Борба, 10. 10. 1994., стр. 10

ПГЈЕКОНОМИЈА

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 10. ОКТОБАР 1994.

УКУПАН РАСТ ИЛИ УКУПАН ПАД ПРОИЗВОДЊЕ

Проценти за — опрез Кредитирани раст

Према прогнозама ПК] производња би у 1994. требало да буде за 5,5 одсто већа од прошлогодишње, а према проценама Економског института за 3 до 4 процента мања. Привредници, пак, упозоравају да је битније од процената — ма који се остварио — што статистички раст „вуку“ углавном енергетика и угаљ, док основне индустријске гране раде са мање од 20 одсто капацитета

Да ли ће овогодишња индустријска производња премашити прошлогодишњуг Према анализама Привредне коморе Југославије, а на основу раста претходних месеци, очекује се да ће укупан раст у 1994. години, у односу на лањску, 1993, износити 5,5 процената. Прогноза се ослања на статистику према којој је од усвајања Програма економског опоравка, у августу у односу на јануар, укупна индустријска производња порасла за 30,7 одсто, те да ће ако се настави досадашњи тренд, у децембру бити забележен раст од цела 52 процента. И поред неспорног раста, не би требало да будемо заведени надом да нам је, коначно, након дуге стагнације кренуло, јер сувише надувани, оптимистички балони, могу лако и да пукну, упозоравају бројни привредници и економисти. Можемо се, веле, надати бољем, али никако не смемо — претерати. Према септембарском барометру Економског института индустријска производња ће расти, али, у укупном износу, ове у односу. на лањску годину пашће за 3 до 4 одсто. На недавној седници Управног одбора ПКЈ, председник Црногорске коморе и директор Никшићке железаре Војин Ђукановић нагласио је да производњу највише „вуку“ енергетика и угаљ, док основне индустријске гране машиноградња, металопрерађивачка и индустрија саобраћајних средстава — раде далеко испод рентабилитета.

И поред не тако завидних бројки о расту производње у електропривреди од 1,7, а угља 10,6 одсто капацитети у овим гранама, у односу на оптималну 1989. годину, користе се са 81, односно 79 одсто. У производњи нафте и гаса чак 97 процената. Са друге стране црна металургија користи капацитете са крајње скромних 8,4 одсто, машиноградња 7,3, а производња саобраћајних средстава 5,8 процената. Мање од 20 одсто капацитета користе прерада обојених метала (19,8 одсто), бродоградња (18,3 одсто), прерада каучука (17,2), производња хемијских производа (15,1 одсто), производња електричних машина и апарата (15,1 одсто).

Да ствар буде гора него што изгледа из перспективе ових

бројки, у гранама у којима се тек минимално производи, деле се и највеће плате. Очигледно плате се дижу на основу све већег технолошког заостајања, чији ће ниво, извесно је, бити све теже повратити упозорава Ђукановић.

Није, занемарљива ни чињеница да су предузећа монополисти поделила својим запосленима од 500 до 700 динара кредита. Те су паре претворене у девизе и смештене у сламарицг, уместо да се уложе у производњу — каже директор „Милоја Закића“ из Крушевца Милутин Лејлић.

Само корак нас дели од превеликог оптимизма до умереног пресимизма. У том малом простору не треба заборавити на чињеницу да је привреда потрошила досад подељене кредите за подстицај производње и већ испоставља нове (већином не враћајући оне старе позајмице). Обртни капитал је истопљен, а нови замајац се не назире, инфлација и штицунг прете да угрозе и досада "постигнуте ефекте. Претпоставка за убрзанији раст производње је њено по-

МАРКЕТИНГ ЗА ПРАКТИЧНЕ ПРЕДУЗЕТНИКЕ (1) ___

"4. Милорадовић

кретање у великим привредним системима, за што је, слажу се и највећи оптимисти, потребно скидање санкција. Велики оптимисти и умерени песимисти позивају се и на различита статистичка истраживања. Према наводима Института за истраживање тржишта од 200 анкетираних

"фирми у земљи (од којих је

166, дакле 83 одсто, и до сада успешно пословало) са добром пословном климом рачуна 67

одсто привредника. Са повећа--

њем производње у прва три месеца рачуна 58, а за шест месеци 55 анкетираних предузећа. Повећање иностраних поруџбина очекује 37, односно за шест месеци 47 одсто испитаника. Према познатим наводима Економског института на које се позивају ови други очекивања су скромнија (никакву продају у извозу не очекује чак 67 одсто гнкетираних фирми).

Нијансе су мале, последице превеликог очекивања могу да буду-велике. У тек покренутој локомотиви налазе се, пак, сви.

Три најважније тајне

Маркетинг се на овим нашим просторима, с једне стране, још уек сматра помало мис-

тичном дисциплином, тајним -

знањем које поседују само посвећени, за чије је услуге потребно дебело платити, док, с друге стране, и даље није мало

предузетника који на помен“

маркетинга само одмахну руком. У суштини, ствари су једноставне, тако да ће „Борба“, од овог броја, сваког понедељка и петка откривати тајне из ове области, захваљујући зналачкој, али врло једноставно им пријемчтиве писаној књизи Тазана амића „Маркетинг

— Приручник за практичне предузетнике“.

Три су велике заповести за све оне који намеравају да уложе макар и један динар у маркетинг.

