Борба, 25. 10. 1994., стр. 32
XX
Borislav Mihajlović Mihiz
znaku kukuruza
Odlomal: iz knjige „Kazivanja i ukazivanja“, BIGZ,
МА зе dešava na ovoj ravnici.
Pred jesen je. i skoro će berba kukuruza. Najveća. kažu; koja je ikada brana. Za koji dan prestaće da postoje cela sela. Iščeznuće. kao i svake godine. u dugim žutim brazdama. Samo će ove godine te brazde biti i staze jednog rekorda: nikad dosad, otkad su se „razdelile zemlja ı voda" nikada kod nas nije rodilo sedam miliona tona kukuruza. Po koji se to već put igra ova kolektivna igra, po koji to već put stotine hiljada ruku, milioni prstiju raščešljavaju smeđe svilene brkove u osmeh žutih zuba? Који је to već milijardu koraka otkoračala motika, i koji milion kilometara škripe kola prašinom šoroyva?
Nismo se rodili u znaku Ovna, Raka, Vodolije.
Rađali smo se u znaku Kukuruza.
Koliko nas je kroz čije celo detinjstvo zvecka zrelo žuto zrnevlje uspavankom krunjenja, zorom komišanja?
On je u svakom godišnjem dobu. za njega je svaka kap kiše koja padne ı koja ne padne, zbog njega zabrinut pogled leti pod preteće letnje nebo prljavih. mutnih tučanih oblaka.
U kasno proleće prošara polja nejakom strelom svoje stabljike, začuđen još, malečak. Tek pokazuje zube. on, budući gospodar polja. Dete Je Još, taj što će Liti stasiti momak. loman u pasu, sa mladim kicoškim brkom. Onda poguri leđa svim kopačima. Kopnja je. Počinje veliki, naporni balet.
Proklinju ga devojke što im lomi kičmu i snagu, Širi bokove ı dlanove ı lije znoj
Beograd, 1994.
pod povezače. Kako je beskrajno duga brazda u letnje podne! A on, dorastao do kolena, mrsi se pod suknje kad je plav ı zdrav i godina berićetna, ili žuto siče kao gusan svoju nemoćnu žeđ kad je beskišica. Stoji na jednoj nozi. zaustavljen u taktu, dok mu hiljade ruku kidaju zaperke. Evo, već ie perjanicu zadenuo za šešir, iroši se ko miomak o seoskoj slavi. Ništa više nema da se radi sa njim i oko njega. Sve čeka. Otežava i stenje zemlja pod njim.
On naliva bela mlečna zrna mnogozube vilice svoga klipa. Bije damarima sokova opijen od sunca ı samoće. Nad njim potpuna tišina kasnoga leta i samo lagana, dokona šetnja oblaka i poneka, oretka brza strela uznemirene ptice. Pod njim se žute bundeve. Planduju u njegovoj šarenoj hladovini. Poneki kopljanik ranjen ı jalov stoji uzaludan na pripeci. U loncu se kuvaju klipovi, pršte purenjaci na žeravici. Deci zapupaveli trbuščići. Prvi par donjih listova već Je požuteo. zrelost, puna kruna života ı neminovna prethodnica smrti, dolazi neumoljivo.
Klipovi ne stoje više pravo uz stabljiku, ne strele nebo, počinju da odstojavaju ı lagano povijaju glave. Isukane sablje listova počinju turnir, najveće mačevanje sveta uz pratnju ranih jesenjih vetrova. Krzaju se 5еčiva Jedno o drugo. Šušti kukuruz.
Jeste li slušali kadgod dugo kako šušti kukuruzno polje? Koliko pojedinačnih priča, kakav hor solidarnosti, kakva apoteoza melanholije. Koliko rečitativa, podsmevki, brbljanja, prepirke, zajedničke molitve, potmulog uzdaha stabljike koja predoseća bliski udarac srpa.
Г
Simultanke
Zorana Koluhdžije
му 9.
Nikoga od plemenitih više nema po poljima: davno je već požnjevena pšenica čiji je pad upravo i otkrio iznenadnu visinu njegovog struka; poodsecane su Žute, pokretne glave suncokreta; srubljena je tankovija konoplja; povađeni su zubi repe. Ostao je mesto njih samo kratkotrajan pir korova, iznenada buknulog na praznom polju da ı on brzo pređe u žutilo venenja, ili padne u kajševima pod blistavom sečicom pluga. Stoji još samo on, kasni pobednik, Jesenji tragičar, u predosećan.iu bliskoga pada.
I kada pred jesen krenu oštri suvi Vetrovi, na celom spečenom dlanu naše ravnice iskosi se zreli kukuruz u jedan duboki poklon severu. Pokloni se kukuruz zemlji hraniteljici, zemlji iz koje je nikao i na kojoj је prestojao svoj Jednonogi, kratki burni život. Život Je taj sav bio u propinjanju na prste za visinom sunca i vetrova, kraj će sav biti na zemlji, na prvom jesenjem blatu crnice. Na nju će popadati i složiti se na mala brda ogoleli klip, po njoj će poleći snopovi stabljike uzdrhtali od rose ı srpa. Proći će berači i ostaviti za sobom odjednom strašno prostranstvo ravnice. Pokolj će biti brz, veseo i bez ostatka (...)
