Борба, 17. 08. 1994., стр. 12

EKONOMIJA]

| BORBA SREDA 17. AVGUST 1994.

REAGOVANJE EKONOMISTA NA GUVERNEROVU IZJAVU O DRUŠTVENOM PROIZVODU OD 18 DO 20 MILIJARDI DINARA

Sumnjive procene preinja dinaru

Nebojša Savić: S tačnom izjapom guvernera još nisam upoznat. Boško Mijatović: Novčana masa od četiri milijarde opasna po monetarnu stabilnost.

U jučerašnjoj izjavi u „Večernjim novostim“ guverner NBJ dr Dragoslav Avramović izneo je proračun Zavoda za statistiku i Ekonomskog instituta u Beogradu, po kome će naš nacionalni dohodak u ovoj godini iznositi око 18 до 20 milijardi dinara. Pošto, kaže Avramović, prema međunarodnim merilima 20-50 odsto nacionalnog proizvoda čini novčani opticaj, to znači da sa sadašnjih 1,7 milijardi dinara monetarna masa SRJ može da se poveća najmanje do 4 milijarde. Taj novac bi, kaže Avramović, išao delom za obrtni kapital bankama, kako bi se izbegla sadašnja novčana oskudica.

Da li su ovi proračuni možda _ preterani i preti li opasnost da se usled prevelike novčane mase pojave negativne posledice, pojačan pritisak na stranu valutu, cene i time inflaciju, koja sada stagnira? Evo šta o tome kažu neki monetarni stručnjaci.

Dr Nebojša Savić, direktor Ekonomskog instituta (na koji se guverner Avramović pozvao) i jedan od Avramovićevih glavnih saradnika nam je rekao:

— Ne bih mogao да дајети ро _

tom pitanju nikakve izjave, dok tačno ne vidim o čemu je reč. Ja sa tom guvernerovom izjavom nisam upoznat tačno kako je data, jedino sam od vas čuo šta je u novinama objavljeno. Novinari, znate, imaju običaj da istrgnu iz.konteksta i izvrnu izjavu, ja sa

njima imam loša iskustva i ne bih želeo da se sada izlećem u javnosti, jer imam običaj da vodim računa o svojim izjavama i javnim istupima. Uostalom, upravo pripremam referat za skup ekonomista u Miločeru za tri nedelje, pa ćete tamo moći da čujete moj stav. Dr Savić je napominjemo da je „konkretan projekat ustvari radio Branko Hinić, koji je sada na odmoru“. Prema mišljenju dr Boška Mijatovića, Savićevog kolege iz Ekonomskog instituta, stari proračuni od 10 milijardi dolara nacionalnog proizvoda sada je očito povećan na 12-13 milijardi dolara (što iznosi 20 milijardi dinara) i on je preteran. Ova cifra, smatra Mijatović, ne može se dostići, tim pre što je proizvodnja u prethodnim mesecima stagnirala, sa neizvesnim trendovima u narednom periodu. — Poljoprivredni proizvodi su ugroženi dugotrajnom sušom, kukuruz će podbaciti i moram reći da sam skeptičan prema procenama ovogodišnjeg nacionalog proizvoda od 20 milijardi dinara, mada ne tvrdim da je to nemoguće. Verujem ipak da je novčana masa od 4 milijarde dinara preterana i prevelika za našu ekonomsku situaciju,

što je slučaj i sa odnosom druš-

tvenog proizvoda i novčane mase od 1 prema 5. Kod nas je još uvek zbog nepoverenja u monetarnu stabilnost kompletna štednja u devizama, a ne u dina-

- POKRET NESVRSTANIH O DUŽNIČKOJ KRIZI NERAZVIJENIH

Oipis dela duga jedini izlaz

JES Rojter za „Borbu“ Ministri iz 31 zemlje Pokreta ne_ svrstamih okončali su svoj trodnevni sastanak pozivom najrazvijenijim zemljama da dužničku . krizu reše drastičnim kresanjem njihovih dugova za 70 precenaта. „Na sastanku je prihvaćen zaključak da je neophodno osetno smanjenje dugova, a ne samo njihovo reprogramiranje, kao najbolji pristup rešenju dužničke, krize zemalja u razvoju“, rekao je Saleh Atif, koordinacioni ministar za ekonomiju Indoneгаје. Gamani Korea, predsedavajući komisije za dugove Pokreta nesvrstanih, na sastanku je izneo podatak da je između 55 i 60 zemalja u razvoju, zbog dugova u kritičnoj situaciji. Ove zemlje su u 1992. godini ukubno dugovale 248 milijardi američkih

dolara, u poređenju sa 224 mili--

jarde koliko je iznosio njihov

” dug pre sedam godina.

