Борба, 17. 08. 1994., стр. 11
певана
БОРБА | (РЕДА 17. АВГУСТ 1994.
ЕКОНОМИЈА И
Звучи готово невероватно, после свега што се овдашњим штедишама до сада издогађало, али је истинито штедња полако почиње да се враћа у банке. Појава, додуше, још није масовна, што је и нормално, кад се има у виду да проблем старе девизне штедње није решен, а о језди и Дафини да и не говоримо. Банкаре охрабрује чињеница да ипак „није све изгубљено“, односно да поверење у поједине баке па самим тим и у државу, није сасвим изгубљено. Неки нови ветрови
За сада је уочљиво да се
ционално најстабилнијих извора средстава у целом свету, враћа само у солидније банке, које су проблем старе штедње или углавном, решиле или тај појам у њиховом пословању не постоји. Наиме, последњих недеља забележено је за наше прилике велико интересовање
ВРАЋА СЕ ПОВЕРЕЊЕ ШТЕДИША У (НЕКЕ) БАНКЕ
Улози изнад очекивања
Продајом комерцијалних записа МБ ПКБ већ прикупила око 1,5 милиона марака # Војвођанска банка расписала нове камате на орочену динарску и девизну штедњу за штедњу у МБ ПКБ банци ·
штедња као један од тради- ·
и Војвођанској банци.
МБ ПКБ банка почела је продају комерцијалних записа пре месец дана и до сада је прикупљено већ око 1,5 милиона марака. Прилив средстава је интензивнији од очекиваног и има знатно више купаца девизних него динарских записа, каже Радован Бућковић, директор главне филијале ове банке. У укуп„ној продаји девизни купци учествују са око 70 одсто и уочљиво је да се све више доносе у банку велике суме. ПКБ банка је склопила уговор са великим београдским трговинским – предузећима, па сваки купац комерцијалних записа код ове банке може са њима куповати трајна потрошна добра у Робним_ кућама Београд, „Србијатексу“, „Бетексу“, „Атексу“, затим станове у „Станком корпорацији“ и то уз попуст Већина купаца комерцијалних записа, нарочито девизних,
су физичка лица, док у високим динарским средствима преовлађују правна лица.
Војвођанска банка недавно је расписала нове камате на орочену динарску и девизну штедњу као и услове за потрошачке кредите. На орочену девизну штедњу од 30 дана камата је 1 одсто, на 60 дана 2,10 одсто, на 90 дана 3,25 одсто, на 180 дана 6,5 одсто, за депозите до 5.000 марака, док је за депозите до 10.000 марака, 6,80 одсто, до 20.000 марака 7,15 одсто и преко 20.000 7,50 одсто. Дакле, камате на орочење од 180 дана мењају се зависно од висине улога, камате су фиксне, исплаћују се у девизама или динарима, обрачунавају се месечно, а исплаћују по доспећу рока орочења, осим за орочења на 180 дана, где се камате обрачунавају и исплаћују месечно.
Гаранције имовином
За орочену динарску штедњу на 30 дана камата је 2 одсто,
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА ММФ: УСЛОВИ ЗА ПРИЈЕМ У ЧЛАНСТВО
Врата за Светску банку
Током 1992/93. број чланица ММФ-а, глобалне финансијске организације порастао са 157 на 178 држава пријемом у чланство 15 република бившег Совјетског Савеза, Швајцарске Сан Марина, Микронезије Маршалских острва, Чешке Словачке, Хрватске, Словеније и БЈР Македоније
Жарко Трбојевић
БЕОГРАД (Танјуг — Првобитним чланицама Фонда сматрају се земље учеснице Бретонвудске конференције, чије су владе прихватиле чланство пре 31. децембра 1945. године. Међу земљама оснивачима Фонда налази се и Југославија. Од ових земаља није тражено да за чланство у Фонду испуне било које критеријуме, већ су аутоматски, каоучеснице на поменутој конференцији, постале чланице-оснивачи Фонда самим потписивањем Статута ове организације. Све остале земље које су постале чланице Фонда након 31. децембра 1945. године морале су да испуне одређене критеријуме, који су предвиђени чланом П, одељак 2, Статута ове организације.
Постоје, углавном, четири основна критеријума за пријем у чланство Фонда.
1. Да је подносилац захтева за пријем у чланство „земља“-држава. У досадашњим тумачењима ·
највише се истицало да је „земља-држава“ субјект који има стално становништво, одређену територију, организовану власт и самосталност у вођењу унутрашњих и спољних послова. Фонд на бази сопствених налаза, одлучује да
· ли подносилац захтева има
статус „земље“ или не, у циљу њеног пријема у чланство ове институције. Не постоји прав-
· на обавеза Фонда да се у соп-
ственим испитивањима и од-
лукама руководи одлукама Уједињених нација или других
| међународних _ организација.
То свакако не значи да Фонд те одлуке не може имати у виду код сопственог опредељења. и |
2. Да земља подносилац захтева има формалну контролу над својим односима са иностранством. -
Овај критеријум се често изједначавао са самосталношћу
и суверенитетом. Правна мо----
гућност да земља контролише — ние Фонда се нагло пове спољне послове није везана за _ Ница CO a ћава са 157 на 178 земаља,
њену величину, нити економски и политички систем.
Јасни критеријуми: Жарко Трбојевић -
3. Да је земља, подносилац захтева, вољна да извршава обавезе које проистичу из Статута Фонда.
Испуњење и прихватање овог критеријума произилази из чињенице да земља подноси захтев за пријем у чланство Фонда по сопственој иницијативи. Фонд не прихвата чланство у организацији уз резерву на поштовање Статута од стране подносиоца захтева. Ни овај критеријум није везан за величину територије земље подносиоца захтева.