Vera Božičković Popović
Monografija u izdanju „Cicera“ , vlasnik M. Grbić, urednik Zoran L. Božović, likovna oprema: Dragan
Dimitrijević, Beograd, 1994.
Autori tekstova o slikarskoj umetnosti Vere Božičković Popović težište svojih analiza stavili su na onaj njen period koji Je omeđen vremenom enformela. Uvod u knjigu i esej o njujorškim crtežima napisao Je pre više od deset godina, sada već pokojni Lazar Trifunović. U jednom sažetom eseju koji ukratko osvetljava razvojni put ovog slikara, Đorđe Kadijević se zadržava na enformelu, konstatujući izuzetnu snagu i emotivnost njenog slikarstva.
Za razliku od nekih drugih tumača enformela, Kadijević u ovim slikama vidi nešto oduhovljeno 'vizantijsko”, neki fluid slovenske duhovnosti, čime se ona približav nekoj novoj vrsti simboličkog realizma. Jerko Denegri je svoju studiju zasnovao na analizi radova koji su nastali između 1960. i 1964. koji po njegovom mišljenju predstavljaju vrhunac njenog slikarskog stvaralaštva. Enformel viden „iznutra“, očima i iskustvom slikara ı duhom obaveštenog učesnika, predstavljen je u opširnom (takođe ranije objavljenom) prilogu Miće Popovića.
Aleksandar Cvetković Monografija u izdanju „Cicera“ . urednici: Zoran Božović i Slavko -
Timotijević, Beograd, 1994.
Knjiga je psovećena poslednjoj deceniji stvaralaštva A. Cvetkovića (od „Njujorških impresija“ iz 1983, do slika iz 1993). Osnovno pitanje koje povodom umetnosti A. Cvetkovića postavlja Slobodan Rašić odnosi se na mogućnost originalnosti uprkos istovremenosti sa određenim trendovima i svesti o nužnosti tradicije. Cvetković je, po S. Rašiću, upravo primer stvaraoca koji respektuje tzv. duh vremena, osluškuje poruke aktuelnih trendova, ali teži (i uspeva) da ostvari sliku originalne poetske strukture. Nikola Mirkov dao je nekoliko zanimljivih i nadahnutih poetskih impresija O Cvetkovićevim slikama, inspirisan ciklusom „Minojski vrt“. Slikar Dragan Mojović je u tri sažeta zapisa briljantno podigao smisaoni luk između fizike ı metafizike Cvetkovićeve slike. Obimni pisani esej Slavka Timotijevića samo je indirektno vezan sa suštinom Cvetkovićevog slikarstva.
izabrana dela akademika
Mihaila Markovića
Kada je protekle, izdavački sušne godine, novosadski „Prometej“ uspeo da izbaci više od trideset novih naslova, bio je to presedan za čuđenje. Slučajriost, rekao bi neko nedovoljno upućen u motive i radni elan ljudi u ovoj maloj privatnoj firmi. Ove godine, „Рготе(еј“ na gladno čitalačko tržište istresa tovar od preko šezdeset novih knjig::, slučajnost je reč koja mora da se potisne — iza svega je, očigledno, dugoročnija strategija koja nas, radoznalce ı zaljubljenike knjige. može samo da raduje. No, kakva je zapravo ta izdavačka strategija, šta se krije iza ove obimne produkcije sa kvalitetom koji kritičari ne osporavaju?
Zahvaljujući efikasnoj strategiji, dobili smo još jednog uspešnog izdavača u Novom Sadu; naravno da time na kvalitetu samo dobijaju i drugi „.veliki“, kakvi su „Svetovi“, Matica srpska ili izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Ono što karakteriše „Prometej" je, pre svega, žanrovska raznovrsnost, tako 05im dobrih prevedenih pa i domaćih romana, čitaoci imaju na raspolaganju bogat izbor literature iz oblasti filma. drame, menadžmenta, likovnih umetnosti. isto rije... Otuda imamo, s jedne strane, „Pamjatnik“ Lazara Bojića ili „Hronike Slovena Ilirika, Gornje Mezije i Donje Mezije“ Đorđa Brankovića, ı s druge, „Fragmente“ Ješe Denegrija i „Manastire Fruške gore“, pa „Imaginarne zapise“ Vladimira Pogačića, „Atlas ulica“ Novog Sada... |
Pažnju, svakako, privlači edicija holandske flamanske_knjižeynosti koju uređuju Olivera Petrović ı Ivana Šćepanović: Do Sajma knjiga, kako izgleda, biće objavljeno deset naslova iz ove kod nas nedovoljno poznate književnosti, a tu Je i atraktuvna edicija „Nova proza“.