Ministri nesvrstanih su zaključili da je neophodno „jednom za sva vremena“ rešiti pitanje svih dugovanja uključujući i

multilateralne. Istaknuto je да“

se pitanje svake zemlje-dužnika mora posebno rešavati, jer njihove ekonomije, bez obzira na veličinu: duga, ne mogu da izdrže ista opterećenja.

Kako je saopštio Atif, na sastanku je napravljen izveštaj koji će biti upućen vladama svih 111 članica Pokreta nesvrstanih, Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu i Ujedinjenim nacijama. i

„Problem dugova nije ni lak, ni lako rešiv, ali moramo nastaviti da se borimo protiv njega“, rekao je Saleh Atif.

RUSIJA PREPLAVIJENA LAŽNIM NOVČANICAMA Радо кан топзке угедпозћ

Moskva, (Tanjug: — ЕкКоз). Moskva je preplavljena lažnim novčanicama koje se uglavnom prave uz pomoć sofisticiranih fotokopir aparata, tvrde predstavnici ruske policije.

Prema grubim procenama, u Moskvi su u opticaju lažne novčanice u vrednosti od najmanje 400 miliona rubalja (oko 200.000 dolara), tvrdi šef odeljenja policije za privredni kriminal Jevgenii Tumanov.

Samo u jednom danu jprošle nedelje, kako javlja AP, u celoj

Rusiji je otkriveno falsifikova- .

nih novčanica u vrednosti od 1,2 miliona rubalja (6.000. dola-

'ra), saopštilo je Ministarstvo

unutrašnjih poslova Rusije.

Ova vrsta kriminala cveta od kako su u Rusiji počeli da se prodaju visoko-kvalitetni kopir

aparati, a papir koji se koristi:

za izradu lažnih novčanica skoro je identičan sa pravim.

Falsifikatorima je najomiljenija novčanica najveće apoenske vrednosti od 50.000 rubalja (oko 25 dolara).

rima, što samim tim smanjuje potrebnu količinu novca koji se sme štampati. Ne treba izgubiti iz vida da kod nas novčanu masu ne čine samo dinari, nego i devize, a eventualno povećanje novčane mase na 4 milijarde dinara, odnosno najmanje udvostručenje u odnosu na sadašnji nivo, veoma je opasno po monetarnu stabilnost, kaže Mijatović.

Prema procenama Pavla Petrovića, jednog od četiri učesnika u pravljenju alternativnog ргоgrama CES-MECON-a, usled smanjenog tržišta i života pod

sankcijama, industrijska proiz-

vodnja u ovoj godini ne može dostići nivo prošlogodišnje već će ona biti manja barem za 10 odsto u odnosu na 1993. godinu. Očekuje se čak da će proizvodnja u drugoj polovini godine lagano padati i da će maksimalna vrednost ostvarenog društvenog proizvoda biti između 9,5 i 10 milijardi dolara i to samo pod uslovom da se održi makroekonomska stabilnost. Petrović je takođe rekao da u ovom trenutku ukupni raspoloživi novac čini oko 9 odsto društvenog proizvoda, što je nedovoljno, jer je u svim zemljama učešće novčane

"mase oko 15 odsto. Ovo pokazu-

je da nije izvršen prelazak deviza u dinare i da stanovništvo i privreda zbog nedovoljnog po-

