Борба, 10. 10. 1994., стр. 11

ње

“

ВОРВА _ у PONEDELJAK 10. OKTOBAR 1994.

PROGNOZE MMF 0 PERSPEKTIVAMA ISTOČNOEVROPSKIH PRIVREDA

Do oporavka тезат геботтата

Madrid. — Ekonomski prospe-

ritet zemalja istočne Evrope mo-

guće je tek posle intenzivnije fiskalne i ekonomske reforme, procenjuje _ MMF u najnovijim prognozama svetske privrede. Pad bruto domaćeg proizvoda ovih zemalja biće 1995. godine osetno smanjen na oko jedan odsto sa ovogodišnjih 8,3 odsto, pri čemu bi ekonomije zemalja

centralne i istočne Evrope !те- |

balo ponovo da „okuse“ čari pozitivnog privrednog rasta.

Nedostaci dosadašnje reforme su nesolventnost mnogih banaka i preduzeća, visoka interna dugovanja koja prete da podriju monetarne politike ovih zemalja i gotovo nikakav progres na planu privatizacije poljoprivrede i zemljišne reforme. Okviri tržišne ekonomije presporo se Utemeljuju, a korupcija i kriminal prete da podriju dosadašnje uspehe reforme. Ako ovi problemi ne budu rešeni, odložiće se oporavak industrijske proizvodnje, što bi moglo da ugrozi dugoročnu dinamiku privrednog rasta, upozoravaju eksperti MME. Svaka dodatna finansijska pomoć iz inostranstva bila bi efikasna tek pod uslovom da se primeni radikalna politika prilagođavanja privrede i ubrza dalja strukturna reforma.

Nova inostrana finansijska pomoć, kako prenosi Rojter, trebalo bi pretežno da se iskoristi za pokrivanje privatnih i javnih rashoda za one programe koji doprinose dinamizaciji reformskog procesa, pri čemu investiciona klima i za domaćč i za strane investitore treba da bude poboljšana.

Strukturna reforma nema alternativu što najbolje pokazuju iskustva Češke Republike, Mađarske, Poljske, Slovačke i Slovenije, kao i Albanije, Baltičkih republika i Mongolije, koje su se među prvima uhvatile ukoštac sa radikalnim promenama. U većini pobrojanih reformskih

LURIE"5 BUSINESS VVOFHLD.

zemalja industrijska proizvodnja i dalje pada, dok je situacija nešto stabilnija u Rusiji, Moidaviji i Kirgiziji. Ubuduće, uz reformu, vlade ovih _zemalja moraju da povedu računa o obuz-

„davanju budžetskih deficita i in-

flacije. Stopa inflacije je, prema podacima MME, tokom prvih šest meseci ove godine najviše opala u Rusiji i Ukrajini. Najveću stopu rasta bruto domaćeg proizoda (BDP) ove godine ima-

će Albanija — oko osam odsto ·

prema prošlogodišnjih 11 procenata. Sledi Estonija, čiji će privredni rast ove godine biti oko šest odsto i Litvanija sa procenjenim rastom BDP za 4,7 odsto, BDP Estonije je prošle godine opao za 2,1 odsto, a Litvanije za 16,5 procenata. Rast BDP ove godine mogu da očekuju Poljska — za 4,5 odsto, Letonija za 4,1 odsto, Slovenija za ravno četiri i Jermenija za tri odsto. Ukrajina je na dnu lestvice reformskih zemalja i njen BDP će ove biti smanjen za 25 odsto. Nešto je bolja Belorusija sa projektovanim padom BDP za 17,2 odsto.

PREGOVORI RUSIJE | MEĐUNARODNIH POVERILACA

Dužnička kriza odložena

Madrid. (Tanjug-Ekos) — Vest da je Rusija od svojih kreditora dobila više vremena da otplai dug od 24. milijarde dolara, naišla je na odobravanje u svetu, ali nisu izostala ni upozorenja analitičara da je ruska dužnička kriza samo odložena za nešto kasnije. Rusija ukupno duguje svetu 90 milijardi dolara, što sada priznaje i šef ruskog pregovaračkog tima, zamenik premijera Aleksandar Šohin.

Otplate, koje su sporazumom iz Madriđa odložene, prispeće 1997. i 1998. godine, a kako komentarišu strane agencije, Rusija neće biti sposobna ni tada da ih otplati i biće primorana da od svojih kreditora, a naročito od Pariskog kluba banaka, zatraži otpisivanje jednog dela duge.

„Rusiji će biti izuzetno teško da održi ritam otplata Pariskom klubu banaka“, smatra Ingrid Iverse iz „Morgan Grenfel“ banke. Postoji opasnost da te otplate koincidiraju sa periodom u

kom će, prema upravo postignu-

tom sporazumu o reprogramiranju, narasti i ostale rate. Mogućnost otpisivanje ruskih dugova iznenada se pojavila na dnevnom redu godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke kada je

Sohin izjavio da želi da dugovi njegove zemlje dobiju sličan tretman kao nemački dugovi pedesetih godina.

