Борба, 10. 10. 1994., стр. 12

\1DRUŠTVO

PROFESOR STOKHOLMSKOG UNIVERZITETA KJELI GOLDMEN O EVROPSKOJ UNIJI, GRANICI EVROPE, RUSIJI | RASPADU JUGOSLAVIJE

Jugoslovenska federacija je sama po sebi bila krhka. Kada su nestali Tito i komunizam

uconalizam je anfizapadni pokre

o = Bio =

о о

, пезтао је једт! Такгог т!едтасјје Те federw'

Mi koji smo udaljeni od jugoistočne Evrope bili smo iznenađeni količinom zla koju nacionalizam može doneti : ;

rofesor Kjeli Goldmen poznati je

švedski stručnjak za međunarodnu

politiku i međunarodne odnose. Predaje na stokholmskom univerzitetu i profesor je političkih nauka već 15 godina. Pre profesure radio je u švedskom institutu za međunarodne odnose i spoljnu politiku. Boravio je i na Harvardu. Dekan je i Fakulteta društvenih nauka već sedam godina. Poslednju knjigu „Logika internacionalizma“ objavila Je izdavačka kuća „Bruklin“, a u njoj je reč o glavnim problemima međunarodnih odnosa današnjice. Prethodnu knjigu napisao je s profesorom iz Ženeve Pjerom Elonom o tome kako je teško rezultate hladnog rata pomiriti s važećim teorijama međunarodnih odnosa u svetu. Praksa je, naime, prestala-da bude hladnoratovska, ali su teorije zadržale hladnoratovske modele razmišljanja. — Krajem hladnog rata bio sam zatečen kada je postalo jasno da je nacionalizari postao tako jaka i izražena snaga, kaže Goldmen. I mnogi drugi koji su se na zapadu bavili tzv. komunističkim zemljama, nisu očekivali takav prodor nacionalizma, mada su govorili o njemu kao o postojećoj političkoj snazi, dodaje on.

— Budući da nisam bio specijalista za ko-

munizam, nisam u to verovao. Pretpostavljao sam da u modernom industrijalizovanom društvu, i nakon svih iskustava koje je Evropa imala u Drugom svetskom ratu, nacionalizam ne može više da bude ozbiljna politička varijanta. Mnogo sam pogrešio. BORBA: Kakvo Je vaše mišljenje o promenama u bivšim socijalističkim zemljama i njihopim odnosima sa Evropskom Unijom, posle Mastrihta? KJELI 60LDMIEM: Možda postoji šansa za Evropu da na neki način raskine sa svojom prošlošću. Prošlost Evrope je konstantni konflikt među njenim velikim silama, njihovim sferama uticaja, s velikim i malim ratovima i ogromnim žrtvama. Možda ima načina i šanse da se ovaj istorijski obrazac prekine. A ukoliko ta šansa postoji, evropska Unija je neophodan uslov. Mastriht je najbolja stvar koja se dogodila u Evropi posle pada Berlinskog zida.

B: Ko je po pašem mišljenju lider u Evropskoj

uniji?

K. 6.: To je dobro, ali veoma teško pitanje.

Politika zajednice uslovljena je uglavnom

interesima njenih najvećih članica, Velike

Britanije, Nemačke i Francuske.

B: Zajedno? i — Što se više slažu o nekom problemu, to je

efektnija akcija zajednice. Iako se uglaonom go-

Rasija želj samaz Kljeli Goldmen

vori o francusko — nemačkom vođstvu, vidimo da Britanija može da zaustavi mnoge stvari i njihovi stavovi se moraju uzeti u obzir. Ali i manje zemlje su uticajne. Evropska komisija je važan faktor, a parlament je potencijalno važan faktor. Komplikovano je dakle, reći ho ima moć, ali demokratska zajednica i treba tako da izgleda. |

iL 6.;: Amerika naglašava svoje specijalne odnose s Nemačkom što je i predsednik Klinton izjavio?

— Izgleda da je tako i da je to stvar predsedničke administracije u SAD zato što nemačka vlada vodi veoma razumnu spoljnu politiku. Sada postoje četiri glavne sile u Evropi. Tri velike sile na zapadu i Rusija. Njihov način definisanja vlastite uloge velike sile je dramatično različit. Najveći kontrast je između Nemačke i Rusije. Rusija izgleda insistira na nastavljanju svoje politike kao staromodne velike sile što je tokom stotina” godina donelo dosta loših stvari Evropljanina, a s druge strane izgleda da Nemačka misli na drugi način. Video sam studiju jednog američkog kolege koja se zasniva na intervjuima s velikim brojem bonskih zvaničnika. Bio sam zapanjen 'činjenicom da Nemačka definiše svoje interese muhlilateralnim okvirima, u okvirima međunarodnih institucija. Nemačka želi da u međunarodnim odnosima učestvuje u okviru muhltilateralnih struktura, dok Rusija radije želi da”

· nastupa sama. Francuska i Nemačka takođe

se bore sa ovim problemom. Ako čitate francuske dokumente, oni su veoma kontradiktorni. S jedne strane prisutna je samosvest velike sile dok ima mnogo integracio+ nizma.

