Борба, 08. 10. 1994., стр. 35

до падне лав

BORBA

SUBOTA-NEDELJA 8-9. OKTOBAR 1994.

NEMOĆ SKUPŠTINA STANARA PRED VANDALIZMOM U STAMBENIM ZGRADAMA

Teror nedoretćenih propisa

U jednom od „metuzalem“ zdanja na Limanima, u Balzakovoj ulici, u ulazu sa 29 stanova, iz njih 25 stavilo je svoje potpise

| na, tako su bar mislili, zajednič-

ku odluku da se ulazna vrata zaključavaju danonoćno. Ostalih četvoro odlučilo se za stavljanje ključa u ulaznu bravu samo noću. Ceo poduhvat platili su iz

sopstvenog džepa pa se očekiva-

lo da nesporazuma neće biti. Ali, već sutradan, neko je u bravu „udenuo“ šibicu pa je majstor morao da interveniše. I tako ravno dvanaest puta. Trinaesti put bravi nije bilo spasa.

Ko je bio „majstor kvariš“ teško je reći ali je moguće pretpostaviti po žestini otpora članova četiri porodice, od kojih su, da apsurd bude veći, jednoj ključevi poklonjeni. Po pravilu te četiri porodice pružaju snažan otpor svim zajedničkim akcijama stanara 1 ovog i ostala tri ulaza. Grubo do prave primitivne arogancije, pretnjama, tračem pa i

HALO, TAKSI

ује зе

manifestnim blaćenjem svega i svačega, od prostora ispred zgrade, preko hodnika do liftova. Deo njih je sklon i krađi sijalica nekima je potreban svaki

„Šraf iz lifta ili aluminijumske

„lajsne“ a o protivpožarnim aparatima ı vatrogasnim crevima (sa mlaznicama) da i ne govorimo. Jedna kontrola ·'bi sigurno pokazala da pet šestina tih uređšaja više nije u zgradama. „Posao“ lopovima očigledno dobro ide. Policiju taj problem baš mnogo ne interesuje a skupštine stanara su nemoćne, iako su novim zakonom stekle, kako se to kaže, status pravnog lica. Izostali su, međutim, paragrafi na kokao pravno „valjana“ stranka, mogu pozvati. Kućni red nije usaglašen sa novim Zakonom o stanovanju ni nOvOnastalima vlasničkim odnosima. U tom zakonu predviđene su obaveze stanara, uglavnom, ali ne ı „podstanara“ koji koriste

Izvinife, moram da vas pokradem!

Gotovo uvek donesem kišu u Novi Sad. Tako je bilo i poslednji put kada sam pokisla kao miš, pokušavala da na glavnoj Autobuskoj stanici pronađem. taksi da me preveze do novog stana

moje sestre. :

— Dobar dan, kažem — Strumička, molim vas.

— E, izvini, molim te, ali ja sam novi, radim tek dve nedelje, pojma nemam gde je to — kaže mi taksista čiji auto stoji prvi u redu. Dobro, pomislih, prvi mačići se u vodu bacaju. Drugi. Isto pi-

tanje.

— Joj, nemoj da se ljutiš, znaš ja sam privatnik, nemam udruženje, ne dobijam benzin. Mor'o bi' bar petnaest dinara da ti uzmem, kaže moj drugi „nesuđeni“ taksista.

Treći pristaj

e, ali ćemo prvo da se raspitamo kod kolega gde je

ta ulica. Počinjem već opasno da sumnjam da je moja sestra govorila istinu kad mi je rekla da sad živi u elitnom delu Novog

Sada.

Ipak, krenusmo. Pouzdano znam da od autobuske stanice do mog odredišta ima tačno četiri kilometra. Start — dva dinara, kilometar — jedan, znači — šest, preračunavam u sebi. Kad sam primetila da taksimetar nije uključen, raspitih se kod mog taksiste zašto i koja je tarifa. Ista kao u Beogradu. Još uvek je za mene sve u redu. Kad ono, stiže jedno malo, uzgredno pojašnjenje. — To je onako, od oka. Evo, na primer, ako je tura sedam, osam dinara, ja kažem deset. Moraš nešto i da zaradiš kad čekaš ceo dan. A za dva, tri dinara, niko se ne ljuti, priča taksista.