Šohin, koji je do tada uporno poricao-da Rusija razmišlja o otpisivanju dugova, odjednom je POR da se zalaže upravo za to.

ohin je osim toga savetovao Pariskom klubu kreditora da razmotre ceo paket dugova, umesto da se bave samo dugovima koji dospevaju u periodu koji pokriva sporazum o reformama potpisan sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Predstavnik Pariskog kluba banaka je nedavno izjavio da ove banke više vole postepen pristup reprogramiranju dugova od 42 milijarde dolara (koliko Rusija duguje ovim bankama), i da će se o tome dalje dogovarati jedino ukoliko Rusija ostvari dalji napredak u okviru programa dogovorenog sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Na žalost, mnogi ekonomisti veruju da će Rusija imati problema sa otplatama, čak i ako proces reformi bude donosio plodove. Rusija je već postigla izvestan napredak u pogledu budžetskog deficita i inflacije, ali, po mišljenju ovih ekonimista, ključno bi bilo da počne da oživljava svoju

| Ovogodišnji bruto domaći proiz-

vod Rusije opašće za 12 odsto, a Gruzije za oko deset procenata posle prošlogodišnjeg smanjenja za 39,1 odsto.

Jedan od prvih zadataka svih reformskih zemalja je da se utemelji institucija tržišta rada kako bi se podstakla fleksibilnost i poboljšali uslovi za zapošljavanje. Prema istoj studiji MME, ovogodišnji privredni rast Hrvatske biće 1,8 odsto prema prošlogodišnjem padu BDP za 3,2 odsto. Sloveniju očekuje privredni rast od četiri prema prošlogodišnjih jedan odsto. Istovremeno, BDP BJR МакКедогије оразсе оуе Ф0dine za 14,7 procenata posle prošlogodišnjeg smanjenja za 15,5 odsto. а

Izgledi za inflaciju u ove tri bivše jugoslovenske republike nešto su bolji nego 1993., pa će tako godišnja stopa inflacije u Sloveniji biti smanjena sa 32 na 18 odsto, u Hrvatskoj sa 1.516 na 98 odsto, a u BJRM sa 248 na 65 odsto. |

proizvodu nafte, koja je sa 720 miliona tona u 1988. godini pala na oko 300 miliona tona.

Analitičari priznaju da ruske dugove treba posmatrati kao političko pitanje, a ne kao pitanje dolara i centi. „Prema ruskim dugovima se ne možete odnositi kao da je u pitanju vežba iz knjigovodstva“, rekao je jedan analitičar.

Komercijalne banke će se sa Rusijom verovatno naći u slićnoj situaciji kakvu si imale u Poljskoj. Pariski klub banaka je 1991. godine otpisao 50 odsto poljskih dugova, a u sporazum је uključena klauzula „o podeli tereta“.

„Reprogramiranje ruskih dugova je mnogo više od novih rokova otplate. Postignuti sporazum znači prihvatanje ruske vlade u okrilje svetske zajednice“, izjavio je Kristijan Vonc, predsednik Komiteta za pregovore koji su se vodili na marginama godišnje . konferencije MMF i Svetske banke, na kojoj је Rusija tražila novu pomoć.

Upravo postignuti sporazum, po rečima Aleksandra Šohina, otvara put za sličan sporazum o reprogramiranju ruskih trgovinskih kredita u visini od šest milijardi dolara.

EKONOMIJAJI

POSLE PROPASTI PREGOVORA BOGATIH | SIROMAŠNIH

Reforma bez

dodatne pomoci

Madrid (Tanjug-Ekos) — Rusija, bivše sovjetske republike i zemlje istočne Evrope moraće ubuduće da rešavaju ekonomske teškoće koje prate period tranzicije bez dodatnog novca iz reczervi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), pošto je izostao dogovor bogatih ı siromašnih o alokaciji nove emisije specijalnih prava vučcnja (SPV).

Post-komunističke i zemljc u razvoju moraće tako, zbog neslaganja bogatih i siromašnih oko vrednosti obećavane emisije SPV, ubuduće da se oslanjaju na sopstvene, ali nedovoljne izvore. finansiranja, javlja ruska novinska agencija Itar-Tas.

lako bi potpuno nova emisija SPV dobrodošla i reformskim zemljama istočne Evrope, njihove perspektive su daleko više pomućene činjenicom da industrijski razvijene zemlje, sa oko 50 odsto glasačkog prava, nisu prihvatile produžetak trajanja privremenog fonda MMF-a za sistemsku transformaciju pri-

vrede (STEF).