25 · Naći modus s Rusijom ·

B: Šta je za vas Evropa: sadašnja Evropska unija koja bi uključivala i bivše socijalističke zemlje ili samo Evropa u sadašnjim okvirima?

— Kada govorim i pišem o Europi, ja mislim na Evropu zapadno od Urala. Odnos između Rusije i zapadne Evrope trenutno je osnobni eDropski problem. Naravno, izuzimajući problem bivše Jugoslavije. Osnovni problem je naći modus da se srede odnosi s Кизђот Која је део Ерrope. To će biti veoma teško, ali to je, moguće.

K. 6.: Gde su granice Evrope? Za neke se Evropa završava u Poljskoj, a za neke je to tzv. „katolički krug“ zemalja.

— Izgleda da imate u vidu evropsku kulturnu tradiciju kojoj pripadaju Poljska i Mađarska, a Srbija možda ne.

B: O tome je pisao Timoti Garton Eš. KR. 6.: Da. Mislim da je to u izvesnom smislu

· istinito. Zapanjujuće je nivo kontakata koji

su poljski univerziteti održavali sa zapadnoevropskim, tokom sovjetskog perioda. Ta kulturna granica postojala je istočno od Poljske i tokom hladnog rata. To su istorijski uslovljene granice, a religija nema u tome mnogo udela. Može se reći da postoji zapadnoevrpska filozofija saznanja kojoj ne pripada cela Evropa u geografskom smislu. Zadatak je da se ove istorijske razlike savladaju, a ne da postanemo žrtve istorijske tradicije.

B: Zašto su zapadne zemlje podržale nacionalističke pokrete da bi srušile komunizam? i

IK. 6.:Mislim da zapadne zemlje nisu mnogo

-џгад е па зугвауапји komunizma. Nisu či-

njeni ozbiljni pokušaji da se zbace vlade u socijalističkim zemljama. Nacionalizam je antizapadnoevropski pokret. Ono što smo mi sa zapada hteli da „izvezemo“ na istok jeste demokratija, sloboda pojedinca, a ne nacionalizam 19. veka za koji smo mislili da

kod nas više ne postoji i da je kao politička

'sila poguban. A sada smo doživeli da ta pogubna politička sila zbacuje nešto što takođe nismo voleli. Razumete na šta mislim?

Narod i žrive istorije

B: Da. Komunizam. U teme su ви! nadonalis= пада lideri imali podršku Zapada.

K.6G.:Kada govorimo o pcriodu posle 1991. kada su oformljene nove države verujem da su podržane zbog onoga čemu su se suprotstavljale, a ne zbog onoga za šta su se žalagale. Što se tiče baltičkih zemalja, sa našeg

stanovišta nacionalizam u tim zemljama bio

je način borbe protiv strane okupacije. Sada,

POVODOM NOVOG BROJA „VOJNOG DELA“

беороћ Ка ! futurologija

Na pitanje šta ga čini kompetentnim za geopolitičke analize, Dragoš Kalajić odgovara: „Ne postoji katedra za geopolitiku, kao što ne postoji ni za futurologiju“. i

0097

ojno delo, stručni časopis Vojske Ju-

goslavije, ponovo se štampa, posle

pauze od skoro godinu dana. Obnavђапје оуор dvomesečnika prate kadrovske promene u vojno-izdavačkom sektoru: za urednika „Vojnog dela“ imenovan je potpukovnik Milorad Pantelić, dosadašnji urednik lista „Vojska“ a na mesto urednika „Vojske” potpukovnik Mišo Bojović. Potpukovnika Pantelića na novoj dužnosti čeka unapređenje u čin pukovnika. Interesantno je da je zagrebački „Globus“ pre nekoliko nedelja doneo informaciju da će urednik „Vojske“ biti Dragoš Kalajić, koji se inače, nalazi u sastavu redakcijskog odbora „Vojnog dela“. (U tom odboru su, između ostalih i dr Miroljub Jevtić, profesor na fakultetu Političkih nauka, bavi se pitanjima islama, islamskog fundamentalizma i džihada, dr Budimir Košutić, profesor na Pravnom fakultetu i nesuđeni ambasador u Izraelu, Živojin Rakočević, profesor ekonomije na Političkim naukama, Oliver Potežica iz Ministarstva inostranih poslova, specijalnost Bliski istok, Mi-

loš Knežević, organizator tribina u Studentskom kulturnom centru). .