Stigosmo u Strumičku. Ja pitam: Koliko? On se smejulji, saginje glavu, pa kaže — Deset dinara. Kad spazi da ga ja u čudu gle-

dam, on se postidi pa kaže: — Pa,

dobro, ako vam je puno, vrati-

ću vam ja dva dinara... Šta da radim... Izvinite. Ja vrisnuh od smeha, dadoh mu njegovih deset dinara, a on se, valjda još više postide. Ali, naravno, uze novac. Dok je auto odlazio, ja sam i dalje stajala na kiši, ispred zgrade moje sestre, smejući se na

glas. — Izvinite, ali ja stvarno moram da vas pokradem.!

5. Miličić ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE FEUDVAR

deo zgrade, koji, poput Novosadske bankc uporno odbijaju da snose bilo kakvc troškove. lako koriste svc zajedničkc instalacije, osim liftova. „Kaćni saveti“ nemaju pravni osnov ni za pokretanje prekršajnog pa i krivičnog postupka protiv vandala, koji uništavaju sve po zgradi, totalno ignorišući zajednički intcres ili volju ostalih, koji su po pravilu u ogromnoj većini. Taj propust zakonodavca debclo se koristi za pravi teror, po pravilu prizmeno primitivne manjine. Koja uništava sve živo nc prezajući ni od lomljave ni od krađe.

Zaludni su, stoga, napori Ostalih da život u ogromnim spavanonicama učine prijatnijim, pri čemu ne žale ni sredstva, kojih niko nema previše, kada nc postoje nikakve zakonskc mogućnosti da se primitivci sprečc u svom vandalističkom pohodu na zajedničku imovinu. A policiju taj deo posla baš mnogo nc interesuje. D. Vijuk

VEČERAS U SNP. Premijera

ee „Sumnjivog lica“

Vočcras ćc sc održati prva dramska ргепијсга 134. sezonc Srpskog narodnog pozorišta. Kao što је мес пајavljcno, u pitanju jc „Sumnjivo licc“ Branislava Nušića. Kompletna ckipa, па čclu sa rcditcljem Dejanom Mijačem, pokazujc da je postavka komcdije, inače descta po rcdu u Srpskom narodnom pozorištu, urađcna zaista ozbiljno.

Uloga Jerotijc Pantića, sreskog Карегапа, роусгепа jc Novaku Bilbiji, a uloga Anđc, njcgovc žcnc Anki Gojkov Popović. Muziku jc uradio Predrag Peđa Vranešević.

Kakvo jc raspoložcnje bilo tokom pripreme „Sumnjivog lica“, najbolje je opisao reditclj Bilbija, dcsctak dana prc prcemijcrc: „Dcjan Mijač jc u nekom čudnom raspoložcnju. Glumci koji su ranijc radili s njim kažu da ga odavno nisu vidcli tako vcdrog; 'stalo mu je da u Srpskom narodnom pozorištu posic toliko godina napravi dobru predstavu“.

Premijera jc večcras, u 19.30 časova na maloj sccni Srpskog narodnog pozorišta, a rcprizc su narcdnc ncdclje, u ponedcljak, utorak i subotu.

Nekropole s kraja gvozdenog dob

Arheološka istraživanja i rad na projektovanju Feudvar, započet 1986. godine u saradnji Vojvođanskog muzeja i Freie Universitat iz Berlina, pre četiri godine prekinuti su zbog nastale situacije u našoj zemlji, a stanje se još više pogoršalo uvođenjem sankcija. Tada je naselje Feudvar kongzervirano, da ne bi propali svi dotadašnji rezultati istraživanja. Osnovni problem bio je, zapravo dalje finansiranje projekta, na koje su potpisanim protokolom o realizaciji obavezao strani partner, ali se toga posla pre tri godine prihvatilo Ministarstvo za nauku Srbije, i radovi su nastavljeni.