· verenja u domaću valutu najveći

deo raspoloživog novca i dalje drže u devizama. B. Stepanović

|. Milersdović

PROF. DR DRAGIŠA RAIČEVIĆ, GLAVNI POVERENIK NEZAVISNIH SINDIKATA SRBIJE

Kad sve pukne biće kriv narod

. Premijer Marjanobić, sada, uz saglasnost samoštalnih sindikata i direktora velikih siste-

ma, dogovorenim štrajkovima iznuđuje nove kredite. a zaprće slavine pomoći prekodrin-

privid uspeha Avramobićevog. programa

Slavodobitno je u „Politici“ kon-" statovao za javnost srpski pre-

mijer Marjanović, na kraju po--

lugodišnje primene programa ekonomskog oporavka Srbije, a

Jugoslavija је samo stidljivo-po- ·

minjana. Samo inadžijska opijenost bi mogla da opravda izrečene ocene i namere srpskog premijera, jer niti je privreda oživela, niti je povećano zapošljavanje, niti su sačuvani naši veliki kapaciteti, niti nas je usrećio činjenicom da možda živimo bolje. Sve u čemu nas je usrećio, jeste to:da je nahranio, ali na žalost mnoge nije ni to, ni pred smrt.

Ushićen, valjda, pred činjenicom da je napisao ono sramno pismo Srbima u Bosni, i šibanjem banaka da odobravaju kredite velikim sistemima koji sad ne mopu da ih vrate niti da ožive proizvodnju, premijer sada, uz saglasnost samostalnih sindikata i direktora velikih sistema, dogovorenim štrajkovima iznuđuje nove kredite a zavrće slavine pomoći prekodrinskim Srbi-

. ma. Nema više, kažu, jer su re-

zerve potrošene, a skriveni fondovi na Kipru nisu dovoljni da održe privid uspeha Avramovog programa.

Sada je valjda jasno razumnim građanima ove „tasmanijske“ zemlje da je program pukac jer se novac za otkupljenu

pšenicu ne isplaćuje seljacima, a

odloženo „se isplaćuje smanjena

Svega ima u radnjama, a neplaćeni ra- -

| čuni građana sve su brojniji i re-

penzija · penzionerima.

zerve sve tanje u zamrzivačima i ormanima.

Samo vlast kojoj je cilj golo održavanje moći neće da vidi da idemo mimo sveta i protiv svih.

Tražimo odgovornos? za bedu zemlje: Dr Dragiša Raičević

Vlast je protiv Srba preko Drine, a ta ista vlast gurnula je Srbe u rat, dok Srbija, navodno, nije bila u ratu. Stigao je račun naopa-

- ke vlasti svim građanima za tak-

vo vladanje i takvu politiku radi vlasti i privilegija. Naravno prvi plaćaju ratne račune oni koji su

najdalje i bez kojih se najlakše |

.skim Srbima jer su rezerve 'potrošene a skriveni fondovi na a Kipru nisu dovoljni - оде .-

može: Srbi preko Drine. | Neće ni Srbija dugo čekati da

plati svoj deo računa i troškove . - sebičnog vladanja pameti iz jed-

ne glave, zna se čije. Kad pukne

sve ispašće kriv narod, jer nije . . dobro shvatio vlast i svi ćemo

biti gubitnici sem vođe i vođinih jurišnika. · Nezavisni

Sindikati Srbije

zbog toga su prinuđeni da rea-

gujiu i upozore na to da privid

uspeha Avramovićevog progra- . ma počiva na rezervama i skri-"

venim fondovima iz devizne štednje i na razne načine ranije :opljačkanih seljaka i preduzetnika: Jasno je da je ta rezerva potrošena, pa je naprosto pitanje dana kada će slavodobitni smeh sa premijerovog lica prerasti u grimasu začuđenog lažova a lično punih džepova. Svi neuspesi će opet biti svaljeni na sankcije i svetske moćnike sa kojima se sad paktira protiv, sopstvenog naroda preko Drine. Svako nor-

· malan je za mir, ali šta ćemo sa

onima koji su užrok rata, smrti i bede za sve Srbe i sve građaneSRJ? Dok su Socijalisti i Milošević na vlasti, srpski premijer će sejati vetar, laži i zaludne nade. Potrošićemo budućnost, sadašnjost je temeljno uništena. Nezavisni Sindikati Srbije stoga traže bilans stanja zemlje i odgovornost za bedu i civilizacijsku sramotu.

поима ај паљ исевнтитњу ВА кука туда