Борба, 17. 08. 1994., стр. 14

| SREDI

JUSUF BUDžOVI, OSNIVAČ | PRVI SEKRETAR DEMOKRATSKOG SAVEZA KOSOVA — ZAŠTO SAM IH NAPUSTIO

aparaičika” ugušil

| 1 i Ki |

U datim okolnostima Albanci su se okrenuli jednoj partiji — Demokratskom savezu Kosova, dajući joj atribut sveopšteg nacionalnog pokreta za nezavisnost .

„aparatčiki“

za kRosovske Albance, ukoliko DSK ne bi dobio političku konkurenciju, pa makar to bili i njegovi nekadašnji osnivači.

Radojica Barjaktarevic

Grupa „otpisanih“ osnivača Demokratskog saveza Kosova se priprema da u septembru formira novi partiju koja bi se zvala Demokratski savez. Zašto? O raskolima u Demokratskom savezu Kosova i albanskoj političkoj sceni za „Borbu“ govori Jusuf Budžovi, jedan od osnivača DSK i njegov prvi sekretar. „Borba”: Procurela je vest da će osnivači Demokratskog saveza Kosova, otpisani demokrate i neki ugledni intelektualci nezadovoljni političkim trendopbima na Kosovu formirati novi Demohratski savez. Da li je to obična trač-vest ili stvarna namera koja bi na političku scenu Koзора unela nove kvalitete?

Jusuf Budževi: — Politika ima jednu manu: ona uvek počiva na kuloarima gde se najavljuju stvari i koje u fazi „najavljivanja” izgledaju apsurdne. Međutim, ova vest može biti

ozbiljna toliko, koliko je neminovna revitali--

zacija celokupnog albanskog pokreta. Demokratski savez Kosova, kao deo sveukupnog kontinuiteta albanskog demokraiskog pokreta, od Prizrenske lige naovamo, predstavlja najznačajniji faktor demokratskog organizovanja Albanaca. Ovaj grandiozni projekat, međutim, pokazao je svoje velike slabosti kada je u stilu „partije majke“ preuzeo na sebe da „novim uniformizmom i autoritarizmom“ daje odgovor na sva bitna pitanja praksom dogmatizma. Bez obzira što je ovaj model odavno prevaziđen, izvesne uticajne snage infiltrirane u srži Partije, zahvaljujući kvantitetu osnivačkog zanosa, uspele su da profitiraju levičarstvom. Ovaj prevaziđeni model nije mogao biti prihvaćen od osnivača i ponekih usamljenih glasova. Oni su tražili da se partija i čitav pokret spasu od birokratizacije i tragikomične borbe „za vlast“ koju su vodili neki novokomponovani lideri, poznati sada u javnosti po raznim aferama, čime hendikepiraju partiju u daljnim nastojanjima da sprovodi svoj ne-

sporni program. S toga, sasvim je normalno da se posle svega što se dogodilo, na nedavnoj Izbornoj skupštini DSK pojavljuju snage koje traže adekvatna realna politička rešenja za Kosovo novim udruživanjem. Ovo ne treba da se smatra kao borba protiv Demokratskog saveza Kosova. ili nekakva politička destrukcija ili „izdajništvo“, nego kao zdrava politička konkurencija koja je neminovna u datim sudbonosnim okolnostima. Bila bi velika šteta, ne samo za kosovske Albance, ukoliko Demokratski savez Kosova ne bi dobio svoju političku konkurenciju pa makar to bili i njegovi nekadašnji osnivači. Odustajanje od tog koncepta pokazalo bi bolnu činjenicu da Albanci nisu oslobođeni od sindroma „partije majke“ koja kontroliše sve i može samo ona da daje meritorne odgovore. Цдегзко !тозепје vlasti

B.: Osnivač ste Demokratskog saveza Kosova i njegoD prvi generalni sekretar. Ujedno ste i jedan od prvih „otpisanih“ u DSK. Gde je DSK danas, ko su „otpisani“, otkuda toliki raskoli?

J. B.: — Osnivanje Demokratskog saveza Kosova, decembra 1989. godine je bila neminovnost koju su uslovljavale poznate činjenice. Na ovaj ni malo iak posao, odlučio sam se pre pet godina, zanesen političkim idealima, a ne političkom logikom. Stvaraoci treba da u sudbonosnim trenucima da pomažu politici za određene ciljeve, ali da ne ostaju trajno u njoj. Sa ovog gledišta, ne osećam se ni otpisanim ni odstranjenim od Demokratskog saveza Kosova, jer sam od prve njegove izborne skupštine, juna 1991. godine tražio da se vratim stvaralaštvu, gde mi je i mesto. Tada sam bio ubeđen da se uspešno zaokružio proces konsolidovanja i organizovanja Partije i čitavog albanskog: mirovnog pokreta na Kosovu, sa jasnim političkim zahtevima, koja je morala naći najpogodnija sredstva radi postizanja tog cilja. Demokrat-

ski savez Kosova, pobedivši na tadašnjim prvim višestranačkim (albanskim) izborima na Kosovu, morao je preuzeti odgovornost koja mu je pripala. Očito je da se Demokratski savez Kosova u datim okolnostima velike odgovornosti i očekivanja da će rešiti sve probleme, shodno poverenju dobijenom od birača na izborima, oslanjao na kvantitet a ne na kvalitet, ostavljajući tako velik prostor pojedinim liderima da troše priličnu energiju za nekakvu imaginarnu vlast, odozdo i odozgo, rukovodeći se često poznatim staljinističkim metodama. :

„B”: — Ko su glavni kočničari u DSK a ho traži radikalizaciju programa i akcije?