Стрпљење: ако сте кренули са нечим што би требало да вам донесе добро, по сваку цену останите доследни томе. Ако имате план маркетиншког деловања, држите се њега и дајте му времена да почне да делује. Колико2 Можда само петнаестак дана, можда месец, или три, шест... Мањи циљеви ће се остваривати брже, велики. нешто постепеније. Инвестиција: – Маркетинг није трошак, већ дугорочна инвестиција. У маркетинг инвестирате, а не трошите, само ако сте доследни и ако знате коме се обраћате. Новац инвестиран у маркетинг никада није бачен новац.

Доследност: Немојте често мењати ствари у вашем маркетингу. Будите доследни својим порукама и начинима њиховог преношења (медијима). Немојте се губити вашим клијентима са видика. Понављајте своје поруке и понављајте их тамо где су клијенти навикли да их срећу, што дуже можете.

Д.".

ИЗ МЕСЕЧНИХ АНАЛИЗА ИНСТИТУТА ЕКОНОМСКИХ НАУКА

или опстанак

Понесен производним оптимизмом гувернер Аврамовић је изјавио да је стање у привреди „одлично“. Подаци говоре следеће: они који раде не могу и да зараде, а они који не могу да производе добијају кредите;

Према подацима Института економских наука индустријска производња се у протеклом делу ове године вратила тек на ниво око 35 посто од своје максималне месечне производње из 1989. године. Већ тај податак, када се упореди са истовременим смањењем броја радника запослених у индустрији за око 18 процената, показује колико је опала продуктивност рада, што се преко социјалних притисака одражава на енормни пораст јединичних трошкова рада. Уз то постоје и велике разлике у погледу раста производње по гранама.

Тако је у осам или девет индустријских грана (углавном то су гране енергетског комплекса, без производње нафтних деривата, и гране прехрамбеног комплекса) производња у последњим месецима порасла на ниво три четвртине, раније максималне месечне производње. У септембарским Анализама и прогнозама овог Института констатује се да је у овим гранама очувана продуктивност и да су управо оне подигле просек у читаво; индустрији. Међутим, ни њихов финансијски резултат није "завидан. Тако се, према подацима Службе за платни промет Југославије, управо електропривреда, са стопираним ценама струје, налази на врху "списка губиташа, са полугодишњим текућим губитком од преко 2,3 милијарде динара. На том истом списку налази се и производња угља и по-

љопривредна производња, на пример.

На другој страни, констатује Институт, налази се 15 грана, које ангажују прибилижно половину запослених у индустрији, и које се и после овогодишњег пораста производње још увек налазе: на нивоу мањем од четвртине раније месечне производње. Истовремено, број радника у овим гранама редукован је за непуних 20 процената, што значи да је продуктивност "сведена на приближно четвртину раније, а негде и ниже, док економска политика целу привреду води ка уједначавању зарада. Реч је о црној металургији, свим металопрерађивачима, _ _производњи готовог текстила и обуће, базној хемији, нафтним дериватима, индустрији гума и...

Уједно то су и произвођачи који вуку „усмерене“ кредите. Тако се у овој анализи констатује да је од почетка године за подстицање производње у 12 изабраних предузећа металског комплекса у Београду уложено преко 63 милиона динара. Ваља се подсетити каKO је ову операцију „оздрављења производње“ окарактерисао недавно председник Привредне коморе града. Он је дословце рекао: „Ови колективи користили су кредите које, иначе, нису могла да добију сва предузећа због недостатка финансијских средстава у пословним банкама“. Исти коморски функционер констатује да је у јуну и јулу дошло до подбачаја у производњи, затим је поново уследила „одговарајућа финансијска подршка“ и то само за ове велике фабрике, па је у неким од ових колектива дошло до „непотребних обустава рада и штрајкова који су пореметили процес производње“. Б. ЈАГЕР

ОБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ „ЈУГОИМПОРТА — СДПР“ Д.0.0

За свет шира врата

„југоимпорт — СДНПР“ д.о.о. ове године обележава 45 година постојања и успешног рада. Предузеће је основано 1949. године а 1974. трансформисано у Савезну дирекцију за промет и резерве. производа са посебном наменом (СДПР). У протеклих

четири и по деценије „Jyro-

импорт — СДПР“ је остварио спољнотрговински _– промет са више од 80 земаља света у износу од 15 милијарди долара. Основна делатност предузећа је, како је речено на конферечцији за штампу трансфер савремених технологија, извоз инжењеринга научна, техничка и индустријска кооперација, спољно трговински промет НВО и роба широке потрошње, а такође се бави још и финансијским инжењерингом, констултантским услугама у 06ласти маркетинга, заступањем у земљи и иностранству, логистичком и постпродајном подршком, обуком и техничком помоћи. У

складу са ширењем Холдинг компаније „југоимпорт СДПР“ д.о.0., наметнуле су се и.нове области пословања, транспорт, царина и осигурања и друго.

У компанији верују да ће скидање санкција допринети проширењу пословања и успешнијем представљању могућности' југословенске привреде. Око 350 запослених радује што су и у време санкција задржана представништва у Москви, Пекингу, Ирану, Ираку...

На конференцији за штампу је најављена прва југословенска пословна конференција о менаџменту и развоју фирме која ће бити одржана од 12. до 14. октобра у Хотелу „Југославија“ Конференција о менаџменту је посебно припремљена за менаџере „Југолмпорт СДПР“ и његове пословне партнере, а такође је отворена и за све заинтересоване посреднике, директоре и топ менаџере. H. FP.