Борба, 17. 08. 1994., стр. 15

а

|

"081994.

DRUŠTVOJ

T ~

Рокте!

iemi birokrati i snalažljipi partijski wa. Bila bi velika šteta, ne samo

—— Teške prilike življenja u okolnosti'sllasične okupacije staljinističkog tipa | še je farsom sva iskrena nastojanja Al· ga za nekakvim pluralnim životom gde :b. demokratske infrastrukture i elemen1 ı ljudskih prava. Ali, u takvim datim mima, Albanci su se okrenuli jednoj par(i Demokratskom savezu Kosova, dajući dizibute sveopšteg nacionalnog pokreta rssavisnost Kosova. Ova promena kvalisliila je neminovna posle silom srušene Maske autonomije kao "i ukidanjem limih i društvenih institucija Kosova, kosmsrađeni mukotrpnim nastojanjima Aii Pa i u okolnostima neravnopravnog po1 , Formiranje malih partija, pored posja Demokratskog saveza Kosova koji :uijuzeo ulogu sveopšteg pokreta, nije [2 služiti ničemu, sem nekakvom plurancom dekoru formalnog značaja. I te :soartije, grupice ljudi, koji ponekad preujju neke „odgovonrosti“ u nekim oblassepali su pod senku DSK. Druge partije Jagu učiniti ništa više od toga što danas Isaalazeći se na periferiji i aplaudirajući 'o9kratskom savezu Kosova koji ima legiı i nacionalnog pokreta. „Jednoumlje“ Is glasnogovornicima u smislu artikulivzsveopštih opredeljenja za samostaln nezavisnost Kosova nije jednoumlje ;imteres svakog građanina za svoju indiumu i kolektivnu sudbinu. To je interes »0noOdu i kvalitet života koji može biti osза samo u okolnostima samostalnosti i nasnosti i nikako drugačije. Ova svest je mHitna, duboka i bez obzira kako se ona 3 kako određivala ponašanje Albanaca

m nivoima, u svim uslovima društva i ie ı strukturama.

ilopliki je uticaj Redžepa Ćosje i Adema Debh, danas na mase? — Bilo bi jako špekulativno da se od-

sma takvo pitanje da bez instrumenata jimucije koji bi merili i ispitivali javno

Poguban sladrom „partije majke”: Jusuf Buo mnjenje. Često se manipuliše „ugledom” i „snagom“ onog ili ovog intelektualca, uglavnom ı njihovim odnosima prema Demokratskom savezu Kosova. Postoje nekakve „analize“ po javnim glasilima više za medij-

sku upotrebu da se pojedinim tzv. slobod-

nim i uglednim intelektualcima da epitet opozicije DSK. Bilo bi jako lepo i poželjno kada bi DSK imao opoziciju, intelektualnu ili partijsku, jer ne bi došlo do ovoga na šta se danas žalimo. Naprotiv, ti ugledni intelektualci, koji često profitiraju sa pojedinim tekstovima kao „viđenjima nezavisnih intelektualaca“ više su poziciona u smislu promovisanja „intelektualnog imidža“ za svoje lične potrebe, a manje opoziciona. U datim okolnostima niko ne može biti uspešan kao

„slobodan intelektualac“, jer partija ima ·

program, a intelektualac ideje koje ne mogu biti relevantne partijskom programu. Ubeđen sam da neke kritike koje su s vremena na vreme upućene na rad DSK nisu bile delotvorne. One su ojačale birokratske tendencije, nisu nudile baš ništa sem lepih reči, primamljivih za demos. Takve kritike u kojima se lako očitava dogmatska svest se svrstavaju među „opozicione“. Međutim, neka, nazovimo, intelektualna istupanja pojedinaca možda su bila privlačna za javnost ali su u suštini služila forsiranju dogmatske svesti kod Albanaca.

radnju“

vule, umesto da sami zatraže istraisti — urađeno mnogo u interesu

· Ba za urbanizam u stambeno-komuIslelatnost i građevinarstvo, koji je na |ioiciju Otišao sa mesta potpredsednika snne grada novinarima je izjavio da je : 1t sa nalazom republičke inspekcije ov0vori da ima loših izuzetaka i propusuz su samo potvrdili pravilo da se u Niзе i pozitivno gradi“. Po njegovim геmuamesto očekivanog alarmantnog iza potvrdilo se da je u ovoj oblasti urađeno u interesu grada ali da „moHiiti dovoljno mudri i voditi računa o

ulju dozvola“. Kako tvrdi Ranđelović,

ija solitera na uglu ulice Vojvode Mijjulevara Lenjina je potpuno čista, izо! Локаја kod Beogradske kapije niške ı 'E nije po propisima, ali je već bila 5|iwijena nalogom za rušenje nadležne 5|Pije Nišavskog okruga. Po njegovoj i izgradnji infrastrukture U nivou

| ва u glavnoj, Pobedinoj ulici, što je n OD najnoviju „buku“ je u skladu sa za-

im regulativom.