Ovogodišnja iskopavanja, koja su vršena u protekla dva meseca, dala su veoma značajne rezultate i saznanja o takozvanoj „dubrovačkoj grupi“ stanovništva iz srednjeg bronzanog doba. Poslednja otkopavanja vršena

su na području nekadašnje ne-

kropole naselja Feudvar. Na groblju površine 480 kvadratnih metara, do sada je nađe-

no 36 urni, u kojima su se mrtvi”

sahranjivali. Stanovnici naselja Feudvar su mrtve spaljivali na posebnim spalištima (koja do sada nisu pronađena), i kosti sa pepelom i nakitom stavljali su direktno u urne koje su poklapali ukrasnim poklopcem.

U većinu urni vremenom su ušli voda,i zemlja koji su uticali na raspadanje. Međutim, nađena je jedna urna koja je zbog položaja u kom je stajala i pošto je bila dobro zatvorena ostala potpuno cela i u njoj nađena netaknuta unutrašnjost.

Pored urni, na ovoj površini” падепо“ је 5ез! зкејетућ ргођог5 va, koji, su, međutim, sa kraja”

gvozdenog doba (V ili VI veka p. n. e.). Oni pripadaju Sremskoj grupi zapadno-balkanskih kom-

pleksa, koji svoje mrtve nisu”

spaljivali, nego polagali u grobnice sa nakitom, ukrasima, oružjem. Smatralo se da su ovi narodi bili pod alpskim uticajem, ali je u ovim grobovima nađena šolja koja vuče na grčki uticaj. 5

Na ovom relativno malom prostoru nađen je veliki broj

grobova i istraživanjem broja populacije stručnjaci su došli do zaključka da je prosečna starost ovog naroda bila 35 do 40 godina. Erozija je, na žalost vreme-.

nom uništila istaknute delove nekropole, a, s obzirom da se nalazi na obradivom zemljištu, dubokim oranjem uništena je većina vratova urni. ; Kao posebna vrednost, među 'iskopinama ističu se dva idola. Jedan se prvi put javlja kod. nas,

„a, drugi je značajan po tome što :Je,konačno dao pravu. sliku ove oVrste idola od kojih je.često ot-

ikrivan samo deo. Posle čuvenog „Vršačkog idola“, ovo su najznačajniji nalazi ove vrste. Pored toga nađene su i „Kauri“ školjke, koje vode poreklo iz Indijskog okeana, a na ove prostore su najverovatnije - donošeni morskim putem. Ove školjke smatraju se najstarijim sredstvom plaćanja. Tim koji je radio na ovom projektu, na čelu sa dr Predragom Medovićem, izdao je Jednu poblikaciju u kojoj se detaljno opisuju svi pomenuti nalazi. D. MILOSAVLJEVIĆ

KTATETO

(612-580

Nada N. Bregun

Sit gladnom ne veruje

zato „slatko“.

poradi.

dobro jelo“ — Baš. >

portparol LSVPrva asocijacija koju mi jc izazvao naslov ovc ko-

lumnc bila jc: da li je mogućc da nas jc količina mržnjć kojom smo kljukani u protcklih par godina dovcla i do pomisli kako bi nckog, a nc nešto scckali, micli, kuvali, pckli!? Blagu jezu i ogromnu količinu gađcnja proizvcla je u mcni izrečena misao pcsnika R. P. Noga: „Zar sc naši noprijatclji nc boje našc krvi ncnamircnc? Mi moramo pokusati svoju porciju krvi!“ Čak i figurativno Jc BLJAK, a kamoli bukvalno. Neće valjda plemcnski sukobi doskorašnjih bratskih naroda probuditi kanibalističkc nagonc? Ako imamo ovakvc duhovnc prcdvodnike i poctc, bojim sc!

Posmatrajući svc ono što nam sc događa, čini mi sc da aktuclni vlastodršci mislc da su ljudskc dušc ncko testo koje se dobro mesi, pa sc uporno trudc da ga „radc“ i prozvodc žcljcnc oblike. Količina „kvasa“ šovinizma stavljena u našc dušc velika jc, pa је testo suvišc naraslo, kipi iz kalupa, otima sc nckontrolisano. Tcško se vraća u formu, ali ćc naši „vešti pekari“, pomoću raznih pomagala pokušati da nas ubcde da jc umcšcno testo baš bilo dobro i da je onakvo kakvo smo oduvok žclcli. E, da kokoškc nisu glupavc lisicc nc bi bile lukavc. A kad smo već kod testa ne mogu

_a da nešto ne primctim. Na zvaničnim prijemima na najvišcm nivou kod onih koji vode ovaj narod, a kad se malko odškrinu vrata svečanih salona, oštro oko otupcelih gledalaca „oglcdala istine“, može zapaziti pored „zabrinutih“ ali nasmešcnih lica konzumenata raznih đakonija majstora kulinarstva, malce rumcnc kajzericc na stolu. Hleba ncma. On је ха običan narod. Valjda mislc пазе уоде да зе од Кајхепса postajc Kajzcr, pa samo njih i troše. Tek da nc bude zabunoe šta i komc pripada.