ак trajanja ovog fonda istiće u novembru, a novac iz njega koriste istočnoevropske zemlje koje svoju privredu transformišu sa centralno-planske na tržišnu. Da je trajanje STF produženo, Rusija bi 1995. godine mogla da računa na dodatne dve milijar-

de dolara, izjavio je zamenik ruskog premijera Aleksandar Šohin.

Ono što su siromašne i zemlje u razvoju, visoko zavisnc od strane finansijske podrške, ipak dobile na generalnoj skupštini MMEKE i Svetske banke ovih dana održane u Madridu, jesu većc kvote za podizanje kredita iz rezervnih fondova MMF.

Ubuduće, članice Fonda moći će da podižu kredite u visini 90 odsto vrednosti svoje kvote određene u okviru autorizovanog, kapitala. Do sada je taj procenat bio 68 odsto. Od obećanog kolača, siromašni i nedovoljno razvijeni dobili su samo mrvicu.

NOVA PRAVILA MEĐUNARODNE FINANSIJSKE KORPORACIJE

Zajmovi u šest valuta

Vašington, Tanjug-Ekos. — Međunarodna finansijska korporacija (IFC) usvojila je novi mehanizam davanja zajmova zemljama u razvoju, koji više neće biti denominovani isključivo u dolarima već u još pet vodećih valuta, saopštila je IFC u svom najnovijem izveštaju za 1994.

Za sada, privilegiju korišćenja zajmova u nemačkim markama, francuskim i švajcarskim francima, britanskim funtama i japanskim jenima, koji se otplaćuju u istim valutama, imaju pažljivo odabrani klijenti IFC. Po novom mehanizmu, koji će u početku biti oproban sa dve ili tri zemlje, IFC će prihode od ovakvih zaduživanja koristiti za finansiranje zajmova u lokalnim valutama. Novi program trebalo bi da omogući pristup kreditima većem broju iokalnih kompanija, smanji rizik od kursnih razlika kompanijama koje se ne bave iz-

мотот i pomogne razvoj lokal-

nih tržišta obaveznica. Prva zemlja u kojoj će mchanizam biti oproban, po svemu

sudeći, biće Mađarska, gde jc već nekoliko klijenata zaintercsovano da sc uključi u ovaj: projekat. IFC jc afilijacija Mcđunarodne banke za obnovu i razvoj (IHRD) osnovana 1956. godine. Ovlašćena je da sc zadužuje kod IBRD i taj novac pozajmljujc privatnim investitorima bez državnih garancija. Finansira sc doprinosima 128 zcmalja članica i od 1984/85. godine ima pravo da sc kod IBRD zaduži sa dve do tri milijarde dolara.

Usluge IFC, koje obuhvataju i mobilizaciju sredstava na među => narodnom tržištu kapitala, koriste i mnoge cvropske zemlje, među njima Bugarska, Češka Republika, Mađarska, Poljska, Portugalija, Rumunija, Husija, Slovenija i Turska. Najvredniji ovogodišnji poduhvat :FC na tlu istoćne Evrope je prrojckat telekomunikacija sa poijskom firmom „Sprint R. P. Telekom“ u koji je IFC uložila 78 miliona dolara.

MAĐARSKOJ NEOPHODNI NOVI KREDITI MMF

Sporoam budžetski deficiš

Budimpešta, Tanjug-Ekos. — Za Mađarsku je od životnog, značaja da sklopi bilo kakav sporazum O kreditiranju s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), jer bi time makar i delimično bio vraćen poljuljani ugled zemlje među inostranim poveriocima, izjavio je mađarski ministar finansija Laslo Bekeši.

Misija MMF već krajem oktobra stiže u Budimpeštu gde će sa domaćinima nastaviti pregovore o budućim zajmovima, O čemu se Bekeši dogovorio sa generalnim direktorom MMF Mišelom Kamdesijem na upravo završenoj godišnjoj skupštini MME i Svetske banke održanoj u Madridu.

Mađarska „nastoji da sa MMF-om postigne sporazum O trogodišnjem kreditu od milijcrdu dolara ili stend-baj aranžir anu za 1995. godinu.

AGINCIJSKI ( I NIAR BORBA ACB PROPAGANDA MARKFTINGC

TEL/FAX: 2241-1521

Pregovori će, po svemu sudeći, biti teži nego ikada u poslednjih pet godina, jer Mađarska nijc ispoštovala sporazum sa MME postignut 1992. Zbog neispunjenih obaveza, Mađarskoj je onemogućeno da podigne poslednju tranšu kredita koji joj je odobren pre dve godine.

Prethodna mađarska vlada nije uspela da ispuni obaveze proistekle iz sporazuma s MME-om, pre svega kada je reč o visini dozvoljenog budžetskog deficita i potrošnji. =

Prema uslovima MME-a, koje treba da ispuni vlada koja je sada na vlasti, u idućoj Bodini manjak u mađarskoj državnoj kasi ne sme da bude veći od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Mađarski budžetski deficit sada iznosi sedam odsto BOP-a.

ACB

OGLASI