„Prometej“ najavljuje i novu, pikantnu 1 7аnimljivu ediciju „,Tajanstvena tačka“ (urednik Draško Ređep). U ovoj biblioteci koja će donositi speciflčnu autobiografsku literaturu poznatih umetnika, najavljene su knjige „Prilozi za autobiografiju“ Jana Kota. Bergmanove „Slike“, ..Sve moje ljubavi — slepi periskop" Aleksandra Saše Petrovića. ..Ko Je 5 kim Draška Ređepa. zatim spis Vuka Krnjevića...
Svoju otvorenost ka drugim, „nelirerarnim“ oblastima. „Prometej će dokazati objavljivanjem tri knjige Isaka Adidžesa – u saradnji за „\Adidžes institutom“* u Los Anđelesu i Novom Sadu — našeg zemljaka. vodećeg stručnjaka za upravljanje. U pitanju su knjige „i)ijagnoza stilova upravljanja“. „Životni ciklusi preduzeća“ ı „Upravljanje promenama“. Ovaj izdavač dobiće ) prvi u svetu prava na nainoviju Adidžesovu, knjigu „Menadžment u kultuпе. КЕ ок + e Đ.P
34 53 i, [У Е еркрае
i: |F 1 % Ра ;
kritička izdanja
Dva toma Dela Miloša Crnjanskog
Među najznačajnije priređivačke poduhvate i najlepše opremljena izdanja ovogodišnje knjižne produkcije, nesumnjivo se nalaze dva toma Dela Miloša Crnjanskog koja su objavili Zadužbina pisca, LE'Age d'homme Vladislava Dimitrijevića iz Lozane, BIGZ ı SKZ. Reč je o prvim tomovima kritičkog izdanja celokupnih dela Miloša Crnjanskog, čiji je odgovorni urednik književnk Živorad StojkoVIC. Prema planu Zadužbine, prvi deo kritičkog izdanja dela Miloša Crnjanskog obuhvata deset tomova u kojima je sadržano dvadeset knjiga. U hronološko-žanrovskom poretku, prvi tom obuhvata četiri knjige lirike, drugi — tri knjige pripovedne proze a u trećem i četvrtom tomu su „Seobe“. U petom tomu biće „Roman o Londonu“, u 5еstom „Kod Hiperborejaca“, sedmi obuhvata tri knjige „Drama“, a csmi četiri knjige „Putopisa“.
U pretposlednjem. devetom tomu, biće putopis: ı reportaže — „Putevima raznim“, a u poslednjem, desetom tomu, Бзеј1.
Objavljeni tomovi Dela Crnjanskog su prvi ı šesti u hronološko-žanrovskom nizu navedenog plana Zadužbine.
Prvi tom iz ovoga projekta priredio je Živorad Stojković. obima je 733 strane ı obuhvata četiri knjige: „Liriku“, „Mtaku i komentare“, „Antologiju kineske lirike“, i „Pesme starog Japana“. Drugi tom, pod nazivom „Kod Hiperborejaca“ obima je 689 strana, a priredio ga je Nikola Bertolino. Kao što i priliči „kritičkom izdanju“, oba toma donose sve rukopisne ı štampane verzije teksta, objašnjenja uz iZbor podloge kritčkog izdanja, sve neophodne tehnološke podatke, i neophodne priređivačke napomene ijkomentare.
55. Lie
tk i EI
Od logike do атихуепе 1еопје _
Izabrana dela akademika Mihaila Markovića u osam гото- |
va pojavljuju se u izdanju „Genes štampe“, „.Prosvete“ |
BIGZ-a i „Srpske književne zadruge“. U njima se nalaze tri}
već ranije objavljene knjige: „Filozofski osnovi nauke“, „Dijalektička teorija značenja“ ı „Formalizam u savre-} menoj logici“. Ali, pored njih tu su dosad neobjavljeni:
· „Determinizam i sloboda“, „Kritička društvena nauka“,
„Humanistički smisao društvene teorije“, „Etika i ронtika“ i „Osporavanje i angažovanje“.
Ovo je Još uvek nepotpuno predstavljanje Javnosti dela akademika Mihaila Markovića budući da ima još spisa pi-} sanih na stranim jezicima (poput monografije „Sloboda i} praksa“ koja je napisana dok je autor boravio u SAD u/ centru „Vudro Vulson“), zatim „Pojam logike“ i drugi ra-Ž dovi. To sve govori o širokom prostoru na kojem se kreće rad profesora Mihaila Markovića, od logike do etike 1 društvene teorije. To je područje na kojem зе nalaze i ova} izabrana dela filozofa koji je ostavio izuzetan pečat u pOsleratnoj jugoslovenskoj filozofiji i čije delo uživa pošto-| vanje među evropskim ı američkim filozofima.
j D. Bisenić"