1 га Капдејсмк Кахе теимати ст izveštaj republičke komisije sigtavljen Republičkom zavodu za za-

nolomenika. Njegovo diskretno prizna- . s|je prilikom: gradnje. bilo: „formalnih _---

propusta“ je, ipak, dovoljno jasno. Nepreciznosti u njegovoj izjavi, kao što je ona o tome kako se u glavnoj Pobedinoj ulici „radi infrastruktura u nivou pločnika“, bude sumnju da o optužbi „većih katolika od Pape“ i „nekih poslanika“ nije sve saopšteno. Jer, u Pobedinoj ulici „Građevinarovi” bageri kopaju rupe dubine pet metara, a za infrastrukturu to nije potrebno. Uz to, list „Građevinara“ je već objavio da je ušao u veliki posao izgradnje podzemnih lokala od raskrsnice Pobedine ulice do poslovnog centra „Kalča". Informisanost „nestrpljivih“ Nišlija, kojima se prebacuje da zaključke donose na osnovu nedovoljno podataka, izgleda nije u toj meri loša. Zorice Milledinević

АШ

KOMUNISTIČKE | RADNIČKE PARTIJE NAJAVIJUJU JOŠ ŽEŠĆU KLASNU BORBU

Ремаћто

svojina

„Мо pasaran“

Revolucionarni metod borbe za radnička prava ostaje, jer novi kapitalisti malo po malo uhidaju neko od prapa — deo godišnjeg odmora, topli obrok, markicu za prevoz. Sve to ukazuje na lagano vraćanje surove ehsploa-

tacije ·

Komunističke i radničke partije iz SR Jugoslavije su ovih dana ponovo krenule u zajedničku klasnu borbu. Posle Saveta ·'koji je još u martu okupio predstavnike nekoliko, uglavnom partija skromnog broja članova, u nedelju su čelni ljudi sedam političkih organizacija odlučili da formiraju zajedničko Predsedništvo. Predsednici partija i pokreta će se izmenjivati kao koordinatori između sednica, odluke će se donositi dogovorno, a rad je otvoren i za nove članove i posmatrače.

Na prvom mestu komunisti vide bor-

bu za hitno uspostavljanje mira u BiH. *

Osim prestanka rata u vrhu interesa nove komunističke organizacije je ponovno okupljanje jugoslovenskih naroda u državnu zajednicu. Uz poštovanje prava svakog naroda na samoopredeljenje, kažu, a Stevan Mirković, najistaknutija lič-

DAN

nost okupljenih, smatra da je borba za Jugoslaviju i najbolji put borbe protiv rata. Istovremeno, smatrajući da prelazak iz socijalizma u kapitalizam još nije nigde dovršen, a ni izborna kretanja u zemljama real-socijalizma ne obećavaju zadovoljstvo birača novim kapitalizmom, i Mirković kao i ostali predstavnici komunističkih i radničkih partija ističe borbu protiv restauracije kapitalističkih odnosa, za očuvanje socijalističkih tekovina. Tekovine NOR-a se ne pominju.

Šurova eksploctacija

Komunisti, a među okupljenima je bilo i mlađih od trideset godina, nemaju poverenja u privatnu svojinu kao društveni odnos i zato se zalažu primarno za zajedničku svojinu nad sredstvima za proizvodnju. Onima koji bi mogli da im prišiju da su van vremena, Vlasta Jovanović nudi podsećanje na stvarnost formiranja mafijaškog, kriminalnog kapitala, uz paralelno osiromašivanje sela i seljaka, dok Branko Lozo (SKS) upozorava na lagano zavođenje surove eksploatacije. Novi vlasnici, kaže Lozo, polako sužavaju prava zaposlenima: za početak oduzmu po nekoliko dana od godišnjeg odmora, topli obrok ili markicu za. prevoz a onda idu sve dotle dokle mogu. Međutim, ni ovi novi-stari komunisti nisu jedinstveni u

· odnosu prema privatnom vlasništvu, iako privatno niko ne stavlja ispred društvenog. — Mi nismo politička snaga. Razbijeni smo teorijski i praktično — iskreno priznaje stvarnu političku poziciju savremenih komunisia Vesko Kaluđerović

(SK CG), uz uverenje da je za to krivo zaostajanje nauke na ovim prostorima. Njega isto tako boli što niko nije jasno rekao, dok je bilo vreme, šta to u Jugoslaviji nije valjalo.