J. B.: — Izgleda malo apsurdno, ali reći ću.

figurativno. Glavni kočničari DSK su entuzijasti koji su od prvih dana pristupili partiji s nadom da ona ima magični ključ za rešenje teških kosovskih problema, nastalih ukidanjem autonomije. Ovaj sloj ljudi, koji je u glavama imao tradicionalnu svest da u svakom sudbonosnom pokretu mora biti vođa ili spasilac, proizveo je male „vođe“ koji su bili u službi „Vođe“, naravno za velike ciljeve i poduhvate. Ali, ti „mali vođe“, pothra-

njivani iluzijama mase ubrzo su se iumnožili,

rastući u nezaobilaznu „avangardu partije“ koja kontrolira glavni prostor tog paralelnog sistema. Ti mali „birokrati“ nisu bili zainteresirani da partija u hodu reši životne

„Otpisani“?

Demokratski savez Kosova napustio je (ili je bio prinuđen da to učini) prvi Jusuf Budžovi, glavni osnivač i prvi , zatim Su otišli Miljaim Krasnići, Ibrahim Beriša, Džemal Mustafa, Basri Čaprići (svi su oni osnivači DSK). Glavni odbor DSK napustili su dr Redžep Ismailji (bio član Predsedništva ĐSK), dr Ejup Statovci (ilegalni rektor), dr Ismet Salihu, dr Gani Bobi.

blokirali su sve inicijative hoje su imale za cilj da DSK, zbog složenih okolnosti, revitalizira svoj identitet i političku platformu prilagodi novonastolit

probleme u bazi. Takvi su zatvorili sve vi tile razgovorima o očito štetnim pojavami Partiji, služeći se poznatim sloganom

očuvanju jedinstva“ i tako dalje. Ustvari, ni ali snalažljivi „aparatčiki” blokirali su i cijative koje su imale za cilj da partija, zt složenih okolnosti, revitalizira svoj identi i političku platformu podešava novonas lim realnostima. Što se radikalizma u pa ji, pak tiče, mogu reći da radikali u partiji su postojali ni u pozitivnom ni u negal nom smislu. Ako se radikalizmom podra' meva nov kvalitet u smislu menjanja zate nog stanja i drugim sredstvima, može se r da radikalizma u DSK niti je bilo niti ima. Kamo sreće da je bilo radikalizma. bi pomoglo partiji da gradi svoj profil i levu i na desnu stranu.

„B“: — Koliko je širi sloj albanskog siromaš! stanopnišbva uveren u politiku DSK i progr za samostalnost i nezavisnost KosoDa?

Male partije — pluralistični dekor

J. B.: — Program DSK, koji uvek važi k platforma partije, bez obzira na strujanj sada poznata kretanja, nije ni patriotski socijalno doziran za različite slojeve stam ništva. Naprotiv, on je sveopšti politički p gram namenjen narodu, sa jasnim ciljevi i demokratskom platformom. Prihvaćen plebiscitarno od „bogatih“ i od „siromašn Albanaca. Jer, Albanci su ubeđeni, bez cl ra na društvene slojeve i socijalne strukt koje su prepoznatljive, da jedino prihva: vo rešenje jeste koncept samostalnosti i zavisnosti Kosova. U pitanju su samo sr stva i metode radi postizanja tog cilja. banci su, za sada, opredeljeni za mirno mokratsko rešenje kosovskog problema, ko se nalaze u jednom zgušenom prost gde nema ni mira, ni bilo kakvih nastoja od druge strane da se o miru razgovara. „B”: — Zašto su ućutkane druge partije 41 паса i otkuda toliko javno jednoumije m glasnogovornicima?

DA LI NA IZGRADNJI U CENTRALNIM DELOVIMA NIŠA POVLAŠĆENI PROFITIRAJU

dski oci aminuju „divlji

Zbeg brojnih pritužbi građana i oko desetak poslaničkih pitanja republičkom parlamentu, „zbog bezumne divlje gradnje naočigled Skupštine grada kojom se s

gu“, u Niš je stigla republička komisija, a pom

grada

Golim okom je vidljivo da Niš usred embarga buja: niču soliteri, trgovački i poslovni centri, podzemni prolaz sa profitabilnim lokalizma, renovira se centralni gradski trg („Oslobošenja“)... Ovakvo stanje stvari davalo je pravo gradskim i partijskim ocima da tvrde kako je Niš, uprkos onima koji nam ne misle dobro — najveće gradilište u Srbiji. A onda je na „najveće gradilište u Republici“ stigla resorna republička komisija da proveri brojne pritužbe na „potpunu nelegalnost gradnje, od koje povlašćeni profitiraju“.