Pitam se brine li nekog što jc svc višc aboncnata u narodnim kuhinjama. Možda bi ih bilo još i višc da sec mnogi nc stide da ih neko ne vidi kako su gladni i šta moraju da jedu. Borc sc između ljudskog dostojanstva i krčanja creva. Rezultat tc borbc ncizvestan je. izvesno je samo da će izgubiti čovck. To što sc glad nc „valja“ po ulici i što još niko nc nosi oko vrata tablu sa natpisom „Ja sam gladan“, nc znači da toga ncma na plodnoj vojvođanskoj zemlji. Možda je to tako jer nikada sit gladnom nijc vcrovao.

Da novosadski gradski oci mislc o jelovniku svojih sugrađana govori i nedavno svečano otvaranjc (u okviru preduzeća „Hicb“) specijalnog pogona za proizvodnju vanil krancli, bakinih kolača, čajnih kolutića sa čokoladnim prclivom i drugih poslastičarskih kreacija. Makaze za presecanje crvcnc vrpce imao jc čast da uzme u ruke g. Obrad Milošević. Još uvck nc znam da li mu jc prihvaćena neopoziva ostavka na mocsto šcfa gradskc vlade, ali cto čovek funkcioniše. Pade mi na um kako i mi imamo svoju Mariju Antoanetu. Ako nekad i ode sa funkcije jednog od gradskih vladara dotični gospodin moći ćc da kažc da jc bilo kratko, ali

Kuhinja i domaćica ima raznih, manje ili višc uspešnih na radost ili tugu ukućana. Zato pravila lepog kućnog vaspitanja nalažu da sc nc zaviruje u tuđu ku'jnu, jcr svako ima u svojoj šta da

Na kraju predlažem za nedcljni ručak ncizbežnu supu sa dugačkim domaćim rezancima, grincajg i rinflajš sa paradajz sosom, a svc uz pesmu našeg panonskog mornara — „Al sc nckad

Bez restrikcija u saobraćaju

Kako smo obavešteni kod dispečera Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća, tokom vikenda neće biti restrikcije u gradskom i prigradskom saobraćaju. Autobusi će saobraćati po normalnom redu vožnje, predviđenom za vikend. Kakav će režim saobraćaja biti od nedelje, za sada se ne zna, ali pretpostavlja se, kako nam je dispečer saopštio, da neće biti nikakvih izmena.

Informacije o gradskom i prigradskom saobraćaju mogu se dobiti

na telefon 27-796.

DANAS U GRADU

subota:

SNP: Branislav Nušić: „Sumnjivo lice“, komedija, reditelj: Dejan Mijač, premijera, mala scena 19.30.

АКЕМА: Уепказа!а: „МЕ па пеbu ni na zemlji“, film Miloša Radivojevića (19, 21)

Mala sala: „Oliver. kompanija“, američki crtani (11)

„Porno bebice“, nemački erotski (17)

„Delikatesna radnja“, francuska drama (18.30, 20.30)

S

Subota: „Vatrene ulice“, režija: Volter Hil, uloge: Majkl Pars, Dajana Lejn (19, 21)

JADRAN: „Kobna veza“, engleska drama (18.30, 20.30) 'STRAŽILOVO: „Vrana“ (20)

~

Radni dan: 10.00 — 11.45, 12.30 — 14:30, 15:00. — 17:00

Vikend: 10.00 — 12.00, 13.00 15.00, 16.00 — 18.00

EHTAP BOJBOAMHA tel: 622-222

Na blagajni klizališta od 16.00 — 20.00

Informacije na tel: 622-222 lokal 239 ili 230

TENIS TERENI RADE OD 7.00 — 17.30.