним уговором распарчено је Аустро-угарско царство, а европске границе нацртане изнова, на начин који ће током наредних деценија изазивати бројне проблеме. Створена је Чехословачка, у којој се нашло и три милиона Немаца. Њихово присуство је Хитлеру дало савршен претекст за заузимање ове земље 1939. У Румунији се обрело и милион Мађара, што је и данас остао проблем у односима две земље. Оболело Отоманско Царство, које се 6орило на страни Немаца и Аустро-Угарске, распало
_ се после рата и направило место за секуларну вла-
давину Кемала Ататурка.
Европа је одједном имала неколико нових држава, од којих су многе биле слабе и нестабилне, са изразитим потенцијалом за етничке и националне тензије. А у центру свега била је увређена Немачка. Резултат свега тога био је други светски рат, коме су уследиле деценије хладног рата, током којих је проблематично наслеђе буквално залеђено и подређено великој идеолошкој борби између капитализма и комунизма. Данас, национализам и етничке напетости су се осветнички вратиле, доносећи са собом рат у Босни као најгори европски конфликт од другог светског рата. Августовски топови тек треба да заћуте. > i
МУ издани aa ан аеинлаи а