Neposredni povod za dolazak članova republičke komisije u Niš bile su sve brojnije pritužbe građana i oko desetak poslaničkih pitanja u republičkom parlamentu, koja su završavala na stolu republičkog ministra za urbanizam. Ovaj niški presing upotpunjavali su ovih dana i prvaci Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove koji su konačno pronašli zajednički imenitelj u javnoj kritici „bezumne divlje gradnje naočigled Skupštine grada, kojom se socijalisti hvale, umesto da sami zatraže istragu o tome“,

Dike SPŠ-a bez upolrebne dozvole

Republički poslanik (SRS) Đragoljub Stameriković je već više puta skretao pažnju po-

slanika pitanjem o „nelegalnoj gradnji u Nišu i finansijski isplativoj uzurpaciji povlašćenih preduzeća kao što su „Nišprojekt“, „Braća Karić" (bivša „Veletehna“ i CIP), „Građevinar”, niška Stambena zadruga, Zavod za urbanizam...” On je od republičkih organa zatražio reviziju (građevinskog i finansijskog) poslovanja ovih preduzeća od '90. godine do danas. „Jedno od poslaničkih pitanja tiče se i nabavka mermera za popločavanje centralnog gradskog trga „Oslobođenja“ koji je nabavljen bez licitacije, i uz veliku proviziju koju su dobili povlašćeni krugovi ljudi. Sva ova povlašćena preduzeća višljaju po gradu, grade bez potrebne saglanosti sa privremenim dozvolama, a kada stvar bude gotova, onda se podignuti objekti unose u već usvojene detalje urbanističke planove. Takva divlja gradnja se lako legalizuje preko

Skupštine grada u kojoj većinu imaju socijalisti“. ~

— Ranije su se stvarala sfere oko poslovnog prostora u nekim opozicionim opštinama, a izvesno je da Niš nije opozicioni grad, a u sferi gradnje čini nedopustive stvari rekao je na pres konferenciji Zoran Živković, narodni poslanik i predsednik Demokratske stranke u Nišu. — Raskopava se epicentar Niša, glavna Pobedina ulica, ispod koje bi trebalo da bude nekakav suteren sa

poslovnim prostorom, mada se zna da se ·

pod zemlju guraju samo atomska skloništa. Već izgrađeni podzmeni prolaz. Na raskrsnici Pobedine, predstavlja arhitektonsku nakazu u kojoj je smešteno pedesetak lokala koji — nemaju kanalizacionu mrežu. Masa objekata kojima se SPS u Nišu ponosi, nema upotrebnu dozvolu: — Trovački centar „Kal-

26 • 6 “

„Veči katolici od Pepe

— Ima formalno nepokrivenih etapa i nepoštovanja zakonske procedure i to će morati da se ispoštuje, Subjekti koji učestvuju u gradnji će morati da blagovremeno pribave potrebne dozvole. Ali, Nišlije ne bi trebalo da budu nestrpljive i „veći katolici od Pape“. I nema potrebe prozivat} Gradski odbor SPS-a u Nišu kao da je on. građevinsko preduzeće. Elaborat SPS „Niš, moderan evropski grad“ je jedno, a dalja gradnja ı propusti u proceduri sti drugo“ kaže Vlada Ranđelović, koji je i istaknuti niški socijahsta: =

обтЕ тезоглод та, прогпао зе за пјепип пајагот Казе да зе итезто ааттаптод !грезгаја рототапо 22:

ča“, Dušanov bazar, stanovi na Duvaniš podzemni prolaz. Pitamo se ko to sve fing sira, ko daje dozvole, a pretpostavljamo” su u pitanju ogromne finansijske mahina je. Izgleda da investitori i izvođači rado imaju apsolutnu podršku SPS. Sve ove sh ri niška SPS naziva svojim uspehom, a 0 zapravo predstavljaju kriminal.

I građani Mesne zajednice „Čair“ su gradske i republičke adrese uputili petic zbog „divlje gradnje“ u bloku Rajićeve uli a njihova ofanzivnost je rezultirala nalog( nadležne inspekcije Nišavskog okruga da bar izvesno vreme sve tamošnje gradi

- obustave. Po tvrdnji ovih građana, mimo (

govarajuće saglasnosti i potrebnih dozvi izgrađeno je oko 30 stanova, 20 garaža, 3. kala i u toku je izgradnja još 4 stana. — | bičajena je pojava da „Braća Karić“, odm no bivši CIP, ne poštuje uslove koje je vrdila gradska uprava, dok Zavod za urba zam za nešto para vrši izmenu urbanističi planova, što ne bi smeo. Potom se skupšti dovoede pred svršen čin i usvoje izmene | stojećih planova, čime se bezakonje i sti. nje ekstra profita legalizuje“ — kaže ar

- tekta Vlastimir Stojanovi, kao predstavi

građana MZ. „Čair. azure PO Viads Ranđelović, pomoćnik republičk