- Ма рнапје koji su kriterijumi izbora članova redakcijskog odbora, u „Vojnom delu“ tvrde da je isključivo merilo stručnost i upućenost u pojedinu oblast, kao i da niko od ljudi iz redakcijskog odbora nije član nijedne stranke. Dodaje se i da je normalno da za vojsku pišu ljudi različitih političkih orijentacija jer je armija depolitizovana.

Na primeru Dragoša Kalajića, pokušali smo da proverimo šta sve može da znači stručnost na određenom polju, s obzirom da je Kalajić završio umetničku akademiju u Rimu, a u „vojnom delu“ radi „po liniji“ eksperta za geopolitiku. Na pitanje koja je njegova naučna verifikacija za bavljenje geopolitičkim problemima Dragoš Kalajić kaže: „Geopolitika je multidisciplinarna aktivnost, i ne postoji katedra za geopolitiku kao

.Što ne postoji ni za futurologiju. Ja sam član

Geostrateškog instituta u Moskvi, sarađujem sa njihovim časopisom „Elementi“, a u izdanju „Ruske armije“ u pripremi je zbornik mojih članaka“.

• 5.

Када је Та окирасја хаугзепа, за Хаара upućuju mnoge kritike nacionalistički” dencijama u baltičkim zemljama. Mi ı/

dinavskim zemljama sve više posmzir baltičke države kao normalne države,” malna država ne bi trebalo da im: moćne nacionalističke partije. Što se. : goistočne Evrope, mi koji smo tako | od tog dela Evrope, bili smo prosto ii đeni količinom zla koju nacionalizam doneti na kraju 20. veka. .

B.Zašto je po vašem mišljenju došlo do та Jugoslavije? у

K. G.:Jugoslovenska federacija bila jei po sebi krhka. Kada su Tito i komuu nestali, nestao je jedini integrativni fa! federacije. i

~

B:Gde su granice samoopredeljenja?

M.G.:Princip po kome svaka ai

identifikuje kao narod treba ia о nu državu ne može da funkcioniše. očigledno. S druge strane izgleda da može sprečiti formiranje nekih novih! va. U ranom 20. veku austromarksist7i su zanimljive ideje o nacionalnoj auto” ji, bez stvaranja novih država u austrr skoj imperiji. To je bilo zanimljivo, a! ledno nesprovodivo. Ali, ono što je ri umesto toga, takođe nije moglo da fuu niše. Jugoslavija Je bila deo tog proce: hoslovačka, Mađarska. Izazov je to ri kako dati narodima nacionalni i db identitet bez beskrajne podele teri Problem je jedinstvo naroda i teritori nosno njihova podudarnost.

B:Zašto su se raspale sve socijalističke fe

_ Je?

"Ке: Ра, тазта 5е postavlja pitanje zg

SAD tako neverovatno stabilne. Vere” je oben što je u socijalizmu sve do.c vrha, iznenada i naprečac, dok su glav? like demokratskog društva spori evo: procesi koji kreću odozdo. Ono što se · će nestabilnije je 'od onoga što raste ii lje. Rusiji bi dobro došlo ozbiljno ispilii političkog sistema SAD. Američki us! jedna zbrka, nelogičan i kontradiktc apsolutno neupotrebljiv u praksi. Ali, još uvek najstariji Ustav u svetu koji:

menjuje i pokazao se kao veoma fleks* On je kompromis između centralizacij? zintegracije. Kompromis između centi cije i dezintegracije je problem sa kon Rusija trenutno bori. Posleratna Ne!" takođe je federacija koja funkcioniš: ne? Federacija može funkcionisati žš odluke ne nameću sa vrha i ako naroe žrtve istorije.

_LIČNOSTI U VESTI,

Могта!

dva pe:

rh Vojske Jugoslavije doživeG dana odlukom Vrhovnog за“ brane nove promene. U pgaib otišli generali Jevrem Cokić, i Božidgi! i admiral Dojčilo Isaković. Istovremn HOE položaje došle su nove ličnosti?

Za zamenika načelnika Generali imenovan je general-potpukovnik}

Kovačević, rođen 5. IV 1943. u Cen Arilja. Po nacionalnosti je Srbin. 7438. Vojnu akademiju kopnene vojske, 1

dno-štabnu akademiju ! Котападпор školu operatike. U profesionalnoj} službi nalazi se od 27. УП 1960. Рге:ljanja na dužnost zamenika načelnik bio je pomoćnik načelnika СепемVojske Jugoslavije za operativno мај: slove. i

Novopostavljeni komandant Ratne mi”