Slično govori još jedan Crnogorac, Rajko Božović (KPJ) koji kaže da je socijalizam izdan i da neko za to mora da odgovara. Da se ne bi ponovilo. On kaže da se sa velikim idejama ne treba šaliti,

· jer velike ideje pretpostavljaju i sankcije za izdaju, kao što je i ona koja se kod nas desila. I on se slaže sa drugima da su nacionalno i građansko tek prividi koji pažnju treba da odvuku od klasne borbe. Zbog toga i Branko Lozo smatra da bi nacionalizam trebalo razbiti, jer on zamagljuje radničko viđenje sopstvenih problema, a osnovni problem je otimanje radničke imovine.

Partija — preduzeće

Idejna čistota je važnija od brojnosti članstva, smatra generalni sekretar KPJ Branko Bošković, koji kaže da osim tobožnje, radnici u Jugoslaviji nikada i nisu imali svoju vlast, bez čega nema socijalizma. Revolucionarni metod borbe za radnička prava ostaje, iako ga ostali uglavnom podrazumevaju. Slično kao i nepoverljiv odnos prema demokratiji, ali neki se ne libe ni od vezivanja demokratije i haosa u jednu celinu. ;

Izvesnu paralelu čini i odnos prema levičarenju, pri čemu Branko Bošković podseća na Lenjinove reči, da on vodi do naglog skoka udesno. Među desničare Petar Veličković (SKJ) ubraja i SK—PJ, za koji uz ostalo kaže i da nije partija nego preduzeće. Ni ona druga grupacija levice, JUL nije prošla mnogo bolje. Sinan Hudović, prvi koordinator zajedničkog Predsedništva radničkih i komunističkih partija i predsednik Jugoslovenske radničke klase „Josip Broz Tito“ iz Novog Pazara, za JUL kaže da nekako neodređeno oni traže „neki“ put, a radničke klase kod njih nigde nema.

Sinan Hudović smatra da Jugoslavija i Srbija nemaju mnogo zdravih snaga, pa stoga komunisti nemaju mnogo vremena, jer: „Mržnja će da nas ukopa. Nema mira pod oružjem, ni jedinstva bez ravnopravnosti.” On misli da naš socijalizam nije rasturen Ustavom iz 1974. nego, jednostavno, on je zastao a potom i pao. Posle toga počinje upropašćivanje drusvene imovine da bi se što jeftinije privatizovala. To, kriminal i ratno profiterstvo su, proizlazi, najveće opasnosti koje naš specifični put u kapitalizam nosi sa sobom, otud u tezama za program oni i govore o potrebi ekonomskog, političkog i zakonodavnog ozdravljenja zajednice jugoslovenskih naroda.

_ Međutim, podseća ne samo Branko Bošković, komunisti iz Beograda ne mogu određivati šta će raditi komunisti u Zagrebu, Skoplju, Sarajevu: „Neka komunisti tamo rade, a mi ćemo biti uz njih. Nema uvoza revolucije, iako moramo imati jugoslovensku ideju, balkansku, internacionalističku“.

· Da bi sve to ostvarili, metodom klasne borbe, možda i revolucionarnim načinom, u perspektivi, predstavnici sedam radničkih i komunističkih partija planiraju da verovatno do kraja godine ujedine sve ili neke od ovih partija u jedinstvenu organizaciju, a otvoreni su i za nove članice, 56 potencijalnih, kako su ovih dana pominjali.

Razlike u viđenju istorije, kaže Stevan Mirković (SKJ), između pojedinih partija, komuniste neće ometati. Pre svega zbog okretanja budućnosti. Ipak, kao i nekad, ni general Mirković nije odoleo izazovu trenutka da već samo okupljanje osam partija (očekuje se priključenje i Partije rada Vlade Dapčevića) ne nazove uspehom koji obećava nove uspehe.

“ Vukan Simonović