~“
4. Да је земља, подносилац захтева, у могућности да извршава обавезе које произила-
"зе из Статута Фонда.
· Пријем у чланство Светске банке отворен је искључиво за земље чланице Фонда. Учлањење у Фонд, или у Уједињене нације, није међусобно условљено Статутом Фонда или Повељом УН.
Током 1992/93. године, број
пријемом у чланство 15 република бившег Совјетског Савеза, Швајцарске, Сан Марина, Микронезије, Маршалских острва, Републике Чешке, Словачке, Хрватске, Словеније и
Бивше Југословенске Републи-
ке Македоније.
Могућност извршавања обавеза предвиђених Статутом Фонда подразумева да дотична земља има изгледе да самостално спроводи макроекономску политику на својој територији. Пре свега, политику курса националне валуте и да извршава финансијске обавезе према овој институцији. Када земља подносилац захтева испуни наведене услове, Одбор гувернера одлучује у које време и под каквим условима ће бити примљена у чланство Фонда.
Питање времена је отворено, али се претпоставља да је у нормалним околностима тај период обично везан за годишње скупштине ММФ-а. То значи да Фонд не може неограничено одлагати пријем у чланство, уколико се утврди да земља испуњава све прописане услове.
(Аутор је дугогодишњи вицегувернер НБЈ и наш
представник у ММФ-у)
· „Ворлдвоч“
на 60 дана 4 одсто, на 90 дана 6 одсто и на 180 дана 13 одсто, за тај период. Минимални износ средстава која се могу орочити је 100 динара. Новина у Војвођанској банци је кредитирање грађана и то по основу наменски ороченог динарског штедног улога у односу од највише 1:2, где је каматна стопа на кредит 12 одсто годишње, а на положени депозит 9 одсто годишње. Кредит се даје на рок од највише 6 месеци, с тим што се депозит враћа по његовој отплати. Може се увести и валутна клаузула, по којој се положени динарски депозит прерачунава у девизни износ на дан узимања кредита. Постоји и друга варијанта — да се за узети кредит орочи девизни штедни улог, али у висини кредита, с тим што је камата на кредит 3 одсто месечно, и рок је такође до 6 месеци. Кредити се одобравају за сва безготовинска плаћања, осим за пренос средстава на
АМЕРИЧКИ ЕКСПЕРТИ УПОЗОРАВАЈУ ПОПУЛАЦИЈЕ
текући рачун и штедну књижицу. — На задовољство Војвођанске банке интересовање и за штедњу и за кредите је солидно, тако да је наш циљ да се реанимира штедња и грађани врате у банке преко кредитних и депозитних послова, почео да се остварује. Наша банка за штедне улоге грађана гарантује валутном клаузулом, или хипотеком на имовину банке. Интересовање је изузетно велико, нарочито за девизну штедњу, тако да смо само за два дана добили више девиза на орочену штедњу него за претходних осам месеци. Улози су при том све виши, а рокови све дужи. Циљ банке је да се измене извори средстава и да средства становништва буду један од главних извора у потенцијалу банке, каже Мирко Тишма, заменик директора главне филијале Војвођанске банке у Београду. .
Б. Степановић
НА ОПАСАН РАСТ СВЕТСКЕ
Човечанству прети глад
Настави ли се овим темпом, на планети би до 2050. могло бити од 10 до 14 милијарди људи, за колико наука и технологија никако неће моћи да обезбеде — бољу
будућност
Вашингтон, (Танјуг-Екос) Свету прети велика несташица хране у идућих 40 година јер ће популациона експлозија постепено потрошити светске резерве хране, тврде експерти истраживачког института (Worldwatch) и упозоравају да је највећа опасност за човечанство у будућности глад а не рат, јавља АП.
Наука и технологија неће моћи да обезбеде бољу будућност ако се раст броја становника убрзо не успори, кажу истраживачи.
Праћење садашњих тенденција говори да би број станов-
ника до 2050. године могао да ·
се повећа са садашњих 5,5 на 10 до 14 милијарди. Највећи раст броја становника очекује се у најсиромашнијим областима — Африци и јужној Азији. А
У извештају названом „Пуна Кућа“ процењује се да ће број становника 2030. на нашој планети достићи 8,9 милијарди, што би према предвиђеном расту значило свега 239 килограма жита по становнику. То је четвртина количине коју сада потроши просечни Американац, или само 20 одсто изнад потрошње у Индији, једној од најсиромашнијих земаља света.
Фонд УН за становништво, задужен за програме планирања породице, прошлог априла се заложио за одржавање броја становника на 7,8 милијар-
ди до 2050. Резерве хране неће, међутим, бити довољне чак ни ако се постигне тај циљ. Покушаји да се повећа производња жита и улов рибе последњих година су пропали што доказује да се не може рачунати на нову технологију да би се повећала производње.
хране. После неколико деценија сталне експанзије, светска
"продукција хране неће моћи
да задовољи повећану потражњу, предвиђају стручњаци.
Ове песимистичке прогнозе се, ипак, поклапају а прогнозама светских организација произвођача хране.
Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО) процењује да ће производња хране у идућих 20 година наставити да расте као и у прошле три деценије. Међународни истраживачки институт за храну се слаже са овом проценом. Истраживачи „Ворлдвоча“, међутим, одбацују њихова истраживања пошто су заснована само на тенденцијама из прошлости, непримењивим на будућност. ФАО не узима у обзир факторе као што је губитак обрадивих површина због урбанизације, или извештаје да дужа употреба вештачких ђубрива престаје да доноси више приноса. Негативни ефекти популационе експлозије могли би се делимично неутралисати заштитом извора воде, већим улагањима у пољопривреду и бољом организацијом глобалне кампање за планирање породице .